Aktuelno

Počeo 6. Somborski filmski festival

Projekcijom filmova „Još jedan dan“ Radivoja Bukvića i „Ruski konzul“ Miroslava Lekića u četvrtak, 11. jula počeo je 6. Somborski filmski festival. 

Tokom festivala biće prikazano 14 ostvarenja podeljenih u četiri selekcije. Na svečanom otvaranju dodeljena je nagrada Specijalni Ernest za doprinos dobrim filmovima. Nagrada je, odlukom Direkcije Somborskog filmskog festivala (Ksenija Janković, Mihajla Nestorovića i Milivoja Mlađenovića), posthumno, pripala srpskom i jugoslovenskom glumcu i piscu Žarku Lauševiću. Specijalni Ernest uručen je supruzi Žarka Lauševića, Aniti Laušević. Priznanje je dodelio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Prisutnima su se na otvaranju festivala obratili: Ksenija Janković, direktorica festivala i Kulturnog centra „Laza Kostić“, Aleksandra Ćirić Bošković, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine, Dejan Dabić, selektor programa i Radoslav Zelenović. Festival je zvanično otvorio glumac i reditelj Radivoje Raša Bukvić.

Ksenija Janković, direktorica Somborskog filmskog festivala prisutnima je poželela dobrodošlicu i rekla: Sombor je pravi vojvođanski, panonsko podunavski Holivud. Ponosni smo što ovaj festival već šest godina neguje filmsku umetnost u našem gradu. Ovogodišnje izdanje je drugačije od prethodnih jer ga vraćamo na njegovu prvobitnu zamisao, tj. porodici naroda panonsko podunavske regije.  Ovo izdanje je iskorak u novi period festivala u kom će se njegov budući razvoj ogledati upravo u njegovoj autentičnosti – zamisli kojoj je vraćen. Zahvaljujem se gradu Somboru, lokalnoj samoupravi, Ministarstvu kulture, Filmskom centru Srbije, koji je ove godine pokrovitelj glavnih nagrada, Niškom kulturnom centru, kao i svim partnerima festivala“.

Aleksandra Ćirić Bošković, pokrajnska sekretarka za kulturu prisutnima se obratila rečima: „Sombor je jedan od najvećih vojvođanskih gradova koji vredno i temeljno neguje svoju viševekovnu multinacionalnu i multikonfesionalnu civilizacijsku tradiciju. Čak i u teškim vremenima Somborci su pored važnog adiministrativnog i ekonomskog statusa uspevali da održe i unaprede raznovrstan i kvalitetan društveni život. Paralelno sa tim razvijala se kultura i umetnost. Ništa se do danas nije promenilo. Sombor je i dalje vojvođansko i republičko središte aktuelnog umetničkog stvaralaštva. Ovaj festival je za relativno kratko vreme postao nezaobilazni i sastavni deo vrhunske kulturne ponude Sombora“.

Dejan Dabić, selektor festivala publici je predstavio programsku selekciju festivala. „Tragom Ernesta Bošnjaka, i u skladu sa sloganom festivala, u selekciji mladih autora gledaćete tri filma, dok će u glavnom takmičarskom programu biti prikazano pet filmova. Sombor ima pionira filma, ima najboljeg košarkaša na svetu, a nadam se da će imati i najdugovečniji filmski festival,“ istakao je Dabić. 

Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke je na otvaranju izjavio: „Film ne traje dugo, tek 130 godina. On nije promenio svet ali ga je veoma obeležio. Pojava filma na ovim prostorima ukazala je na to da se on „baš dobro primio“. Ljudi koji su stvarali kinemaatografiju kod nas imali su veliki entuzijazam kakav je vladao u čitavom svetu. Jedan od mojih omiljenih pionira filma radio je upravo to, a to je Ernest Bošnjak.“

Zelenović je istakao značaj Žarka Lauševića u jugoslovenskoj kinematografiji i dodao: „Žarko Laušević je jedan od ljudi koji su realizovali snove naših pionira filma. Glumci poput Lauša, zauvek će biti voljen i cenjen, i ostaće najomiljeniji jugoslovenski glumac. Igrao je veoma različite likove koje su sve imale njegov, Laušev pečat“.

Somborski festival svečano je otvorio Radivoje Raša Bukvić.

O svom rediteljskom prvencu Bukvić je kazao: „Moj iskorak u režiju je produžetak glumačkog posla. Posebno mi je zadovoljstvo što ovaj film, koji je inspirisan životom moje bake Jelke, doživaljava premijeru u mom rodnom gradu“.

Prvog dana festivala otvorena je i izložba „Bata u 90 slika“ (posvećena glumcu Velimiru Bati Živojinoviću) u Kulturnom centru Laza Kostić. Publika će u naredne tri večeri festivala filmove gledati u dvorištu Gradskog muzeja, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor i u Atrijumu Stare Gradske kuće. Žiri Glavnog takmičarskog programa radiće u sastavu Vesna Čipčić, Ana Maria Rossi i Radovan Vujović, dok će u žiriju selekcije filmova mladih autora biti Pavle Mensur, Ljubomir Bulajić i Stefan Vukić. Na festival će biti dodeljena nagrada „Ernest” za najbolji film, kao i priznanjе „Boer” za najbolju glumicu i najboljeg glumca. U selekciji filmova mladih autora biće dodeljena nagrada „Boer” za najbolji film.

Više o programu festivala: https://kclazakostic.rs/

Održano je završno veče projekta She Raps: pobednice su reperke Eli Džejn i Sahareya!

Međunarodni EU projekat She Raps („One repuju“) kojem je cilj osnaživanje i profesionalizacija reperki, prošlog vikenda je doživeo svoje veliko regionalno finale. U sjajnoj atmosferi zagrebačkog Jiggy Bara publici i žiriju su se predstavile Madanna iz Srbije,  AV 47 i Eli Džejn iz Crne Gore, Ramona i Daria iz Hrvatske, Sahareya i Sake iz Slovenije te Đorđa iz Bosne i Hercegovine. Nakon individualnih nastupa i izvedene zajedničke pesme, žiri koji su činili reper i radijski voditelj Tone Tuoro, organizatorka Josipa Galić, model Superbabekillah i dizajnerka Kata s Plakata, odabrao je dve She Raps Balkans pobednice: Eli Džejn iz Budve i Sahareyu iz Ljubljane. One će nastaviti svoj put u Evropu i učestvovati u dodatnim radionicama, nastupima i zajedničkim pesmama sa pobednicama She Raps programa iz Portugala, Belgije i Francuske. Sve devojke dolaze u Zagreb u februaru 2025. godine gde će u studiju sa producentom Kooladeom snimiti zajedničku pesmu i video.

Projekat She Raps startovao je kao inicijativa francuske agencije Rafe, a podržava ga program Kreativna Evropa iza kojeg stoji Evropska Unija. Na njihov poziv organizacija Blackout Hip Hop prijavila se kao lokalni partner za ex-Yu područje. Projekat je zaživeo kao saradnja četiri zemlje (Francuska, Belgija, Portugal i Hrvatska, odnosno region). Prijave su krenule 21. maja do 12. juna, prijavilo se dvadesetak devojaka nakon čega je žiri odabrao osam već pomenutih finalistkinja. One su od 27.6. do 5.7. prošle temeljne i veoma praktične celodnevne radionice u UNITED POP akademiji u Zagrebu.

Predavači su im bili cenjene hip-hop glave i profesionalci iz muzičke industrije: Dario Draštata (Dallas Records), Goran Komerički (HR Radio), producent Koolade i Jan Kinčl, reperi Scriptor (ONI), Smoke Mardeljano (Srbija) i Maze (Portugal), graffiti umetnik Krešo Golubić te spiritus movens ovog projekta za region, DJ Phat Phillie. Snimale su zajedničke pesme, pisale rime, učile o muzičkoj industriji, digitalnim platformama i algoritmima, hip-hop kulturi i istoriji, osnovnim elementima studija i snimanja, vežbale nastupe, a i posetile mesta najzanimljivijih grafita u Zagrebu. Devojke su takođe odradile i profesionalno fotografisanje te između ostalog otišle kući sa profesionalnim fotografijama koje mogu dalje koristiti.

Finalno veče održano je u zagrebačkom Jiggy Baru gde je svih osam finalistkinja izvelo po tri pesme u sjajnoj atmosferi ispred vrlo probrane publike (Luka Barbić iz TBF-a, Davor Franjić iz Dallasa, Anera Stopfer iz Ministarstva culture RH, Retro Flava, urednik Blackout Hip Hop portala, mladi reper BARS, Richy Muirhead iz Glasgowa, organizator konferencije Pitch Scotland i mnogi drugi). She Raps mentor koji je devojke poslednja dva dana pripremao za scenski nastup bio je beogradski reper Smoke Mardeljano. On je svojim tvrdim, sada se već može reći, klasicima sjajno zagrejao atmosferu, a zatim i izvlačio papiriće sa imenima devojaka kako bi se odredio redosled nastupanja što je svakako dalo dodatnu draž celoj večeri koja je, uprkos svojoj takmičarskoj srži, prošla u veoma srdačnoj atmosferi i gde se videlo da su se među reperkama stvorili temelji za buduća prijateljstva i saradnje.

Kao neposredni povod stvaranju ovog projekta poslužilo je istraživanje koje je proveo Rafe Productions u februaru 2023. Iako je rap generalno najslušaniji muzički žanr, posebno među mladima, u njemu su dominantno zastupljeni muškarci. Od 68 rap pesama na Spotify listama u Francuskoj, Portugalu, Hrvatskoj i Belgiji – zemljama uključenim u ovaj pilot projekat – samo su dve izvele žene.

Za više informacija posetite:

Web: www.rappeusesenliberte.com/sheraps

 IG: https://www.instagram.com/sheraps_official

X: https://twitter.com/sheraps_

Blackout Hip Hop:

Web: https://blackouthiphop.com/

FB: https://www.facebook.com/BlackoutHipHop

IG: https://www.instagram.com/blackouthiphop/

Projekat je sufinansiran od strane Evropske unije. Izraženi stavovi i mišljenja pripadaju samo autorima i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije. Za njih se ne mogu smatrati odgovornim ni Evropska unija ni telo koje dodeljuje podršku.

Vatrena završnica Sloter festivala: Horor projekcije za finalno veče u Doljevcu

Vatro hodaj sa mnom, stoji uz naslov poznatog filma Dejvida Linča, koji je sinoć za sladokusce ponovo prikazan na bioskopskom platnu, a kao da se ta „vatra“ odnekud preselila širom prostora nekadašnje klanice gde je sve, uprkos stravi i užasu, odisalo pravom toplinom, ali ne onom izazvanom letnjom žegom, nego sjajnom i pozitivnom atmosferom.

Program drugog dana festivala otpočeo je tribinom „HOROR U VIDEO KLUBOVIMA“ koja je održana u Nišu, a nastavljen u Doljevcu u večernjim satima projekcijama filma VIDEOTEKA i još desetak ostvarenja, računajući i prvu reprizu filma SUPSTANCA.

Muzički program večeri otvorio je novosadski bend NOTHERN REVIVAL, a zatim su nastupali gosti iz Bugarske – bend FORM OF EXISTENCE, niški prekaljeni sastav GOSPODIN PINOKIO i na samom kraju gosti iz Finske – bend DOOM RUNNER.

Zadovoljstvo i publike i izvođača, uz pozive na bis, značilo je samo jedno – a šta ćemo danas kad se sve bude završilo jer smo se taman navikli na lepo?!

Izgleda da je taj srednjišnji dan u trodnevnom festivalu prirodno „osuđen“ na to da očekivanja budu na vrhuncu kao i zadovoljstvo, međutim „osuđen“ je i na najnovije empirijske dokaze da sve što je lepo ima kraj, ali još uvek nije kraj i ono što sledi večeras predstavljaće svedočanstvo da nikad nije pravi kraj. Večeras žiri saopštava kome pripada nagrada „Zlatna macola“.

Nego pođimo redom. U bioskopu „Slaughter Movie Hall“ u 19:30 program otvara film RADNIČKA KLASA IDE U PAKAO. Ukratko, radnici iz fabrike koja je zatvorena posežu za natprirodnim u borbi za lično dostojanstvo. Ali da li će im prizivanje đavola pomoći protiv korumpiranih političara i lokalnih biznismena?

Do kraja večeri, na ovom platnu publika će moći da pogleda još od 21:30č američki film PRIČAJ SA MNOM i reprizu filma ČUDOVIŠTE.

Na prostoru „Air Movie Screen“ bioskopa od 20:30č na repretoaru je italijanski film BUNAR, a odmah zatim od 22:30č sledi argentinski film SKUP SENKI.

Tradicionalno, zadnje večeri festivala prvo na repertoaru „Water Movie Screen“ bioskopa od 20:30č jeste dodela nagrade „ZLATNA MACOLA“ i projekcija pobedničkog filma. Žiri će saopštiti svoju odluku, a podsećamo da ove godine radi u sastavu: Romen Rol, filmski radnik iz Luksemburga;  Arpad Slančik, umetnik iz Subotice i Dejan Ognjanović, umetnički direktor Slaughter festivala.

Nakon ceremonije dodele nagrade, od 23č, sledi projekcija italijanskog filma IZGREBAN, a ukratko radnja ovog filma donosi priču: Jedne noći sveštenik prilazi beskućniku i nudi mu hranu. Beskućnik ga napada i grebe po ruci pa pobegne. Sveštenik se razboli i za nekoliko dana pretvara se u zombija. Ova noćna mora budi i zakopane uspomene iz njegove prošlosti. Snimljeno crno-belo, bez dijaloga, jezivo i poetično.

Finalno veče ovogodišnjeg festivala u muzičkom programu donosi još četiri koncerta. Za početak od 20:15č GOOD OL’ BASTARDS. Ovo je srpski bend koji su osnovala trojica drugara 2013. godine, pokušavajući da dođu do što većeg broja sledbenika na svom stoner/grunge pohodu, kako kažu kroz teško prohodne predele muzičke scene balkanskog poluostrva. Nastupali su uglavnom po Srbiji, ali i u Bugarskoj i u Rumuniji. Iza sebe imaju samizdat EP „…so many levels“ i album „Fits Nice“ u izdanju TIOLI Records, a značajan broj novih pesama nastalih nekoliko godina planiraju da objave na novom albumu. Sastav benda čine: Pirke na gitari, Ikši bas i vokal, Slave za bubanjevima i vokal.

Zatim, od 21:15č sledi nastup mađarski power metal benda MERVOM, koji je prožet simfonijskim elementima. Spajajući tehniku i dinamičan zvuk sa lirskim ženskim i moćnim muškim vokalima, istražuju često zanemarene, ali značajne društvene i lične probleme kroz mističan i slobodouman svet. Njihov album „Nuclear Creation“ je objavljen juna 2023. godine. Grupu čine: Vincent „Naga“ Smith: solo gitara, vokali Dana Bús: vokali, tekstovi Ádám Pető: gitara István Balog: bubnjevi.

Termin od 22:15č rezervisan je za novosadski POLYWHY – post-hardcore/mathcore sastav, aktivan od 2019. godine. Iza sebe imaju više EP izdanja i singlova, a objavili su i nekoliko osveženih verzija svog demo-repertoara u obliku samizdata pod nazivom „Don’t You Want to Use Me“. Kako navode u svojoj biografiji očekivano sinkopirana trzanja, melodični usponi i po prvi put prisutni očajnički krici, na spektru od umerenijeg post-hardcorea jednog Unwound, pa sve do nedvosmislene agresije Botch, vizuelno su podržani memljivim, savršeno jezivim vizuelnim rešenjem umetnice Sare Subotin, nalikujući horor mangi, koje je na jutjub izdanju prikladno animirano.

Sama završnica festivala od 23:15č pripada gostujućem bendu iz Finske, globalne prestonice hevi metala, a to je THROAT, bend koji je osnovan 2009. godine u finskom gradu Turku, poznati su po teškom, bučnom i mračnom rock zvuku. Početna ideja buke koja je na neki način prevazišla rok trajanja razvijala se do albuma „Manhole“ (2013) i mini-albuma „Short Circuit“ (2015). Naredni albumi „Bareback“ (2018) i „Smile Less“ (2021) skrenuli su s noise rocka, a „We Must Leave You“ (2023) nastavlja razvoj sa najmelodičnijim i najmračnijim zvukom do sada. Bend je nastupao u Finskoj, Britaniji, Francuskoj, Belgiji, SAD i Estoniji, deleći binu sa Torche, Unsane, Big Business i drugim. Članovi grupe su: Vokali, gitara: J Mattila; Gitara, prateći vokali: A Juhakoski; Bas: L Leppänen; Bubnjevi: A Kinnunen.

Još ovaj put podsećamo, ulaz za posetioce se ne naplaćuje, a za publiku iz Niša besplatan prevoz polazi svakoga dana sa parkinga Doma vojske Srbije u 18:30 časova, dok je povratak svakodnevno po završetku programa. Obezbeđen je i besplatan parking za sve one koji dolaze svojim automobilima.

„Slaughter festival“se održava pod pokroviteljstvom Opštine Doljevac, Ministarstava kulture i Kabineta ministra za razvoj nedovoljno razvijenih opština.

Doljevac domaćin spektakla: Premijera „Supstance“ i hevi metal koncerti na Sloter festivalu

Oko hiljadu poklonika hevi metal zvuka i filmova strave i užasa prošlo je sinoć kroz prostore nekadašnje klanice u Doljevcu gde su na dve nezavisne bine održana četiri koncerta i na četiri bioskopska platna prikazana ukupno osam filmskih ostvarenja.

Na samom početku prve večeri trećeg Slaughter festivala upriličena je ceremonija u glavnoj festivalskoj hali gde je nakon obraćanja Romena Rola, filmskog radnika iz Luksemburga i predsednika žirija festivala, premijerno prikazan film „Supstanca“ ovenčan nagradom na Kanskom festivalu i sa poznatom Demi Mur u glavnoj ulozi. Filmski kritičar Dejan Šapić za poznati srpski portal još sinoć je u svom tekstu, nakon gledanja ovog filma, istakao da je Dejan Ognjanović, umetnički direktor Slaughter festivala, napravio odličan posao što je prvi izvukao ovaj film za regionalnu premijeru jer prva sledeća projekcija u okruženju biće tek za desetak dana na Pulskom festivalu.

Publika je slušala kruševački Ludwig Ludwig, Erin & The Elementals, Kolac, Senshi i gledala pored filma Supstanca i filmove Titan, Amelijina deca, Čudovište,  1978: Tinejdžerski noćni provod, ali i kultno ostvarenje Dejvida Linča film Glava za brisanje, kao i dva kratkometražna ostvarenja iz konkurencije za nagradu „Zlatna macola“.

Program drugog dana Slaughter festivala, u subotu 6. jula, otpočinje u 13 časova specijalnom tribinom: „HOROR U VIDEO KLUBOVIMA“, koja će biti održana u Deli prostoru kod Sinagoge u Nišu. Video-klub kao hram zaljubljenika u horor: prisećanje na zlatno doba osamdesetih i devedesetih, na potrage za retkim, kultnim naslovima i druge horor avanture. Istovremeno, predstavljanje domaćeg horor omnibusa, VIDEOTEKA, inspirisanog hororima iz video-klubova. U tribini učestvuju: Luka Bursać, scenarista i reditelj filma VIDEOTEKA koji se prikazuje na Slaughter Festu, Miško Jančić, vlasnik video-kluba MB, Nenad Bekvalac, stručnjak za retke horor naslove i ko-autor emisije ŠOK KORIDOR, i moderator, Dejan Ognjanović.

Večernji deo programa drugog dana Slaughter festivala otvara filmsko ostvarenje Videoteka, od 19:30č u u bioskopu „Slaughter Movie Hall“. Siže radnje filma glasi: Bežeći od policije, mali lopov pronalazi utočište u napuštenoj videoteci. Primoran da tamo provede noć, odlučuje da pogleda tri horor filma. Kao uticaji ovog omnibusa navode se Karpenter, Linč, Jodorovski, Zulavski i Kronenberg.

Do kraja večeri na ovom istom platnu publika će od 21:30č moći da pogleda italijanski film Bunar koji donosi priču o Lizi Grej (Loren LaVera, zvezda filmova Terifajer 2 i 3) restauratorki umetnina koja putuje u udaljeno italijansko selo da obnovi sliku za ekscentričnu Emu. Ali, kako počinje da radi na slici, javljaju joj se jezive vizije stvari prikazanih na platnu.

Zatim, od 23č, sledi Mimi, princ tame – još jedan italijanski film. Ovo je priča o mladiću imena Mimi, siročetu sa deformisanim stopalom, koji radi u piceriji u Napulju. Susreće Karmilu, mladu devojku koja veruje da je potomak grofa Drakule i upoznaje ga sa klanom vampira. Oni odlučuju da zajedno napuste svoje društvo.

Na prostoru „Air Movie Screen“ bioskopa od 20:30č na repretoaru je prva repriza filma Supstanca, a zatim kratkometražni film Porodične tajne. Od 23č slede projekcije najboljih kkratkometražnih ostvarenja sa festivala Grosman 2024. godine.

Druge večeri festivala na repertoaru „Water Movie Screen“ bioskopa je od 20:30č film Dejvida Linča: Tvin Piks, vatro hodaj sa mnom, a od 22:30č sledi američki film Pričaj sa mnom. Radnja ovog filma donosi priču o grupi tinejdžera koja otkrije kako da prizove duhove pomoću balzamovane ruke, zaseni ih to novo uzbuđenje, sve dok jedan od njih ne ode predaleko i oslobodi zastrašujuće natprirodne sile.

Muzički program prve druge večeri „Slaughter Festivala“ od 20:15č otvara nastup grupe NORTHERN REVIVAL. Ovo je srpski stoner heavy rock bend iz Novog Sada, a njihov zvuk se proteže kroz klasični rokenrol, sludge metal, blues, psihodelični rock i stoner žanrove. Sa više od decenije rada, imaju četiri izdanja: EP „Mouth Full of Dirt“, album „Life Survival Tips“, EP „Electric Power Supply“ i album „Modification“. Bend se konstantno razvija i eksperimentiše, a danas je među vodećima na vrhu srpske stoner scene. Nastupali su sa poznatim bendovima poput 1000 Mods, Greenleaf i Bongzilla na festivalima kao što su Exit, TLO Fest i Kunigunda i drugi. Poznati su i po saradnji sa pivarama i imaju svoj brend piva.

Od 21:15č sledi nastup benda iz Bugarske FORM OF EXISTENCE, kojaje predstavnik nove ere bugarske heavy scene. Njihova muzika predstavlja mešavinu poznatog s nepoznatim i uvijena je oko priče o vanzemaljskoj vrsti i đavolskim entitetima. Bend predstavlja crnilo tehničkog deathcore-a. Debi EP objavili su 13. marta 2023. godine i kako ističu – raduju se budućnosti. Članovi grupe su: Daniel Donev, vokali; Georgi Milenkov, gitara; Tony Nikolov, gitara; Svet Tsvetanov, bubnjevi.

Termin od 22:15č rezervisan je za GOSPODIN PINOKIO. Ovo je srpski bend za koji najčešće kažu da je jedan od najbeskompromisnijih bendova regije koji sa jednom dužom pauzom traje 30 godina. Od osnivanja 1993. godine u Nišu, pa do danas, zajedno sa downloudovanim izdanjima i demosima, do sada su objavili šest albumskih izdanja, a neke od pesama su se našle na vrhu mnogih eminetnih top lista. Za sve njih zajdnička je ogromna energija koja vas udara pravo u čelo i svakako vas ne ostavlja ravnodušnim.

Muzički program druge večeri od 23:15č zatvara nastup gostiju iz Finske, benda DOME RUNNER. Ovo je finski industrial metal bend iz Tamperea, osnovan 2017. godine kao PALESKIN. Nakon nekoliko finskih nastupa i objavljenih EP-ova (018 & 019), bend je evoluirao u industrijski metal zvuk. Ime menjaju 2020. godine i objavljuju prvi demo sa tri kompozicije. Debi album „Conflict State Design“ iz 2021. godine dobio je pohvale u underground krugovima zbog svoje originalnosti i poštovanja prema pionirima poput GODFLESH-a, PITCHSHIFTER-a i ranih FEAR FACTORY-a. Tokom 2023. godine, objavili su EP „Apocalypse.pulse.worship.“ i nastavili sa živim nastupima, a do sada su delili binu sa mnogim značajnim metal bendovima.

Na kraju ovog izveštaja upućujemo sve pohvala za predusretljivo i ljubazno medicinsko osoblje i lekare Doma zdravlja u Doljevcu koji su sinoć, neposredno pred početak programa, primili jednog od muzičkih gostiju koji je, kako se srećom ispostavilo, samo lakše povredio stopalo.

A na samom kraju iscrpnog izveštaja i najave, još jednom podsećamo, ulaz za posetioce se ne naplaćuje, a za publiku iz Niša besplatan prevoz polazi svakoga dana sa parkinga Doma vojske Srbije u 18:30 časova, dok je povratak svakodnevno po završetku programa. Obezbeđen je i besplatan parking za sve one koji dolaze svojim automobilima.

„Slaughter festival“se održava pod pokroviteljstvom Opštine Doljevac, Ministarstava kulture i Kabineta ministra za razvoj nedovoljno razvijenih opština.

OTVARANJE SLOTERA NA ZIDINAMA KORVINGRADA

Foto-Slaughter Festival Promo

Uvertira trećeg Slaughter festivala odigraće se večeras, na istorijskom lokalitetu Korvingrad na uzvišenju nadomak Niša i Doljevca, na zidinama vizantijskog utvrđenja, sa željom organizatora da skrenu pažnju na ovo vredno, a zaboravljeno mesto kome je neophodna puna revitalizacija.

Tačno u 20 časova, u četvrtak 4. jula 2024. godine, počinje muzičko-scenski performans „Cobi’s Death – Ponoćna liturgija“ u koreografiji Sare Ljubić. Na zidinama tvrđave biće premijerno predstavljena skulptura Arpada Slančika „Leptirica“ i održana projekcija remasterizovane kopije istoimenog kultnog srpskog horor filma Đorđa Kadijevića. Ispred zidina biće predstavljeni i strip radovi niških autora sa predhodno održanog festivala.

Podsećamo, treći Slaughter festival održaće se u nekadašnjoj doljevačkoj klanici gde će na dve nezavisne bine i četiri bioskopa biti održano dvanaest koncerata i prikazano trideset filmskih ostvarenja. U muzičkom delu programa nastupaće pored grupa iz Srbije sastavi iz Finske, Bugarske, Albanije i Mađarske. Festival otvara srpska premijera filma Supstanca, sa Demi Mur u glavnoj ulozi, a ovaj film je na nedavno završenom Kanskom festivalu poneo Zlatnu palmu za najbolji scenario. Naljbolji filmovi biće ovenčani nagradom „Zlatna macola“.

Ulaz za posetioce se ne naplaćuje, a za publiku iz Niša besplatan prevoz polazi svakoga dana sa parkinga Doma vojske Srbije u 18:30 časova, dok je povratak svakodnevno po završetku programa. Obezbeđen je i besplatan parking za sve one koji dolaze svojim automobilima.

Slaughter festival se održava pod pokroviteljstvom Opštine Doljevac, Ministarstava Kulture i Kabineta ministra za razvoj nedovoljno razvijenih opština.

Predstavljeni umetnici i rute plovidbe u okviru manifestacije “Evropski paviljon 2024: Liquid Becomings”

U subotu, 29. juna, plovidbom brodom “Kej 2” po ušću Save u Dunav u Beogradu, započela je internacionalna manifestacija “Evropski paviljon 2024: Liquid Becomings”. Na ovom događaju objavljena je lista umetnika i umetnica koji će učestvovati na plovećim rezidencijama. Premijerno je izvedena pesma koja prati Paviljon „Motility“ Marije Balubdžić, kao i „Četiri jedra“, prikazi rečnih putanja, otisci na tekstilu Siniše Ilića. Domaćini ovog događaja ispred grupe kustosa i producenata bili su, Annette Mees, Olga Uzikaeva, Naomi Russell iz Stichting Passaros/espaco agora now, Bojan Đorđev, Siniša Ilić i Dragana Jovović iz organizacije Udruženi umetnički rad.

Projekat “Evropski paviljon 2024: Liquid Becomings” je putujući paviljon u obliku četiri broda koji plove po četiri evropske reke – Dunavom, Rajnom, Vislom i Težom, pre konačnog susreta u Lisabonu na trodnevnom festivalu od 7-9. novembra 2024. godine. Plovidbe će trajati tokom septembra i oktobra ove godine, a kustosi će biti deo umetničkih posada brodova.

Ovaj putujući paviljon će pratiti geografske konture Evrope sa fokusom na alternativne centre i kretanja, teritorije i zajednice, kao i na perspektive i geografije periferija. Dajući centralno mesto umetnicima/ama i uz učešće različitih zajednica na obalama četiri evropske reke kao i u istorijskom centru, ali i po periferijama Lisabona, Liquid Becomings ima potencijal da pomogne u zamišljanju zajedničke, višeglasne budućnosti.

Naomi Russell iz Stichting Passaros/espaco agora now je o ovom projektu rekla: “Liquid Becomings je jedinstven jer ga razvijaju i vode umetnici. Kao putujući paviljon koji orkestrira kretanje preko granica, on stvara mogućnosti i neočekivane perspektive koje nisu dostupne tradicionalno organizovanom paviljonu ili fiksnom događaju. U našem svetu rastuće nesigurnosti i produbljivanja anksioznosti, naš Paviljon se čini još potrebnijim nego kada smo ga osmislili. Za mene lično, ovo je vrlo specijalna prilika da provedem vreme na brodu zajedno sa drugim umetnicima. Ono što radimo je zapravo vrlo jednostavno: sporo i jednostavno putovanje u prirodi na vodi, vreme i prostor za odnos sa samima sobom i jednih s drugima, i da kao umetnici i kustosi sa radošću stvorimo korpus umetničkog iskustva, susreta i znanja koji mogu pomoći da se zamisle novi načini zajedništva za sve naše kolektivne budućnosti.”

“Evropski Paviljon 2024: Liquid Becomings” okuplja umetničke i kustoske pozicije koje predstavljaju širok spektar praksi, uključujući vizuelne i izvođačke umetnosti, pisanje, arhitekturu i dizajn.

Umetnici koji se pridružuju kustosima na Dunavu su Jaka Škapin,  Katarina Popović, Elodie Olson-Coons, Elina Rodríguez, i Niels de Vries.

Katarina Popović je o svom učešću u ovoj manifestaciji rekla: “Dolazim iz vizualnih umetnosti, ali je moja praksa mnogo šira bavim se botanikom, participativnim projektima. Od nas se ne očekuje gotov umetnički rad, već su čitav projekat i plovidba zamišljeni kao umetničko iskustvo, što je već samo po sebi zanimljivo. Istraživanje kojim ću se baviti nazvala sam  Floating Herbarium – volela bih da skupljam biljne uzorke i da na kraju napravim jedan veliki herbarijum putovanja. To mi je zanimljivo iz više razloga, i na više nivoa od samog skupljanja biološkog materijala, koji kasnije mogu da koriste i naučnici. Zanimljivo je na kulturološkom nivou jer naša putanja prolazi kroz istoriju Otomanskog cartstva, ratova devedesetih, Neolita, i tako dalje”.

Na Visli će putovati Patryk Zakrocki, Malgorzata Markiewicz, Carola Uehlken, Gosia Kępa, Marta Niedbał, Sophie Thun, Małgorzata Kuciewicz, Flavia Barbosa Pinheiro, i Keli Freitas,

Umetnici za brod na Rajni su Isabel Soany, Alicja Wysocka, Romuald Krężel, Martin Schick i Mette Sterre.

Na Teži će se okupiti Leila Chakroun, Bogdan Đukanović, Neda Kovinić, Pio Sebastian Torroja, i Viktor Vejvoda.

Takođe, umetnici, uključujući Gonçala Tavaresa, Jonathana Uliela Saldanha, Paulu Diogo i kolektiv Teatro Meia Volta, predstaviće dela tokom festivala u Lisabonu u novembru, specjalno naručena i kreirana za ovu priliku.

Četiri putovanja proći će kroz 11 zemalja, putujući ukupno 1.394 kilometara. U planu je nekoliko zaustavljanja uz dovoljno prostora i vremena za neočekivane susrete duž obala. Kustosi su odabrali četiri teme („Ruševine i čudovišta“, „Perimetri“, „Zajedništvo“, „Tela i politika“) kako bi odredili fokus za različite reke. Kustosi na Dunavu, Đorđev i Ilić, u fokusu će imati civilizacije, granice, carstva, manjine, povezivanje jezika.

Evropski Paviljon Održava se svake dve godine i stavlja pitanje Evrope i njene budućnosti u prvi plan kroz umetničke projekte i umetničke narudžbine. Program je pokrenula Evropska Kulturna Liquid Becomings predstavlja saradnju međunarodnih organizacija koje predvodi holandski Stichting Passaros i njihova mreža espaço agora now; Teatro Meia Volta, MS Fusion, Udruženi umetnički rad, FLOW. Kustosi manifestacije su Bojan Đorđev, Laura Kalauz, Maria Magdalena Kozłowska, Siniša Ilić, Alfredo Martins, Annette Mees, Naomi Russell, Olga Uzikaeva, Agnieszka Brzezanska i Ewa Ciepielewska.

Kapetani brodova biće Hanna Priemetzhofer, Florian Sorgo i Piotr Jedynasiak.

“Evropski paviljon 2024: Liquid Becomings” je narudžbina Evropske kulturne fondacije (ECF) uz dodatnu podršku Fondacije Calouste Gulbenkian, Dgartes, Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu, Quinta Alegre i Resonance FM. Ovaj panevropski i multidisciplinarni umetnički program pitanja o Evropi i njenoj budućnosti postavlja u prvi plan kroz umetničke programe i nove radove. Program je pokrenula Evropska kulturna fondacija 2020. godine iz uverenja da nam je potrebno više kulturnih prostora koji prevazilaze nacionalne granice da bismo istražili i zamislili šta Evropa jeste i šta može ili treba da postane.

Foto: Bojana Janjić. 

Ravno Selo Film Festival – Svečano otvoren Ravno selo festival

Sedmi Ravno Selo Film Festival, međunarodni festival prvog ili drugog filma, svečano je otvoren u četvrtak 27. juna časova tradicionalnim koncertom filmske muzike. Orkestrom je dirigovao Milan Nedeljković, a kao solisti nastupili su istaknuti muzičari i glumci – Dušan Svilar, Nevena Božović, Sanja Kerkez, Olivera Bacić Dragičević, Nikola Šurbanović, i Mićko Kostić. Ceremoniju svečanog otvaranja vodili su Lora Đurović i Nikola Šurbanović.

Prisutnima su se obratili Ana Lečić, lice u fokusu ovogodišnjeg festivalskog izdanja, Lazar Ristovski, osnivač festivala, Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade Vojvodine, i Nikola Selaković, ministar kulture Republike Srbije, koji je otvorio festival.

Ana Lečić, lice u fokusu i članica žirija takmičarskog programa 7. Ravno Selo Film Festivala, osvrnula se u uvodnom obraćanju na značaj filmske umetnosti: „Mislim da je film važan jer je prostor gde možemo da osetimo kako je to biti siromašan, bogat, žrtva, heroj, plemenit. Film te tera da na bar sat ili dva zaboraviš na probleme ili nađeš rešenje za njih. Tera nas da razumemo najraznolikija ponašanja. U moru podeljenosti, sukoba zbog različitosti, osuda i predrasuda, ponosna sam što sam deo profesije koja ima plemenitu nameru da razume“.

Lazar Ristovski, osnivač Ravno Selo Film Festivala, obratio se prisutnima rečima: „Osećam se izuzetno srećno i raspoloženo jer sam uspeo, zajedno s ljudima koji su mi u tome pomagali, da dođemo do novog Doma kulture i do sedmog Ravno Selo Film Festivala. Ovde ima puno mladih kreativnih ljudi koji su radili u Domu koji je ranije izgoreo, i oni su bili uskraćeni da ispoljavaju svoju kreativnost. Sada, u ovom novom Domu, u ovom divnom prostoru, mislim da će im se otvoriti stvarno velike mogućnosti. Zbog toga sve ovo vreme nalazim u sebi snagu da istrajem. Na jesen ćemo zvanično otvoriti Dom i tada će početi da radi bioskop i dolaze predstave, počećemo da pravimo koncerte i radionice u kojima će mladi ljudi svakodnevno učestvovati. Jer ovaj Dom ostaje zbog njih, i zbog njih je urađen“.

Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković je istakla da je  Ravno Selo film festival podjednako značajan za našu kinematografiju i za lokalnu zajednicu. „Pored međunarodnog karaktera i dolazaka gostiju iz regiona, važno je što upravo na njemu debitanti i mladi autori prvi put dobijaju mogućnost da prikažu svoj talenat. Istovremeno, bogatstvom sadržaja, ova jedinstvena filmska smotra daje veliki doprinos poboljšanju ukupnog kvaliteta života u Ravnom Selu i decentralizaciji kulture u našoj zemlji. Ljudi žive svuda u Srbiji, ne samo u Beogradu i Novom Sadu, i to je cilj ovog festivala – da pokaže da kultura pripada svima nama“, rekla je predsednica Gojković i dodala da je Festival za kratko vreme zadobio obeležje kulturnog i kultnog događaja.

Ministar kulture Nikola Selaković je istakao da je Ravno selo, zavičaj našeg proslavljenog filmskog i dramskog umetnika i osnivača festivala Lazara Ristovskog, postalo svojevrsno mesto sabiranja eminetnih filmskih radnika, umetnika i pobornika kulture svih generacija i ukazao da je za Srbiju film neobično važan. Podsetio je da je srpska kinematografija jedna od prvih u svetu, da su srpski autori u Srbiji i svetu stvarali filmove još u vreme nastajanja ove umetnosti i da je danas film jedna od najplodnijih i najrazvijenijih grana kulturne industrije.

„Srbija voli film, duboko i posvećeno. Istovremeno, rekordnim ulaganjima u kinematografiju tokom poslednjih nekoliko godina, naša država je potvrdila podršku filmskoj umetnosti i filmskom stvaralaštvu, a u planu su još veće investicije kako bi filmski radnici i talenti kojima naša zemlja obiluje, imali još bolje uslove da ostvare pun potencijal na domaćoj i svetskoj sceni“, rekao je Selaković.

Filmski program festivala otvorio je film “Pokidan” rediteljke Suzane Purković, u produkciji Telekoma Srbije i Hype produkcije. Pre projekcije, publici su se poklonili pevač Aca Lukas, čijim je životom i karijerom inspirisan film “Pokidan”, i ekipa filma.

Ravno Selo Film Festival se održava u Ravnom Selu, od 27. do 30. juna, i tokom četiri dana prikazaće publici više od 40 filmova iz 19 zemalja.

Festival se održava uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Vrbasa, producentske kuće Zillion film, Filmskog centra Srbije, Gorkog lista, Voda Vode i Centra za fizičku kulturu “Drago Jovović” Vrbas.

Filmski centar Srbije finansijski je podržao nagrade za najbolji film i najbolju režiju.

Kao verni poštovalac filmske umetnosti, Gorki List je tradicionalno i ove godine neizostavni partner festivala Ravno Selo. Dugogodišnje partnerstvo ogleda se i u dodeli nagrade za najboljeg mladog glumca u iznosu od 1000 evra. Značajno priznanje služi kao podsticaj mladim talentima filmske industrije da nastave da vredno rade i dodatno se istaknu svojim glumačkim dostignućima.

Трибински програм СКД: Биљана Д. Обрадовић – 35 година креативног писања

Трибина Српског књижевног друштва

Француска 7, Београд

Биљана Д. Обрадовић – 35 година креативног писања

Четвртак, 27. јун 2024. у 18 сати

Програм води Даница Вукићевић

Održan dan Beogradskih urbanih oaza na 19. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture

Dan Beogradskih urbanih oaza održan je u subotu 22. juna u okviru programa 19. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture. Ovaj događaj deo je projekta Beogradske urbane oaze koji osvežava tri zapostavljena urbana prostora u Beogradu, koristeći snagu umetnosti i angažovanja zajednice.

Tri urbana prostora u fokusu projekta su okruženje Centra za integraciju mladih na Zvezdari, dvorište Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju na Julinom Brdu, kao i Arboretum Šumarskog fakulteta na Banovom Brdu.

Martin Reichardt, koordinator projekta ispred mreže EUNIC, koja je suorganizator programa Beogradskih urbanih oaza, o ovom događaju je rekao: “Najviše mi se svidela raznolikost svih ovih mesta. Svako od njih ima različit odgovor na pitanje šta Beogradske urbane oaze mogu da budu, i sve imaju veoma drugačije potencijale. Mislim da je naročito važno da se obratite ljudima koji su zapravo tamo, da daju vlastito mišljenje o tome kako bi ta mesta trebalo da izgledaju.“

Zajednički piknik sa izložbom radova održan je u Centru za integraciju mladih na Zvezdari, gde su se okupili posetioci, komšije i deca/mladi iz Centra za integraciju mladih, uz izložbu studenata Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Studenti su predstavili svoje projekte i vizije za živopisniji, održiviji i zeleniji prostor oko Centra koje su razvijali zajedno sa decom, štićenicima Centra.

“Bilo nam je jako stalo da pre svih dođu deca, a potom i komšije iz okruženja. Imali smo proces bodovanja studentskih radova od strane dece, gde mi je najveći utisak ostavilo to što oni vrlo dobro znaju šta im se sviđa. Razgovor sa njima je bio fascinantan i njihovi odgovori su bili vrlo jasni. Na kraju smo popisali sve bodove, koji će ući u razmatranje kada budemo odlučivali o tome šta ćemo raditi na ovoj lokaciji. Ova deca su bila neizmerno vredna i od početka su radili zajedno sa nama. Mogla bi da nam posluže kao uzor”, navela je Zorica Milisavljević, koordinatorka projekta ispred EUNIC mreže.

Na lokaciji Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju – “Čukarica” održana je zajednička radionica, koja obeležava značajnu prekretnicu u projektu revitalizacije javnog prostora u blizini. Posetioci, komšije i korisnici Dnevnog centra okupili su se da aktivno učestvuju u preuređivanju modela urbanog mobilijara u prostoru i uključe se u svrishodne diskusije o njegovom budućem korišćenju.

„Korisnici Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju veoma često dolaze u isceliteljski vrt u Arboretumu Šumarskog fakulteta, tako da su ove dve oaze povezane preko dve institucije”, istakla je Dragana Ćorović, vanredni profesor Šumarskog fakulteta na odseku za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu. “Julino brdo je sagrađeno 1971. godine i to je jedno od prvih naselja koje je bilo formirano  po principu vođenja standarda o zelenim površinama i zajedničkim javnim prostorima. Ovim projektom mi želimo da ekološki i sociološki rešavamo pitanje urušavanja javnih prostora, ali i da se preko njega poveže zajednica“.

U Arboretumu Šumarskog fakulteta, trećoj Urbanoj oazi, na programu je bilo zajedničko oslikavanje murala. U saradnji sa studentima umetnici Danilo Mimović, David Radonjić i Pavle Ćurčić radili su na muralu na zgradi u Arboretumu, blizu pčelinje staze Arboretuma. Posetioci su  prisustvovali i učestvovali u završnom procesu oslikavanja murala.

„Želeli smo da ovaj prostor približimo javnosti. Ovaj projekat treba da podseti da u gradu Beogradu još uvek ima zelenih urbanih oaza koje život mogu da učine lepšim“, navela je Nevena Vasiljević, redovni profesor na odseku za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu. „Odlučili smo da jedan deo Arboretuma pretvorimo u u učionicu na otvorenom koja neće biti samo učionica i amfiteatar za studente, već  i za građanstvo. Plan je da se taj prostor koristi i za koncerte i pozorišne predstave. Urbane oaze treba da stvore interakciju ne samo između prirode i čoveka, već i između ljudi koji će na tom prostoru doživeti kontakt sa prirodom, osloboditi se frustracija koje urbani čovek doživljava sve više postajući rob betona“.

U Arboretumu je održan i performans i instalacija “Tajni život Arboretuma” u izvođenju DAH Teatra. Performans se odvijao kao vođena šetnja tokom koje je publika pratila izvođače kroz Arboretum. Na raznim tačkama duž puta, publika se susrela sa glumcima i plesačima, zajedno sa imerzivnim audio i vizuelnim instalacijama.

Za novi, participativni dizajn navedenih lokacija, zaduženi su studenti Šumarskog i Arhitektonskog fakulteta, u saradnji sa svojim profesorima, domaćim i međunarodnim ekspertima i lokalnom zajednicom. Beogradske urbane oaze baviće se i dalje aktiviranjem lokalne zajednice kroz radionice, javne događaje i umetničke intervencije, u koje će aktivno biti uključeni i štićenici oba Centra. Na ovaj način biće kreirane ključne urbane tačke koje podstiču svest o životnoj sredini, održivosti i inkluzivnosti. Projekat intervencija će se odvijati tokom 2024. godine.

Beogradske Urbane Oaze je projekat EUNIC Srbija, mreže nacionalnih instituta Evropske unije u Srbiji, Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog i Šumarskog fakulteta, Centar za integraciju mladih (CIM) i Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

EUNIC – Nacionalni instituti za kulturu Evropske unije – mreža je nacionalnih kulturnih instituta i organizacija Evrope, sa 39 članova iz svih članica EU i pridruženih zemalja. U projektu Beogradske urbane oaze učestvuju Goethe-Institut, Poljski Institut, Ambasada Švedske, Austrijski Kulturni Forum, Italijanski Institut za kulturu, Ambasada Portugala, Francuski Institut, Češki centar Beograd, Collegium Hungaricum, i Ambasada Slovenije.

Foto: Aleksandar Gazibara.

Nakon Underhill festivala film „YU Grupa – Trenutak sna“ Darka Lungulova u bioskopima širom Crne Gore

Foto Underhill fest promo.

Nakon uspešnog prikazivanja na Underhill festivalu u Podgorici, film Darka Lungulova „YU Grupa – Trenutak sna” biće prikazan u bioskopima u devet gradova Crne Gore.

Film „YU Grupa – Trenutak sna“ prikazan je na 15. Festivalu dokumentarnog filma Underhill u Podgorici (koji se danas svečano zatvara) uz prisustvo reditelja Darka Lungulova i montažera Miloša Koraća.

Po završenoj uspešnoj festivalskoj premijeri u Crnoj Gori, film će svoj bioskopski život nastaviti u nekoliko gradova širom Crne Gore. Bioskopsko prikazivanje trajaće do 4. jula, a realizuje se u organizaciji Mreže kinoprikazivača Crne Gore u okviru njihove prve Revije dokumentarnog filma, koja se realizuje u saradnji sa Underhill Festom.

U gradovima širom Crne Gore, u kojima je Filmski centar Crne Gore završio proces digitalizacije – Nikšiću, Danilovgradu, Herceg Novom, Tivtu, Pljevljima, Beranama, Kotoru, Mojkovcu i Bijelom Polju biće prikazano pet filmova, crnogorskih i regionalnih autora između kojih je i film o YU Grupi.

„Yu Grupa – Trenutak sna“ je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila ime, ali je i priča o porodici. Film prati trojicu braće Jelić koji se rađaju i odrastaju zajedno sa novom Jugoslavijom, 1940-ih godina. Epsko, ali istovremeno i duboko intimno ostvarenje, kreativno koristi arhivski materijal i do sada neobjavljivane Super 8 filmove da bi ispričao priču o trajanju, ljubavi i borbi.

U ovaj jedinstven film, sniman sedam godina, a montiran duže od dve godine, stalo je 80 godina života, 60 i nešto godina sviranja rokenrola, 50 i nešto godina YU Grupe i 45 godina jedne bivše zemlje.

U filmu učestvuju Žika Jelić, Dragi Jelić, Rade Jelić, Petar Jelić, Raša Đelmaš, Dragoljub Đuričić, Saša Radojević – Žule, Peca Popović, Siniša Škarica…

U GALERIJI X VITAMIN OTVORENA IZLOŽBA AUSTRIJSKOG UMETNIKA MARKUSA HUMERA 

“Patke se ne smrzavaju na ledu” (Ducks Do not Freeze on Ice) 

Razgovor s umetnikom u galeriji X Vitamin u četvrtak 13. juna u 18.00

Izložba austrijskog umetnika Markusa Humera, pod nazivom Patke se ne smrzavaju na ledu (Ducks Do not Freeze on Ice) otvorena je sinoć u galeriji X Vitamin u prisustvu umetnika. Izložbu, koja će trajati do 31. jula, otvorio je Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma.

Amadeus Faltajner, Ksenija Marinković i Markus Humer / foto: Preventer

Naziv izložbe podvlači činjenicu da postoje vrste sa savršenijim urođenim mehanizmima opstanka od onih koje poseduje ljudska vrsta. Ovo razmišljanje se može dovesti u vezu sa osporavanjem dominantne uloge koju čoveka ima u oblikovanju planete. Novo holističko shvatanje sveta koje podrazumeva međuzavisnost svih ekosistema je od suštinskog značaja za očuvanje planete, jedinog životnog prostora koji imamo na raspolaganju i koje smo dužni da delimo sa drugima.

Humerova dela nalaze se u brojnim javnim kolekcijama, a samo u Beču to su: Albertina, MUMOK, Museum Stadt Linz, Belvedere, T-Mobile Austria Collection, u Nemačkoj Daimler Art Collection, Deutsche Bank Collection, i mnoge druge.

U četvrtak, 13. juna u 18h u galeriji X VITAMIN Resavska 19, biće organizovan razgovor sa umetnikom.

Izložba je realizovana uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu i trajače sve do 31. jula 2024. godine u X Vitamin galeriji. (Resavska 19, Beograd).

MSUB – Otvorena retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića u Muzeju savremene umetnosti

U četvrtak 28. marta u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića, nedavno preminulog višemedijskog umetnika i jednog od najznačajnijeg domaćih savremenih kompozitora. Ova izložba predstavlja pregled njegovog dugogodišnjeg stvaralaštva u mnogobrojnim oblastima umetnosti i novog čitanja njegovog značaja u kontekstu avangardnih tendencija i praksi srpske umetnosti druge polovine prošlog i prvih decenija 21. veka. Autor koncepcije i kustos izložbe je Saša Janjić, a kustos iz Muzeja savremene umetnosti je Una Popović, rukovodilac Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija MSU.

Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju izložbe je rekla: “S ponosom danas otvaramo dugo očekivanu i pripremanu retrospektivnu izložbu Vladana Radovanovića koja je ponela simboličan naziv „Ispred vremena i izvan“, aludirajući upravo na jedinstvenu i posve avangardnu i pionirsku umetničku ličnost kakva je Vladan Radovanović u našoj sredini, koji ostaje upamćen kao tvorac originalnih umetničkih koncepata poput “vokovizuala”, “taktilizma” i “projektizma” ali mnogih drugih. Moram da istaknem i lično zadovoljstvo i čast da smo nakon našeg susreta od pre skoro tri godine i razgovora tom prilikom sa umetnikom na temu izložbe, uspeli da upriličimo izložbu po viziji i zamisli kakvu je sam Radovanović imao, uz dozu tuge što danas nije ovde sa nama. Zbog toga želim pre svega  da se zahvalim supruzi Vladana Radovanovića, gospođi Ljiljani Radovanović na ogromnoj podršci, posvećenosti i inicijativi da zajedno iznesemo ovaj veliki i značajan poduhvat, ali i ispunimo želju umetnika da dela nakon ove retrospektive postanu deo kolekcije Muzeja savremene umetnosti”.

Marijana Kolarić zahvalila se i autoru izložbe Saši Janjiću na izuzetno predanom radu da sistematizuje celokupnu građu i bogatu zaostavštinu Vladana Radovanovića, kustoskinji Uni Popović koja je ispred Muzeja savremene umetnosti značajno doprinela ovom velikom projektu, kao i onima koji su omogućili realizaciju izložbe – Ministarstvu kulture Republike Srbije i Wiener Städtische osiguranju izložbe i sponzoru.

Ljiljana Radovanović, supruga Vladana Radovanovića, svečano je otvorila izložbu rečima: „Vrlo sam uzbuđena i srećna što je posle 25 godina čekanja otvorena ova izložba. Trebalo je da bude otvorena marta 1999. godine, ali je morala da bude otkazana zbog NATO agresije na našu zemlju. Zahvaljujući Muzeju savremene umetnosti i direktorki Marijani Kolarić dočekali smo da je otvorimo. Žao mi je što Vladan nije mogao da je dočeka i prisustvuje, ali nadam se da nas posmatra odozgo. Mislim da bi mu se dopalo. Vladan je jako voleo Muzej savremene umetnosti i smatrao je da je to njegov umetnički dom“.

Saša Janjić, autor koncepcije i kustos izložbe, povodom otvaranja je rekao: „Početkom pedesetih godina XX veka, neposredno posle Drugog svetskog rata, Vladan Radovanović kao veoma mlad umetnik stupa na umetničku scenu i kreće da razvija i uvodi nove radikalne ideje koje se kreću u pravcu uvođenja novih medija i proširivanja granica umetničkog delovanja. Ovakav pristup i konstantno istraživanje i eksperimentisanje, dovešće konsekventno do uobličavanja novih pravaca i pojava koje je Radovanović anticipirao. Vladan je uspeo da izgradi jedinstveni sistem umetnosti koji uključuje sintezu različitih medija, filozofskih interesovanja i pionirski krene u izvođenje prvih performansa i akcija, radiofonskih ostvarenja, stvaranje prvih konceptualnih  radova, kompjuterskih grafika, video radova, ali i zapisivanja snova kao najraniji oblik višemedijske sinteze. To ga svrstava u sam vrh ne samo domaće nego i šire posmatrano svetske umetnosti jer se radi o umetniku koji pored toga što je bio vrhunski likovni umetnik i kompozitor, svojim sedamdesetogodišnjim delovanjem je dao značajan doprinos i u književnom stvaralaštvu, likovnoj kritici i teoriji umetnosti.“

Izložba je otvorena za posetioce do 10. septembra 2024. godine.

Zvanično osiguranje izložbe je Wiener Städtische osiguranje.

Vladan Radovanović (1932-2023) je rođen u Beogradu. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Suosnivač je grupe Medijala i jedan od urednika časopisa Rok. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Stvarao je na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij (kasnije sintezijska umetnost), radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.

Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 30 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).

Dobitnik je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, osam za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini, Nagrada SANU „Milan Tabaković“ 2009. za Lineariju kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006-2008. godine, Nagrada „Mića Popović“ 2012, Politikina nagrada za najbolju izložbu održanu u 2021. godini), šest za literaturu, i Vukovu nagradu 2014. godine za izuzetan doprinos razvoju kulture.

Bio je član Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo 2005, a 2006. postaje počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Foto: Bojana Janjić.