MUZEJ RAS
NOVI PAZAR – – 2012. g.
Autor prikaza: Živko Ivković
FBT FILES i nije štivo novijeg datuma, nastalo je kao trud Svetlane Čeković iz Muzeja Ras u ovom gradu, ali je, znajući da dolazi iz tzv. unutrašnjosti , prošlo gotovo nezapaženo, jer, naravno, kao i brojne rock storijie iz inih srpskih gradova ne dolazi iz prstonice! To, da je od neprocenjivog značaja za istoriju srpske i jugoslovenske rokenrol scene, sam potpuno svestan, te sam sa dužnom pažnjom prišao predstavljanju ove. Imamo ovde ozbiljnu publikaciju koja će zaintrigirati čitaoce, neće ostaviti ravnodušnim rokenrol poštovaoce jer, vreme odrastanja pod rokenrol kišobranom ali i bitisanje u tom, tada supkulturnom muzičkom pravcu, se danas, evo,konačno podvodi pod (sasvim zasluženo) urbanu hroniku jednog grada, Novog Pazara u ovom, FBT Files slučaju. Pa, kao i svugde u Yu, tako je rokenrol inficirao i mlade u Novom Pazaru, tu nikakvo ‘pelcovanje’ nije moglo pomoći jer, virus je u ovom (kao i širom Yuge) ostao do dana današnjeg, a za serumom se i nadalje traga, bezuspešno naravno! Kao što psa ne možete odgovoriti od koske, čoveka od papirnih apoena, tako nas stare ne možete odgovoriti od rokenrola, a svako štivo sa takvim sadržajem je za nas i koska i papirni ap. Šta ćete, vremena su bila takva, ko se nije držao rokenrola, taj, kao da nije ni postojao, ili se podvodio pod neki, nama sasvim drugi svet. Poistovećivanje ili identifikacija sa hipi maspokom i rokenrolom je onda (u drugoj polovini šezdesetih i startom sedamdesetih) bila jednaka pripadnosti svetu, , nekako, ispunjenju svih želja, imali smo tu radost na licu, ploču pod pazuhom, usput razmišljajući koga ćemo zateći u tom prostoru gde su svirali lokalni sastavi, razmenjivali informacije iz jedine sfere našeg interesovanja, ceo svet je bio naš! I, kako to ovde već stoji, FBT pojačalo ima svoju, novopazarsku rokenrol priču koja se gotovo da i ne razlikuje od urbanih storija gradova širom Jugoslavije ondašnje. Tako da, ovde imamo tu novopazarsku urbanu rokenrol horniku, koja je startovala tačno pre šezdeset godina(1958), a zabeležen je i prvi sastav formiran te godine, Mućaćosi su ta grupa (sastav koji je na repertoaru imao uglavnom meksikanske i italijanske tada popularne stvari) no, sigurno je, sasvim, da su, u izvesnom smislu u grupaciji tih najznačajnijih u ovom gradu jer, taj start se umnogome odrazio na razvoj rokenrol scene decenijama potom. Mućaćosi su evoluirali u Vesele mladiće pa onda u Plave krinove, te će, tek postava prepoznata pod tim imenom zasvirati skinute stvari grupa The Beatles, Beach Boys i Rolling Stonesa! Prostor u kom su Plavi krinovi najčešće svirali je menza proizvodog pogona Trikotaža Raška, a tokom letnjih msesci i u bašti tog restorana! A kao i svugde, ovde su koncert-igranke održavane takodje četvrtkom, subotom i nedeljom. Bilo bi, tako, nekorektno ne istaći članove tog originalnog Plavi krinovi sastava, a činili su ga : Dragan Kostić/Jugo Nikolić/Faruk Ćosović/Eko Duljević/Šukrija Ličina/Nevzet Sahović te Rifko Trifković uz Rešada i Nihada. Reći će, mnogo ih je, ali nije, tu su i povremeni članovi ovog sastava koji su uskakali kao zamene za opravdano odsutne. Zanimljivo je da su Plavi krinovi svojim nastupima pokrivali i šire područje tog dela Srbije, te su tako, ostali upamćeni njihovi nastupi u Raški, Priboju, Prijepolju i Bijelom Polju (CG). U smiraj šezdesetih se javlja i Grupa Predraga Peruničića koja pod tim nazivom egzistira do 1972. godine, a iste menjaju naziv u Laurusi (Lovorovi listovi), koji već 1977. nastupa na najznačajnijoj rokenrol manifestaciji ovog dela Evrope, Zaječarskoj Gitarijadi! Na istoj sviraju i sopstvenu Bez tebe! Zanimljivo je da se na talasima lokalne radio stanice slušala emisija ‘Mladi mladji najmladji’ (ili U ritmu mladih) a imamo i podatak da su Laurusi barem dve godine pre svih na repertoaru imali stvar El Condor Pasa koju su fenomenalno interpretirali Simon i Garfankel! U delu naslovljenom sa ‘For You’ ima reči o grupi Andromeda koje nema u registru ovde popisanih novopazarskih sastava, no, to ne ide na teret autorke, ne može se podvesti pod nedorečenost, nego više kao zanemariv propust jer, iz sopstvenog iskustva znam koliko je teško doći do podataka vezanih za VISove ili grupe (čak i meni koji je uredno visio na svim tim) jer, razloga je mnogo, ljudi su se odselili, otišli negde, pomrli, na žalost, mada ima i onih koji nerado iz samo njima znanih razloga prepričavaju tu, svoju epizodu.
Potom su ovde hronološki složene storije o grupama koje su egzistirale u ovom gradu, no ono što je vrlo interesantno, vredno iznošenja je kompilacijsko kasetno izdanje, naslovljeno sa ‘Prvi put’ lokalne diskografske kuće Stik Studio, a na tom albumu su autorske stvari sastava Pettie Polla, Paklena pomorandža, Mama Dalton, Dragstor, Twister, Goli u sedlu, Vukovi sa Ontarija itd. Naredne, dakle 1997. Godine imamo i drugi deo ove kompilacije, uz nešto izmenjen naziv (Prvi put drugi put), tu je i Novopazarska rock liga koja je potrajala sve do 2000. A onda je stigla demonkratija (hvala mome prijatelju Miljanu Ristiću)! Priča o grupi Mama Dalton (1993.) je bitna utoliko što prvi put dolazimo do imena Vladimira Profilovića, jednog iz grupacije najznačajnijih ili ključnih, barem kada je novija novopazarska scena u pitanju. Ono ‘novija’ se odnosi na razdoblje od devedesetih pa nadalje, u kojoj veoma zapaženu ulogu ima upravo pomenuti Profilović! Da su (po ugledu na negdašnju, ali ugašenu Gitarijadu u Beogradu i još uvek akteulnoj Zaječarskoj Gitarijadi ) i ostali gradovi organizovali svoje, lokalne, godišnje rokenrol smotre, ovde, kao primer imamo (pored novopazarske i gitarijadu u Leskovcu 1995.), ali se ne bih složio sa navodima ovde kako je to bilo ‘zajebano’ (prepisano iz knjige) vreme za rokenrol jer, isti smo imali na Tv Politika, Tv NS Plus 3. kanalu RTSa. Naravno, ko je hteo slušati rurbane muzičke pravce, taj je vreme provodio uz folkendrol kanale! U FBT Filesu se navodi i Revijalni Rock Fest Urban Sin u Priboju, te držim da ovakve podatke pod obavezno treba iznosti jer su itekako važni kada se radi o sveobuhvatnoj rock sceni Srbije i jugoslavije, mada ini izbegavaju serviranje tih, za njih po svemu beznačajnih smotri i manifestacija, ono se, takva dešavanja podvode pod ‘tamo’ neka iz unutrašnjosti, ili, koji medij iz prestonice je posvetio minut ili rečenicu samo, recimo, za Summer Rock Fest u Prijepolju!
FBT Files naslov sadrži i audio cd sa četrnaest stvari, gde, pored Laurusa imamo i ostvarenja grupa Sigma, Pettie Polla, Mama Dalton, Dragstor, Twister ali i sastava Gospodjo Bate (Semih Durović/Rifat Rifatović/Suad Vesnić/Redžep Ćorović/Nasko Ujkanović/Vladan Sarić i Vladimir Vlade Profilović) sa, (za sada) samo jednim objavljenim cd albumom naslovljenim sa ‘ Šta je u runu’ iz 2015. godine, mada su realni sasvim izgledi za objavljivanje i drugog, ali lajv albuma sa nastupa na NS Exitu! Na albumu grupe Gospodjo Bate, odmah ćete primetiti tu njihovu okrenutost eletronskoj muzici, ili u najvećem delu tog njihovog autorskog opusa , ali je, na koncu, dobro da su uspeli skrenuti pozornost na sebe sa ovim, vlastitim materijalom. Na FBT Files kompilaciji iz 2013. su zastupljeni sa stvarima Četiri noge dvije noge/Budi srećan u kojima je dominantan Profilovićev vokal sa prelivenim prirodnim u ne toliko jasan (barem meni koji ne preferira taj žanr) glas sa obale elektrovojsa uz ono, fanovi koji sebe nalaze u ovakvim ostvarenjima će, zasigurno, biti i vise negoli oduševljeni! Ne sumnjam, ipak, u sastav Gospodjo Bate i nj. odlučnost na istrajavanju vrhunskog nekog elektronskog koncepta koji su zacrtali. FBT Files je publikacija od nemerljivog i neprocenjivog značaja a dokaz je kako ne morate živeti u velikom gradu da biste držali korak sa svetskim trendovima, pogotovo muzičkim. Pa, Novopazarci, sve čestitke u povodu šezdesetogodišnjice od formiranja prvog Mućaćosi sastava!!
18. mart 2018. godine