ŽELIMIR Ž. IVKOVIĆ: ROCK U VINKOVCIMA (Prikaz knjige)

CROATIA  RECORDS        ZAGREB  i

MATICA HRVATSKA – 2019.
tekst:                                              Živko Ivković

Ko drži do svog grada ne može ostati ravnodušan i prisećati se samo starih dobrih vremena, nego će to i zapisati poput Želimira Ž. Ivkovića, rock muzičara, pesnika i slikara, koji, evo, na najbolji način prezentuje urbanu hroniku Vinkovaca. Ako se pažljivo upustite u čitanje ovog naslova Ivkovićevog, već u samom uvodu ćete naići na podatke o prvom vinkovačkom VISu Mirni konji iz dekade šezdesetih, a već u produženom tom, stoji kako je današnji direktor Croatia Recordsa Želimir Babogredac imao ulogu menadžera grupe Milky Way, i to su izuzetno značajni detalji sa ove scene, jer, preko uvoda se uglavnom samo preleti, predje pogledom i tako ostanete  uskraćeni za te, poput navedenih a toliko neophodnih za sklapanje i zaokruživanje priče, urbane hronike bilo kog grada, pa bi tako bilo i u ovom, vinkovačkom slučaju. Želimira imamo i u kontekstu priče o studiju Rock Oko, kao svojevremenog vlasnika u kom su finalizovana brojna ostvarenja ondašnjih rock grupa u gradu i okolini (Trn, Burgija, The Užas, Pogreb X itd). Autor piše potom kako je this book pokušaj samo prikaza povijesti pop glazbe u ovom  gradu, što samo govori o skromnosti njegovoj i nepretencioznom predstavljanju urbane hronike svoga grada, toliko bogate te se pisanje te prosto nametalo, i evo, trud koji je uložio se konačno isplatio (u nematerijalnom smislu naravno) a na radost svih nas koji smo živeli ali i dalje živimo isključivo rokenrol. Imamo i pojmovnik vezan za definicije pop muzike, tumačenja te, sa više aspekata, a što naslov samo čini dodatno zanimljivijim.  Prizvuk priručnika o muzici uopšte, uz osnovne pojmove one. i sve tako do Naše priče u naslovu ovom  Želimirovom, iz koje izvlačim da je proslavljeni glumac i manje muzičar Rade Šerbedžija dete ovog grada, te da je prve pozorišne predstave načinio upravo u Vinkovcima. Potom se autor podrobnije upustio u značajne kulturološke momente vezane za fenomen šezdeseetih, te uticaja festivala, društvenopolitičku situaciju u svetu ali se i generalno dotiče muzike i instrumenata dajući naslovu  enciklopedijski prizvuk (prve električne gitare, Gibson i Les Paul). Dolazimo tako i do imena onih koji su u ovom gradu (vezano za dekadu šezdesetih naravno) prvi krenuli u ručnu izradu gitara, a radi se o  Đuru (starijem) Zariću i Titici Cvrkoviću. Naravno, naslov nudi mnogo toga, obilje podataka i značajki koje se ne nalaze u brojnim muzičkim enciklopedijama a vezano je za Lesa Pola i Lea Fendera, a što samo govori da autor nije hteo pribeći jednoj suvoparnoj priči o lokalnoj sceni (kao većina nas iz drugih gradova) nego je tu proširio značajnim imenima sa svetske rnr scene, refleksijom na SFRJ gradove itd. Poglavlje se završava kraćom pričom o majstoru Danchetu, koji sa svojom radionicom za izradu gitara uspeva ali tek u dalekom Čikagu. Imamo i autorov osvrt na večito ono, vezano za godinu barem snimanja prve rokenrol stvari in the world. Po Želimiru Ž. (mada nije izričit) je sasvim moguće da je to  It’s All Right iz 1949. koju je snimio Art Crudup. U mojoj, pak, dokumentaciji , stoji da je ta It’s Too Soon To Know (The Oreols iz 1948.), pa onda Rocket 88 itd, i tu se lome koplja, ko će ga znati. Potom kreće hronološki ili po godinama, svejedno, predstavljanje VISova ili grupa iz ovog grada  počev od 1963. koja ostaje kao startna u urbanoj rnr hronici vinkovačkoj , a te se javljaju Mirni konji, Bezimeni i Nivram. VIS Mirni konji su činili Branko Skender/Stanko Horki/Kruno Mandek/Ivica Kegalj/Zdravko Balić i Želimir Ivković. Ovde sam u dilemi, da li se radi o autoru naslova obzirom da nedostaje srednje ono Ž. ispod fotki, jer, Želimir se javlja u više formacija, te je, mislim, sasvim u redu pretpostaviti kako se radi o jednoj te istoj ličnosti. Već naredne , dakle 1964. imamo nove sastave poput Lutalica, Bambusove džungle i Demona, a tu je i mali kombo sastav Andrije Žiške, da bi se do kraja dekade javili  Kardinali, VIS Pjera Butorca, Skromni, Molekule, Kaktusi, Grupa Lewis, Molekule 2, Ž & Tombstones, The Milky Way, Skromni 2 i Sateliti, a grad je imao više prostora u kojima su navedeni sastavi nastupali, tako se pominju Oficirski dom, Omladinski dom, Madžarska škola, Dom liječenih alkoholičara, Radnički dom, Hotel Central itd, po čemu se da zaključiti kako su Vinkovci stvarno slovili za grad rokenrola. U poredjenju sa gradovima približne ili iste veličine Vinkovci  tako imaju svoje mesto u grupaciji rock rasviranih u SFRJ, a što i ne čudi, ne začudjuje, jer, sumnjam da su se ostali gradovi mogli pohvaliti sa toliko prostora u kojima su se mladi okupljali. U toj nameri iznošenja najzanimljivijih detalja vezanih za vinkovačku scenu, revnosno, kao i uvek pokušavam izvući  ono najbitnije i tako približiti naslov čitaocu, e sad, ako i  ispustim od značaja koji red, to se svakako ne može podvesti pod smišljeno ili namerno ono, taman posla, toj grupaciji ne pripadam. U priči Andjeli i demoni, otkrivam i autora emotivca, tugaljivog,  sa setom okrenutog šezdesetima, a što je nekako i prirodno sasvim, jer, iskrenost i posvećenost poslu kog se dohvati je karakteristika te generacije, a što se ovde da primetiti. Sa gradom svojim u srcu, mladošću jednom i jedinom uz sve proživljeno tada, Želimir se na najbolji mogući način odužio svome gradu, sredini u kojoj i danas živi. Naravno da je rock scena around grada takodje bila živa, to doznajemo iz redova njegovih ovde, scenu tu naziva seoski rock, a kao glavne predstavnike te scene navodi VIS Skormni iz Otoka, za koji kaže kako se može pohvaliti desetinom najmanje sastava. Autor zaključuje kako su izostale sopstvene stvari tada aktuelnih slavonskih grupa  koje nisu baštinile motive iz folklorne tradicije svog kraja te da je sve ostalo isključivo na retrospektivi. O grupi Skromni (Otok)  imamo upečatljivu priču sve uz članove ove (Ilija Gradinac/Petar Grgić/Marko Bošnjak i Jakob Perušić), pa onda Molekule (Sajnović/Koralić/Spajić i Lončar). Naravno, ni vinkovački sastavi nisu ostali imuni na personalne promene i te šetnje iz grupe u grupu toliko svojstvenih  onom vremenu, pa tako , izmedju ostalih imamo i situaciju gde Grgić formira Molekule, da bi se potom prebacio u grupu Skromni.  Potom se, počev od 1966. Javlja i sastav Kaktusi, koji nastupa uglavnom u Vrbanji, a ima reči o VISu Korona iz Županje. Tu su i Kardinali, Lewis pa onda već pominjani  Ž&Tombstones  (VIS Doma omladine) čiji je član i sam autori u ulozi vokalnog soliste. Da je autor oduvek slovio za zaljubljenika u rokenrol, svedoči i sačuvan plakat vezan za PRVU SLAVONSKU GITARIJADU (finalno veče) 27.svibnja/maja 1969. u Slavonskom Brodu, a tada su nastupili Vis Rubini, Tehničari, Zlatni plamen, Civsi, Spektar, The Eggs Group te Dux.  Dalje se provlači ime Želimira Babogredca, koji je, daleke 1968. na Radiju Vinkovci uredjivao i vodio Klub mladih diskofila, Disko Rally i Svjetla pozornice. Autor nas uvodi  i u slavonskobrodsku rock scenu, pa makar to bilo i površno samo, no, doznajemo tako za pionirske VISove iz tog grada (Plašljici i Elektroni iz 1962.) koji su, sasvim sigurno, trasirali put grupama formiranim nakon njihovog delovanja (Hidrogeni, Skintice – Brodski Stupnik, Biseri – Stupnički Kut, pa onda Masonima i dobro nam znanog VISa Mladi ili The Mladis, te Kristala, Idola itd. Sateliti iz Jankova su formirani 1969. godine. Potom se autor vraća grupi Milky Way te priči o ovom sastavu, u kojoj stoji da ju je formirao ovde više puta apostrofirani Želimir Babogredac, koji je, usput, kumovao  nazivu grupe. Naravno,  član ove je i nezaobilazni Želimir Žile Ivković. Akcenat je potom, sasvim očekivano, na sokoćalu (jedan od starih naziva za radio priijemnik) čudu tehnike ondašnje, nj. veličanstvu radio aparatu, uz koji smo mi rodjeni potkraj četrdesetih i u prvoj polovini pedesetih  odrasli. Dolazimo i do nezaobilaznog Radija Luxembourg, traperica,  mini sukanja i svega obeležja tog vremena uz popis ili registar VISova formiranih u gradu i okolini počev od 1970. pa do kraja desetljeća. Tu su dakle, Metronomi  (Ivankovo), Grupa L (Otok), Grupa Likosi, Zlatni delišes, Astibo i Trenutak sna  (Privlaka), pa onda imamo sastave Urea , Sa druge strane ogledala, Sonore, Stellu i TNT (Slavkovci), Vrijeme raspada, Koronu i Grupu Wah. Za sastave Burgija, Pogreb X, Karambol i The Užas uz odličnu propratnu priču o pank/novovalnoj sceni sam već imao prilike upoznati se ranije, zahvaljujući Vinku Bariću i nj. naslovu ‘Hrvatski pank i novi val 1976 – 1987’. Na trenutak sam, samo prekinuo čitanje, zamislivši se nad autorovim ovde: stari se, sve više sam melanholičan ili u bluzu, a pogled mi često u ljetnoj noći skrene ka vedrom nebu, gdje ugledam još jedan nebeski, ali moj Milky Way! Iščitavajući redove ovde, Želimirove, uvideo sam da se radi o vrsnom hroničaru, i to je nesporno, ali se nisam uspeo oteti dojmu, usput, kako mu i romanopisanje ide od ruke, te bi se trebao okušati i na tom polju. Naime, njegovo oslikavanje vremena koje je ostalo negde daleko iza nas, ima sve atribute, elemente tog, romanopisanja, proznih priča (pa dobro, rokenrol priča) uz jedinstvenost i osobenost da mu i etabliranija imena iz sveta književnosti stvarno mogu pozavideti. I to samo treba reći, istaći i napisati, kako god, samo tako je, jer po napisanom ovde, Želimiru je svakako  mesto u vrhu hroničara ali i priznatih povesničara. Who knows, možda i porazmisli na temu romanopisanja. Izdvajam ovde i zanimljivost vezanu za nastanak naziva grupe Urea. Vreće od tog, veštačkog djubriva, ili umjetnog gnojiva, koje su zatezali preko otvorenih sa obe strane buradi od jako tvrdog kartona ne bi li tako dobili bas bubanj su sadržavale natpis Urea, te su, navikavši se na taj,  zadržali isti za naziv grupe. Repertoar njihov se zasnivao na skinutim stvarima grupa Focus, Coloseum, Cream itd, a što samo navodi na zaključak da je pomenuti sastav držao do progrocka. U poglavlju vezanom za pank, autor se vraća, ali dužim pričama o već pominjanim grupama Pogreb X, Nžok i Septica a ima reči i o Satanu Panonskom, za koga kaže kako nije istinski panker iako je pričest za takvog sebi priuštio na nemačkom pank izvoru.Onda se ponovo vraća grupi Lewis iz Cerića, a u istom, dakle pank poglavlju, imamo i slovo o gitarijadama u Nuštru 1979. kada su nastupili  sastavi Lutak Tom iz Vukovara, Step i The Užas iz Vinkovaca a potpisnik teksta je bas gitarist Darko Krajinović.  The Karambol je vlasnik autorskog cd albuma ‘ Svirepo i burtalno’ iz 2010. Ovo iz razloga jer do sada nisam naišao na podatak o oficijelnim izdanjima vinkovačkih grupa. Ponovno se zatim provlači storija o Želimiru Babogredcu, današnjem vlasniku Croatia Recordsa, koji je startom 1968. krenuo u rokenrol (zanesen Bitlsima). Želimir je tako alfa i omega vinkovačke rock scene , a bez njegovog udela u ispisivanju stranica te, scena ta bi , izvesno je, imala umnogome siromašniji prizvuk. Tonski studio u Bošnjacima, radio urednik i voditelj, disk džokej, menadžer, izvršni pa generalni direktor Croatia Recordsa, nosliac Porin priznanja za životno delo itd samo su najznačajnija u nizu priznanja kojima se čovek može pohvaliti, sa razlogom naravno. Ima reči  o sastavima koji su obeležili osamdesete, tu su Cibalia, Duo Debili, Pest Antun Band, Argus, Taras Tratinski (singl Pjevaj mi majko/Gdje nisi ti nisam ni ja, potom Lp ‘Raduju me stvari male’ iz 1984.) za Diskografsku kuću Diskos, Spieschul, Majke, Grupa Art itd. Goran Bare se dovodi u vezu sa Duom Debili (uz Marina Pokrovca) ali i kao član grupe Majke  uz zaokruženu karijeru i diskografiju. U storiji o grupi Nepopravljivi, ima reči  o isključivo ženskom sastavu Punčke, te podatka da  je bubnjeve u pomenutoj svirala Ena Baćanović, kći Siniše Baćanovića. Dolazimo tako  do devedesetih , dekade u kojoj je (po mnogima) rokenrol utihnuo iz razloga sukoba koji nismo prizivali, niti priželjkivali, niti smo se pitali niti odlučivali. Devedesete jednostavno podvodim pod dosanjan san onih koji su ga i osmislili, no čak ni to, nije zaustavilo progres vinkovačke scene. Imamo potom i značajnu storiju o Satanu Panonskom (Ivic a Čuljak), njegovoj pank ličnosti, pesniku i slikaru, za koga dalje stoji kako je 1977. raskinuo sa do tada ustanovljenim načinom življenja, krenuvši sa javnim ispadima, bilo gde, kako to ovde već stoji. Nerazumevanje okoline je sasvim pospešilo njegovu odluku o promeni tog, dotadašnjeg stila življenja, no, ostavio je za sobom audio kasetu iz 1989. naslovljenu sa  Ljuljajmo ljubljeni ljubičasti ljulj na kojoj je sedamnaest stvari. Stoji ovde da se radilo o umetniku koji, u principu i nije bio p(j)evač a niti skladatelj, jer su njegovi songovi tek preuzete teme iz arija novokomponovanih narodnjačkih onih. Na koncu, sa grupom Nepopravljivi realizuje poslednji projekat  ‘Kako je panker branio Hrvatsku’ kojim  se okončava nj. karijera jer, poginuo je 27.januara/siječnja 1992.godine. Devedesete su , pak izrodile Vox u Vrbanji, Hali Gali Galid, Mlinski kamen, The Babies, Shorty, Matrix, JazzWa Band itd. Zapažena je vrlo diskografija grupe Mlinski kamen, formirane 1994. a naslovi su ‘U prljavoj vodi’ (1998.), ‘Ulicama stvarnosti’ (2000.), i ‘Atomski blues’ (2009.). Autor navodi i dens grupe vinkovačke, Colonia i Matrix su te, ali i pank grupu Brener depilacija. Tu je i autorovo vidjenje repa, uz definicije i istorijat tog, kako je nastao, pa onda soula, bluza, svinga i medjusobnu povezanost, mada se te, definicije i kod najpozvanijih sasvim razlikuju te ne bih o tim, a pomenuću Novo Selo koje za ovaj, vinkovački kraj ima značaj njujorškog Bronksa, kako to ovde autor piše. I, ne prihvatam Rambovu definiciju po kojoj je folk narod. Možda u njegovom nekom okruženju, ali preciznije ili prihvatljivije je ono da se radi o delu samo naroda koji se primio na taj, folk, sve zahvaljujući grozomornim tv i radio stanicama koje svoje poruke upućuju odredjenoj ciljnoj grupi.  Dalje imamo predstavljanje značajnih pojedinaca iz svet pankroka u prvoj dekadi ovog trećeg milenijuma, uz, sada zaokruženu priču o ženskom sastavu Punčke sa sada imenima svih devojaka iz pomenute, a radi se o Ruby, Luciji, Ivi, Nini, Emi i Lei. Naravno šestorka je teško održiva na duže staze te se iskristalisala trojka ali kao kombinovani sastav, naime pored Anje Tkalec na bas gitari i Lucije na solo/ritam gitari kao pojačanje se javlja  Goran Nježić za bubnjevima. I odmah imamo mnogo ozbiljniju epizodu koja rezultira današnjim ep formatiranim ‘Valovi’ iz 2016. ali i velikoj evropskoj turneji koja je obuhvatala šesnaest gradova. Da su Vinkovci tako ‘Opća opasnost’ kada se radi isključivo o ženskim sastavima, dokaz su i Problemi’, koji, doduše nisu potrajali, no to sasvim govori o osobenosti ove scene, jer, ne pamtim isključivo ženske, te, još od vremena Sanjalica, Lutki, Šigela, Chains, Zook Santela, Ptica i Markiza (možda samo Boye).  U storiji o grupi Nepopravljivi autor iznosi svoju definiciju rokenrola a po toj je naznačena glazba vrsta ovisnosti, nije laka bolest i očito ostavlja nepopravljive tragove i ožiljke. Kada smo mi stariji u pitanju, u potpunosti se slažem sa autorom, ali, šta i koliko klincima znači rokenrol je već diskutabilno, a možda i nije jer im ne znači (čast  izuzecima naravno). Beležim još jednu (!) isključivo žensku grupu nazvanu Fire Spark (Iva Šimunić, Ana Bošković i Kamelija Horvatović) pa tako Vinkovci gotovo da zauzeše čelnu poziciju kada se radi o isključivo ženskim tim, na našim prostorima. Knjiga je obilata fotografijama, plakatima, novinskim isečcima i omotnicama svih nosača zvuka vezanih za scenu u ovom gradu, a ovaj, u svakom pogledu izuzetno vredan naslov zatvara poglavlje One Man Bands u uz predstavljanje značajnih imena sa vinkovačke scene (Mario Toth, Vedrana Vrtarić, Ivana Simunić, Ana Bošković itd), a imamo i registar VISova, grupa ili sastava u razdoblju od 1963. pa sve do 2015. godine. Odati priznanje Želimiru za napisano ovde, se sasvim nameće, koliko ljubavi i energije je uložio u sklapanje vinkovačkog rokenrol mozaika samo on zna, ali, to i mogu isključivo ljudi poput njega (i Siniše Škarice) oni za koje ne postoje prepreke i zapreke kada je u pitanju voljeni grad i rokenrol kao inspiracija i svetinja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.