PAMTITE ME PO PJESMAMA MOJIM

DUŠKO TRIFUNOVIĆ

PRIREDIO BOGOMIR MIJATOVIĆ

PROMETEJ

NOVI SAD

  2018.

Autor prkaza: Zivko Ivkovic

Odmah u uvodu ono, iz razloga zaboravnosti, a možda i iz straha od te, valja istaći ulogu ovde Bogice Mijatovića priredjivača ovog naslova, koji je, evo, dobar deo svoga života (više od dve i po decenije) posvetio sakupljanju songova Duška Trifunovića, songova onih, nezaboravnih (mada su gotovo sve takve)  koje su ‘progledale’  kao plod saradnje ili bez te sa brojnim pop i rock p(j)evačima, muzičarima i grupama. Po Bogičinim rečima, takvih je, ukupno, verovali ili ne tri stotine i jedna (ili dve)?  Izvesno vreme sam se bavio , razmišljao na temu ove knjige te zaključio kako je nesporno da je naslov vezan za Duška, ali se nisam mogao oteti utisku da isti, u stvari, mnogo više govori o Mijatoviću zapravo jer, prikuplljati gradju za jedan ovakav monumentalni književni naslov gotovo tri decenije , ne da nije mala stvar, nego je u domenu onog, prosto neverovatnog, zanesenjačkog čak,  čovek je sebe ugradio u ovo, bez ustezanja ću reći , esencijalno štivo od neprocenjivog značaja za srpsku i jugoslovensku popularnu muziku ali i književnost. Imamo ovde u fusnotama ispod svakog songa Duškovog podrobna pojašnjenja  vezana za original, moguće ispravke, dodane i izostavljene strofe, distihe, imena izvodjača koji je preuzeo tekst i godinu izvodjenja uz diskografsku kuću ili kada je emitovana, pa tako puta tri stotine uz Bogičina do u najmanje detalje zadiranja u svaku pa makar se tu radilo i o samo jednoj izmenjenoj reči. Uzeću samo primer pesme ‘ Na mene su prstom rekli ‘ u izvodjenju Ibrice Jusića iz 2006. godine gde priredjivaču nije promaklo kako je Ibrica reč ‘pravi’ zamenio rečcom ‘širi’ i tako do u nedogled.  Uhvatim sebe tako u razmišljanju , zaključim po ko zna koji put, jedan je Bogica i nema tog koji bi sa više ljubavi i  poštovanja prišao radu i uopšte sklapanju mozaika  ‘Pamtite me po pjesmama mojim’, Duška Trifunovića.  Prelistavanjem, vraćanjem unazad na već pročitana ovde Duškova ostvarenja, nepobitna je činjenica da su te više uzmali pop pevači negoli oni iz sveta rokenrola, što nikako ne umanjuje značaj njegove poezije, naprotiv, trebalo je umeća ukomponovati sve te, prilagoditi ili na odredjen tekst napisati muziku i aranžman. Nekako su najzastupljeniji  grupa Teška industrija, Narcis Vučina, Gabor Lendjel, Ranko Boban, pa onda grupe Bijelo dugme, Indeksi,  Kamen na kamen itd. Bogica je više od pola veka svog života ugradio u rokenrol, te je, ovaj poduhvat, vezan za Duškovu poprock song zbirku nekako i prirodan sled njegovog bitisanja u ovom žanru a  sasvim iskreno  se nadam, ne i poslednji  nego najnoviji.  Nema sumnje da je, tako, Duško Trifunović iz grupacije onih poeta čije su pesme najeksploatisanije, pa, ukoliko i ma onih koji su sumnjali, Mijatović ih je sa tri stotine i jednim naslovom ovde posramio,  doslovce razoružao. U knjizi je stotinu i četrdeset omota albuma raznih izvodjača koji su na Duškove stihove napisali muziku što umngome govori o ugledu njegovom medju brojnim generacijama pop i rock stvaralaca Jugoslavije. Danas nemamo takvih, što i ne začudjuje, jer, izostaje to pogodno tlo za muziku , stvaralaštvo i kulturu uopšte, a  danas se pod Tom podrazumevaju isključivo sadržaji vezani za istoriju i legendu SPC, te konstataciju kako samo takvi i imaju prolaz u medijima,  što se ne može demantovati. Svestan sam, usput, da o značaju Duškovog poetskog opusa i možemo razgovarati isključivo mi stariji jer, nisam siguran da li i koliko mladima njegovo ime i delo znače. Znajući kakve generacije stasavaju, to sam duboko ubedjen kako ćemo se isključivo mi starji sećati Duška Trifunovića i svega mu napisanog, a od mladih za koje je rep vrhunac muzičkog ukusa i ne možemo očekivati ne znam šta i ne znam koliko, što je najporaznije. Sve se svodi na što bolji telefon, praktično je i komp skrajnut. Naravno, ne stoji da su sve nadolazeće tin i nešto starija populacija iste, ali, teško je i poverovati da će se medju takvima javiti jedan novi Duško.Na koncu, ni sebe ne vidim kao nekog ne znam koliko kompetentnokvalifikovanog vezano za predstavljanje Duškovog poetskog opusa, taj je ipak i isključivo Bogica Mijatović, te bih, ovim i završio. Ne bih da smišljam nepotrebne hiperbole, konačno, kada se radi o Dušku, te uopšte nisu potrebne. Završiću onako kako to i dolikuje imenu i njegovom opusu ‘ Pamtite me po pjesmama mojim’, nezaboravnom onom, kojom su Indeksi dodirnuli nebo:           Ti si mi bila u svemu naj naj – i u dobru – i u zlu – i na javi – i u snu – naj naj, u svemu naj. Vjerovali ili ne – ti si meni sve – u svemu naj. Svi drugi svoju tamu nude – a iz tebe blista vječni sjaj – zato si u svemu za me -naj naj naj….

One Response to PAMTITE ME PO PJESMAMA MOJIM

  1. Milica Bugarski каже:

    Има неколико година како сам гледала емисију у којој је песник, Душко Трифуновић(тада се већ налазио у Сремским Карловцима) причао о себи свом животу. Изузетна људска прича.
    Између осталог, Душко Трифуновић је написао и песме за многе наше певаче забавне музике, који су се прославили певајући његове стихове. Нисам извела закључак да су били захвални на томе, иако су ту моралну обавезу сигурно имали.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.