CD ALBUM ‘’ VREME TEČE I KRIVUDA ‘’
DRAGAN TOŠIĆ I PRIJATELJI
Besprekorni i bez onog, atak na uši zvuka, jecaji gotovo, prefinjenog gitarskog Dudinog umeća uz više negoli pristojan vokal Petra Zarije, nerazmetljiv i prihvaltjiv istovremeno, svrstavaju ovo ostvarenje u vrhunsko. Ono, bilo koji album na kom se kao producent i aranžer javlja čovek sa toliko studijskog i stejdž iskustva (Dušan Bezuha) je u neku ruku i nakon samo jednog preslušavanja bezrezervno pirhvaćeno te se može odmah svrstati pod vredna ostvarenja, a što je slučaj ovde sa Draganom Tošićem i nj. prijateljima. Imamo tako bluz nagoveštaj u stvari Olovno nebo koji se potom topi u blagu Džej Džej Kejlovsku Vreme teče i krivuda, jednu zbilja prijatnu, pevljivu i prihvatjivu, da bi u Glasnom e duru imali ponovno povratak u tu, bluz varijantu koja me nekako podseti na Vojvodjanski bluz bend i pokojnog Dragana, pa onda je tu više poprock stvar Kuguar, proizašla iz iskustvenoperfekcionističke radionice Dudine (možda grešim, ali na omotu nije naznačen studio u kom su snimali). U stvari Kuba koja zatvara ovaj album je primetan, mada zanemariv latino prizvuk. Tekstovi tako vuku uglavnom na one, ljubavnotugaljivosetne, i, pevaj samo. Više negoli pristojan dizajn omota sa bezmalo svim potrebnim informacijama zaokružuje, odaje pravu sliku ovog ozbiljnog ostvarenja.Sve u svemu, ostaje preporuka za pod obavezno preskušavanje ovog albuma koji je, evo, na tržištu , zahvaljujući naravno Diskografskoj kući Računajte na računare/Time Machine Music ili u prevodu GLASU SRPSKOG ROKENROLA .
CD ALBUM ‘’ JEDNOM NOGOM U GROBU ‘’
ARNOLD LAYNE & ALHEMIJA
Nisam zaboravio Arnold Layne (ne mislim na singl grupe Pink FLOJD iz 1967.), poodavno znam za ovu grupu, no, kao i brojni u nas, ova ekipa se podvodi pod zaboravljene. Tekstovi ovog sastava su, više je nego očigledno, inspirisani depresiojom i monotonijom te senzacionalističkim naslovima u dnevnoj nedeljnoj štampi, više sumornoj svakodnevici, te su stoga, teški za slušanje iz razloga onog, upoznati smo sa tekućom, koja, usput, nikako da se podvede pod prošlo vreme, aktuelna je gotovo tri decenije. Pogadjaju ipak u centar, pobudjuju, dostižu, pospešuju, kako god, tu, do pucanja nerava. Sva je sreća da smo u protekle tri decenije preturili mnogo toga preko glave, gotovo da smo oguglali, te su i tekstovi ovde potvrda tog i takvog vremena koji zbilja još uvek žive, pa je naslov ovog ostvarenja (Jednom nogom u grobu) sasvim u redu. Album donosi devet takvih stvari, kao potpisnici se javljaju kompletan Arnold Layne & Alhemija uz muzku primerenu ovom ostvarenju i veoma mračnim svakodnevica temama. Priznajem da i nisam neki fan ove grupe, te ću, tako, ocenu prepustiti zainteresovanima, ostaviti im u zadatak preslušavanje ovog zanimljivog ostvarenja i donošenje nekog konačnog suda. Napisah kako tekstovi ovde donose klasične i više priče o beznadju na našim prostorima kojima izgleda i nema kraja, ali, barem za nas iz sveta rokenrola, tako, nema povačenja nema predaje. Gura se napred (uz prošlost u nekom od džepova) kroz nekakvu apokaliptičnu paučinu koje je nemoguće otarastiti se, te i tekstovi ovde odišu sveprisutnom i ne tako lako uklonjivom tom. Istina, nekako sam ubedjen u apsurdnost ovakvih teksotva, jer, izuzev iznošenja tih sumornih detalja, nemamo odgovor, ostaje sveprisutno ono, šta dalje, na koncu,kapitalizam i ne nudi odgovore, nego snalaženje, a cena se zna i mora se platiti, ostaje nam tako zaplet na zaplet, bojim su do u nedogled. To, da li ovaj sastav svrstati pod post pank, nekakvu alternativu ili dark pop je otvoreno pitanje. Pa ipak, vredi pokušati, preslušavanja inih će napisano mi potvrditi ili demantovati , kako god, rokenrol će pobediti. Računajte na Računare Records/Time Machine Music Serbia.
GRUPA SLONZ
CD ALBUM ‘’ LEPOTA U GLAVI ‘’
Grupa Slonz (ex Convoy) je konačno uspela objaviti svoj prvi autorski cd album (Lepota u glavi) pod etiketom najznačajnije diskografske kuća na našim prostorima Računajte na Računare Records. Nesporno gitarsko umeće Mijailovićevo pleni već nakon prvog preslušavanja, izbacuje ga u prvi plan, što naravno ne znači da su bubnjar i bas gitarist u podredjenoj ulozi ili ispod zadatog im, naprotiv, sve štima, al to, da gitarist odskače stoji, mada su vokalne mogućnosti njegove daleko ispod onih gitarskih. Činjenica da je album koncipiran na način preferentno dužih tekstova iznenadjuje, gitarista se tako reći raspevao, te sam, stekao utisak njegovog ovde dokazivanja kao vokalnog soliste, a što je sasvim bespotrebno. Neku razornu moć u tekstovima ovog sastava i ne nalazim, u smislu onom, intelektualno prihvatljivim, moć onu za koju bi se zakačili , ne svi, ali odredjeni Slonz konzumenti svakako. Na koncu, album prvenac im svakako uliva potrebnu energiju, neophodnu sigurnost i svakako je snažan podstrek za nastavak kreativne faze rada i realizaciji tih, nadolazećih ideja.