Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ: Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ

Jutros mi je procvala, samonikla, crvena bulka , u žardinjeri svetlo zelene boje, na mojoj terasi, među egzotičnim, začinskim biljem.

            Moja pesma BULKA URONJENA U SUNCE – OCU, koju sam napisala 1972, kada sam imala 18 godina, objavljena je u knjizi STO PESAMA, Kulturni centar, Radnički univerzitet ,,Radivoj Ćirpanov“, Novi Sad, 1972. Deset pesnika sa po deset pesama.

            Verujem u znakove. Kosmos sve zna. Zanimljiva simbolika i koincidencija… Božija promisao. Radujem se mojoj samonikloj, crvenoj bulci… Sva ljubav za mog Tatu i za crvenu bulku.

            Ova pesma je objavljena i u nekoliko antologija. Pre neki dan sam je objavila i na mom Fejsbuk profilu. Oslikanu, rukom umetnika iz Smedereva. Samim tim što je oslikana, ona je i procvetala.

            Za vreme samoizolacije, 52 noći i dana, noću bih sedela na terasi. Pandemija korona virusa iliti kovid 19. Samoizolacija od 17. marta 2020, (utorak) do 7. maja 2020. (petak), odlukom Vlade Republika Srbije, odnosila se na ljude 65+ godina. Vanredno stanje u mojoj domovini proglašeno je 15. marta 2020, a samim tim i policijski čas.

            Na Đurđevdan ove godine, napunila sam 66 godina… U samoizolaciji… Bez gostiju. Moja deca i unuci su mi ispred praga od stana čestitali rođendan, predali mi poklone. Unucima sam dala nešto novca, da sebi kupe slatkiše…

            Noću sam gledala sa terase, na levu stranu, u pravcu oblaka, gde su se nalazile dve zvezde,  i obraćala se mojoj Majci, mom Tati, Bogu… molila se da nas spasu…

            Ovo, danas, je zaista meni odgovor od mojih roditelja, posebno od mog Tate.

            Na mahove sam htela tu samoniklu biljku da iščupam iz žardinjere, ali mi se nije dalo… Mislila sam, neka živi… I, ja želim da živim. Nisam znala da je to bulka.

            Jutros oko 7,30 časova, dok sam pila kafu na terasi, videla sam da se zametnula crvena bobica, a kasnije, oko 11 časova, kada je sunce obasjalo terasu ugledala sam procvetalu bulku… Bulka uronjena u sunce.

            Danas je 8. maj 2020, Markovdan, slava porodice Antonić. Krsna slava mojih Antonića. Sve je simbolika. ,,Znakovi pored puta”. Znakovi su čudesni. Javio mi se moj Tata. Da! Verujem u to. Ništa nije slučajno. U sreći sa mnom. Duboko verujem u to. To vredi… Verovati… Deo sam toga – duhovnog. Bulka mi je donela sreću u ovom danu. Želim da se ta sreća na taj način još uveća. Radujem se slobodnijem kretanju i mislim da će nam sada sve biti mnogo lepše. Da ćemo više ceniti Život i ljude oko sebe. Svevišnji ne zaboravlja lepa dela. Život se rađa… Sve što je samoniklo, šalje poruku o neprolaznosti unutrašnjeg glasa prošlosti… a bulka svojom crvenom bojom pleni… U Životu nema slučaja. Samo treba razumeti… Sve nam se događa sa promisli. Naše misli najčešće prate logiku Kosmosa i unapred određeni put… Valja biti zahvalan… Bulka (divlji mak), nije htela da iznikne i procveta u zrelim pšeničnim poljima, nego je sebe  poklonila meni… Veoma je lep i drag doživljaj koji sam imala jutros, koji je probudio cvet bulke i doneo mi divnu emociju prisustva Očeve ljubavi… Pratim svoje znakove i grlim svoju sreću, koja ka meni hrli. Tu su svi moji voljeni, u tom svetu.

            Drago mi je zbog sreće koju sam prizvala.

            Bulka je glas moga Tate.

Beleška o piscu

             Mirjana Štefanicki Antonić rođena je na Đurđevdan 6. maja 1954. godine u Novom Sadu. Školovala se u rodnom mestu, gde je diplomirala na Višoj ekonomsko-komercijalnoj školi, smer spoljne trgovine, februara 1977. godine.  Sav radni vek (33 godine), neprekidno, radila kao ekonomista u istoj banci u Novom Sadu, koja je usled transformacija u bankarstvu menjala ime od Jugobanka, Continental banka, do NLB banka.

            Pesme su joj prvi put zastupljene u knjizi ,,Sto pesama” (deset pesnika sa po deset pesama), Kulturni centar, Radnički univerzitet ,,Radivoj Ćirpanov”,  Novi Sad, 1972.

            Autor je knjiga: Između očiju i ruku  (Cvetnik, Novi Sad, 1993); Noći žene Majurkinje (Cvetnik, Novi Sad, 1995); Vesti o meni (Educa, Novi Sad, 1997); Neprebolnice – Pesme majke vojnika (Bistrica, Novi Sad, 2000); U snu žalfije (Bistrica, Novi Sad, 2007); Stih je moje veselje (Bistrica, Novi Sad, 2013); Prelet ptica nebom limanskim (Bistrica, Novi Sad, 2014); Blagoslov reči – prikazi i predstavljanja (Prometej, Novi Sad, 2017); Čežnjivi plavi san – izabrane pesme (Prometej, Novi Sad, 2017); Vez rađen rukom Moje Majke (Prometej, Novi Sad, 2018); Blagoslov reči 2 – prikazi i predstavljanja (Prometej, Novi Sad 2019); Včeraj – Juče (slovenački jezik – srpski jezik, Alfagraf, Petrovaradin 2019); Blagoslov reči 3 – prikazi i predstavljanja (Prometej, Novi Sad, 2020).

            Prisutna je u zajedničkim knjigama poezije, u zbornicima poezije, u časopisima za književnost, umetnost, kulturu i nauku.          

            Zastupljena u  savremenim antologijama poezije.

            Piše poeziju, književnu kritiku, recenzije, kratke priče. U pripremi roman za objavljivanje.

            Pesme su joj prevedene na engleski, bugarski, slovenački, ruski, francuski i arapski jezik.

            Nagrađivana za svoja poetska ostvarenja.

            Član je Društva književnika Vojvodine od 1997. i

Udruženja književnika Srbije od 2019.

            Živi i radi u Novom Sadu.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.