PINK FLOYD (KAD SVINJE POLETE) MARK BLEJK

Izdavač: LAGUNA
BG, 2017.
Autor prikaza: Živko Ivković

I pored brojnih naslova u svetu (pa i kod nas) značaj britanskih psihdoeličnih pionira pod zajedničkim nazivom Pink Floyd nikad nije imao ukus prenaglašenosti! Grupa je za sobom ostavila kreativni muzičkoscenski opus koji teško da će bilo koji sastav dostići a svi oni koji su imali priliku prisustvovati koncertu ove grupe sebe bezrezervno mogu svrstati u grupu privilegovanih. Nisam (na žalost) u grupi tih, privilegovanih, ali kada je literatura u pitanju stojim nešto bolje (Inside Out/Nick Mason, The Early Years/Barry Miles, Syd Barrett/Gradina Niš) ako mi je za utehu, uz najnoviji ovaj Kada svinje polete Marka Blejka, zahvaljujući Izdavačkoj kući Laguna, koja i dalje ostaje predvodnik ili lider u ovom delu Evrope kada je u pitanju publikovanje naslova sa rokernol tematikom. Kad svinje polete je obimna jedna knjiga koja na preko pet stotina stranica donosi možda i najiskreniju priču o pioniriima britanske psihodelije. Naime, Pigs Might Fly autora Marka Blejka je štivo o nevidjenoj koncertnoj atrakciji, grupi Pink Floyd, grupi koja je ostavila neizbrisiv trag na svetskoj rokenrol sceni i samo kao takvu je i treba posmatrati. I ne začudjuje tako da je autor ovog naslova krenuo od 02.jula 2005. godine kada je održan dobrotvorni live 8 koncert, mada i u zaključku knjige imamo vraćanje na taj spektakularni dogadjaj u londonskom Hajd parku pred blizu dve stotine hiljada prisutnih!
Stoji ovde kako pomenute 2005. rokenrol nije imao tu snagu kao u šezdesetima i sedamdesetima, pa ipak samo pominjanje imena ove grupe je davalo sasvim dovoljno povoda za zabrinutost vlastima u Londonu, ono, da li će sve proteći bez incidenata, iako je tadašnji premijer UK Toni Bler slovio za velikog fana ove grupe ali i rokenrola uopšte.
I koncet Flojda naravno, leteća svinja uz snimke iz vazduha elektrane u Batersbiju koje prelaze preko ekrana iza stejdža su prepoznatljivi motivi vezani za grupu uz isprepletane snopove svetala koja prelaze preko prisutnih.Kakav je to koncert bio najbolje svedoči Bob Ezrin (stari saradnik grupe) koji je isti pratio iz Kanade i plakao, svestan činjenice da svi u prostoriji gledaju u njega! I sve preko toga bi bili bespotrebni hvalospevi o grupi kakva je Pink Floyd. Naravno, ne može biti da je samo ova grupa obeležila vreme u kom je stvarala, ali ostaje ona da da je ovaj sastav najizrazitiji predstavnik britanske psihodelične scene, pri čemu je uloga Rogera Keatha Syda Barretta nesporna.Ovde potom imamo detalje vezane za odrastanje budućih članova grupe, njihove afinitete pa sve do trenutka kada je oformljena The Pink Floyd Sound (Rodžer Voters bas gitara, Rik Vrajt klavijautre, Baret solo gitara, Bob Klouz ritam gitara i Nik Mejsn za bubnjevima).
Naziv grupe se pripisuje Baretu i to je podatak koji svi poštovaoci ove grupe znaju ali ‘ajd’, Sidovi omiljeni bluzeri iz Virdžinije(?!) su tada bili Pink Anderson i Floyd Council te se, uzevši samo imena pomentih dolazi do naziva grupe. I naravno, tek po odlasku originalnog člana grupe Boba Closea, Sid kao kreativac dolazi do potpunog izražaja, mada se taj period uzima i za start njegovog konzumiranja LSD-ja. Po svima, svoj prvi koncert beleže 1965. godine ali se datumi (u literaturi) ne slažu, po prvom izvoru to je početak a po drugom kraj već pomente godine, prostor je nesporan, radi se o londonskom Countdown Clubu.Već tada su na izvestan način bili okrenuti tom, psihodeličnom zvuku, improvizujući i proizvodeći neobične zvukove na tada dostupnim pojačalima.I da, u knjizi se pominje i Meri Kvant, ta kreatorka mini suknje i vrućih pantalonica! Podatak da se Sid tada javlja i kao slikar samo upotpunjuje sliku umetnika kakav on i jeste u stvari. Menadžeri Endrju King i Piter Džener samo zaokružuju tu uvodnu priču vezanu za karijeru sastava, a tu je i podatak kako su prvi krenuli sa lajt šouom! Imamo ovde i svedočenja ljudi iz neposrednog Floyd okruženja koja su veoma značajna za biografije članova sastava.Koncerti grupe su, usput, fenomenalno osmišljavani, može se reći da su i revolucionarni za ono vreme jer, podrazumevali su ručno pravljene reflektore sa projekcijama u pozadini uz neizbežne senke koje su išle preko prisutnih držeći ih tako u Floyd andergraund erekciji konstantno, pa čak i nakon svirke. Mislim da se karijere i biografije drugih sastava uopše ne mogu meriti sa ovom, grupe Pink Floyd upravo iz razloga jedinstvenog , specifičnog i izuzetno zahtevnog scenskog nastupa!! Tek bilo šta da napišemo i ispametujemo o ovoj grupi biće nedovoljno! Pokušati shvatiti njihove nastupe, bezbroj puta preslušavati ploče i gledati video zapise, nas nikako neće umiriti u smislu onom, dobro je, konačno sam ih skinuo i ukapirao jer to nikome neće poći za rukom, ne možete uspeti bez tripoidnog stanja na LSD-ju i shvatanja barem kakve su bile šezdesete i sedamdesete.Dovode ih u vezu i sa startom kvadro zvučnog sistema!
Tako ovde stoji da je njihov koordinator azimuta prvi korak ka zaživljavanju tog, a sadržao je četiri otpornika u odgovarajućoj kutiji uz komandnu palicu šetajući zvuk tako pod uglom od 270 stepeni u prostorima gde su nastupali.Na sve dodajte i mašinu za pravljenje mehurića/razbacivanje cveća što je nastupima davalo do tada nevidjen ugodjaj . Novi elementi tog psihodeličnog pristupa muzici, do tada nezabeleženi kriterijumi, začudjujuće elektronske vibracije, potmule ko zna odakle izvučene tutnjave, ali ne toliko zavodljive koliko harmonije koje gotovo hipnotički drže pozornost prisutnih su ti revolucionarni i do tada nedoživljeni segmenti u nastupu jedne rokenrol grupe iz druge polovine šezdesetih. I nekako se već tada javljala Sidova sve prisutnija introvertnost kao rezultat konzumiranja već mnogo puta pominjanog uz koji kreću i problemi vezani za nastupe i studijska snimanja grupe, ali i generalno ta nepouzdanost kao glavna osobina svih navučenih! Najdžel Gordon je Sidovo stanje već tada opisivao kao, sećam se, gledao sam i slušao njegovo sviranje, bolje rečeno nesviranje ili još preciznije sviranje koje uopšte nije išlo uz Flojd zvuk. Tako da odluka o nepozivanju Sida na koncert grupe 26. januara 1968. godine i nije bila neočekivana, ishitrena, kako god, ostalim članovima grupe je jednostavno pukao film, a olakšanje koje su osetili u nastupu bez njega se može podvesti pod neopisivo olakšanje, te je tako odlazak iz grupe i ozvaničen 06. aprila iste godine.Stoji ovde da Baret i nije slovio za ne znam kakvog gitaristu te da se bolje snalazio kao vokalni solist ali i to da su na njegov kreativni opus primetan uticaj imali sastavi The Byrds, Incredible String Band, The Butterfield Blues Band, kao i izvesni džezer Yusef Lateef! Ima tu i uticaja pisaca poput Keneta Grejema (The Wind in the Willows) te Irca Džejmsa Džojsa (Chamber Music). Ovo sve iz razloga kakvog-takvog ali zasigurno boljeg ili bližeg razumevanja njegovih stvaralačkih kapaciteta. Ono, razumeti , ukapirati Baretovu introvertnofilozofsku utripovanost je gotovo nemoguće, a pokušaji ljudi iz neposrednog okruženja u pronicnje te su se uglavnom svodili na neuspele ili neku maglovitu priču iz tog ranog Flojd andergaraund vremena, mada su sve te storije ipak okosnica za sva pisana izdanja o člnovima grupe, njihovim karijerama i privatnostima ma šta te podrazumevale. Usput, istaći kako su šezdesete prevashodno označavale dekadu kada ljudima novac (pa i slava) nisu značili sve u životu jer, stvaralaštvo je uvek bilo na prvom mestu, tako da i ne začudjuju uspesi mnogih sastava iz tog perioda a medju takvima je i grupa Pink Floyd. I tu negde vidim Bareta kao nekog kome je stvaralaštvo bilo na prvom mestu.Tu je i Sidova solo karijera, ali i zanimljiva priča o tome kako je farbao pod (ne uklanjavši sa tog palidrvca, karte autobuske, opuške i sve što se zateklo) krenuvši tako od vrata ka jednom uglu sobe iz kog se potom nije mogao vratiti jer ostao je zarobljen u tom.
Možete li zamisliti tako obojen vaš pod!? Isto je uradio i Pink Panter u crtanom filmu! Da li je Sid to uradio pod dejstvom halucionogena ili je proradio njegov kreativni duh, nikada nećemo saznati. Bilo kako bilo, Sid ubrzo snima (uz nesebičnu pomoć starih drugara iz grupe i onih koji su ga cenili) prvo lp ‘ Madcap Laughs’ a potom i drugi , jednostavno nazvan sa ‘Barrett’! Njegovo stanje se konstantno pogoršavalo, sve tanji nervi su i rezultirali zamenom sopstvenog auta sa neznancem za samo kutiju cigareta!! Otudjenost ili druga strana ličnosti Baretove (uzrokovana tim prekomernim uzimanjem) je sve više dolazila do izražaja, njegove krativne sposobnosti su splašnjavale, ali ni to ga nije sprečilo da se javi kao član grupe Stars! Njegovi negdašnji drugari iz Flojda su, na drugoj strani imali svoje probleme vezane za snimanja i koncertnoscenske nastupe, timovi tehničara za rasvetu i zvuk su brojali sve više zaposlenih, angažovanje kompletnih orkestara pa onda i kvadrofonija i uz sve to narastajući dugovi se ipak nisu odrazili na ideje kojih nije manjkalo.No i ta epizoda ostaje za njima, , mamutske turneje se nižu, ali uz sve zahtevnije i složenije scenske nastupe koji su podrazumevali džinovske pirameide na naudvavanje, gotovo nezamislive arsenale specijalnih vizuelnih efekata i protehničkih sredstava pa čak i avion koji se obrušivao na prisutne i rušio tokom izvodjenja Dark Side of the Moon!Naravno da je sve to bilo skopčano sa rizikom, trebalo je montirati-slokpiti kompletnu scenu koja je sadržavala štapine dinamita, magnezijumski prah i detonatore te mnogo pratećih detalja. Incident koji se dogodio u kanadskom gradu Hamiltonu je i potvrdio koliko su takvi scenski nastupi grupe rizični!
Prilikom demotaže scene u tom gradu, dogodila se eksplozija koja je odnela polovinu ograde jedne strane stadiona, pričinivši pri tom znatnu štetu i na okolnim objektima!! Doći ćemo konačno i do dela koji raasvetljava naslov Kad svinje polete, gde stoji kako se Voters vozio biciklom po južnom delu Londona, načinivši pri tom nekolio snimaka elektrane (na izdisaju) u Batersbiju, predloživši potom da se izmedju četiri dimnjaka Te, nadje leteća svinja, jer po njemu je ta simbol nade!! I uopšte su nastupi ove grupe više nalikovali na izuzetno dobru, vrhunsku i fenomenalno osmišljenu roeknrol predstavu, ideje su se tako radjale a što je najvažnije, njihova realizacija uopšte nije dolazila u pitanje, Rodžers je sa članovima grupe i mnoštvom saradnika uvek uspevao zamišljeno i realizovati.
Tako je turneja iz 1987. (A Momentary Laps of Reason) zahtevala angažovanje stotinu i šezdeset tehničara i električara ne bi li se scenografija besprekorno i u potpunosti realizovala (leteća svinja, avion i džinovska disko kugla)!! Sam naslov se i inače bavi više negoli detaljnim oslikavanjima svih tih, da kažem grandioznomonumentalnih turneja grupe, scenografijama već naglašavanim i svim novotarijama koje smisle uz ime Pink Floyd!Uostalom, poštovaoci grupe to i očekuju, a jedini koji su se pribojavli svakog njihovog nastupa su organizatori, što je i logično, stvarno je bilo teško izaći u susret grupi sa gotovo nemogućim zahtevima.Potkraj (kao i na samom početku) doći ćemo i od datuma smrti Sida Bareta, taj je 07.07. 2006. godine. Članovi grupe nisu prisustvovali kremiranju njegovom!! Ričard Rajt takodje umire ali 15.09.2008. godine. Album The Endless River je objavljen 2014. godine. U zaključku stoji kako svi njihovi tekstovi i melodije imaju smisla kao i pre četrdeset i više godina, te da Pink Floyd nikada neće uspeti sa bežanjem od svoje prošlosti (kome je uopšte i uspelo)! Kad svinje polete je svakako najznačajnije svedočanstvo o pionirima britanske psihodelije a uz neizmernu zahvalnost Izdavačkoj kući Laguna, koja i dalje ostaje neprikosnovena kada je rokenrol izdavaštvo na našim prostorima u pitanju, ostaje i preporuka za čitanje ovog naslova.

U Šapcu, 21.08. 2017. godine




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *