Nova knjiga nastala u umetničkoj rezidenciji u Norveškoj

Ljiljana Maletin Vojvodić, Skrik
Novi Sad : Artprint media, 2020
164 str. ; 21 c
ISBN 978-86-89525-17-5
Tiraž 1.500

Ljiljana Maletin Vojvodić je novosadska spisateljica, članica Srpskog književnog društva i Društva književnika Vojvodine.

Autorka je knjiga Nostalgija za severom (2017), Prustove madlene u supermarketu (2016), Norveška od Bjernsona do Knausgora (2016), Oni koji jedu sirovo meso (2013), Norveška priča (2013), U Egzilu (2011), Finska, zemlja Kalevale, jezera i sauna (2011) i Patuljci i Hiperboreja (2008).
Nagrađena je nagradama za pripovedački rad Andra Gavrilović (2015) i Milutin Uskoković (2009), grantovima Ambasade Norveške i Ambasade Finske u Srbiji, Ministarstva inostranih poslova Finske i Ministarstva inostranih poslova Austrije, Fondacije EU Japan Fest iz Tokija.
Učestvovala je u rezidencijalnim programima u Japanu, Rusiji, Austriji, Španiji, Portugaliji, Francuskoj, Latviji, na Islandu, Grenlandu, u Švedskoj, Finskoj i Norveškoj.
Skrik je nastao tokom njenog rezidencijalnog boravka u Kulturnom centru USF Verftet u Bergenu, u Norveškoj i u Kvartu muzeja u Beču, u Austriji.

Biografija Ljiljane Maletin Vojvodić
http://www.skd.rs/ljiljana-maletin-vojvodic/
Trejler za roman:
https://www.youtube.com/watch?v=Dxav4UzyQ1A

Sinopsis Skrika:
Naslov potiče od originalnog naziva slike Edvarda Munka Krik koja je simbol univerzalnog straha modernog čoveka. Radnja romana se dešava u 21. veku, u umetničkoj rezidenciji u Norveškoj. Glavna junakinja dela nastaje u naručenoj priči beogradskog pisca Miloša Reljina. Ona je, za razliku od njega, moderni nomad, ”na privremenom radu u inostranstvu”. Umetnica bez previse slave, u strahu od “pedesetih”, u dobrovoljnom egzilu u Kući umetnika, u zabačenom norveškom fjordu u kojem, susrećući se sa galerijom stranaca−umetnika, pokušava da shvati njih i sebe, i da piše. Ovoga puta knjigu o ženama−umetnicama: Sari Lukas, Trejsi Emin, Joko Ono, Marlen Dima, Sindi Šerman… Zato je ovaj roman i (pseudo)fikcija i (pseudo)biografija i bildungs roman i roman o umetnicima.

Odlomci romana:
http://strane.ba/ljiljana-maletin-vojvodic-trebalo-je-da-iskljuci-telefon/

Izvodi iz kritika:
”Nije prvi put da Ljiljana Maletin Vojvodić piše o umetnicima koji se otiskuju u daleke zemlje, tražeći u njima inspiraciju za svoj rad. Jeste, međutim, radikalna promena naglaska koju čini u Skriku – odjednom više nije u prvom planu imagološka priča, priča o mestima koja nas zaokupljaju, nego o Drugima, ili Drugim Ženama koje bi, baš kao u konceptualnom radu M. Mandića Kaja: Ja sam ti je on, mogle postati mi same. Ženama koje univerzalnu ženskost, kao biološku i društvenu datost, tematizuju i problematizuju na nesvakidašnji način. Ženama koje svojim akcijama, svojim šokantnim radovima, svojim viđenjem stvarnosti i približavanjem istoj putem umetničke prakse, nastoje, sa različitih strana sveta, poslati svoje krikove. Bez radikalne feminizacije, suptilnim umetničkim sredstvima, ponajviše vezanim za izbor teme, ali i za pripovedački postupak, to čini i Ljiljana Maletin Vojvodić svojim (S)krikom.” (dr Dragana V. Todoreskov)

”Ljiljana Maletin Vojvodić je umetnica čija dela konstruišu kompleksan mozaik žudnje za potvrdom svetova iz čitalačkog iskustva i sopstvenih fantazmi o dalekom i nedodirnutom. Kroz svoje prethodne romane: Patuljci i Hiperboreja (2008), U egzilu (2011), Oni koji jedu sirovo meso (2013) ona je iscrtavala začudnu i senzibilnu putopisnu krivulju, od evropskog latinskog juga, Španije i Portugala, preko Amsterdama, do prozračne egzotike severa: Islanda, Norveške i Finske, gubeći se, iskreno i namerno, u čežnji za uranjanjem u Strano. Ironijski, ta potreba za transformacijom bi prokliznula u osećanje izgubljenosti u susretu sa Strancima. To su oni u čijim se verbalnim iskazima, a još više u neverbalnoj ekspresiji, kriju neshvatljivi pojmovi, postupci i nepisana pravila, te putnika „odavde“ stalno podsećaju na sopstvenu Drugost, koja nije prednost, već znak upozorenja da identifikacija sa Stranim predstavlja samo bolnu iluziju. I svaki put tako. Žudnja za nepoznatim ipak nikada ne prestaje, razliva se u strategije da se ode, sve promeni, otkrije i živi tamo gde je sve drugačije nego „Ovde“. I sledi odlazak, uzbuđenje, strahovanje i očekivanje da se sanjano transformiše u (ino)stranu realnost, sve do spoznaje da je nemoguće dosegnuti vlastitu imaginaciju u realnom iskustvu, jer je Drugi fluidan, neprestano se menja, izmiče i zbunjuje, u kulturnom, socijalnom i duhovnom smislu. ” (dr Jovana Kulauzov Reba)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.