ROCK BAROCK

MALA ROCK ENCIKLOPEDIJA

ANTOLOGIJA ROCK POEZIJE

 OLIVER KNEŽEVIĆ
                 BEOGRADSKA IZDAVAČKO-KNJIŽEVNA ZADRUGA – 2010. i  2013.

Prikaz:   Živko Ivković

Nezahvalno je nakon odličnog predgovora (Mala rock enciklopeidja) Zorana Pavlovića napisati bilo kakav prikaz za oba Kneževićeva naslova, pokušati pojasniti u tom već pojašnjeno bilo bi suvišno, ali nadovezati se na Pavlovićeve redove ovde je sasvim u redu. Štivo o dve ključne decenije u istoriji rokenrola se nikada ne može podvesti pod ispaznu priču upravo iz razloga značaja koi je i autor prepoznao, stavivši nam na uvid dva ozbiljna naslova, Antologija rock poezije (2010) i Mala rock enciklopedija (2013.)! I dobro došli su svi naslovi vezani za te dve dekade, e sad, da li se radi o mladjim ili starijim autorima je bitno iz razloga proživljenog tog vremena što povlači odredjenu odgovornost u tom realnom oslikavanju , ili su pomenute (tu nema dileme) ostavile fascinirajući dojam na mogućeg autora, u ovom slučaju na Kneževića koji je, kapiram, duboko svestan značaja rokenrola tog perioda i odlučio napisati te nam na uvid staviti dva svoja naslova vezana za značajne ličnosti i dogadjaje iz istorije tog uz četrdeset ključnih po njemu songova. Možda se u daljem tekstu da primetiti, osetiti moja blagonaklonost i pohvalno slovo vezano za autora (uzevši da sam odrasto uz rokenrol šezdesetih i prve polovine sedamdesetih) a što mi i nije cilj izuzev odati mu zasluženo priznanje za napisano jer uvek sa zadrškom prihvatam napisano o tom periodu iz razloga neiskrenosti raznih autora što  ovde nikako nije slučaj! Mada, biti subjektivan kad se radi o dve pomenute dekade nije nikakvo zlo, niti je pogrešno, ne spada to u ne znam kakvu sferu navijačke obojenosti jer, jednostavno je, dve već više puta pominjane dekade su najplodnije u istoriji rokenrola, izmenile su svet i svest maldih tada! Pitanje je šta to danas može povući mlade, navesti ih na proteste i otpor protivu ratova i nepravde u svetu! Stoga sam i ubedjen kako se te dve dekade nikada više neće ponoviti jer, mladi su nezainteresovani za zbivanja u svetu, ali je tu i oprez onih koji kontrolišu svet, mere  predostrožnosti su poodavno na snazi, mladi su izmanipulisani i bezopasni po zacrtano vladara sveta (Istina je ukinuta, laži otrcane, ali ti to ne želiš da znaš-iz songa Sabbbath Bloody Sabbath)! Uz pomenutu stvar grupe Blek Sabat u Antologiji je još 39 takvih i  po naslovu antologijskih stvari koje su ne samo obeležile epohu nego su i danas aktuelne, popularne su, i dalje ih slušamo, neprolazne su, vreme zna da iskrivi sećanja, doduše, ali, ponavljam se nezaboravno je neprolazno ili obrnuto, kako god!

Ponašate se i osećate shodno odrastanju, proživljenoj mladosti uz nevericu, gde su mladi, ne čuje se njihov glas!Dogodilo se ono, prosto nezamislivo, gotovo da ni jedan muzički pravac nema nj. pozornost, ne mogu upiti ili prihvatiti, shvatiti značaj muzike uopšte, i tu dolazimo do zaključka kako je neko kriv za sve to! Usput, krivci su poznati, vrhunski manipulatori su u pitanju, nj. specijalnosti su prekrajanje i i minorizovanje, skretanje mladih na marginu kulturnu, tako da za bilo koju vlast i nema zime.

Vratiću se Antologiji i pomenuti  da ispod svakog teksta ovde, (imamo original na levoj i prevod na desnoj) stoje osnovna ali zbilja bitna pojašnjenja vezana za nastanak svakog songa i imena članova grupe, nešto kao sleeve notes na omotima ploča iz šezdesetih i to je odličan potez autora, perfektan, rekao bih. Šturo je jedino pojašnjenje vezano za grupu The Beatles gde stoji da je ta formirana 1960. a što se ne može uzeti za tačno ili je autor trebao precizirati, navesti svejedno da su pod tim imenom prvi put te godine nastupili jer nije nepoznanica ( verujem ni za njega) da su pod imenom Quarryman svirali 15.10. 1956. godine, pa se onda redjaju Johnny &Moondogs, Fab Four, Silver Beatles da bi se na koncu iskristalisalo ono The Beatles, što po autoru i stoji. Rokenrol je razotkrio,  raskrinkao i razgolitio kako god i politiku i društvo i istoriju na globalnom nivou. To su, kapiram debeli razlozi koji su ovog autora relativno mladje generacije opredelili ili povukli da iznese svoj neki pregled, oda priznanje ličnostima i grupama iz oba svoj naslova kroz prizmu književnog delovanja i sasvim sigurno i bez zadrške se može reći da je u tome uspeo! Utisak je, kako nije podlegao minornim muzičkim pravcima poput panka i drugih jer za jedan značajan deo pripadnika nj. i gravitirajućih mu generacija rokenrol i kreće od osamdesetih.

Roc Barock nisu samo fragmentski vodiči kroz istoriju rokenrola, mnogo više su od toga jer, nama starijima su kao podsetnik na fenomenalno vreme u kom smo živeli, mladima pak da konačno(ukoliko su željni novih saznanja naravno) na jednom mestu , doduše uz autorov izbor dodju do istinskih priča o grupama i nj. stvaralčkim opusima po svemu i danas neprevazidjenim. Očit problem se ogleda  u onom, gde i kako doći do ovih knjiga jer uz sve siromaštvo knjižara (barem u manjim gradovima i varošima) koje nude isključivo literaturu vezanu za mač, krv, suze i spletkarenja, o naslovima sa rokenrol tematikom možemo samo sanjati! Oliver Knežević kao autor oba navedena naslova, ostaće tako malo poznat široj čitalačkoj javnosti koja drži do rokenrola upravo iz razloga nikakvih distributivnih buk kanala po gradovima Srbije. Knežević zavredjuje posebno priznanje jer se upustio u pisanje štiva vezanog za muziku iz dekada uz koju nikako nije mogao odrasti (rodjen je 1959.) ali je, u to sam sasvim siguran, čovek iz grupacije onih koji duboko kapiraju suštinu-bit-srž šezdesetih, uz uticaj na vreme ispred (ne sumnjam da je sedamdesete rokenrol proživeo), te je , svrstati ga pod ozbiljne i zbilja značajne potrebno iz već navedenih razloga. Lično sam više nego li impresioniran autorovim pisanjem, što iz razloga ‘gutanja’ ovakvog štiva, što nj. iznošenjem već zaboravljenih ali značajnih detalja, doduše samo za odredjeni broj grupa, dogadjaja i činjenica koje nećete naći ni u mnogo obimnijim izdanjima vezanim za rokenrol. Ono, u storiji o Hendriksu (ili je pomanjkanje prostora razlog izostajanja ove) je izostavljen deo vezan za Česa Čendlera i nj. ulogu u dovodjenju ovog gitariste u London što svakako ni malo ne umanjuje značaj oba, već naprotiv! Ponoviću da je za nas starije, Kneževićeva Mala rock enciklopedija pravi podsetnik na neki tin period, kupovinu ploča i interesovanje za stvaralačke opuse grupa koje smo voleli gotovo sve, bez izuzetka. Bilo je dovoljno videti izložen omot novog singla, odmah smo se nalazili, kupovali taj i danima, ma kakvi, mesecima smo slušali i okretali ploču sa A na B stranu.

Kad danas to pričam klincima, utisak nedovoljno ubedljivog i po njih prosto neshvatljivog se nekako nameće, ali, šta da se radi, šta očekivati, nazire li se za takve izlaz u vremenu ispred!? Odgovor je (kao što to ovde već stoji u prevodu Dilanove Duvanje na vetru) prijatelji moji vetar odneo, dok pas laje-stvar koju smo mi sa gramofonskim engleskim jednostavno prevodili na Uhvati vetar (i pitaj da l’ poznaje nju…) pogurani doduše Siluetama, ali nismo pišali uz vetar (čuvali smo svoje farmerice) a što se za današnje XXl trenerke sigurno ne bi moglo reći!

U zaključku, Mala rock enciklopedija (uz Antologiju naravno) Kneževićeva je to samo u naslovu, velika je i značajna u stvari, te je tako značajan i originalan sam autor, ostaje tako samo problem nabavke oba, ali internet čini svoje te se preko Beogradske izdavačkoknjiževne zadruge i distributera (office@krugcentar.co.rs) naslovi mogu nabaviti.

U Šapcu, 17.10.2016. godine




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *