Prikaz knjige „Teško izvojevan put“ Nila Janga

Izdavač: DERETA, Beograd – 2015.
Autor prikaza: Živko Ivković

Potpuno iskrena i nikako drugačije definisana Jangova životna priča, memoari uobličena, ne odudara reklo bi se od sličnih iz branše, uz bitno, pohvalno ono da je Nil uvek znao stati kada se bilo kakvo preterivanje javljalo, uz neugaslu žedj za kreativnošću, i samo na tim se temelji Teško izvojevan put, kako bi to rekli, rokenrol forever i sve ono što taj donosi tokom karijere i jesu glavne karakteristike ove storije.E sad, to što Teško izvojevan mir nema ni prizvuka hronološke neke složenosti poglavlja najmanje znači da se ovde radi o jednoj od brojnih iz branše analognih priča, naprotiv, ova Jangova bi sasvim sigurno mogla poslužiti kao obrazac u smislu čelične volje , nevidjene ljubavi, pristojnosti u ophodjenju sa (i) ne samo sa prijateljima, respektu kada se suprotnosti jednostavno sudare. Takav je Jang, vrhunski kreativac za kog je zadovoljština uvek i samo nova napisana te osmišljena stvar, iscrpljujući studijski rad uz nezaobilaznu, proverenu i dokazanu ekipu studijskih muzičara. Činjenica da se sve više izdavačkih kuća okreće publikovanju naslova koje za zajednički sadržalac imaju rokenrol je za svaku pohvalu i raduje to(pogotovo nas starije), te nije teško zaključiti kako Izd. Kuća Dereta tu ipak prednjači a što je svakako najbolja preporuka zaljubljenicima u rokenrol štivo. Stoji ocena izvrsnog izbora ove kuće kada su pomenuti naslovi u pitanju. Pogotovo danas kada lobisti, elektronski i pisani mediji pretvaraju čoveka u ovisnika o nj. programima a što je jednako uzimanju odredjenih hemijskih supstanci i zavisnosti od tih. U pravoj poplavi svakojakih nacionaltradicionalističkih kvaziknjiževnih blaga(ne mogu a da to ne istaknem), koja se nameću polupismenim i apsolutno nezainteresovanim tin generacijama, evo tako i jednog koje nema apsolutno nikakve veze sa pomenutim. Teško izvojevan mir autora Nila Janga (The Squires, Buffalo Springfield i Crazy Horse) su nehronološki složena poglavlja iz života autora uz sve ono što je njemu kao r’n’r kreativcu značilo uz nezaobilaznu Kanadu kao državu odrastanja. Iz startne opsesije lokomotivama i svemu vezanom za željeznicu, priča se postepeno ovde zahuktava i donosi ideje ali i način realizacije tih u okviru Crazy Horse projekta, te zbilja kompetentnom definicijom vezanom za muziku koja se danas predstavlja isključivo kao medij, ono, bez poruke konzumentima što i rezultira ugaslom gotovo zainteresovanošću za tu. Otuda i želja Jangova vezana za moguć uspeh nj.sistema ili formata PureTone na kom uporno radi. Njegova životna priča, ovde ispresecana fleševima dogadjanja, memorisana i složena na ispreturanosti način ili u nekom hronološkom haosu, zbilja prihvatljivom, je u konačnici ipak simbol iskrenosti(iskrenost je jedino što pali, ako si iskren zbog muzike sve drugo je manje važno-kaže Jang). Pomisao na hipi drim i Jangovo značenje tog, prevodim na ono, bavljenje stvarima od bitnog značaja mu. Dodje mu to kao raj (ali za života) uz prepuštanje onog drugog utopistima koji će uživati u tom ali tek nakon….. Stižemo tako i do veoma bitnih podataka vezanih za izvorne članove grupe The Squires: Bil Edmondson za bubnjevima, Ken Koblin na bas gitari, i sam Nil kao gitarist .
Autor se dotiče i perioda nastanka pojedinih stvari (Find Another Shoulder i Hallo Lonelly Women) i onih bitnih, možda prelomnih, trenutaka svoje karijere.
Stoga ću i ostaviti po strani Jangov muzej ili postavku Filguds vezanu za oldtajmere u nj. garaži pa se zadržati isključivo na bitnim delovima karijere rokenrol muzičara, stvaraoca i kreativca uopšte. Autor tako i priznaje da će ga pisanje Ove držati podalje od stejdža barem izvesno vreme. Priznanje o halucionogenima iza sebe te usredsredjenošću na pisanju ovog štiva i rezultiraju tako ovim naslovom, a nesporna versis hronology je spontanosti izraz u pisanju tako da je ta ispreturanost poglavlja objašnjiva samo kao Nil Jang štivo uz nivo ezoteričnosti do u izvesnoj meri.
On ide toliko daleko da ne zaboravlja i pojačala koja je koristio počev od onih Ampeg Echo Twin i Fender Tremolux, uz podatak da su u Vinipegu nj. mladosti radili konkurentski The Galaxies I The Silvertones sastavi. U potonjem je gitaru svirao Randy Bachman. Jang hvali Rendija i nj. stil sviranja iz razloga apsolutnog prihvatanja i potpadanja pod uticaj tog gitariste. Dolazimo i do originalnih članova Silvertones grupe: Allan Kobel vokalni solist, Bob Ashley klavir, Jack Harper bubnjevi (zamenjen Kenom Smithom)i Jim Kale na bas gitari. Da je autoru stalo do bilo kakve hronologije onda bi morao krenuti od prvog nastupa u karijeri, a tada bi priča išla od The Squires, ali nije i to je vrlo bitan momenat u pisanju Teško izvojevanog mira, uz opasku, ukoliko je ikada i sleteo u predele tog, nikada dostižnog a toliko priželjkivanog. Podizanje iz Squires pepela je išlo u rasponu od raznih ali neuspelih pokušaja na audicijama za studijskog muzičara, preko prodaje sopstvenog pojačala pa sve do potpisivanja prvog profi ugovora sa Diskografskom kućom Motown.
Usledilo je i hapšenje člana grupe (Ricka Mathewsa) iz razloga izbegavanja mobilizacije za rat u Vijetnamu, a povrh svega umire menadžer grupe Morli Šerman.Nakom svih tih teško podnesenih i bolnih trenutaka podići se iz pepela , preživeti i gurati dalje bio je imperativ za Janga ili se prepustiti drogama , kojima na sreću nije podlegao! Fascinantan kreativac za kog je i minut mirovanja izgubljen dragoceni taj, po sopstvenom priznanju pored pisanja muzike uživa i u kreiranju već pominjanog zvučnog sistema Puretone te tako dolazimo do nj. maksimalne posvećenosti, jer po njemu, uvek se nadje detalj koji se može(na bolje) izmeniti, nadomestiti poštopoto te iz svega proizilazi da za njega niti jedan posao nikada nije okončan, revizije i nadogradnje će uvek lebdeti u vazduhu. Dolazimo i do saradnje sa Denisom Vilsonom ( Bič bojs) u čijoj kući je svirao onako za svoju dušu sa čovekom zvanim Čarli. Ništa neobično reklo bi se, kasnije se ispostavlja da se radilo Čarlsu Mensonu istom onom koji je počinio brojna svirepa ubistva.
Po sopstvenom priznanju Jang je materijalista, voli luksuz, silne novce je trošio na stare automobile, e sad, hipi drim i šta reći, ostaje činjenica da se izvestan broj ljudi tokom karijere obogati, promeni i zaboravi izvorne principe za koje se zalagao. Imamo ovde i divljenje prema ljudima koji imaju apsolutnu kontrolu nad procesom razmišljanja. Pa ipak, njegov (Jangov) cilj je
promeniti svet na bolje u ko i sebe vidi sasvim drugačije. Da, koliko puteva čovek treba da predje ne bi liga nazvali čovekom(Dylan)! Najznačajnijeg svetskog kantautora je prvi put slušao u Vinipegu 1963. godine! Ponesen autorom evo i ja sam možda krenuo samo sa nabacivanjem bitnih mu iz karijere bez nekog sleda detalja. Promena u dotadašnjem načinu življenja i razmišlljanja se naslućivala odlaskom u L.A. te opčinjenošću hipijima, koji mu pružaju tu prijateljstva ruku (devojke su bile stvarno posebne, nikada ranije nije video takve, bio je potpuno zabezeknut-stoji ovde). San Francisko sa Jefferson Airplaneom, grupom Big Brother and Holding Company su takodje ostavili traga na Janogv način življenja. Da, bilo je to hodočašće, ekvivalentno onom verskom. Susret sa Stivenom Stilzom je u slobodnom prevodu podrazumevao formiranje grupe Buffalo Springfield uz ispisivanje tih nedostajućih stranica svetske rokenrol istorije. Izašli su na jednu aveniju u L.A.ju i ugledali valjak na ko je stajalo Buffalo Springfield, kakvo sjajno ime za grupu , zaključili su gotovo ustovremeno!
Stižemo tako i do stvarno zanimljivog poglavlja vezanog za pomenutu grupu. Pisanje muzike je( po Jangu) sa Stilzom poprimilo nezamislivu primesu zadovoljstva jer kada je Ta sve, ceo život, postoji tu neki ključ koji te obuzme celog, tako reći zauvek. U poglavlju 19(Havaji 2011.) dolazimo i do ključne rečenice vezane za naziv ove knjige ili je u pitanju samo bitan detalj. Naime, očajan zbog kvaliteta zvuka koji stiže do krajnjeg korisnika Jang upoznaje Bena Bourdona sa Puretone sistemom. Ben potom upita Janga kreće li u rat protiv Ejpla, na šta je Nil odgovorio kako mu to nije želja, ali da mu je cilj Teško izvojevan mir.Dosadašnji izvori za emiovanje muzike na netu, pored ustanovljenih Ejpla i Tounsa su krajnje kompromitovanog zvuka i tu je jedina prednost sadržana u dobijanju trenutno željenog saunda dok je kvalitet u sasvim drugom planu. Muzika po Jangu, mora poprimiti odraz onoga što osećaš! Ponovo se vraćam na hipi vreme i nj. ushićenost dogadjajem na sajmu u Holivudu tačnije prodavnicom Wallich’s Music City koju opisuje ovako: U toj se prodavalo sve vezano za rokenrol-singl i ep ploče, long plejke, partiture i knjige o muziciuopšte, a na spratu instrumenti. Bile su tu i obavezne kabine sa slušalicama za preslušavanje. Mnogo vremena je provodio tamo. Naravno, prodavnica je uvek bila puna dece cveća, prelepih hipi devojaka. Danas su takvima ekvivalent zasigurno kladionice, solarijumi i mobtel šopovi a što je poražavajuće, ali ide u prilog kreatorima novog vrlog sveta, tog ograničenog obrazovanja mladih. Tu je zakupio i stan kod izvesne Kiyo Hodel koja se bavila astrologijom.Od nje je naučio kako da se otvori i preda drugo osobi jer, (po toj), postoje i dublji nivoi bliskosti od seksa! Svoju posvećenost rokenrolu tokom šezdesetih Jang najbolje definiše na način do besvesti preslušavanja stvari A Day in the Life grupe Bitls, a što smo uostalom i mi u tim šezdesetim radili. Kaže dalje da mu je jako žao današnjih klinaca i nj. savremenih formata za slušanje muzike kao što je mp3 jer ne mogu čuti muziku na način kako smo to mi činili. Ne mogu to ni da zamislim – kaže-stvarno me to muči! Tu su i nj. razmišljanja za propuštenim u karijeri te podcenjivanjem izvesnih ljudi koji su (ponovo po sopstvenom priznanju) bili bolji od njega!! Poželi čovek da se izvesne stvari nikada nisu dogodile; ali dobili smo to što smo dobili i ne može se natag. U situaciji koju imamo potom a tiče se snimanja filma Autoput ljudi, na svetlost izlazi i nj. ni malo ružičast odnos prema najboljim prijateljima poput Larryja Johnsona, čoveka bez kog pomenti film i ne bi bilo moguće snimiti. Stoji i to da je Jang izvesno vreme radio u dva sastava i to sa CSN&Y te sa Crazy Horsom, i to je samo potvrda neugasle žedji za rokenrolom.Priseća se autor i nastupa na Woodstocku(kao i poznanstva sa Hendrixom) ali i onog na Altamontu. Te nezaboravne 1969. su snimali antologijski Déjà vu lp album u studiju Wally Heider/Filmways!Naredne, dakle 1970. upoznaje Grejs Slik iz grupe Džeferson Erplejn za koju kaže da je prelepa ali da još bolje peva. Pominje i Pola Kantnera bas gitaristu koji je sa Dejvidom Frajbergom nastupio na užičkom In Wires Festu 2013. godine!Bila je to prilika koja se ne propušta, uživali smo u nj. nastupu. Osvrnuo se zatim i na tragediju vezanu za Univerzitet Ken Stejt kada su pripadnici Nacionalne garde ubili četvoro sudenata!!! Svoju ogorčenost tim dogadjajem je upotpunio time kako su ti studenti bili njihova publika te da su za njih i svirali. Bio je to naš hipi pokret, naša kultura , naša Vudstok generacija i svi smo bili jedno-piše on! Inspirisan i vidno potrešen prizorom ubijenih studenata trenutno piše song Ohio For Dead in Ohio! U zaključku dela vezanog za ovaj dogadjaj, stoji kako se Američka vlada nikada nije izvinila porodicama ubijenih u Ohaju uz, toliko o najdemokratskijoj državi na svetu.Ponosan na pripadnost hipi generaciji autor napominje kako se danas mnogo toga promenilo na gore!!!!
Na koncu, priseća se i svog prvog snimanja u Radio stanici CKRC(23.06.1963.) sa samo sedamnaest godina, a za svoj The Squires kaže da su iste godine snimili prvi singl za Diskografsku kuću V Records u sastavu Ken Koblin, Ken Smit, Alen Bejts uz njega naravno. I generalno je ovde mnoštvo detalja vezanih za nj. karijeru ali nema tu iznošenja nekakvog prljavog veša i blaćenja drugih, hoće reći da svoju karijeru nije gradio na temelju tom i na uštrb drugih.
Teško izvojevan put donosi i storije sa snimanja svih ploča autora , od ideja do realizacije, doduše otpada hronološka usaglašenost, pečat je na razbacanosti tih.Pročitate tako poglavlje o CSN&Y da bi se autor potom vratio na grupu The Squires i start karijere!! Ima još vrhova koje Jang mora osvojiti, a da će u tim nastojanjima i uspeti uopšte ne sumnjam. Završiću sa Jangovim razmišljanjem o rokenrolu gde kaže, rokenrol je stav, rokenrol je kada se plaziš celom svetu!!!

U Šapcu, 27.05.2016. godine




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *