Vesna Disić: O istini i njenoj lažljivoj deci

iz Zbirke “Pripovetke o sudaru svetova”

Da li je Dragan bio savršen stručnjak u svojoj oblasti niko ne zna. Ali, da je znao da hoda i priča i polemiše i ispija koktele kao da to odista jeste bilo je van svake sumnje. Na svu sreću u gradu u kom se status stiče i skladno ukonponovanom kravatom sa bojom košulje i sakoa, kao i sa dobro pedikiranim noktima I sjajem za cipele nije bilo mnogo onih koji su mu mogli parirati u tome.
Dok su njegove kolege na Pravnom fakultetu na ispite dolazile u pomalo izlizanim farmerkama i širokim duksevima,on je već od prve godine jako pazio na odevanje. Primetio je važnost stila odrastajući u kući sa dva lekara, čije svakodnevne rasprave o tome šta obući za koju priliku, nisu ostavljale mesta sumnji koliko je ta stavka važna. I kad je majka uspešno doktorirala iz svoje oblasti, naravno da mu je kupila novo, prvoklasno odelo i kašmirske džempere koji su mirisali kao san. Konačno, on joj je i preveo sve radove čije delove je skladno “inkorporirala” u svoj istraživački rad. Sama doktorantska promocija bila je parade finoće, u svakom pogledu.
Tad je znao: i on će ići tim stopama, a hod tom stazom podrazumevao je da će ostaviti Viktoriju, devojku s kojom se tad zabavljao, manje više bez strasti i zbog neke dosade koja ga je proganjala.Kao prvo, imala je to čudno ime koje može asocirati da su joj roditelji bili anglofili ( iako je sumnjao u to, saznavši da su obični pripadnici srednjeg sloja, rudimentarnih pogleda na svet koje je i ona prihvatila, spominjući neke reči koji su mu bile čudne kao što su vernost,religija, pa se čak drznula da spomene i reč ljubav ),a kao drugo − nije baš mnogo marila za stil u odevanju. Taj brz rastanak desio se na drugoj godini fakulteta i do kraja studija žene i devojke ga nisu zanimale, iako je broj kratkotrajnih veza bio nezanemarljiv. Viktorijin uspešan završetak studija nije ga impresionirao. Znao je da uprkos jakom talentu za pravne nauke i inteligencij, sa njenim radikalnoj pravdoljubivosti sklonim stavovima neće biti vrlo uspešna paravnica ili advokat, o čemu su pričali u vreme kratke ljubavne romance, koja se završila njenim suzama i rečima “ nisi ti vredan da zbog tebe plačem”, koje je izgovorila, potpuno kontradiktorna, sva oblivena suzama.
Sad, sedam godina nakon što je zauzeo mesto asistenta na Fakultetu , gde je očekivao skoru promociju u status vanrednog profesora, još bi ponekad pomislio na nju. To je bivalo sve češće od kad je iščitavajući fakultetsku dokumentaciju video da je odbranila doktorat u inostranstvu i da povremeno piše za stručnu periodiku koju je Fakultet objavljivao. I to da piše baš iz njegove oblasti. Nekako mu je to bilo čudno… Nikad nije mislio da će daleko dogurati, pogotovo jer je načuo da je položlai stručni ispit ,doktorirala van zemljei vrativši se, postala advokat sa reputacijom, koji dobro brani u slučajevima napada na slobodu govora. Već je dobila par parnica, oslobađajući neke urednike novina od tužbe o iznošenju “ neistina”.
Razmišljao je razgledajući svoje uredne ruke i ne javljajući se na telefon koji je uporno zvonio u kancelariji i o tome kako par apsolventkina jako dobro nose svoja izvajana tela kroz hodine Fakulteta. Dve su mu zapale za oko.
Nije mu pri tome smetalo što je već tri godine u braku sa Anom, urednicom rubrike kulture u jednim dnevnim novinama. Znao je da je ona apsolutno moderna žena, posvećena svojoj karijeri i da ako on sad i poklekne moralno, da njoj to neće biti problem da prevaziđe. Na kraju krajeva, građenje društvenog imidža bio im je zajednički cilj i strast. A mala avanturica s jednom od kandidatkinja ( svakako, ne sad, nego posle njihovog diplomiranja) doneće samo malo više živosti u njihov, ne preterano buran, ljubavni život.
Sa tom odlukom, da prolongira izbor ljubavnice izašao je iz kabineta i uputio se ka obližnjem restoranu, gde je svakodnevno ručao.
Konobar se gotovo sapleo žureći ka njegovom stolu i sa najljubznijim izrazom lica upitao:
Kao i obično, hladna čorba od povrća i lako prepečeno belo meso?
Dragan samo klimnu glavom, zadovoljan stepenom uvažavanja na koji je nailazio. U uglu zapazi jednu od apsolventkinja o kojoj je danas razmišljao. Sedela je sa još dve devojke, a svoju lepu figuru istakla je tog dana pripijenom plavom haljinom, dubokog izreza i skladnim Šanel kardigadom. Duge noge izložila je pogledima posetilaca, a uočivši Draganov pogled još više ih je oslobodila.
Ručak mu je prijao kao i očigledno pristajanje mlade dame, iskazano višestrukim zabacivanje kose, pogledima u njegovom pravcu i prečestim, usporenim prekrštanjem noge.
Izalazeći, sve tri su ga ljubazno pozdravile, a kandidatkinja se izrazito srdačno nasmešila.
“Da, ta mala polaže diplomski uskoro. Svakako ću joj odgovoriti na mejl u kome traži izvore za svoj rad. Zaslužila je to.” pomisli plaćajući karticom ručak.
Do stana se odvezao slušajući klasičnu muziku, a činjenica da Ana još nije stigla kući ispuni ga radošću. Na miru će popiti koktel koji je voleo,javiti se roditeljima, koji su se vratili sa zakasnelog , septembarskog letovanja u Španiji. Ana nije volela njegove duge razgovore s majkom i gledao je da ih ne vodi kad je ona bila tu. Majka se obradovala čuvši mu glas i sa radošću ga obavesti da je u istom hotelu gde su odseli bila i kćer dekana njegovog Fakulteta sa suprugom . Činjenica da je ta mlada, kako je majka rekla “ prefina” ženica, imala neke zdravstvene probleme koji se na njihovoj klinici lako i brzo rešavaju samo će pomoći da, kako majka lakonski reče “ bude nešto brže promovisan u status vanrednog profesora” jer je dolazak dekanove kćeri na pregled zakazan za sutra, a čudnim ili srećnim sticajem okolnosti u njenoj pratnji biće i njen otac.
Dragan joj reče “ Da, ta ideja je odlična i naravno da toj ženi treba pomoći, a moji odnosi sa dekanom su ionako prvoklasni.” Završi razgovor standardnim pozdravom ocu, koji se ionaki nikad nije javljao na telefon…i odšeta do prozora svog ne baš malog stana, poklona koji su im roditelji darovali za samo venčanje.
Život mu se u tom trenutku učini vrlo nalik kaledioskopu kojim se igrao kao dete. Dovoljan je bio samo mali pokret ruke, da se jedna prekrasna , mozaična i svetlucava slika promeni u drugu, još lepšu i svetlucaviju. Tako je i lakoća s kojom su stvari dolazile na pravo mesto u njegovom životu bila stalna i znao je da će, već koliko sutra, ono što mu je bio novi cilj biti gotovo na domak ruke.
“””
Sednica Nastavnog veća na kojoj se u zvanje vanrednog profesora promoviše novi vanredni professor završila se širokim osmesima svih prisutnih. Protiv kandidat doc. Dr Draganu K. bila je njima gotovo nepoznata Viktorija B., čija profesionalna biografija nije bila skromna, ali koja nije imala šanse . Znali su da mlada dama, koja je čekala ispred kabinetana rezultat, u stvari nije ni trebala da komplikuje stvari. Sam Dekan joj je prišao i tihim tonom rekao:
−Pročitali smo vašu biografiju, ali činjenica da ste nakon diplomiranja otišli iz zemlje i stekli doktorsku titulu na stranom univerzitetu u stvari vam je otežala poziciju.
Viktorija ga je gledala pravo u oči:
−Hvala vam na iskrenosti. Mislila sam da će našoj pravnoj nauci koristiti i neka saznanja iz inostranstva, a želela sam da vidim tuđa iskustva.
U tom trenutku hodnikom je, užurbano,prolazio Dragan. Već je znao da je on izabran i čuvši razgovor dekana I Viktorije zastade.
Dekan se osvrnu :
−Kolega, da Vas upoznam sa koleginicom koja vam je bila odličan protivkandidat.
Dragan pružajući sa srdačnim osmehom ruku vrlo ljubazno reče:
−Čini mi se da se znamo još iz vremena studiranja.
Viktorija ga je gledala pravo u oči i pružajući ruku, bez vidljive nervoze kaza:
−Mislim da se nikad nismo upoznali.Čak sam sigurna u to…Bilo nas je jako puno na prvoj godini.Ali, svakako čestitam Vam na izboru i sve najbolje u radu.
Dragan je stajao bez reči gledajući je. Izgledala je mnogo drugačije nego u vreme njihovog studiranja, pa joj ni mnogo nežnije lice i tananiji stas nisu oduzimali ništa od fine privlačnosti kojom je zračila. Oseti laki miris parfema, sa notom limuna i morskog vazduha i shvati da već dvadesetak sekundi gotovo netremice, ne izgovarajući ni jedu reč bulji direktno u njene svetle oči. Dekanovo kašljucanje trgnu ga:
−Da, možda sam pogrešio i zamenio Vas sa nekom koleginicom. Hvala Vam na čestitkama.
Viktorija pogleda u Dekana , pruži ruku: −Bilo mi je zadovoljstvo da Vas upoznam. Do viđenja.
Dragana nije ni pogledala.
Gledajući je,kako se brzo udaljava hodnikom , Dragan oseti neko lako uznemirenje I jaku želju da potrči za njom i vikne “ Hej;,pa to sam ja…onaj kog si volela više od sebe…sećaš se… tako si mi rekla.”
Nije potrčao i nije ništa rekao. Stajao je i gledao dok je odlazila potpuno nepokretan, nesvestan da je njegovo ponašanje čudno.
Taj dan se prvo put napio.
I kaledioskop je od tog dana neznatno manje svetlucao. Nadoknađivao je to sve češće viskijem.
Uostalom, kad vam se u svetlucanju koje prati vaše životne pobede pojave neke tamne senke, uvek to možete zamagliti nekim kvalitetnim pićem. Tako to rade ljudi od stila, kakav je i naš junak.
Tako ćete sigurno smetnuti s uma dosadne misli o nečijim svetlim očima, koje vam samo kvare vaše svakodnevne male užitke.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.