PETI BITLS (PRIČA O BRAJANU EPSTAJNU)

VIVEK DŽ. TIVARI/ENDRJU ROBINSON/KAJL BEJKER

MAKONDO, BEOGRAD –   2019.
                         TEKST: Živko Ivković

                                                  Zadirati u ovu, stripovanu grafičku novelu (kako se izrazio Goran Skrobonja), ili uopšte u sadržaj ovde, prepričavati po ko zna koji put dogadjaje iz karijere Bitlsa, ne znam koliko bi imalo smisla, jer, to su oni, Bitlsi, ali slova o njima nikada dovoljno, svaka reč vredi, od zlata su sve, te tako ne bih da propustim priliku da po ko zna koji put izvučem najbitije bar, mada je u stripu preferiran Brajan Epstajn (tako smo oduvek izgovarali njegovo prezime) ili sada Epstin (liverpulsko narečje), ali taj je ’ Peti Bilts ‘ pa tako sasvim zaslužuje svoju, ali ne zasebnu priču (nije moguća ta), no ostaje ta šturost podataka i detalja vezanih za njega, jer, Brajan nikada nije bio naš omiljeni strip junak poput Mirka i Slavka, Pukovnika Kliftona, Džerija Springa, Mije Siledžije itd, ali, sve do sada, kada zahvaljujući Izdavačkoj kući Makondo i Brajana dodajemo na tu listu, jer se, ovim, menjaju odnos i slika prema čoveku koji je stvorio Bitlse. i odmah u uvodu ove, strip uobličene storije  Peti Bitls imamo situaciju u Brajanovoj NEMS liverpulskoj prodavnici ploča, kada je tip (Rejmond Džouns) zatražio ploču My Bonnie od Bitlsa, ili grupe Beat Brothers kako je u stvari glasio pun naziv te, pprateće grupe Tonija Šeridana ali samo za ovu priliku. Prodavačica (u stripu je imenovana kao Moksi) nije uspela naći na rafovima traženu ploču, pa su kupcu obećali da će istu naručiti iz Nemačke. Brajan potom odlazi u Cavern club gde su Bitlsi svirali, te oduševljen njihovom svirkom, odlučuje da se okuša u menadžerskom poslu , iako bez preko potrebnog predhodnog iskustva. Rezultat je svima poznat, uspeo je, izvukao ih  iz tog podruma i stvorio od njih najznačajniju svetsku rokenrol grupu. Ponavljam se , ali ajd’, njegovo prezime smo izgovarali (kao i Englezi uostalom) Epstajn, ali u stripu imamo njegovo insistiranje na Epstinu, pa sad. Brajanovo  je uporno visio po diskografskim kućama,slao dopise ali nije uspevao, no  u Džordžu Martinu iz Parlophone ogranka diskografske kuće EMI RECORDS je našao strpljivog i nadasve razumnog čoveka te je saradnja krenula na obostrano zadovoljstvo, a, sve kasnije je, što bi rekli istorija. Podaci ovde, u stripu, se baš i ne podudaraju sa izvorima iz brojnih naslova engleskih a kod nas prevedenih (Laguna, Clio, Rock Express, Gradina, Portalibirs, Bukefal E.O.N. i Čarobna knjiga) ali ću se držati ove, izuzetno zanimljive , usput neprocenjivog bisera vezanog podjednako i za Bitlse i za Brajana. Ono, kao da je (sve do ovog ‘Peti Bitls ‘ naslova) Brajan nekako bio skrajnut, a stekao sam utisak kako se više pisalo o Džordžu Martinu nego njemu, te je ovaj potez Izdavačke kuće Makondo naišao na odobravanje i više je negoli doborodošao. Tako je i strip ovaj (pa dobro, grafička novela) koncipiran na način Brajana kao glavnmog junaka tog, čoveka najzaslužnijeg za neverovatan uspeh Bitlsa, i, rekao bih , sa onim, nedostajućim detaljima koji  tiču se isključivo njega, detalja bez kojih nema zaokružene price o Džonu, Polu, Džordžu, Ringu, Bestu, Satklifu, Astrid, Sintiji, Yoko itd, mada toj, ne vidim kraj, ubedjen sam da i nadolazeće generacije neće ostati ravnodušne na fenomen i delo koje je stvorila liverpulska četvorka. Ako su promenili svet (a jesu), ostaće to temom večnog interesovanja, proučavanja i zasigurno zaintrigirati jer, radi se o Bubama liverpulškim, uz, otovreno ono, sa druge strane one, pitanje ko je presudan u celoj priči, ko je taj bez kog Bitlsi ne bi ni izašli iz Cavern podruma, ko je taj koji se brinuo za svaku, pa i najmanju sitnicu vezanu za njih, sve do raspada, a taj je usledio iz razloga Brajanove prerane smrti. Toliko je želeo, nadao se, planirao, istrajavao ipak u svemu zacrtanom, ambicija ga nikada nije napuštala, jer, ono, klonuti duhom za njega je bila nepoznanica. Zacrtao je da njegovi Bitlsi moraju postići više od Elvisa i u potpunosti uspeo. Brajanova veličina tako, i nije sporna, ostaju manje razlike u stavovima ili gledištima isfabrikovane od novinara, koje nisu ne znam kakve ili kolike. Pogovor ovde je napisao Goran Skrobonja (The Rubber Soul Project) a epitet petog Bitlsa (po njemu) je pripisivan i Džordžu Martinu, Pitu Bestu, te Stjuartu Satklifu, naravno sve u zavisnosti od konteksta priče. Stoji tako da je Brajan postigao više sa svoje trideset i dve godine nego većina ljudi za ceo život. Nakon Brajanove smrti, novi menadžer (za kratko) postaje Alan Klajn, a svoje nezadovoljstvo njegovim izborom prvi je izrazio Pol, koji je sastanak sa njime demonstrativno napustio. Izdavačka kuća Makondo je ovim naslovom svratila pozornost na sebe, digla prašinu, što bi rekli, ali to nije u domenu neobičnog onog,kada se radi o Bitlsima. Tiraž ‘ Petog Bitlsa ‘ je rasprodan u rekordnom roku, i naravno, priželjkujem novo iznenadjenje ove izdavačke kuće.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.