Miroljub Todorović: PATOSIRAH SE (Šatro priče)

POŠTAR

Neko je dugo i uporno šamarao zvonce na vratima gajbe. Nije bilo rano ali ne gotivim da me u ovo vreme uznemiravaju. Cirkam kaficu, odvajam uši za sentiš mjuzu, kužim vesti na kompiški, kontam šta ću danas da cepam.
Prikenjam se vratima i zirnem kroz špijunku.
– Ko je?
– Poštar.
Otvorim okvir i poštar me zatrpa gomilom računa.

DEKINTIRAN

Dekintiran sam. Nema posla. Nema love. Mungos se ne javlja. I on je ziher u frci.
Zajmim zeleniš od kalauza. I oni su ispucani. Imaju teču u Beču ali se za pajtosa uvek nešto nađe.
Smanjio sam travu. Nigde ne izlazim sem u solo Dorćol zujke. Pampur-barovi su sada za mene mislena imenica.
Prazna škuta. Prazna čuka. Prazna čonta.

ČESTITAM, MUŠKO!

Porađala se prikolica Dejanu Šljampi. On u friku. Odvezo je, na brzaka, kolima u mesaru. Frknuli je u kavez. Počeli su grčevi. Njemu su pevnuli da izađe u hodnik. Seo je na stolicu i uhvatio se rukama za tikvaru.
Iz šparkase su se čuli jauci. Bilo je šitično. Onda se sve iskuliralo.
Izašao je mesar sa anđeoskim kezom na faci i pružio Šljampi šapu:
– Čestitam, muško!

PATOSIRAH SE

Dok sam češljao jezik sa Perom Kvrgom pripade mi muka. Zaboleo me žderavac. Počeo sam da pevam Rigoleto. Zamutilo mi se u tikvari. Patosirah se.
Pera prifura da me podigne.
– Preterao si – reče – naduvao se se ko konj. Moraćeš da
ugasiš radnju. Stalno si na žici. Fiks nije za tebe. Svilen si. Ako nastaviš tako oladićeš papke.

UTOKA

Žali mi se Cvetko Konj. Sin mu napravio žurku. Došli
mu pajtosi, doveli klinke. Muzika, cirka, cepačina do zore.
Cvetko ima veliki stan, dobijen od Službe, pa se sa ženom povukao u jedan manji sovarnik, pustio mladež da se zabavlja.
Sutra ujutru kada je furao na posao imao je šta da vidi. Neko od mudonja koji su se noćas šemsovali u njegovom stanu maznuo mu službenu utoku.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.