MENART ZAGREB i
HRVATSKA DISKOGRAFSKA UDRUGA – 2019.
Tekst: ŽIVKO Ivković
Predstavljanjem ovog 71 PRIČA O ALBUMIMA naslova koju potpisuje Samir Milla, zagrebački novinar i radijski urednik svakako da ne mogu napisati zaokružen prikaz povodom obeležavanja godišnjice vezane za vinilne ploče, jer, nemam uvid u prethodni ’70 priča o albumima’ Splićanina Zlatka Galla i Zagrepčanina Hrvoja Horvata, a kojima je u Hrvatskoj i zvanično obeleženo tih sedamdeset od pojave prve Lp ploče, kako god da je ta onda izgledala. Tako da ću se i fokusirati isključivo na Samirov naslov. Autor je, ni jednog trenutka nisam posumnjao, vrstan poznavalac novijih (od osamdesetih pa na ovamo) muzičkih zbivanja u Hrvatskoj uz, najvažnije ono, i strukovno je okrenut isključivo muzici, preuzevši tako na sebe ne preambiciozan ali shvatljivo ipak zahtevan i odgovoran posao vezan ovde za predstavljanje isključivo hrvatskih izdanja, ali ne (kako to uostalom i Siniša piše u prologu knjige) best of, onih, nego probranih što nas dovodi do muzičkog ukusa autorovog. U Samirovom slučaju, među ’71 pričom o albumima’ gotovo da su zastupljeni svi muzički pravci, izdavačke kuće te najpopularniji p(j)evači i grupe sa područja Hrvatske, što odaje utisak da se ovde radi o autoru sa širokim spektrom interesovanja, ali potpuno iskrenog pri tom jer, ako bih uzeo sebe ili analogne mi za primer, čije je interesovanje vezano isključivo za rokenrol nikada ne bi(smo) mogli sastaviti (kao Samir) tu listu 71 priča o albumima na kojoj bismo imali predstavnike gotovo svih muzičkih pravaca, upravo iz tog ‘isključivosti’ razloga. Samir nam, tako, ovde donosi te priče o albumima, doduše ne tako detaljno, ali u sasvim potrebnom i prihvatljivom obimu, što podrazumeva autore svih stvari na ostvarenjima, producente, godine izdavanja i diskografske kuće, ali i svoj neki lični, možda i subjektivni stav kojim je izmerio kvalitet svih, uz favorizovanje, možda, a što je tako prirodno. Bilo kako bilo, u Samirovom izboru ovde, ponajmanje je rokenrol albuma, a, ponajviše popu, tih, okrenutih uz neizbežna klapska ostvarenja, pa i dens predstavnika grupu Colonia, džezu okrenutog Matiji Arsenovom itd. Naravno da i ne bi imalo smisla to, da se posebno osvrćem na kreativne opuse svih, ovde navedenih, znajući da moje kompetencije pri tom ne bi mogle doći do izražaja, ne bile objektivne. Ali, značaj naslova je nesumnjiv, koliko govori o Samiru toliko i o Izdavačkoj kući Menart te Hrvatskoj diskograskoj udruzi jer, obe su se uključile u svetski dan obeležavanja sedamdesetogodišnjice od prvog dugosvirajućeg vinila uz akcenat na isključivo hrvatskim izdanjima, koja (ponavljam se) nisu nikakav best of LP ploča sa hrvatskom domovnicom nego je reč o autorovom viđenju ovde navedenih, mada se radi o dekadi osamdesetih pa na ovamo, a što i ne začuđuje jer, radi se mlađem autoru (born 1975.) sa, ne sumnjam u to, uspešnom karijerom pred sobom. Ono, da je Samir, Šibenčanin, doznao sam iz ovog naslova (nisam internet fan), pa, onda pomislim kako su samo vrsni oni i samo najbolji dolazili iz Šibenika (Siniša Škarica, Arsen Dedić, Mišo Kovač, Vice Vukov itd) pa tako i njega vidim kao novo ime na toj listi genijalaca iz ovog grada, a što je sasvim preporuka za nabavku ovog naslova. Priče o albumima su tako, okrenute već pomenutim popzabavnim, klapa ali i pank nastrojenim izdanjima, uglavnom, a, vezano za već pominjane klape dalmatinske ovde, imamo nekolike predstavnike te tradicionalne muzičke forme, doduše u modernijem nekom ruhu, i, kako to kažu, prilagođenih vremenu egzistiranja, a izdvajam Skardonino ono Tomeca & Grabbera ostvarenje Dalmatian Lounge iz 2013. Razni klapski izvođači su na dvostrukom albumu, gde se kao izdavač javlja Skardona, Klapa Šibenik sa Mišom Kovačem, Arsen sa Klapom Maslina itd, rečju, ono najbolje u proteklih dvadeset godina. U tom, samo svom predstavljanju albuma, autor nas dovodi i do Matije Dedića, upoznavši nas sa ostvarenjem Matija svira Arsena iz 2015. a radi se o izdanju Croatia Recordsa. Isti je dugo, dugo zauzimao čelne pozicije na listama popularnosti i ne samo u Hrvatskoj. To da je Matija krenuo putem genijalnosti u muzici, poput oca mu, Arsena, uopšte nije upitno. U storiji o Klapi Rišpet, stoji da se radi o autorskom projektu Pere Kozomare, no, zanimljiva je njegova dijagnoza ovde u kojoj stoji da su Dalmatinci bezosećajni mačo muškarci, ali zato u svojim songovima ‘pjevaju’ isključivo o osećanjima tuge i melanholije, raskidima tih, ljubavnih veza i patnjama nakon. Na kraju imamo istorijat Hrvatske diskografske udruge kao i impresije o naslovu ovom, a izneli su ih Želimir Babogredac, Željko Bebek, Tihomir Pop Asanović, Boris Horvat i nekolicina, uz moje očekivanje da se, ovim Samirovim naslovom 71 PRIČA O ALBUMIMA tema svakako ne iscrpljuje nego ćemo epilog imati u vremenu ispred.