СКД – Трибински програм: Прослављамо поезију
Уторак, 21. 3. 2023. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Прослављамо поезију
Кајоко Јамасаки, Драшко Милетић, Јана Растегорац, Нина Живанчевић, Јелена Гавриловић, Маријана Јовелић, Владимир Вукомановић обележавају Светски дан поезије разговором и читањем својих песама и песама других аутора.
Програм уређује и води Надежда Пурић Јовановић
Otvorena izložba “Tri godine Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Francuske i Srbije” u Kulturnom centru Srbije u Parizu
Izložba “Tri godine Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Francuske i Srbije” otvorena je 16. marta 2023. godine u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Na ovoj izložbi predstavljeno je 60 radova šest autora i autorki koji su učestvovali u ovom rezidencijalnom programu: Dragane Radanović, Ilije Jakovljevića i Anđele Janković iz Srbije, i Alize de Pen, Kler Bro i Leopolda Pridona iz Francuske. Svako od rezidenata izlaže po 10 radova iz projekata koje su razvijali tokom rezidencija u Pančevu i Angulemu.
Na otvaranju se prisutnima obratila Monika Husar, direktorka Agencije KomunikArt, koja je organizovala izložbu: “Raduje me da na jednom ovako prestižnom mestu u centru Pariza, u Kulturnom centru Srbije koji se nalazi preko puta slavnog Pompidua, izlažu srpski i francuski strip autori i autorke, koji su u periodu od 2020-2023. godine učestvovali u rezidencijalnim programima Srbije i Francuske. Ovo je divna prilika i da se svi okupimo na jednom mestu, i proslavimo uspešne prve tri godine postojanja rezidencijalnog programa.”
U daljem obraćanju Monika Husar se zahvalila strip autorima/kama, Francuskom institutu u Srbiji, od kojeg je i potekla inicijativa za uspostavljanje programa, partnerima Gradu Pančevu, Međunarodnom centru za strip i ilustraciju u Angulemu, Kući autora u Angulemu, Kulturnom centru Pančeva, kao i donatorima i pokroviteljima – Ministarstvu kulture Republike Srbije i Francuskom institutu u Parizu.
Prve godine Ukrštenih rezidencija za rezidente su 2020. izabrane Dragana Radanović iz Srbije i Alize de Pen iz Francuske.
Stručna komisija u Angulemu je za rezidentkinju odabrala Draganu Radanović i njen projekat Nova slika detinjstva – eksperimenti, koji istražuje konstrukciju detinjstva u stripovima i pronalazi nove načine pripovedanja o tom životnom periodu. Nakon uvida u portfolija, projekte i motivaciona pisma, komisija u Srbiji za rezidentkinju je odabrala strip-autorku Alize de Pen. Ona je u Pančevu razvijala svoj novi projekat, strip-album od 120 strana koji govori o nuklearnoj katastrofi, po scenariju Žan-Fransoa Žilijara, direktora organizacije Greenpeace u Francuskoj.
Ilija Jakovljević iz Srbije i Kler Bro iz Francuske bili su rezidenti u okviru drugog konkursa Ukrštene umetničke rezidencije između Srbije i Francuske u oblasti stripa.
Ilija Jakovljević je tokom juna i jula 2021. bio rezident Kuće autora u Angulemu, a njega je odabrala stručna komisija iz ovog grada. Big Rock Energy naziv je projekta koji je Jakovljević prijavio na konkurs, a radi se o Sci-Fi komediji koja kroz lowbrow humor želi da ukaže na destruktivno ponašanje prema životnoj sredini, kao i važnost poštovanja različitosti. Kler Bro je na rezidenciji u Pančevu boravila tokom oktobra 2021, kada je bila i gošća sedmog izdanja Nova Festivala. Njen projekat je fiktivna priča u boji, okvirno naslovljena La Chiâle (Cmizdrenje), a koju bismo mogli lepše nazvati Sva u suzama ili Moderna plačljivica.
Anđela Janković iz Srbije i Leopold Pridon iz Francuske bili su rezidenti u okviru trećeg konkursa Ukrštene umetničke rezidencije između Srbije i Francuske u oblasti stripa.
Anđela Janković je od 20. oktobra do 20. decembra bila rezidentkinja Kuće autora u Angulemu u Francuskoj, a nju je odabrala stručna komisija iz ovog grada. Njen nagrađeni projekat stripa Normal Events / Normalni događaji, koji je bio izložen i na Nova Festivalu u Pančevu, sačinjen je od više zasebnih priča o običnim ljudima iz Beograda. Prateći živote radnice u pošti, dostavljača hrane, kasirke, hranioca golubova, studenta i starog bračnog para, ove priče treba da prikažu nekonvencionalnu sliku stanovnika prestonice i izazove sa kojima se susreću. Leopold Pridon je boravio u Pančevu tokom oktobra 2022, kada je bio gost osmog izdanja Nova Festivala. Njegov projekat Aljoša je nestao prati Emili i Aljošu koji različito reaguju na smrt oca. Iako mlađa, Emili brine o svom bratu koji gubi tlo pod nogama.
U okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Republici Srbiji, u Beogradu je 15. jula 2019. godine potpisan Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija – Francuskog instituta u Srbiji koji je i inicijator sporazuma, Međunarodnog centra za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska), Agencije KomunikArt i Grada Pančeva.
Novembra 2021. godine u prostorijama Gradske uprave Pančeva potpisan je novi međudržavni Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija – Francuskog instituta u Srbiji koji je i inicijator sporazuma, Međunarodnog centra za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska), Narodne biblioteke Srbije, Grada Pančeva i Agencije KomunikArt, kada je obezbeđeno finansiranje projekta i u sledećem trogodišnjem ciklusu.
Austrijska kabaretistkinja srpskog porekla nastupa u beogradskom Teatru Vuk
Malarina, austrijska kabaretistkinja srpskog porekla, nastupiće 30. marta u 19 časova u Teatru Vuk, gde će predstaviti program „Srbi umiru polako“.
Malarina je rođena u Srbiji. Njeni roditelji su u Insbruk u Austriji došli kao gastarbajteri, a ona se 2011. godine preselila u Beč, gde je studirala komparativnu književnost. Od 2019. pokušava da doprinese doprinese međunarodnom razumevanju između ,,Švaba” i ,,Yugosa” kroz kabare.
Dobitnica je austrijske Nagrade za kabare 2022. i nagrade Salcburški bik 2023. godine, a njen nastup je prilikom dodele ovog priznanja opisan kao „lukava i dirljiva mešavina primenjene etnologije, političke satire i komičnog preispitivanja odnosa Austrije i Srbije obeleženog ponosom i predrasudama.”
Malarina u ovom programu poziva na čas istorije od Sarajeva do Ibice i bavi se “bolnim gubitkom” austrijskog desno orijentisanog političara i bivšeg vicekancelara HC Štrahea.
,,Put srpskih gastarbajtera vodio je od Integration Classic do Assimilation 1.0 iz straha od Hajdera. Ljubav prema vicekancelaru Štraheu dovela je do apgrejda na Assimilation 2.0 – proširena verzija sa dodatkom Ksenofobije i Islamofobije. Eh, kako ćemo mi Srbi sad dalje bez HC Štrahea?”,stoji u opisu predstave, koja će biti izvedena na nemačkom jeziku.
Malarinin nastup organizuje Austrijski kulturni forum u Beogradu, uz podršku austrijskih kompanija Confida Tax Audit Consulting, Immorent Singidunum d.o.o. i Wolf Theiss.
Festival nauke objavio poziv za volontere
Festival nauke, čije će 16. izdanje pod sloganom „Novo doba“ biti održano na Beogradskom sajmu od 4. do 6. maja 2023. godine, objavio je poziv za volontere. Svi zainteresovani pozvani su da rade kao naučni promoteri sa naučnicima, kroz interaktivne i interesantne postavke osmišljene samo za ovu priliku. U saradnji sa MENSA Srbija, za sve zainteresovane volontere na ovogodišnjem Festivalu nauke biće sprovedeno besplatno MENSA testiranje, u terminu koji će biti naknadno određen.
Na Festivalu nauke učestvuju fakulteti, institucije, udruženja i pojedinci iz Srbije i iz inostranstva. Festival nauke na ovaj način skreće pažnju na važnost nauke i naučnog načina razmišljanja i generiše mlade ljude koji razmišljaju u ovom pravcu. Biće predstavljeno preko 40 postavki iz različitih naučnih oblasti.
Za potrebe prezentacije na postavkama i rad sa publikom, potrebni su zainteresovani mladi ljudi koji imaju iskustva u komunikaciji. Osnovni uslov za buduće volontere je da budu sa naučnom oblašću koju predstavlja festival, da budu komunikativnim i spremni za rad sa velikim brojem posetilaca Festivala nauke.
Prijave se dostavljaju na kontakt@festivalnauke.rs najkasnije do 1. aprila 2023. godine, a potrebno je navesti ime, prezime, godište i fakultet koji se pohađa, sa nekoliko rečenica o posebnim oblastima interesovanja. Svaki volonter će nakon festivala dobiti sertifikat sa potvrdom o učešću.
Nakon dvogodišnje pauze, najveći regionalni događaj posvećen promociji nauke ovog proleća vraća se druženjima uživo. Ovogodišnji Festival nauke pod sloganom „Novo doba“ predstaviće zaljubljenicima u nauku zanimljive programske celine kao što su Zona interaktivnih postavki, Naučno-fantastična bina, Ekspertinejdžeri, i Mala zona, deo za najmlađe posetioce Festivala (4-10 godina starosti).
Festival nauke ponovo je pokrenut zahvaljujući generalnom sponzoru, kompaniji NIS, koja je uz festival više od 10 godina, podržavajući verno sve naučno-popularne izazove. Festival je podržala i ERSTE banka, tradicionalni sponzor manifestacije.
Detaljne informacije o programu ovogodišnjeg festivala, kao i o prodaji ulaznica, biće uskoro dostupne na zvaničnom sajtu festivalnauke.rs, kao i putem društvenih mreža fejsbuk, instagram i tiktok.
Počinje prodaja ulaznica za Nišville 2023 po drugoj promo ceni!
Još 3 dana Komplet za Nišville 2023 po ceni od 2.500 RSD!
Od utorka, 14.marta 2023, počinje pretprodaja Kompleta ulaznica po drugoj promo ceni od 3.000 RSD za Nišvile 2023, koji će biti održan od 10. do 13. avgusta 2023 u Nišu.
Za deset dana ukupnog trajanja festivala od 4. do 13.avgusta 2023 (uključujući i Nišville Jazz Teatar, Nišville Movie Summit i ostale prateće programe) biće izvedeno oko 250 programa na 16 scena i očekuje se učešće više od 800 izvođača!
Kompleti ulaznica za Nišville 2023 mogu se kupiti na svim prodajnim mestima u mreži Ticket Vision u Srbiji i inostranstvu, kao i putem online prodaje na https://tickets.rs/event/nisville_komplet_5351
Na ovogodišnjem Nišvilu u glavnom programu nastupiće 140 bendova, među kojima i Roberto Fonseca, čuveni kubanski pijanista, kompozitor i pevač, , Ida Nielsen, poznata danska funk basistkinja i vokal koja je dugo svirala sa Prinsom u njegovom sastavu The New Power Generation, Teodosi Spasov, čuveni bubnjar Antonio Sanchez, autor muzike za film Birdman i član sastava Pat Metheny gruop sa gošćom Thana Alexa ONA i mnogi drugi.
Prodajna mesta https://www.tickets.rs/partners
https://www.facebook.com/NisvilleJazzFestival/
https://www.youtube.com/channel/UCdt5w-rCdmvSRz8rr1kxVwQ
https://www.instagram.com/nisvillejazzfest/
СКД – Трибински програм: Владимир Коларић, Бити другоме утеха и охрабрење
Уторак, 14. 3. 2023. у 18 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Владимир Коларић, Бити другоме утеха и охрабрење
О књизи разговарају:
аутор
и Надежда Пурић Јовановић, уредница Трибинског програма СКД
Otvorena izložba „Slobodan let” o Magi Magazinović u Bioskopu Balkan
U utorak, 7. marta u Bioskopu Balkan otvorena je izložba „Slobodan let: Maga Magazinović, kroz vremensku i prostornu disperziju“. U fokusu ovog transmedijskog projekta je ličnost Mage Magazinović (1882-1968), reformatorke, teoretičarke umetničke igre, filozofkinje, aktivistkinje i feministkinje, koreografkinje, osnivačice Škole za ritmiku i plastiku. Izložbu je organizovala Fondacija Saša Marčeta.
Autorka izložbe, Gordana Kaljalović, povodom otvaranja izložbe je rekla: “Maga Magazinović, kao jedinstvena ličnost početka 20. veka je neosporno spiritus movens ovog projekta, što govori u prilog činjenici da je njen pionirski rad koji se reflektuje u više pravaca dalekosežan i trajan. On je i dalje povod za proučavanje, analiziranje i tumačenje. Projekat Slobodan let je pokušaj jednog mogućeg tumačenja Maginog života, rada i aktivizma, ali i osećajne strane njene ličnosti, akcentiranjem momenata iz života i rada Mage Magazinović koji su ucrtani u kulturnoj mapi naše zemlje.
Koautorka Branka Pavlović je istakla: “Maga je uvek težila povezivanju ljudi, naroda, kultura, pa je tako i u sadašnjem vremenu inspirisala i kroz ovaj projekat povezala mnogo divnih i talentovanih ljudi iz Beograda i Berlina. To su pre svega Milica Tančić i Mariana Hilgert koje su kroz niz plesnih plesnih improvizacija pred kamerom, kroz jezik tela, transformisale Maginu biografiju u nešto veoma lično. Tu su i Tanja Drobnjak i Max von Mathiessen koji su snimali Milicu i Marianu u Beogradu i Berlinu, kao i Rekonstrukcija Ženski Fond i Kino Radionica i koji su nas podržali i omogućili realizaciju ove izložbe.
Branka Pavlović je na otvaranju izložbe dodala: Bioskop Balkan, naravno, ima posebnu ulogu u ovom projektu i zbog podrške koju su nam dali a i zbog simbolike mesta, jer je u ovom prostoru Maga nastupala sa svojim učenicama. Milica Tančić će sa Marianom Hilgert i još 12 polaznica plesne radionice 11. i 12. marta oživeti jedan takav „Matine sa Magom“ i skoro sto godina kasnije ponovo zaplesati u Balkanu inspirisani Maginim studijama pokreta. Nadamo se da će ova izložba doprineti da Mariju Magu Magazinović otkriju i upoznaju i neke nove generacije koje će pomerati neke nove granice”.
Ksenija Samardžija, direktorka Fondacije Saša Marčeta, o izložbi je rekla: “Slobodan let, posvećen Magi Magazinović, omaž je izuzetnoj ličnosti čija se biografija povezuje i susreće sa istorijom zdanja – Bioskopa Balkan. Potvrđuje nam koliko su važna mesta, revitalizacije prostora i sećanja, ali i koliko je ova izložba podjednako izazov i za dve autorke, Gordanu Kaljalović i Branku Pavlović, da istraju u realizaciji prema svojoj zamisli. Zahvalni smo im što su uspele da nas povežu sa kreativnim iskoracima Mage Magazinović i da na autentičan način prikažu odnos tela, pokreta, igre, slobode”.
Izložbu je podržala Rekonstrukcija Ženski Fond (RŽF) u okviru programa Specijalni fokus, i Kino radionica, koja je producirala snimanje i postprodukciju video materijala.
Magin život, rad i aktivizam na ovoj izložbi interpretirani su putem video i skulpturalnih instalacija, stvaranjem vizuelnog i zvučnog ambijenta u kome se odvija narativ o Magi, kao i performativnim segmentom i radionicom. Integrisanjem citata, fotografija i arhivske građe u vizuelne celine, ova izložba nastoji da uspostavi dijalog prošlosti i sadašnjosti, virtuelnog i stvarnog, trajnog i prolaznog, kao i da predstavi kulturni transfer Beograd-Berlin i Balkan -Evropa.
U prvoj polovini 20. veka u patrijarhalnoj Srbiji, Maga Magazinović se borila protiv konvencionalnih stereotipa o ženi i njenoj poziciji u društvu, zalažući se za slobodnu i emancipovanu ženu, kao i za značaj fizičke kulture za formiranje celovite ličnosti i njen odnos prema okruženju. U vremenu u kome je živela predstavljala je izuzetnu figuru po obrazovanju, koja se izdvajala svojim stavovima, vizijom i aktivnošću.
Magino delovanje, njene osobene i savremene ideje, iskazivali su se na više planova. Kao borca za savremenu, obrazovanu, oslobođenu ženu, kao teoretičarke igre i koreografkinje, za nju je igra instrument ljudskog opštenja. Bila je prva žena novinar, filozof, utemeljivač moderne igre kojom se preko telesne ekspresije iskazuje ličnost, a takođe je transponovala i stilizovala narodnu igru. Smatrala je da je za celovitu ličnost bitan odnos i ravnoteža fizičkog i duhovnog. Aktuelnost njene misli i avangardnost stavova otvarali su puteve i širili vidike ka novom i drugačijem svetu.
Pored izložbe, 11. i 12. marta biće održana i plesna radionica „Matine sa Magom“ koju će voditi Milica Tančić uz podršku Mariane Hilgert iz Berlina. Glavni fokus radionice biće pojedinačno istraživanje tri glavne komponente plesa TELO – VREME – PROSTOR korišćenjem različitih metoda iz umetničke prakse Milice Tančić, savremene plesačice i koreografkinje u ovom projektu, kroz koje upliće istraživanje i refleksiju o celokupnom radu, tekstovima, ličnosti, principima, značaju i samoj metodici plesa Mage Magazinović. Rezultat zajedničkog rada biće kratki performans koji će biti snimljen i postavljen kao deo izložbe. Radionica je besplatna i otvorena za sve zainteresovane osobe od 18 do 98 godina, bez obzira na plesno iskustvo.
Javna vođenja i ciklus predavanja u okviru pratećeg programa izložbe “Iskonsko u modernom – Olga Jančić” u MSUB
Prvo u nizu javnih vođenja i predavanja pod nazivom “Misao o skulpturi” autora dr Rajke Bošković u okviru pratećeg programa izložbe “Iskonsko u modernom – Olga Jančić” biće održano u subotu, 11. marta u 13 časova u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Tom prilikom gost će biti vajar Marko Vukša, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Za 18. mart u 13 časova zakazano je javno vođenje s predavanjem „Biće kamena“, a gost programa je Đorđe Čpajak, vajar i dekan FPU.
U subotu 25. marta u isto vreme, gost dr Rajke Bošković na javnom vođenju i predavanju „Mogućnosti skulptorskog izraza – u metalu“ biće vajar Vukašin Milović, profesor FPU u Beogradu.
Prvog aprila u 13 časova, uz javno vođenje će biti održano predavanje „Smisao skulpture na otvorenom“, kada će ponovo gostovati Goran Čpajak.
Osmog aprila u 13 sati gošća programa “Priroda kamena” će biti dr Kristina Resimić Šarić, geolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Za 15. april u 13 časova zakazano je javno vođenje i predavanje „Boje kamena – sve nijanse beline“, uz gosta mr Petra Vujoševića, slikara.
Program „Original i odlivak“ 22. aprila u 13h zatvara serijal javnih vođenja i predavanja kroz izložbu, a gost će biti vajar Zoran Kuzmanović.
Ulaz na sve prateće programe je besplatan.
Autorka izložbe “Iskonsko u modernom – Olga Jančić” je dr Rajka Bošković, muzejska savetnica, a asistentkinja autorke izložbe je Kristina Armuš.
Na izložbi je izloženo 20 skulptura u kamenu, drvetu, bronzi i aluminijumu. Poseban segment izložbe čine video snimci monumentalnih skulptura u slobodnom prostoru – skulptura u kamenu postavljenih na Savskom keju u Beogradu, Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu i u parku u Vrnjačkoj Banji, kao i skulptura u bronzi u Kraljevu.
U svom bogatom i plodnom umetničkom stvaralaštvu od preko šest decenija, Olga Jančić dubokim razumevanjem i doživljajem iskonskog – uspeva da skulpturama modernog izraza da dimenziju prvobitnosti. Promišljajući suštinska pitanja čovekovog postojanja – zadivljujuću čudesnost i lepotu života, ona istovremeno zalazi u sfere one druge, manje vedre strane života, sa svim njegovim strepnjama.
Gledano u celini, dela u bronzi i aluminijumu mahom su dramatičnih oblika i naziva, dok se ona u kamenu odlikuju blagošću celokupne vizuelne dejstvenosti, koje punim, zaobljenim volumenima nagoveštavaju plodonosna strujanja iz samog središta odnosno jezgra oblika.
Smelo, ali krajnje promišljeno, sa izraženom senzibilnošću imanentnom ženskom biću, ona se u svom stvaralačkom opusu upušta u prevođenje nekih ključnih tema ljudskog života u umetnički oblik, odstranjujući, u svojim najboljim ostvarenjima, sve opisno kao nepotrebno i suvišno. U apstrahovanom obliku svojih vrhunskih skulptura postiže zgusnut izraz ideje – bilo da se radi o materinstvu, ljubavi ili jezgru oblika.
Snažna, istrajna i samosvesna ličnost Olge Jančić, svojom neodstupnom posvećenošću zvanju umetnika, ali i nesvakidašnjom smelošću u suočavanju sa ograničenjima i teškoćama u svom životu, upravo u bavljenju skulpturom nalazila je ne samo utočište, nego i smisao svog bivstvovanja.
„Osećanje koje se javlja pri radu u kamenu u momentima dobre koncentracije je čudesan. To je osećaj intenzivnijeg življenja nego u bilo kojoj drugoj situaciji – nešto blisko zalaženju u više sfere spoznaje života, dosezanje nekih njegovih novih vrednosti, nešto blisko vanvremenom, neka vrsta srodnosti sa molitvom ili himnom životu. To je takođe i osećanje bliskosti sa sobom, onim boljim delom sebe”, govorila je Olga Jančić o svom stvaralaštvu.
Olga Jančić (1. februar 1929. Bitolj – 25. oktobar 2012. Beograd) upisuje Vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu sa šesnaest godina (1945-49). Završava petogodišnju specijalizaciju u Majstorskoj radionici Tome Rosandića (1950-1954). Učestvuje u osnivanju grupe Prostor 8 koja prvi put priređuje izložbu u slobodnom prostoru u Tašmajdanskom parku u Beogradu 1957. godine. Prvu samostalnu izložbu ima 1959. godine u Umetničkom paviljonu u Beogradu. Iste godine dobija nagradu za skulpturu na I međunarodnom bijenalu mladih u Parizu. Izlaže na preko 20 samostalnih i velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bila je u selekciji najznačajnijih izložbi jugoslovenskih umetnika u inostranstvu.
Tokom života organizovane su joj dve retrospektivne izložbe: prva u Muzeju savremene umetnosti 1987. godine i druga 2005. godine u Muzeju „25. maj“ u Beogradu. Dobitnica je značajnih nagrada među kojima su: nagrada „Politike“ iz Fonda Vladislav Ribnikar (1977), Nagrada za skulpturu na Oktobarskom salonu, (1984), Oktobarska nagrada grada Beograda za skulpturu, (1987) i druge. Dela Olge Jančić zastupljena su u brojnim muzejskim kolekcijama u zemlji i inostranstvu: Muzej savremene umetnosti, Beograd, Kuća Legata, Beograd, Muzej suvremene umjetnosti, Zagreb, Moderna galerija, Ljubljana, Muzej na sovremena umetnost, Skoplje, Muzej moderne umetnosti, Beč, Muzej moderne umetnosti, Aleksandrija i drugim. Svoju zaostavštinu poklonila je Gradu Beogradu koja se čuva u Kući legata.
Izložbu “Iskonsko u modernom – Olga Jančić” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena do 2. maja 2023. godine.
Ciklus Gnevni filmovi u Domu omladine Beograda
Tribina: “Ima li puta bez putarine?” sa ekipom filma “Ovuda će proći put”
Tribina “Ima li puta bez putarine” biće održana u petak, 3. marta u 20 časova u tribinskoj sali Doma omladine Beograda u okviru ciklusa “Gnevni filmovi” filmskih kritičara Zorana Jankovića i Đorđa Bajića. U fokusu razgovora biće mladi srpski celovečernji igrani film “Ovuda će proći put” autorke Nine Ognjanović.
Učesnici tribine: Nina Ognjanović, rediteljka i scenaristkinja, Jana Bjelica i Zlatan Vidović, glumci i Ana Krstajić, autorka muzike.
Tribinu vode: Zoran Janković i Đorđe Bajić
Srpska premijera vezana je za ovogodišnji, 51. po redu FEST u Beogradu, a svetska premijera filma “Ovuda će proći put” održana je na festivalu Slemdens (Slamdance) u Park Sitiju, u Sjedinjenim Američkim Državama, u januaru ove godine, na kome je ovaj film prikazan u glavnom takmičarskom programu i gde je dobio nagradu publike i specijalno priznanje žirija za najbolji igrani film.
Radnja filma „Ovuda će proći put“ smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila.
Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.
Ostvarenje „Ovuda će proći put“ podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Filmski centar Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.
Povodom premijere svog debitantskog ostvarenja na 51. FEST-u ova mlada autorka je izjavila: „Ponosna sam što imam priliku da svoj prvi film premijerno prikažem domaćoj publici na festivalu koji ima tako dugu i bogatu tradiciju kao beogradski FEST. Ovo je moj diplomski film koji je snimljen u jako skromnim uslovima, ali uz podršku divne ekipe, talentovane glumačke postave i meštana sela Topli Do koji su nas sve ugostili u periodu snimanja. Većini njih će ovo biti prvi put da gledaju film i mislim da ne može biti bolje da on bude prikazan u Velikoj sali mts Dvorane“.
Nina Ognjanović je diplomirala 2022. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za filmsku i televizijsku režiju. Njeni kratki filmovi „Novi televizor“ i „Plaču“ prikazivani su na mnogobrojnim festivalima širom sveta i u okviru prve sezone RTS-ove emisije „Rani kadrovi“.
Bajić i Janković duže od dve decenije pasionirano i kontinuirano prate srpski i svetski film. Već četiri godine uređuju portal Filmskog centra Srbije, a zajedno sa Ivanom Velisavljevićem autori su nagrađivanih knjiga „Kritički vodič kroz srpski film“ i „Najbolji srpski filmovi XX veka“. O filmu i popularnoj kulturi pišu i/ili su pisali za „City Magazine“, „Vreme“, „Film New Europe“ i „Optimist“; a njihovi tekstovi objavljivani su na „Popboksu“, u i „NIN-u“, „Filažu“, „Presingu“… Zoran Janković je stalni saradnik RTS-ove „Velike iluzije“, dok je Bajić autor četiri romana. Bili su i autori i voditelji filmskog podkasta „Prvi red“, a drugu godinu za redom po Srbiji vode filmsku radionu za decu i mlade „Kako se gleda film“ u organizaciji Mreže kinoprikazivača Srbije. Novinari su i urednici filmskog časopisa „Vidimo se u bioskopu“. Janković i Bajić su svoje prve filmske tribine počeli da osmišljavaju i moderiraju još 2010. godine, upravo u Domu omladine Beograda.