ISTOČNO OD RAJA

SONJA BACHRACH KRIŠTOFIĆ
MARIO KRIŠTOFIĆ

KULTURA UMJETNOSTI, ZAGREB – 2014.
Autor prikaza: Živko Ivković

Izložba o vizuelnoj i pop kulturi, vezana za najstariju diskografsku kuću u FNRJ/SFRJ, zagrebačkom Jugotonu je rezultirala ovim, po autorima skromno nazvanom katalogu, mada bih rekao da se ovde radi o jednoj stvarno ozbiljnoj monografiji, te je, sa mog nekog stanovišta, „Istočno od raja“ pravi dragulj takve vrste u nas. Uostalom, Jugoton/CroRec je uistinu najznačajnija diskografska kuća na ovim prostorima te kao takva i zaslužuje mnogo širi publicitet, ali vremena (nevremena) su takva teška su takva su kakva su i ne iznenađuje to da na prostorima ex stejt ova izložba nije pobudila veće medijsko interesovanje , nije na odgovarajući način propraćena.
Istočno od raja je katalog – monografija na blizu sto i trideset stranica, formata omota LP ploče uz box set sa devet diskova, na kojima su snimci grupa onovremenih Jugotonovih ekskluzivaca jer išlo se u korak sa vremenom, a važnost tih devet EP crnih vinilnih ploča, kapiramo i danas!
Dakle, tu su Zlatni akordi, Delfini (Zg), Ivica Percl, Grupa 220, Kameleoni i Roboti(The Five Up). E sad, mi stariji se odlično sećamo tih grupa, nj. neprolazne vrednosti i kako to stoji ovde, u uvodu, da je seme strasti vezano za te (i mnoge druge grupe) uz crni vinil posejano već u nekom predtin dobu, te je, rezultat, danas, vrlo vidljiv, nikada se nismo izlečili (niti smo nameravali doduše) od te vinil doživotne zaraze.
Tako da i teza po kojoj je samoupravni socijalizam imao velikog udela u toj, do tada neviđenoj popularnosti pop, pa onda i rock muzike, i u Jugotonovj ovoj monografiji ima svoje realno uporište. U suprotnom, ili da je nakon 2. Svetskog Rata pobedila rojalistička ili neka druga politička opcija, ne smem niti pomisliti u kom pravcu bi se razvijala pop kultura, ili, u prevodu, ne bi je ni bilo. Jugoton doslovno možemo nazvati Arhitektonskim zavodom za urbanu muziku jer ova kuća je prihvatila tin junake onovremene, mnogo toga kreirala, izbacila na tržište ali i arhivirala gotovo sve od ne tako zapaženog do svega mega popularnog.
Jugoton je tako kreirao svest mladih , mnogih generacija, razvio potrebu-kulturu slušanja (i preslušavanja) jedinog, their majesty crne vinilne folije i zapisa na toj, a prva takva u ovoj zagrebačkoj fabrici zvuka bila je ona Ti tvoji zubići/Jedan mali brodić, dva dalmatinska tradicionala i to iz daleke 1947. godine. Potom dolazi i Ivo Robić koji je zastupljen sa numerom Shake Rattle and Roll , ali i grupa Bijele strele u ovoj kući snima svoju ali i prvu jugoslovensku rokenrol ploču. Tako je i prvi LP-album (onaj Grupe 220 – Naši dani) takođe fabrikovan u ovoj diskografskoj kući. U predivnoj ovoj monografiji (podvedenoj pod katalog) imamo i priču o Jugotonovim prapočecima koji se tiču tvornice Edison Bell Penkala koja je bila smeštena u današnjoj Branimirovoj ulici i to 1910. godine, nekoliko puta je dograđivana a 1926. je paralelno sa proizvodnjom ploča krenula i montaža gramofona. Za ovu epizodu vezana su imena porodice Križanec (Zora i Dragutin) koji se nakon preseljenja iz Ljubljane u Zagreb odlučuju za formiranje peduzeća Elektroton. Tu je i Slavoljub Penkala (Penkala-Monster) koji je apostrofiran u kontekstu pokretanja proizvodnje gramofonskih ploča i to 1910. godine. Naravno, uz ploče su išli i gramofoni sa izložbenim salonom tih! I uopšte, ovde ćete naći sve o Jugotonu, od starih i neuslovnih poslovnoproizvodnih hala, pa sve do one novoizgradjene i savremeno opremljene sa rekordnim godišnjim proizvodnim kapacitetima. Stoji da se planski krenulo sa formiranjem jedne ovakve diskografske kuće, kao i prezentacijom proizvodnog programa ili ekonomskom propagandom, kako god ! Od idejnih rešenja za omotnice ploča, pa preko reklamnih poruka se tako stiglo i do ideje da se najuspešnijim interpretatorima dodeljuju priznanja , srebrna i zlatna ploča. Ovde se provlači ime Slavka Drobnića kao najznačajnijeg autora spotova tog perioda , njemu se pripisuje i prepoznatljiva maskota ptice ( žune ) za tonski zapis Nova ploča! Dalje, omotnice ploča pokazuju koliko se napredovalo u idejnim rešenjima tih, vizuelnotendencijski gledano, Jugoton i nije nikada skretao na kolosek sporednosti–prosečnosti jer je prednjačio u svemu, plenio odlučnošću i israjnošću, ali i posebnošću i otvorenošću vezanim ukupno za sadržaje iz diskografske industrije. Tu je i intro u novi val i pank, a po tom je ex stejt svrstana medju zemlje predvodnice u Evropi jer paralelno su se razvijale, na viši nivo podizale i ostale grane umetnosti u društvu: dizajn, slikarstvo, fotografija, strip, performans i književnost.
Tu se izdvojio panknovotalasni truogao Zagreb-Rijeka-Ljubljana, kao što se Jugoton izdvojio kada je reč o istom takvom izdavaštvu. Ovde se provlače nekolika imena vezana za navedene pravce, a kada je osmišljavnje omotnica u pitanju, pre svih tu je Mirko Ilić, dalje se navodi–prezentuje trinaest najboljih omotnica koje su, na izvestan način, najbolje oslikale dekadu osamdesetih – Katarina II, Azra i Partibrejkers (grupa koju ovde podvode pod pank!) Diskutabilno je doduše to što u delu posvećenom panku i novom valu imamo samo reči hvale, nasuprot recimo Grejlu Markusu koji u knjizi „Tragovi karmina“ iznosi niz suprotnih stavova (pa i od samih aktera sa te scene) tvrdeći da su to antimuzički pravci, pogotovo pank, a da je new wave besmisaoni pank, pa sad…
Slede foto omotnice (blizu dve stotine i četrdeset) sy, EP i LP ploča Jugotonovih u razdoblju od 1955. godine pa na ovamo. U zaključnom delu ove zbilja mnogovredne monografije je precizno i do u tančine iznesen istorijat Jugotona, i po tom je ova diskografska kuća startovala 5. studenoga/novembra 1947. godine, a 1991. menja naziv u Croatia Records.
Kraj je rezervisan za intervjue sa najznačanijim imenima Jugotona, počev od Petra Gotovca, Ivana Ivezića, Kundića, Kekića, Veljka Despota, Dubravka Majnarića, legendarnog Siniše Škarice, te Mirka Bošnjaka. A tu su i današnji CroRec direktor Želimir Babogredac te Ivan Piko Stančić i novinar Aleksandar Glavaš. Naravno, ime Siniše Škarice se, i to je sasvim u redu, nameće jer što uhom, što sluhom, što stečenim znanjem i prolivenim znojem gurao je rokenrol ka vrhu istinskih vrednosti, i uspeo u toj nameri!
Višestruki nosilac Porin priznanja je tako jedan od najzaslužnijih za današnje Jugoton/CroRec domete, ne samo kada je Hrvatska u pitanju nego i jugoslovenska poprock scena. Cenim da su sasvim u redu priznanja koja su mu dodeljena (i zaslužio ih je), ali obzirom na postignuto, lista priznanja nije na neki način i zaokružena, te bi bilo tako prirodno da takva stignu i iz ostalih delova eks stejt, na koncu, toliko je uradio na afirmaciji rokenrola u svome Jugotonu da je praktično i nemoguće odužiti mu se.
Na žalost u Srbiji nemamo takvog, nemamo jednog Sinišu Škaricu, nedostaje takav, ali šta da se radi. Svet u kom živimo je utemeljen na vrednostima koje to nisu, ali priželjkivati jednog novog Škaricu, podrazumeva u iščekivanju samom, ono, pravo zadovoljstvo. Zadovoljstvo koje osećamo mi stariji čitanjem i opijajućim štampe mirisom ovog izdanja je nemerljivo i neuporedivo sa bilo čim. Udahnuti stranice iz je potvrda ispravnosti puta koji smo do danas prešli. Nama istorijat Jugotona i nije preko potreban, manje-više smo znali sve o toj kući, ali, kako je to neko primetio, stvar nije u odrastanju nego u neodrasatnju, ostati večno tinjdžerom, i reći ću, upravo nam je Jugoton to i omogućio. Zagrebačkoj Kulturi umjetnosti te autorima izdanja, Krištofićima, sve pohvale za uloženi trud u realizaciji ovog izdanja!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *