Promocije

Поводи:

САБРАНА ДЕЛА РАСТКА ПЕТРОВИЋА

(Ово о једном песнику)

Уторак, 17. децембар у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Разговарају: Надежда Пурић Јовановић

Мирјана Митровић

Изађох из сна јер као да су ме звали…

Не, то само кроз ноћ у хуку одлазе ждрали

Само пусте звезде и неке страхотне пруге

Само час по час без њих, само ноћ силне туге

Не лудуј, зашто би кроз ноћи тебе звали.

Питање је како би наша књижевност изгледала да су књиге Растка Петровића излазиле на време, каже Надежда Пурић Јовановић, уредница Расткових сабрана дела у два тома, на преко 1800 страна, која је објавило Пресинг издаваштво. Идеја је била да се на најбољи могући начин представи „сва његова ширина и интересовања која су у своје време наилазила и на одобравање и на осуду али и на равнодушност услед политичких и друштвених прилика“.  

У првој књизи су песме, приповетке, авангардни романи (Бурлеска господина Перуна бога грома, Са силама немерљивим, Људи говоре) и путописи, а Дан шести, Сабињанке и есеји у другој. Напис из Политике „Шта то – због чега то“ стоји уместо епилога. Одељак који се зове као и песма, „Ово о једном песнику“ садржи кратку биографију писца као и одломке из преписке и интервјуа .

Пошто се Растко Петровић бавио сликањем и фотографијом, на корицама књиге налази се део његових радова.

Film REVOLT Aleksandra Rajkovića premijerno u Dvorani kulturnog centra

10 godina nakon snimanja konačno pred beogradskom publikom

Beograd, 10. decembar – Film REVOLT reditelja Aleksandra Rajkovića premijerno će biti prikazan u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u četvrtak, 12. decembra u 21h. 

Priča prati grupu beogradskih gubitnika, mladića bez perspektive, koji nezadovoljni svojim životima odlučuju da podignu revoluciju. U ovoj drami sa elementima komedije, mladi se pozivaju na pobunu, buđenje i promenu svojih života. Do sukoba са policijom dolazi na platou ispred Filozofskog fakulteta, nakon čega upadaju u Skupštinu Srbije za vreme zasedanja. Kako strani mediji prenose ove događaje, tako se prenosi i ideja revolta među mladima širom sveta.

Aleksandar Rajković, režiser filma, ovim povodom je izjavio: “Film je urađen kao protest protiv sistema u našoj zemlji koji forsira mediokritete, a talentovanim ljudima ne da mogućnost da se iskažu. Nije stvar u tome ko je na vlasti, već u promeni bolesnog sistema, jer je to jedini način da se spreči odlazak mladih iz zemlje. Na premijeru ovog filma nakon 9 godina gledam kao na neku vrstu eksperimenta.”

Aleksandar Rajković (1960. Beograd) je magistrirao filmsku režiju na Moskovskom VGIK-u. Njegov studentski film “Na imanju” (koji je snimljen po motivima pripovetke Ive Andrića “Na državnom imanju”), bio je sovjetski kandidat za Oskara. Prvi profesionalni igrani film “Hamlet” je režirao 2007. Film Revolt, snimljen je pre 9 godina, Rajković ga potpisuje kao režiser, scenarista i montažer.

U filmu Revolt glume: Milan Vučković, Ivan Zekić, Bojan Krivokapić, Pavle Jerinić, Miloš Pjevač, Dara Džokić, Nađa Maršičević, Nina Grahovac, Svetozar Cvetković, Milan Caci Mihajlović, Dušan Janićijević, Bane Tomašević, Ana Sofrenović, Nenad Ćirić i drugi.  Muziku za film radili su Goran Ljuboja “Trut”, Boban Bjelić, Beogradski sindikat i Deca loših muzičara.

Trejler možete pogledati putem linka: https://www.youtube.com/watch?v=3bizPXJDvtI

Подсећања:

ВЕК ИТАКЕ И ЕКС ПОНТА

(Андрић и Црњански у Београду 1919)

Уторак, 10. децембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Учествују: Жанета Ђукић Перишић

Мило Ломпар, Тамара Крстић

Уређује и води: Мирјана Митровић

.

Predstavljanje časopisa “Stripolis” u Pančevu

20. novembra u 20 sati, KomunikArt

U sredu, 20. novembra od 20h u prostorijama agencije KomunikArt u Pančevu (Vojvode Živojina Mišića 6 u pasažu), biće održana promocija zrenjaninskog časopisa “Stripolis” posvećenog internacionalnom i autorskom stripu. Ovom prilikom biće predstavljen aktuelni 11. broj, uz osvrt na dosadašnju istoriju časopisa i buduće aktivnosti. Gost promocije biće urednik “Stripolisa” Branko Đurić, a razgovor će voditi Saša Rakezić (Aleksandar Zograf).

“Časopis Stripolis formiran je sa željom da se jedan oblik verbo-vizuelnog izražavanja kao što je strip, pomeri sa ivice ka središtu umetničkog dešavanja i tako razbije uobičajeni stereotip koji vlada o ovom mediju”, pojašnjava Đurić. Stripolis svojim grafičkim izgledom, asocira na prethodna vremena, i tako na indirektan način odaje poštu entuzijazmu i zapaženim rezultatima prethodnih generacija koji su delovali na polju stripa.

Novo vreme omogućilo je i nove oblike komunikacija kakve ranije nisu bile prisutne i moguće. Jedna od tih mogućnosti je uspostava direktnog kontakta sa autorima širom planete. Njihovi različiti pristupi i poimanja stripa učinili su da stranice „Stripolisa“ budu ispunjene najoriginalnijim i do sada neviđenim (na našem tržištu) eksperimentima u jeziku stripa.  U svakom broju objavljuju se teorijski tekstovi, intervjui i stripovi autora iz Srbije koji su 80-tih sticali publiku u tadašnjim strip magazinima, da bi zatim izgradili svetske karijere, poput Zorana Janjetova, Darka Perovića, Branislava Kerca, Mladena Đurovića … Takođe, jedna od misija „Stripolisa“, kao i samog stripa uostalom, jeste da spaja generacije, pa su zastupljeni i autori i autorke stasali nakon 2000-te, na novom talasu stripa kod nas.

Pod pokroviteljstvom Kulturnog Centra Zrenjanina svako godišnje izdanje prati i festival gde se organizovanjem izložbi, neposrednim susretima autora i publike, promocijama izdavačke delatnosti, radionicama gde se edukuju nove generacije mladih ljudi doprinosi svakom aspektu bavljenja stripom u sredini u kojoj je on i do sada imao dugu tradiciju.

Представљамо:

ОСМАТРАЧНИЦА XXI ВЕКА

Санда Ристић Стојановић

Петак, 22. новембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

О књизи разговарају:

Предраг Милојевић

Душко Новаковић

Санда Ристић Стојановић

Стихове говори Анђела Брковић

Уређује и води: Мирјана Митровић

Афродита стоји усред

Концентрационог логора стварности…

Представљамо

Небојша Ћосић

АЛПСКИ РОГ

(приче, Студио Знак, 2019)

Петак, 15. новембар у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

О књизи говоре:

Славољуб Марковић

и

аутор

Уређује и води Мирјана Митровић

Небојша Ћосић је рођен 15. 10. 1958. године у Ивањици. Дипломирао је на Филолошком факул- тету у Београду, на групи зајугословенске и општу књижевност. Пише прозу и књижевну критику.

Објавио књиге прича: Приче о смрти (1987), Туђе небо (1991), Несаница (1993), Утопије и пијавице (1994), Деца велеграда (2005), Рађање песника (2011), Где је мој Петрарка (2015), Иза- бране приче – 1. део (2016), Фантастична путо- вања – изабране приче 2. део (2017).

Романе: Лула (1999), Месечево насеље (2002), Бумеранг (2006), Лингвиста и околина (2018).

Приређене књиге: Свети Сава – легенде и приче (1993, коаутор са Томиславом Тошићем), Књига о Светом Сави (1996, коаутор са Јованом Пејчићем и Станишом Нешићем).

Заступљен у појединим изборима, панорамама, антологијама савремене српске прозе. Превођен на стране језике.

Живи у Београду.

Представљамо:
ЗАПИСИ ИЗ НОВОГ САРАЈА
Владан Матић

Среда, 13. новембар у 12 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7
О књизи разговарају:

Ненад Шапоња

Владан Матић

Уређује и води: Мирјана Митровић
Протагонисти роман Владана Матића крећу се између историјског и ониричког по фантастичном граду Новом Сарају, откривајући како историја може сведочити о садашњици, али и садашњица о ономе што је само наизглед прошло. Роман даје несвакидашњи поглед на мапу европске прошлости, али је и аутентичан савремени поглед на мит о Хери и Леандру, на сусрет и неналажење.
Владан Матићје рођен 1959. године у Београду. Објавио је: Небитна сећања (приче, 1990), Филмови које сам гледао (приче, 1996), Мапе, (прозна целина, 1998), Албум (роман, 2001), Шеста клима (путопис, 2003), Задаци из руског (приче, 2008), Далека острва (приче, 2009), 3535 – слике из историје будућности (приче и есеји, 2010), Склапање пејзажа (роман, 2011), Метак од леда (роман, 2013), Детектив Тезеј и балада о путнику (роман, 2014) и Путовање у Семипалатинск (роман, 2018).

Роман Склапање пејзажа је преведен на чешки и енглески, а Метак од леда на шведски и енглески. Са чешког је превео Историју Мале Антанте Здењека Сладека; романе Други град Михала Ајваза и Рујни зраци северног сунца Маркете Хејкалове.

ИЗ ТРЕЗОРА НЕМАЧКЕ ПОЕЗИЈЕ
Уторак 12. новембар, у 19 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7,
Гинтер Ајх, Гинтер Кунерт, Жужана Газе и Јан Вагнер у преводу Стевана Тонтића
Разговарају:
Стеван Тонтић, Даница Вукићевић
Програм СКД-а у Културном центру Србије у Паризу: