Živko Ivković: ŽIVOT KIT RIČARDS

LAGUNA, BEOGRAD – 2011.

Beogradska izdavačka kuća „Laguna“ srpski predvodnik kada su u pitanju publikacije vezane za rokenrol, je široki čitalački auditorijum sa isključivim interesovanjem za ovu, najpopularniju muziku, obradovala novim naslovom: autobiografijom Kita Ričardsa gitariste i kompozitora najveće svetske rock atrakcije, grupe The Rolling Stones.
Ričardsu je u pisanju autobiogafije pripomogao Džejms Foks, ex-novinar Sandej Tajmsa i autor knjige ‘Bela napast’! Pročitate jednu ovakvu knjigu i odmah pomislite, kažete sebi: It’s Only Rock n Roll – But I Like It, ali se i zapitate kako je uopšte moguće da čovek (u ovom slučaju Kit ili Kif) preživi sva ta iskušenja, turneje, operacije, prelome, skidanje sa… Rečju, buran život jedan, ali nije , mnogo više je od tog ! Preturiti sve to preko glave i pri tom ostati živ, i mogao je samo on, Keith Richards ! Nakon svega preživljenog , danas živi životom normalnog, po malo povučenog čoveka, piše muziku, svira , uživa u knjigama iz sopstvene biblioteke…..
Priznaje Kit, bio je u vrhu (još uvek je) i uopšte mu nije bilo sjajno. To svakako nije način da postanete muzički genije, stoji u njegovoj autobiografiji, otuda i preporuka da se niko ne bi trebao povesti za njegovim primerom, načinom življenja. U knjizi ćete naići i na do sada širem krugu u rok zaljubljenika, manje poznate podatke, počev od onog da je muziku za najveće hitove Čaka Berija napisao klavijaturist Džoni Džonson (Sweet Little Sixteen, Little Queenie…) jer, svi songovi su u tom , klavirskom Džoni tonalitetu, dakle nisu gitarski , mada je Beri uvek potpisivan kao kompletan autor! Ili, provbitni naziv ‘ Kamenja ‘ glasio je : Little Boy Blue and The Blue Boys ! Za Stounse je sve krenulo otvaranjem Ealing cluba ( 17.03.1962. ) u Londonu, gde su članovi grupe upoznali Cyrila Davisa i Alexisa Cornera iz grupe Blues Incorporated. U klubu upoznaju i Brajana Džounsa, te nastupaju neobavezno u nekoliko navrata. Onaj prvi zvanični nastup im se dogadja u Marquee clubu ( 12.06.1962. ) u , malo poznatom sastavu ( Mik, Kit, Brajan, Dik Tejlor na basu i Mik Ejvori za bubnjevima ) . Po priči Ričardsovoj i u Engleskoj onog vremena ( potkraj pedesetih i na startu šesdesetih ) su pravili gitare, uključivali ih u radio prijemnike ( kao i kod nas )….
Džeger i Ričards potpisuju prvu autorsku (Tell Me) 1964. godine, stvar koja je objavljena na NO. 1 LP albumu grupe u iste godine. Bitlsi su im pomogli, napisali su i prepustili im stvar ‘I Wanna Be Your Man’ koja će se naći na njihovom drugom singlu 1963. godine. Kit Ričards je autor kompletnog Stouns rok opusa, svih onih ključnih, otrovnih rifova…
Od 1968.godine svira gitaru sa pet žica u otvorenom štimu (Brown Shugar, Jumpin’ Jack Flash, Satisfaction, Start me up…)
Njegov moto je bio: „Ako želiš stići na vrh, moraš krenuti sa dna“! Polovinom sedamdesetih su u SAD-u proglašeni za najopasniju rokenrol grupu na svetu koja, ne da podstiče nego izaziva nerede, nedolično ponašanje, nepoštovanje zakona. Naravno, u svemu je prednjačio Ričards! Stejdž nezamislivih dimenzija (delo Marka Rusera), najveći ikada podignut – montiran je vezan za turneju i promociju lp albuma ‘Steel Wheels’! Kit u novije vreme beleži i karijeru sa novim (sopstvenim) sastavom X-pensive Winos (Preskupe pijandure)…
Na koncu, priča o Stounsima je toliko puta prežvakana i prepričana da bi svaki novi pokušaj značio samo to, jedno te isto. Pa, ipak, za karijeru Stounsa dugu četrdeset i devet godina je najzaslužniji upravo Kit Ričards. Ova autobiogafija to i potvrđuje , da bez njega danas ne bi bilo koncerata širom sveta sa onim, na početku prepoznatljivim: „Ladies and Gentlemens the Greatest Rock n Roll Band in the World – Here Come The Rolling Stones! Right On!“
Živeli nam…

U Šapcu, 16. novembar 2011. godine

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *