Aktuelno

Уторак, 6. децембар у 19 часова

Мала сала Библиотеке

Промоција издања „Књига за сваки дан” (психолошка и психотерапијска промишљања и пракса)

У програму учествују:

Петар В. Јекнић, аутор

проф. др Зорица Кубурић, уредник издања

Биљана Раичић, водитељ програма

Промоција књиге психолога и гешталт психотерапеута Петра Јекнића “Књига за сваки дан”, одржаће се у уторак, 6. децембра, 2022. године у 19 часова, у Малој сали Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис”. Књига представља савршен спој приручника и подсетника на мале, свакодневне ствари, које нам могу олакшати живот. Поред аутора о књизи ће говорити и проф. др Зорица Кубурић. 

Зашто је баш мој живот овакав какав јесте? Каквим животом желим да живим?

Чему тежим? Где је средина? Због чега је средина „здраво место“ ? Да ли постоји само

једна „истина“? Шта има вредност изнад сваке вредности?

Дођите и откријте одговоре на ова и многа друга питања.


Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“
Синђелићева 24, 32000 Чачак

CESI slavi glasnih 25 godina djelovanja

Prije punih 25 godina, na Dan žena 1997., kao odgovor na kršenja ljudskih prava, naročito ženskih i prava manjina, pogoršanje ekonomskog standarda te nacionalizam i militarizaciju – osnovana je udruga CESI – Centar za edukaciju, savjetovanje i istraživanje.

CESI spada među dugovječnije feminističke organizacije u Hrvatskoj i regiji, a naš rad za opće dobro, sukladno vrijednostima feminizma, nenasilja, ravnopravnosti, tolerancije, uvažavanja različitosti i solidarnosti, održao nas je glasnima već 25 godina.

„Povodom obljetnice -naših GLASNIH 25 godina- podsjetiti ćemo se doprinosa CESI u područjima rodne ravnopravnosti, ženskih i ljudskih prava, socijalne pravde, jednakih mogućnosti u svijetu rada, prevencije nasilja u adolescentskim vezama, seksualnih i reproduktivnih prava i  zdravlja, sudjelovanja žena u politici, rodno osviještenog obrazovanja, rodno osviještenih medijskih sadržaja te zagovaranja rodno osviještenih politika u Hrvatskoj i Europskoj Uniji“, Sanja Cesar, voditeljica programa Rod, spol i seksualna prava.

https://web.facebook.com/CentarCESI/photos/a.240373282694820/5789237717808321/

https://web.facebook.com/CentarCESI/photos/a.240373282694820/5792792740786152

https://web.facebook.com/CentarCESI/photos/a.240373282694820/5794891520576274

Posljednjih tjedan dana, na društvenim mrežama, imale smo priliku prisjetiti se značajnih trenutaka u povijesti organizacije i koliko je proteklih 25 godina CESI mijenjala društvo. I dok su teme poput seksualne edukacije, nasilja u vezama mladih te rodne ravnopravnosti u sferi rada danas već dio svakodnevnice, CESI je bila među prvim organizacijama na ovim prostorima koja je otvorila ove teme i donijela ih u škole, institucije i na radna mjesta.

„Glavni pokretač našeg rada je vizija pravednijeg društva u kojem sve osobe imaju jednaka prava i mogućnosti da ravnopravno sudjeluju u svim aspektima društvenog, političkog, kulturnog i ekonomskog života. Tako ćemo nastaviti i ubuduće“, Anamarija Tkalčec, koordinatorica CESI.

“Ponosne smo na naš rad i opstanak u društvu koje marginalizira temu rodne ravnopravnosti i svakodnevno dovodi u pitanje prava žena”, Nataša Bijelić, stručna suradnica programa Rod, spol i seksualna prava 

https://web.facebook.com/CentarCESI/photos/a.240373282694820/5797578416974251

https://web.facebook.com/CentarCESI/photos/a.240373282694820/5800695173329242

https://web.facebook.com/CentarCESI/photos/a.240373282694820/5803727899692636

https://web.facebook.com/CentarCESI/photos/a.240373282694820/5806442169421209

https://web.facebook.com/CentarCESI/photos/a.240373282694820/5809305619134864

https://www.facebook.com/CentarCESI/photos/a.240373282694820/5812106655521427

ПРОМОЦИЈА АНТОЛОГИЈЕ БРОНЗАНИ ВЕК 

СВЕТИСЛАВА ТРАВИЦЕ

Уторак, 6. новембар 2022. у 12 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Учествују:

Ненад Милошевић

Светислав Травица

Film „Stric“ na 28. FAF-u

Miki Manojlović: Danas mladost dobija šansu sve kasnije i kasnije 

Foto: Tanja Drobnjak

Ekipa filma „Stric“ predstavila se na konferenciji za medije 28. Festivala autorskog filma koja je održana u četvrtak, 1. decembra uoči beogradske premijere ovog ostvarenja.

Prisutnima su se obratili autori filma Andrija Mardešić i David Kapac, i glumci Ivana Roščić, Roko Sikavica i Miki Manojlović.

Andrija Mardešić i David Kapac su o tome kako su se upoznali i počeli da sarađuju na filmu rekli: „Pre svega bismo rekli da smo jako uzbuđeni pred beogradsku premijeru. Nas dvojica smo se upoznali na fakultetu, počeli smo da pišemo skupa, režirali smo kratke forme, i počeli da delimo dosta toga. Napisali smo scenario koji je trebalo da bude snimljen bez novca, al je sve postalo dosta ozbiljno“.

„Shvatili smo da obojica imamo jednu sličnu zavist, a to je da u detinjstvu nismo imali strica, ili ujaka, ili kuma koji je živeo vani, i koji je dolazio svake godine za blagdane i donosio poklone, a naši prijatelji su to imali. Ovo je bila inicijalna ideja. Kada smo videli da će film biti ozbiljan onda smo se prisetili svih naših obiteljskih situacija i shvatili da su blagdani zapravo jako stresni, iako je usađeno da moraju da budu sretni. Kada smo pisali scenario mi smo pisali uloge za Roka, Ivanu i Gorana Bodana. Uloga strica je prvo planirana za mlađeg glumca, ali smo vrlo brzo shvatili da smo pogrešili. Poslali smo scenario Mikiju i on nam se javio vrlo brzo sa pozitivnim odgovorom. Naš film može biti sve u jednom, jer ljepota i poanta autorskog filma jeste da se zapravo kroz nekakav autorski izričaj inkorporiraju različite poetike, estetike, različiti nekakvi žanrovi, rekonstrukcije žanra, rekonstrukcije filmskog jezika, šta i je slučaj kod nas, jer smo bili inspirirani raznim autorima, raznim smjerovima,“ naglasili su autori.

Ivana Roščić je objasnila da nije imala nikakvu dilemu oko prihvatanja uloge za film, dok je Roko Sikavica rekao da se scenarija seća još kad je on bio studentska vežba. „Ja sam tada imao 22,23 godine, i kako je vreme prolazilo scenario se menjao, i ja sam rastao. I bila je panika u jednom trentuku da li sam ja prestar za svoj lik,“ istakao je Sikavica.

Glumac Miki Manojlović je o fillmu izjavio: „Danas mladost dobija šansu sve kasnije i kasnije. Ovi glumci su dobili šansu tek u tridesetim godinama za svoj prvi igrani film. Ovaj film je zaista zanimljiv i poseban. Mladost je ta koja kod nas treba da dobija šanse puno ranije, pogotovo na ovako dobre scenarije kakav je ovaj i na dobre prethodne radove, ali i tih dobrih radova i prethodnih radova mladih je kod nas sve manje i manje. Taj haotičan i loš princip dodele sredstava za razvoj scenarija i dolaska do filma je jako dug. Mladi su prezent, nisu budućnost. Eto mi smo sačekali da Andrija i David postanu prezent, isto sam to rekao i u Hrvatskoj, oni su ovaj film trebali snimiti kada su imali dvadeset i dve godine.“ 

Film “Stric” biće prikazan u četvrtak, 1. decembra u 19.30 časova u Domu omladine Beograda, u petak, 2. decembra u 17 časova u Dvorani kulturnog centra Beograda, istog dana u 20 časova biće prikazan u Domu kulture “Studentski grad”.

Beogradska premijera filma „Stric“ sa Mikijem Manojovićem danas na FAF-u

Beogradska premijera filma „Stric“ autora Andrije Mardešića i Davida Kapca biće održana u četvrtak, 1. decembra u 19.30 časova u Domu omladine Beograda. Film će biti prikazan u okviru programa Sirovo na 28. Festivalu autorskog filma.

Publici će se, nakon projekcije, pokloniti ekipa filma: Andrija Mardešić, David Kapac, Miki Manojlović, Roko Sikavica, Ivana Roščić, Goran Bogdan.

Film se naizgled dešava u Jugoslaviji, kasne 1980-e. Porodica na božićnom ručku dočekuje svog voljenog strica koji se iz Nemačke vraća kući za praznike. Radosno druženje iznenada prekida zvonjava pametnog telefona te postaje jasno da nisu 1980-e, a čini se da nije ni vreme Božića. Osim svečane ćuretine, nožem se može rezati i napetost.

Uloge u filmu tumače Predrag Miki Manojlović, Ivana Roščić, Goran Bogdan, Roko Sikavica, Kaja Šišmanović

David Kapac je hrvatski scenarista, reditelj i kreativni producent. Karijeru je započeo studentskim kratkim filmovima, koji su se redovno prikazivali na festivalima u Hrvatskoj i inostranstvu, uključujući i njegov diplomski, srednjemetražni horor film Zagorski specijalitet. Nakon diplomiranja, David se fokusirao na rad na televiziji, a filmu se vraća 2017. godine. Andrija Mardešić je hrvatski filmski i TV autor. Uspešno je režirao projekte u različitim žanrovima: eksperimentalne i muzičke spotove, dokumentarne i promotivne filmove, a u fokusu mu je igrani film, gde se dokazao nizom kratkih filmova. Stric je Kapačev i Mardešićev debitantski dugometražni film.

среда, 30. новембар у 19.00 велика сала

Критичко издање дела Иве Андрића

разговор о покретању значају, развоју и резултатима пројекта

учествују: академик Миро Вуксановић, председник Управног одбора Задужбине и Уређивачког одбора КИДИА,  проф. др Зорица Несторовић, уредник,  и проф. др Милан Алексић, приређивач

Захваљујући одлуци Управног одбора Задужбине Иве Андрића о почетку рада на критичком издању дела Иве Андрића, донетој у септембру 2016. године, на иницијативу академика Мира Вуксановића, председника Управног одбора, и проф. др Радивоја Микића, тадашњег потпредседника, српска култура добила је седамнаест књига „Критичког издања дела Иве Андрића“ које је од 2017. до данас објавила Задужбина Иве Андрића. Како се критичким издањем својих дела један писац утемељује у култури којој припада, наведеном одлуком оглашена је зрелост српске културе која се огледа у њеном одговорном односу према личности и делу Иве Андрића као својој трајној и узвишеној вредности по којој се препознаје. Најважнији резултат „Критичког издања дела Иве Андрића“ јесте установљавање основног текста Андрићевих дела. До њега се долази реконструкцијом тока његовог стварања, од пишчевих првих замисли и бележака, преко рукописне верзије и издања, до оног облика за који се са сигурношћу може рећи да представља пишчеву последњу стваралачку вољу. „Критичко издање дела Иве Андрића“ организовано је у пет кола од пет књига. До сада је Задужбина Иве Андрића објавила критичко издање свих Андрићевих приповедака које је писац штампао у збиркама и изван њих, као и оних осталих у рукопису, затим збирки лирске прозе „Ex Ponto“ и „Немири“ и целокупне лирике, и романа „Госпођица“ и „Проклета авлија“. Уређивачки одбор „Критичког издања дела Иве Андрића“ који ради у саставу академик Миро Вуксановић, председник, проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредник, и др Маја Радонић, управница Задужбине Иве Андрића, одговорно се стара да се према усвојеном плану рада до краја 2024. године у оквиру четвртог и петог кола КИДИА објаве критичка издања свих романа и есеја које је Иво Андрић штампао за свога живота.

Otvorena izložba „Mlečni put – umetnost, vreme, prostor“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Izložba MLEČNI PUT, koja obuhvata radove preko 50 umetnika, umetnica i umetničkih grupa iz Novog Sada, Srbije i internacionalne umetničke scene, kroz istoriju, ali i uključivanje relevantnih savremenih umetničkih praksi, otvorena je u petak 25. novembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Istog dana otovreni su segmenti izložbe u Kreativnom distriktu – BIRO i Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada.

Sanja Kojić Mladenov, kustoskinja izložbe, prisutnima se obratila na otvaranju u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine: “Ova izložba povezuje istorijske, avangardne prakse, kao pokretači umetničkog eksperimenta, sa savremenim. Zbog toga smo želeli da se u okviru ovog projekta oslonimo i referišemo na projekat Centra za nove medije_kuda.org, odnosno njihov Trajni čas umetnosti i Mapu medijske ontologije, kako bismo povezali konceptualnu umetničku scenu Novog Sada sa sličnim važnim regionalnim i internacionalnim istraživanjima, kao i onim što se dešava danas, odnosno sa sa savremenim medijskim i postmedijskim praksama. Projekat ovog centra je za nas važan i postao je neka vrsta okosnice za dalje proširenje izložbe”.

Sanja Kojić Mladenov je pomenula i druge grupe i umetnike koji su se bavili procesom mapiranja umetničkih i društvenih aktera, kao što su grupa IRWIN iz Slovenije, Uroš Đurić, radijski podcast Femkanje Bojane Knežević i Katarine Popović, zatim mrežno mapiranje Vladana Jolera i Kejt Kroford, te psihogeografska istraživanja  umetničke grupe diSTRUKTURA. Kustoskinja izložbe se zahvalila umetnicima i umetnicama, kolegama i koleginicama iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu na tehničkoj podršci, kao i Fondaciji Novi Sad – Evropska prestonica kulture.

Milica Rašković, koordinatorka programa „Druga? Evropa“  u okviru Evropske prestonice kulture, na otvaranju izložbe je rekla: „Čast mi je da se obratim, ispred Evropske prestonice kulture, u okviru ove vrlo važne izložbe, koji je i poslednji program Evropske prestonice kulture i Druge? Evrope. Zahvaljujem se Sanji Kojić Mladenov na tome što je bila spremna da izađe iz okvira, deo izložbe smesti na neke druge lokacije, i prepozna Kreativni distrikt kao potencijal za umetnike i dalji razvoj novosadske scene. Nadamo se da će taj prostor pružiti nove potencijale i dobre uslove za rad umetnika“.

U Galeriji  MSUV u suterenu izveden je zvučni performans Ilia Belorukova, around, there, now. U Kino sali MSUV održane su projekcije filmova “Gestualni govor Jozefa Bojsa, 12-časovno predavanje, Edinburg, 1973.” Zorana Popovića i “Izvinjenje za modernost, Paviljon NSK Država u Vremenu” grupe IRWIN i Igora Zupea, uz gostovanje i razgovor sa autorima.

U Kreativnom distriktu BIRO iste večeri otvoreni su segmenti izložbe Arhiva MSUV – Projekti u Kineskoj četvrti / Kreativnom distriktu, Danica Bićanić, Mirko Lazović, i TOKI Art Space (Tokio Maruyama, Sawada Ikuhisa).

U Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada otvoreni su segmenti izložbe Katarina Allfa, Christo and Jeanne-Claude, diSTRUKTURA, Rastislav Škulec, i Verbumprogram (Ratomir Kulić, Vladimir Mattioni).

Program izložbe nastavljen je  subotu 26. novembra u Kino sali MSUV, kada je održana projekcija dokumentarnog filma “Project Cancer” o umetniku Ulayu, uz razgovor sa scenaristom i kustosom Tevžom Logarom.

Izložba MLEČNI PUT prezentuje primere nestabilne i emancipatorske umetničke prakse, od avangarde do savremene, medijske i postmedijske umetnosti. Neki od pionira medijske umetnosti i akcionizma su  prvi put prezentovani u Srbiji. Među njima je američki umetnik Bil Vajola, začetnik video-umetnosti, zatim, Herman Nič, koji je bio vodeća ličnost bečkog akcionizma, radikalni performer Pjotr Pavlenski, te Ulaj, jedan od prvih stvaralaca polaroid fotografija, ali i performansa realizovanih kroz saradnju sa bivšom partnerkom, umetnicom Marinom Abramović.

Pokrovitelj MSUV je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Podršku izložbi pružili su Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022” – „Druga Evropa”, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i EU-Japan Fest iz Tokija.

Izložba će biti dostupna za posetioce do 30. decembra 2022. godine u MSUV i Likovnom salonu Kulturnog centra, a u Kreativnom distriktu – BIRO do 11. decembra.

Izveštaj sa konferencije za medije drugog dana FAF-a

„Kristina“, „Poslevode“, i „Najsrećniji čovek na svetu“ na 28. Festivalu autorskog filma

Foto: Tanja Drobnjak

Dane Komljen: Drago mi je i srećan sam da postoji prostor kao što je FAF gdje moji filmovi pronalaze svoj dom

U subotu, 26. novembra na 28. Festivalu autorskog filma na konferenciji za medije predstavile su se ekipe filmova „Kristina“, „Poslevode“, i „Najsrećniji čovek na svetu“.

Nikola Spasić, reditelj nagrađivanog ostvarenja „Kristina“ na konferenciji za medije je izjavio: „Ideja za sam film nastala je pre 6 godina, međutim, trebalo je vremena da nađemo protagonistu koji će ovu priču izneti na pravi način. Nakon nekog vremena dobio sam snimak emisije u kojoj je Kristina gostovala. Zatim su počela naša viđanja, na koja sam išao sa setom pitanja koja bi nam kasnije pomogla da se bolje upoznamo i razumemo. U jednom trenutku nas je Kristina pozvala kod nje kući i u momentu kada smo ušli u njen stan, bilo nam je jasno kako će se film odvijati. Njen stan bio je prepun detalja koje je ona pažljivo birala i dekorisala.”

Kristina Milosavljević o pripremama za film je rekla: „U početku nisam znala šta da očekujem od celog projekta. Trebalo je dosta vremena da se upoznamo i da se razumemo. Dugo sam razmišljala, budući da je tema jako specifična i bila sam dosta skeptična jer sam smatrala da ukoliko se tema iznese na pogrešan način, može da donese mnogo više štete nego koristi, međutim, vremenom se steklo poverenje, upoznali smo se i tako krenuli da snimamo film.” 

Milanka Gvoić, scenaristkinja filma je rekla da je proces stvaranja filma bio predivan i istakla: „Želeli smo da napravimo jedan prikaz Kristine, pa smo se pitali koji je idealan način. Prvenstveno smo nailazili na problem kako predstaviti seks radnicu. Shvatili smo da Kristina u sebi ima materijal da bude prikazana kao što su osobe slične Kristini bile prikazivane u književnosti u francuskom realizmu, a gde kasnije same seks radnice postaju i modeli impresionističkih slika. Kada smo pronašli ovo jedinstvo, to je bila osnovna linija koje smo se držali.”  

Igor Lazić, snimatelj „Kristine” svoj udeo u filmu je opisao rečima: „Veoma je lep osećaj kada smo shvatili da se naš trud nakon pet godina isplatio. Prvenstveno smo bili oduševljeni kada je sam film prošao u užu selekciju festivala FID Marsej, a zatim dobio čak dve nagrade i imao takav odziv publike. Srećan sam zbog filma, a i zato što smo tokom ovih dugih pet godina postali pre svega prijatelji.” 

Dane Komljen, autor filma „Poslevode“ prisutnima na konferenciji je poručio: „Ovaj film je nastao na specifičan način, jer je početna tačka bio prethodni kratki film „Još uvijek u orbiti“ koji govori o jednom potopljenom gradu u Braziliji. Nakon tog filma ljudi su mi otkrivali još pregršt legendi i priča o potopljenim naseljima i gradovima i shvatio sam da mogu da napravim nešto sa svim tim. To je bila osnova za početak ovog filma, ali on se tokom svog razvoja dosta mijenjao. Zapravo nikada nismo ni imali klasičan scenario, jer je ideja filma da bude u fragmentima. Scenario je došao pred sam početak snimanja samo kao jedna vrsta priručnika za ekipu. Moj utisak je da je ovo jedan fluidan film koji je nastajao i mijenjao se u toku svog stvaranja.” 

O svom odnosu prema Festivalu autorskog filma Komljen je rekao: „Ne mislim da moj odnos sa FAF-om počinje od mog prethodnog filma. FAF mi je bio veoma važan kako u djetinjstvu tako i u studentskim danima. Drago mi je i srećan sam da postoji prostor kao što je FAF gdje moji filmovi pronalaze svoj dom.”

Teona Strugar Mitevska, autorka ostvarenja „Najsrećniji čovek na svetu“ svoj film je objasnila: „Ovo je priča o ljudima koji na neki način žive u ratu 30 godina nakon što je rat završen. Meni je žao što sam ja imala 17 godina kada se to dešavalo i nakon 30 godina još uvek ne mogu da odgovorim na značajna pitanja. Ne znam ko mi je uzeo moju Jugoslaviju koja mi je bila lepa. Razgovor i komunikacija je nešto što je esencijalno kako bi produžili dalje i možda se opet spojili u neku novu Jugoslaviju.”

Elma Tataragić, scenaristkinja filma je podelila: „Teona i ja skupa radimo filmove već duže vrijme. Kada tako radite dugo sa nekim ne pričate samo o filmovima već i o svakodnevnim životnim situacijama, o tome šta za nas predstavlja život. U ovom procesu stvaranja nismo samo saradnice već i bliske prijateljice. Tako smo se jednom prilikom dotakle našeg prostora koji dijelimo i ne dijelimo, a to je taj prostor naše bivše države Jugoslavije koji nas spaja, a istovremeno i razdvaja. Pričale smo naravno i o ratu. Kako je rat uticao na nju u njenim godinama u njenom prostoru u kojem je živjela i obitavala, a šta je značio za mene koja sam živjela u Sarajevu”.

Проза и поезија: 

Драган Станишић: ВАТРЕ ЛУТАЛИЦЕ и ОРКЕСТАР НА MILKY WAYБУЛЕВАРУ

Уторак, 29. новембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Учествују:

 Јованка Јелић

Драган Станишић

Илија Гранде

Уређује и води: Мирјана Митровић

Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ вас позива на трибину  ,,Положај жена у науци“ у понедељак, 28. новембра у 18 часова. Програм ће бити одржан  у Малој сали.

Жене данас чине половину радне снаге, али је њихов положај у науци, посебно у СТЕМ областима, и даље неповољан. Према званичним подацима, само 3% Нобелових награда за науку је додељено женама, а само се 11% жена налази на позицијама виших истраживача који воде пројекте у Европи, упркос чињеници да стичу више факултетских диплома него мушкарци.

Трибина ће се бавити проблемом културолошких и социолошких препрека на које наилазе жене у савременом друштву, као и проблемима родних стереотипова који ограничавају учешће девојака и жена у разним научним областима.

Трибина ће се фокусирати и на подизање свести о важности ове теме. Поставићемо питања о улози институција у промоцији жена у науци, о родно заснованим предрасудама и начинима њиховог превазилажења.

Учествују др Ивана Крсмановић, професор Факултета техничких наука у Чачку и др Ивана Јакшић, доцент Факултета политичких наука у Београду. Модератор је др Милица Стојковић, доцент ФТН Чачак и представник удружења ,,Психозона“ из Горњег Милановца.

Добро дошли!–

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“

Синђелићева 24, 32000 Чачак

Кајоко Јамасаки: ДУХОВНИ ПЕЈЗАЖ У ДРЕВНОЈ ЈАПАНСКОЈ ПОЕЗИЈИ

Дијалози:

Кајоко Јамасаки: 

ДУХОВНИ ПЕЈЗАЖ У ДРЕВНОЈ ЈАПАНСКОЈ ПОЕЗИЈИ

Петак, 25. новембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Излаже:

Кајоко Јамасаки

Уређује и води:

Мирјана Митровић

Obeležavanje jubileja 100 godina Duška Radovića

Veliki jubilej 100 godina Duška Radovića biće obeležen u utorak, 29. novembra u 18 časova u Malom pozorištu „Duško Radović“.

U okviru programa kojim će se obeležiti datum rođenja našeg velikana pisane reči učestvovaće Zorica Hadžić, Matija Bećković, Olja Bećković, Boris Miljković, Miloš Radović i Branislava Milunov. Specijalni gosti večeri biće Bisera Veletanlić i Vasil Hadžimanov.

Povodom obeležavanja jubileja, stogodišnjice rođenja Duška Radovića, kompanija Mascom, koja već dugi niz godina izdaje njegova dela i štiti prava na njima, pripremila je obimnu monografiju 100 godina Duška Radovića posvećenu velikanu naše pisane reči koja će ovom prilikom biti predstavljena u pozorištu koje nosi njegovo ime.

Duško Radović je najomiljeniji, najčitaniji i najcitiraniji pisac i predstavlja jedinstven fenomen naše kulture. Radović je bio autentičan i inovativan medijski stvaralac, društveni kritičar, analitičar i neprevaziđeni poznavalac našeg mentaliteta. Monografija 100 godina Duška Radovića nastala je sa željom izdavača za ponovnim uspostavljanjem sistema vrednosti kojima se u svom životu i stvaralaštvu vodio Duško Radović.

Boris Miljković, koji se zajedno sa Slavimirom Stojanovićem Futrom pobrinuo za nesvakidašnji izgled monografije,o radu na ovom kapitalnom izdanju izjavio je: „Pre svega, moram da kažem da mi je slobodan pad kroz ovaj ozbiljan kosmički prostor omogućila Zorica Hadžić, bez nje naprosto ne bi bio moguć. No, ovaj skok takođe ne bi bio moguć bez padobrana u čijoj je izradi učestvovala cela porodica Radović, sve sa mojim drugom iz klupe, a njihovim sinom. Kako god to izgledalo nekom drugom, za mene je put u središte buduće knjige, pa tako i u središte mnogih života, bio spektakularan, kao skok Feliksa Baumgartnera. Jedina razlika je u tome što sam ja znao šta me čeka na kraju, a vi nećete, dok ne probate”.

Slavimir Stojanović Futro o svom doprinosu na ovom izuzetnom izdanju je istakao: „Rad na ovom projektu bio je ostvarenje sna da se na bilo kakav način povežem sa Duškom Radovićem, očešem se o njegov vanvremenski, neprolazni duh, u nadi da će se bar neka čestica primiti. Duško je obeležio moje, kao i milione drugih detinjstava, ali sam ja uz njegove umotvorine počeo da crtam, poželeo da budem ilustrator, naivno misleći da je Dušku Petričiću lako kad ima tako dobre Radovićeve tekstove za ilustrovanje. U stvari, njegovi stihovi, reči i rečenice, budili su i zauvek nastavljaju da bude ono najbolje u nama – plemenitu, nenametljivu, pravdoljubivu misao”.

Sećanja na Duška Radovića u monografiji je podelila i Olja Bećković: „Toliko je bio ubedljiv da je sposoban za večnu ljubav, da sam ga 1967, u trećoj godini svog života zaprosila. Ponudio mi je manje obavezujuću varijantu – da se prvo verimo. Nije ga mrzelo da svrati na Palilulsku pijacu i kupi prsten. Pali smo na testu vremena”.

Obeležavanje jubileja 100 godina Duška Radovića je otvoreno za javnost, a svi zainteresovani koji žele da prisustvuju događaju mogu da se prijave na biletarnici Malog pozorišta „Duško Radović“.

Za sve ljubitelje Duškovog dela knjiga 100 godina Duška Radovića dostupna je na sajtu izdavača mascom.rs.

Kapitalna monografija – 100 godina Duška Radovića

Kapitalno izdanje 100 godina Duška Radovića priredila je Zorica Hadžić, a osmišljena je u saradnji sa Milošem Radovićem. Pored do sada neobjavljenih tekstova, beležaka, razglednica i crteža, knjiga sadrži i Radovićevu privatnu i poslovnu prepisku, kao i svedočenja njegovih bliskih prijatelja i saradnika. Matija Bećković, kojeg za Duška vezuje dugogodišnje iskreno prijateljstvo, u knjizi se pojavljuje kao narator, a za izgled ovog luksuznog izdanja pobrinuli su se Slavimir Stojanović Futro, Boris Bota Miljković i Dušan Šević.

Druga konferencija Mreže kinoprikazivača Srbije

Strategije razvoja bioskopa i publike, prilagođavanje novim bioskopskim tendencijama i navikama gledalaca neke su od glavnih tema ovogodišnjeg skupa koji će biti održan na Mećavniku od 24. do 27. novembra 2022. Godine.

Druga konferencija Mreže kinoprikazivača Srbije biće održana na Mećavniku od 24. do 27. novembra 2022. godine. Strategije razvoja bioskopa i publike, prilagođavanje novim bioskopskim tendencijama i navikama gledalaca, kao i preddigitalizacija i digitalizacija bioskopskih dvorana neke su od glavnih tema ovogodišnje konferencije u Drvengradu.

Konferencija Mreže kinoprikazivača Srbije održava se uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, Filmskog centra Srbije i Media deska Srbije.

Na konferenciji će biti razmatrano kako vratiti publiku u bioskopske dvorane, biće predstavljeni projekti saradnje za razvoj nove publike, zelene i inkluzivne inicijative, marketinške strategije u distribuciji i prikazivanju domaćih filmova, digitalnom marketingu, metode uređivanja filmskih programa u bioskopima, kao i preddigitalizacija i digitalizacija bioskopskih dvorana. Cilj konferencije je da se pronađu nova praktična rešenja i inovativni pristupi u razvoju domaće filmske publike, kao i da učesnici podele svoja iskustva i prakse, koji će pomoći da se unaprede bioskopi u gradovima širom Srbije, kao i distribucija srpskog filma.

Predsednik Upravnog odbora Mreže kinioprikazivača Srbije Boban Stefanović, ovim povodom, ističe: “Bioskopi imaju ogromnu kulturnu, socijalnu i ekonomsku ulogu u gradovima i mestima u kojima posluju, tako da više nego ikada do sada moraju prilagoditi svoje programe i poslovanje, naročito u podsticanju povratka publike u sale i razvoju nove bioskopske publike, kao i promociji svog programa, povećanju vidljivosti domaćeg filma i borbi protiv piraterije. Smatram da je budućnost filma upravo u bioskopima, i da će bioskopske dvorane ostati najbolje mesto za gledanje filmova. Na nama i na našoj mreži je da, u saradnji sa Filmskim centrom Srbije, ostalim partnerima i celokupnom filmskom industrijom obezbedimo i ostvarimo najbolje moguće uslove za održavanje filmskih projekcija u našim dvoranama: programski, ali i prateći najnovije trendove u digitalizaciji, i da taj cilj zajedno ostvarimo”.

Očekuje se da na konferenciji učestvuje oko 100 filmskih profesionalaca: članovi Mreže kinoprikazivača Srbije, distributeri, producenti, reditelji, stručnjaci iz oblasti preddigitalizacije i digitalizacije bioskopskih dvorana, kao i gosti iz regiona i Evrope, koji će podeliti svoja iskustva i primere dobre prakse.

Podsetimo, Mreža kinoprikazivača Srbije pred drugu konferenciju postala je bogatija za još dva člana. To su Centar za kulturu “Sava Dečanac” Leposavić i Dom kulture Pirot. Prošle godine u ovo vreme mreža je obuhvatla 28 gradova, 31 bioskop, 35 ekrana, a danas okuplja 42 grada, 45 bioskopa i 48 ekrana.

СTУДEНTСКИ КУЛTУРНИ ЦEНTAР БEOГРAД – СРEЋНA ГAЛEРИJA

17 – 28. НОВЕМБАР 2022.

МАТИЈА ЈЕВТИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ И ФОТОИНСТАЛАЦИЈЕ

Матија Јевтић је рођен 1999. године у Београду. Школу за дизајн у Београду, уписао је 2014. године на Одсеку интустријског дизајна и ентеријера. У Дизајнерској је понео титулу Ђака генерације, а током школовања остварио је око 30 пројеката и организовао је и велики број догађаја међу којима су и Дани дизајна у Дизајнерској.

Као ученик средње школе која је била организатор овог такмичења, учествовао је у раду организационог одбора првог и другог Републичког такмичења из области Класични ликовни медији – ФОТОГРАФИЈА и освојио 12 награда у различитим категоријама.

Фотографијом почиње да се бави током 2015. године, а члан Фото-савеза Србије постаје 2017. године. Добитник је стипендије Фондације за младе таленте града Београда. Архитектонски факултет – Универзитет у Београду, уписао је 2018. године. За веома кратко време бављења фотографијом освојио је више од 15 награда, а излагао је на 10 групних изложби и две самосталне.

Аутор је и тотал дизајна за промо материјал 13 фотографских изложби. Учествовао је у 5 пројеката и 18 каталога за које је био аутор фотографија, а најзначајнији је вегански кувар „Веган-здраво посно јело за душу и тело“ Љиљане Чоловић.

Награђиван је на Републичким такмичењима које организују Фото-савез Србије и Министарство просвете Републике Србије. Познавалац  је процеса како дигиталне тако и аналогне фотографије и обучен за рад у фотографским лабораторијама за израду црно белих фотографија и филмова.

Имао је прилике да ради у савременим фотографским студијима и да користи савремену технологију. Живи и ради у Београду.

О поетској структури ауторовог опуса приказаног на овој изложби најбоље говори професор фотографије Горан Реџепи, из чијег текста каталога за претховну Јевтићеву изложбу, издвајамо следеће: „(…)Матија Јевтић уметничким проседеом иде у естетизацију и настојање да дође до необичних, оригиналних и занимљивих решења чак и код примера најрудиментнијих мотива. (…) Ова (…) изложба је логичан пут, спајања два, само на први поглед различита типа мотива, две поетике опет, само на први поглед различите, постављене у исти простор, где са, или без намере аутора, започињу међусобан дијалог. (…) Кроз ову поставку се намеће питање, како приказати предмете различитих структуралних основа, у оквиру уметничког дела, служећи се притом искључиво речником оног медија у ком уметник ради, у овом случају фотографским.“

среда, 16. новембар у 19.00 велика сала

Милош Ковачевић: Српски стилистичари и Милка Николић: Научно стваралаштво Милоша Ковачевића; разговор поводом књига

учествују: Драгана Ратковић, Михаило Шћепановић, Милка Николић и Милош Ковачевић

Историју српске стилистике проф. Милош Ковачевић прати од прве трећине 20. века, од дела Богдана Поповића, па кроз научне доприносе десет аутора међу којима су: Александар Белић, Миливоје Павловић, Душан Јовић, Драгиша Живковић, Радоје Симић, Ново Вуковић, Новица Петковић и други. Разматрајући њихове доприносе српској стилистици, аутор гради њихове научне портрете и осликава историјски пут ове књижевно-лингвистичке дисциплине током нашег столећа.

Монографија „Научно стваралаштво Милоша Ковачевића“ аутора Милке Николић доноси приказ једне од компонената у раду српског лингвисте професора Милоша Ковачевића  ‒ његово научно дело. У овој публикацији разматрају се следећа питања: Ковачевићева научна ауторецепција;  лингвистичке теме у његовим публикацијама;  образовне вредности Ковачевићевих (коауторских) уџбеника;  научна рецепција његових остварења;  парадигма Ковачевићевог научног стваралаштва. Највише пажње посвећено је кључним тематским правцима његових лингвистичких интересовања: граматика (превасходно синтакса),  стилистика и језички идентитет.

Представљајући обе књиге, правимо компарацију и српску стилистику сагледавамо из две временске перспективе, кроз имена великих научника кроз историју, а говорећи о самом аутору, допуњавамо слику причом о тренутном стању, положају језика, стилу и културној политици  у савременом друштву. 

Стогодишњица Воје Чолановића

Уторак, 15. новембар у 19 сати

Српско књижевно друштво

Француска 7, Београд

Учествују:

Марко Недић

Васа Павковић

Јелена Журић

ODABRANI UČESNICI PESNIČKOG SLEM TAKMIČENJA SRBIJE 2022

Veliko nam je zadovoljstvo da Vas obavestimo da organizacija Mračna komora iz Novog Sada i partnerske organizacije Poetarijum iz Novog Sada i Poezin iz Beograda organizuju program Pesničko slem takmičenje Srbije 2022.

Državno takmičenje u slem poeziji biće održano 26. novembra 2022. godine u Novom Sadu u sklopu drugog ciklusa festivala Književna mašina #3.

Žiri u sastavu Milan Mijatović, Goran Živković Gorki, Nikola Oravec i Nenad Ignjatović odabrao je 15 učesnika za Pesničko slem takmičenje Srbije 2022 koje će se održati ovog meseca u sklopu Književne mašine #3.

Od 60 prijava koje su pristigle, a koje su slali pesnikinje i pesnici različitih generacija, odabrano je 15 učesnika koji će imati priliku da uživo izvode svoju poeziju na Pesničkom slem takmičenju Srbije 2022:

Aleksandar Mrđen, Bojana Jovanović, Bojan Samson, Damir Nedić, Dušan Mihajlović, Filip Perlić, Ivan Pravdić, Jelena Davidović, Katarina Majstorović, Maša Vujošević, Milica Radivojević, Miroslav Kovač, Nenad Lančuški, Tamara Naumović i Vladimir Manjko.

Riječki pjesnik Valerio Orlić na književnom festivalu u Poljskoj

foto – MIRO BALOV

Na poziv Društva poljskih pisaca, riječki pjesnik Valerio Orlić kao predstavnik Hrvatske pozvan je na festival književnosti od 3-5. 11.2022.u Poljsku u Poznanj i Wągrowiec.

Valerio Orlić svoj će književni rad predstaviti 4.11.2022. u Wągrowiec. 

Kao idejni začetnik i počasni predsjednik Hrvatskog književnog društva Orlić će upoznat poljske kolege sa 15 godišnjim radom i osnutkom HKD-a i ogranaka.

Biografija – Valerio Orlić (Rijeka, 13. veljače 1967.) osnivač je i počasni predsjednik Hrvatskog književnog društva. Urednik je i recenzent nakladničke djelatnosti HKD-a. U uredništvu je časopisa „Književno pero” i „Zadarskog književnog ljetopisa”. Objavljeno mu je dvadeset četiri zbirke pjesama i knjiga književnih osvrta „Ogledala“.

 Književni radovi su mu zastupljeni u antologijama i časopisima u zemlji i inozemstvu, prevođen je na sedamnaest svjetskih jezika. Pjesme su mu uglazbljivane. 

Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada za doprinos u književnosti u Hrvatskoj, Italiji, Sloveniji, Makedoniji, Srbiji, Bugarskoj, Ukrajini…

Redovni je član nekoliko kulturnih asocijacija: Društva hrvatskih književnika, Društva hrvatskih haiku pjesnika, Društva haiku pjesnika Rijeka. Počasni je član udruženja Nezavisnih bugarskih pisaca i Društva Ukrajinskih pisaca.

Pokrenuo je časopis za kulturu „Književno pero” i „Krik“, međunarodni festival književnosti „Dani prijatelja knjige” u Rijeci, književnu nagradu za neobjavljeni pjesnički rukopis „Josip Eugen Šeta”, umjetničku koloniju „Riječ u kamenu” (Povljana, otok Pag), književnu manifestaciju na Pagu „U spomen na književnika Antu Zemljara”i njegovu književnu nagradu,  znanstveno – književni skup „Petar Kanavelić i Korčula”, međunarodni haiku susret i nagradu – Borivoj Bukva”, (Rijeka), književne večeri „Književni set” i „Riječka književna jutra”.

Милисав Савић TERRA RASCIA

Милисав Савић TERRA RASCIA

Понедељак 7. новембар у 12 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Говоре: Братислав Р. Милановић

и аутор

Води Дејан Симоновић

Расцију, срце немањићке државе,  описали су у дневничким  и путописним белешкама многи дипломате, свештеници, трговци, авантуристи, шпијуни,  најчешће на свом путу према Цариграду из Дубровника или Сарајева.  Оставили су записе о чувеним манастирима: Милешеви, Мажићима, Сопоћанима, Ђурђевим ступовима, Петровој цркви, Студеници, Бањској, Старој и Новој Павлици, али и о  већим и мањим насељеним  местима  на Пештерској висоравни, у Рашкој долини, те на обронцима Копаоника, Рогозне  и Голије. Милисав Савић је кренуо њиховим путевима, трудећи се да на новом листу хартије оживи некадашње време и простор. Многи од тих путева данас су зарасли у траву, а значајан број ондашњих села постоје само као топоними. Проницљивом анализом текстова Бенедикта Курипешића, Николе Бошковића, Јакете Палмотића, Катарина Зена, Евлије Челебије, Мери Едит Дарам, Ендруа Арчибалда Пејтона,  Феликса  Каница, Тодора  П. Станковића, Растка Петровића, Алекснадра Гиљфердинга, Јанка Шафарика, Милоша С. Милојевића и других, Савић је исписао прегршт потресних  и прозно уврљивих страница о колективним и личним судбинама рашког краја, према којем је историја умногоме била немилосрдна и неправедна. Књига је, у луксузној опреми, илустрована ауторовим фотографијама најзначајнијих локалитета из рашког краја, који су привукли пажњу домаћих и страних путописаца.

Проф. др Владан Виријевић

Јасмина Топић: ПРИВРЕМЕНИ БОРАВАК и САД СМО НА ОСТРВИМА

Две песничке књиге:

Јасмина Топић: ПРИВРЕМЕНИ БОРАВАК и САД СМО НА ОСТРВИМА

Петак, 4. новембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Разговарају:

Горица Радмиловић

Гојко Божовић

Јасмина Топић

Уређује и води: Мирјана Митровић

Filmski centar Srbije na Sajmu knjiga

Foto: Đorđe Bajić

Na 65. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, koji se ove godine održava od 23. do 30. oktobra, Filmski centar Srbije, baš kao i prethodnih godina, predstavlja svoju bogatu izdavačku delatnost i poklonicima filmske knjige nudi priliku da stara i nova izdanja Filmskog centra nabave po najpovoljnijim cenama.

Sajamski popust na izdanja FCS-a je 30%, dok će u sredu, 26. oktobra 2022. godine, biti upriličen specijalni popust od čak 70% na sva izdanja Filmskog centra Srbije, i to u okviru tradicionalne sajamske akcije FCS-a pod nazivom „Dan filmske knjige“.

Štand Filmskog centra Srbije nalazi se pod brojem 2219 u hali 2A Beogradskog sajma.

Posetioci 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga biće u prilicu da kupe najnovije izdanje Filmskog centra Srbije – knjigu „Priručnik za pisce scenarija“ Sida Filda, baš kao i nove knjige Dijane Metlić („Stenli Kjubrik: Između slikarstva i filma“), Milana Nikodijevića („Zabranjeni bez zabrane: Zona sumraka jugoslovenskog filma“), Tomislava Gavrića („Teorija filmske kritike: Elementi za promišljanje filma“), Dragana Jovićevića („Nacija, žanr“), nove tomove sabranih dela Branka Vučićevića („Radnja meštovite robe“ i „Možda se nađe mesto i za ovo“), kao i brojne druge naslove iz našeg bogatog izdavačkog programa.

Izložba stripa na FSP-VIII + satnica nastupa

Izuzetna nam je čast da najavimo sledeće vizuelnce umetnike koji će u sklopu naše izložbe posvećene stripu predstaviti svoje radove:

Bale Bulatović
Čaba Nemet
Nenad S Lazić
Novica Milivojević
Damir Pavić Septic
Tara Kerac
Miroslav Kostić
Tihana Švarcmajer
Kristina Rilak
Dragan Despotov i Dragiša Krčmarević
Dragiša Krčmarević Gile i San DRa
Daniel Tikvicki / Librarion
Mladen Oljača
Andrei Strahov / Crnoslovlje
Danijel Vizi / Memento Mori
Yog / Crnoslovlje
Yog + Nevesta / Crnoslovlje

– Najavni vizual u prilogu: Tihana Švarcmajer

Zvanična satnica nastupa bendova:

PETAK 21.10.
19:30 – ulaz

20:00 – VODEN
21:00 – MARJAN & ŽEŽE
22:30 – DORDEDUH

SUBOTA 22.10.
18:30 – ulaz

19:00 – PUSTOŠ
19:50 – KRATOM
20:40 – 3 A.M.
21:30 – TONA
22:20 – LARSKA
23:10 – CLAYMOREAN
00:00 – SCAFFOLD

Захар Прилепин: Јесењин

Понедељак 17. октобра 2022. у 19 сати

Српско књижевно друштво

Француска 7, Београд

Захар Прилепин

Јесењин

Превод Радмила Мечанин

Издавач Службени гласник

О књизи говоре:

Петар Арбутина

Радмила Мечанин

Славољуб Марковић

Нове књиге:

Слободан Гавриловић: ПАРИСКИ ШЕШИР

Четвртак, 13. октобар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

О књизи говоре:

Проф. др Мирјана Стефановић,

Жарко Чигоја,

Петар Арбутина,

Слободан Гавриловић

Уређује и води:

Мирјана Митровић