Festival ŠARE I ŠAVOVI – 26. i 27. oktobra u Bioskopu Balkan
Gost drugog izdanja festivala je legendarni Gevin Brajers
Multiklavijaturni Ansambl za Drugu Novu Muziku (ADNM) iz Beograda organizuje drugo izdanje festivala „Šare i šavovi,“ koje će se održati 26. i 27. oktobra 2024. godine u Bioskopu Balkan.
Ovaj muzički događaj predstavlja priliku za publiku da se upozna sa radom nekih od najznačajnijih aktera savremene muzičke scene.
Održavanje festivala „Šare i šavovi“ pomogli su Sokoj – Organizacija muzičkih autora Srbije i Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora, PI. Posebnu podršku pružio je British Council, zahvaljujući kojem će beogradska publika imati priliku da sluša muziku ovog izuzetnog engleskog kompozitora, a koji ovim povodom obeležava devedesetogodišnjicu postojanja. Ulaz na festival je slobodan.
60. OKTOBARSKI SALON U MUZEJU AFRIČKE UMETNOSTI: NADA JE DISCIPLINA
60. Oktobarski salon – reprezentativna međunarodna manifestacija iz oblasti vizuelnih umetnosti, čiji je osnivač i pokrovitelj Grad Beograd, a organizuje ga Kulturni centar Beograda, uz podršku Ministarstva kulture – održava se od 20. oktobra do 1. decembra na više lokacija u Beogradu.
Svečano otvaranje manifestacije biće održano u nedelju, 20. oktobra u 18 časova u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (Andre Nikolića 14, Senjak).
Oktobarski salon realizuju tri međunarodna kustoska tima, a slogan ovogodišnjeg izdanja glasi: Šta ostaje? / What’s left?
Jedan od koncepata salona „Nada je disciplina“, koji će biti predstavljen u Muzeju afričke umetnosti, osmislile su Lina Džuverović, viši predavač i rukovoditeljka studijskog master programa Kustoski rad i kolekcije na Čelsi koledžu za umetnosti Univerziteta umetnosti u Londonu, u saradnji sa Emilijom Epštajn i Anom Knežević, kustoskinjama Muzeja i Rafaelom Dražić, autorkom vizuelnog identiteta.
„Radovi predstavljeni u segmentu Nada je disciplina fokusiraju se na definiciju i naš savremeni doživljaj posla, na beskorisnost rada, na vezu rada i umetnosti“, navodi Ana Knežević, kustoskinja Muzeja afričke umetnosti.
Kustoskinje izložbe su povodom segmenta Nada je disciplina izjavile: „Oslanjajući se na slogan aktivistkinje Marjam Kabe Nada je disciplina, kao i na nasleđe i društvene vrednosti Pokreta nesvrstanih, sarađivaćemo sa umetnicima, udruženjima i grasruts inicijativama unutar i izvan sfere kulture, kako bismo umetnost predstavile kao vezivno tkivo u negovanju solidarnosti i uzajamne podrške. Umetnici i kolektivi će koristiti svoje procese rada, mogućnosti izlaganja i diskurzivnih programa da bi istražili potencijale suptilnih mikropolitičkih umetničkih činova kao mehanizama suočavanja sa trenutnim eksploatatorskim i korporativnim preuzimanjima života, represivnim i škodljivim političkim tendencijama i ekološkim problemima“. „Značajan aspekt projekta predstavlja njegov tempo, koji će biti uspostavljen tako da se opire tendencijama hiperproduktivnosti, ubrzanja i rastezanja koje nalažu formati velikih izložbi,“ zaključuju kustoskinje.
Umetnici i grupe koji su deo segmenta Nada je disciplina su: Adrijan Melis Sosa, Darinka Pop-Mitić, doplgenger, I drugi (And Others): Urodnjene politike i prakse umetničkih kolektiva, Jelena Savić, Karavan, Katrin Bem i Jelena Micić, Kiluanži Kija Henda, Mvana, Milica Dukić, Milica Ružičić, Čitalačka grupa za feminističko trajanje (FDRG).
OKTOBARAC ZA NAJMLAĐE – NEDELJA U MAU
Svake nedelje, počev od 27. oktobra pa sve do 1. decembra, od 11 do 12.30 časova, Muzej će organizovati redovni program „Nedelja u MAU”, koji se sastoji iz vođenja kroz postavke za odrasle i kreativnih radionica za decu (uzrasta od 6 do 12 godina).
Kreativne radionice pod nazivom Poster rolerkoster imaju za temu medijum postera. Nakon obilaska male sale i radova angolskog umetnika Kiluanžija Kija Hende, deca će imati priliku da izrade sopstveni „angažovani“ poster, dok će odrasli moći da saznaju više i o radovima drugih umetnika koji posebno izlažu na Oktobarskom salonu u ovom Muzeju, među kojima su Adrijan Melis, Danijela Ortiz, Darinka Pop-Mitić i doplgenger.
Ulaz je besplatan, a prijavljivanje je obavezno slanjem mejla na: kontakt@mau.rs.
Трибински програм СКД: Надежда Пурић Јовановић Ерлангенке / Поезија индустрија
Трибина Српског књижевног друштва
Француска 7, Београд
Четвртак, 10. октобар 2024. у 19 сати
Надежда Пурић Јовановић: Ерлангенке / Поезија индустрија
О роману и збирци песама
са ауторком разговарају
Даница Вукићевић и Дејан Симоновић
Bend nemanja ponovo u Beogradu – 17. oktobra u Zappa bazi u sklopu regionalne turneje
Bend nemanja, će na koncertu u Zappa bazi predstaviti svoj poslednji album “Voodoo Beat”, ali i novu postavu benda •
Album je naišao na odlične reakcije publike na brojnim regionalnim letnjim festivalima, ali i kritike – svrstavši se u najbolja regionalna izdanja prošle godine!
Nakon što su svojim poslednjim albumom Voodoo Beat zatvorili svoju Ezoteričnu trilogiju, pulsko-zagrebački global beat bend, nemanja, vraća se pred beogradsku publiku i to po prvi put u Zappa bazi, u četvrtak, 17. oktobra, gde će, godinu dana nakon poslednjeg beogradskog koncerta predstaviti svoju novu postavu benda, ali i svoju trilogiju albuma – Tarot Funk, Cosmic Disco i Voodoo Beat!
SPOT: nemanja – Voodoo Beat
foto: Goran Svilar
nemanja je projekt autora i muzičara Luke Šipetića koji se široj javnosti prvi put predstavio 2019. svojim albumom “Tarot Funk”. Spoj plesnog istočnjačkog i anatolijskog funka okupan simbolikom tarota zaintrigirao je publiku, ali i kritiku. Ubrzo je lansiran bend koji je brzo zaokupio pažnju regionalne scene, dok je album poharao regionalne, ali i evropske muzičke liste, čime je potvrdio da nemanjin specifični muzički stil ne poznaje granice.
Otvorena izložba Mileta Šaule – „O treperenju i eruptivnosti“ u Aleksić galeriji u Kragujevcu
Od 28. septembra do 19. oktobra 2024.
Slikar, Mile Šaula, otvorio je u subotu u Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu svoju izložbu „O treperenju i eruptivnosti“, koja će trajati sve do 19. oktobra 2024. godine.
Žive boje i izražajni potezi četkice u tehnici ulje na platnu, na velikim formatima karakteristični su za sve radove na ovoj izložbi.
Mile Šaula. Foto: Slavoljub Radojević
Aleksić galerija iz Kragujevca u novoj sezoni predstavlja izložbu: Mile Šaula – „O treperenju i eruptivnosti“ od 28.septembra do 19.oktobra 2024.
Otvaranje: 28.septembar 2024.
Kragujevačka Aleksić galerija u novoj sezoni predstavlja samostalnu izložbu slika Mileta Šaule, koja će biti otvorena 28. septembra 2024. godine. Slikar, Mile Šaula, čiji najpoznatiji opus čine apstraktni radovi, posle zapaženih izložbi u Njujorku i Berlinu, predstaviće svoja najnovija dela u galeriji koja je u poslednjih godinu dana uspešno prezentovala veliki broj umetnika sa zapaženim karijerama u zemlji i inostranstvu.
Smele, žive boje i izražajni potezi četkice, karakteristični su za sve radove na ovoj izložbi. Šaula stvara dinamične kompozicije koje karakteriše međuigra oblika, linija i tekstura, a po umetnikovim rečima, njegova umetnost je pod uticajem ličnih iskustava i zapažanja sveta oko sebe, te tako nastoji da prenese emocije i ideje koristeći boju i formu.
Cvetanje i priče, ulje na platnu, 2024.
DRAGOLJUB RAŠA TODOSIJEVIĆ
“Velika fantazija”
Izložba akvarela u galeriji X Vitamin do 28.oktobra 2024.
U galeriji X VITAMIN u Beogradu, prethodne nedelje otvorena je izložba akvarela Dragoljuba Raše Todosijevića pod nazivom Velika fantazija. Izložbu čini više od sedamdeset radova koji su nastali mahom devedesetih godina prošlog veka, a veliki broj prvi put je izložen.
Pored crteža i akvarela, na izložbi će se naći i šest kolaža iz sedamdesetih godina. Izložba će biti otvorena do 28. oktobra 2024.
Reprodukcije – iz arhive autora, foto: Nemanja Lađić
Francuska umetnica MARIE HUÉ predstavlja najnoviju seriju radova na izložbi “Fragilities”
Klub književnika (Francuska 7)
25.septembar – 20. decembar 2024.
Otvaranje: sreda, 25. septembar u 19.00
Francuska umetnica Mari Ue (Marie Hué ) predstaviće svoj rad izložbom u poznatom beogradskom restoranu Klub književnika. Otvaranje je zakazano za 25. septembar, a radove će svi posetioci Kluba književnika imati priliku da vide tokom tri meseca, odnosno do 20. decembra 2024. godine.
Boraveći u Beogradu pre par godina, umetnicu je inspirisao ambijent Kluba književnika, te je odlučila da uradi posebnu seriju radova koji će biti izloženi tokom dva meseca i to u donjem delu restorana.
Beogradska publika će videti radove na platnu, najnoviju produkciju umetnice, njenu figurativnu i apstraktnu umetnost.
Mari Ue je mlada umetnica iz Liona, koja je diplomirala na univerzitetu Klod Bernar u Lionu, odakle odlazi u London i poslednjih desetak godina njen fokus je samo likovna umetnost. Imala je više od 10 kolektivnih i samostalnih izložbi širom Evrope.
„Veoma sam uzbuđena zbog ove izložbe u Beogradu. Želim da ovog puta pokažem svoj rad ljudima koji dolaze u restorane na ručak / večeru i imaju trenutak da uživaju u umetnosti uz ukusnu hranu. Verujem da je to važno za umetnike, da svoje radove prikažu ponekad van galerija, gde je to očekivano, već u neobičnim prostorima gde je stalna frekvencija različitih ljudi“, kaže Mari
„Krhkosti kao naziv za moju izložbu u Beogradu odnosi se na slabosti tela, ali duše koje slikam, i ujedno čini vezu između čoveka i Zemlje. Svakako, na kraju očekujem od posetioca da tumače radove onako kako ih vide i osećaju“ – zaključuje Mari
Izložba Marie Hué traje do 20. decembra 2024. godine.
Muzej savremene umetnosti – Izložba „Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski“ u Muzeju savremene umetnosti
U četvrtak, 5. septembra u 18 časova, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u okviru ciklusa „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU“ biće otvorena izložba „Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski“ autorke dr Rajke Bošković.
Ciklusom izložbi „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU“ razmatra se i sagledava dvosmerni put uzrastanja Od ličnosti Do umetnosti i/ili Od umetnosti Do ličnosti. Ovim ciklusom, koga čini dvanaest samostalnih i trinaesta grupna izložba, predstavljaju se skulptorke koje su svojim stvaralaštvom dale značajan doprinos skulpturi 20. i početka 21. veka.
Treća u nizu izložbi predstavlja skulptorski opus Venije Vučinić Turinski (1934). Na našoj umetničkoj sceni njen stvaralački opus, koji traje više od šest decenija, predstavlja sasvim osobenu i nesvakidašnju pojavu. Specifičnom umetničkom poetikom nenadano nam otkriva novo i neočekivano viđenje drevnih predmeta, sprava i stvari iz svakodnevnog okruženja koji sadrže i simboličku dimenziju. Istovremeno obični i magični; daleki i bliski; ogoljeni i tajanstveni, oblici njenih skulptura plene svojom, na prvi pogled, nesputanom igrom, ali i veoma dobro odmerenom unutrašnjom konstrukcijom, što im daje kompaktnost i ubedljivost izraza.
Umetnički opus Venije Vučinić Turinski odraz je njenog stava i shvatanja – i života, i umetnosti, koje iskazuje u svojim skulpturama jasno, jezgrovito, nepokolebljivo i neopozivo. Van ikakvih pomodnih strujanja, proklamovanih nametnutih tendencija, grčevite težnje da upliva u aktuelne umetničke tokove…kristalno jasan, duboko promišljen, svoj put sledi bespogovorno od samih početaka svog umetničkog delovanja do danas. Nesumnjivo sa potpunom svešću i prihvatanjem šta iz toga sledi – neminovnost suočavanja sa marginalizacijom; stavljanjem po strani njenog umetničkog rada; nedovoljnog stručnog uvida i osvrta na umetnički doprinos, a samim tim i izostanak odgovarajućeg uključivanja u istorijske preglede umetnosti.
Drvo – osnovni i skoro jedini materijal u njenoj skulpturi, Venija najčešće ne ostavlja izvorno, sa vidljivim unutrašnjim tokovima, koji umetnika mogu da nadahnu, ali, i da zavedu. Njeno drvo je najčešće crno kao ugarak; kao ono sa ognjišta, koje u sebi još uvek čuva toplinu; u kome se došlo do dubine smirenja, ali ne i ugaslosti bez života. U tim i takvim oblicima i predmetima od drveta (premazanog bajcom), sadržana je sva snaga i energija drveta kao dragoceno jezgro usahlog plamena. Ali nijedan deo drveta u Venijim skulpturama nema prizvuk daljeg propadanja, niti tehnicističke dejstvenosti monohromnih reljefa i asamblaža od drveta (takođe obojenih crnom, ali i belom ili zlatnom) Lujze Nevelson (Louise Nevelson). Naprotiv, dobro pronađeni elementi na Venijinim skulpturama stvaraju poseban svet arhetipskih oblika na kojima je sačuvana i ubedljivo dočarana toplina ne samo materijala (drveta), nego i celokupnog prizora. I to sasvim posebnog dejstva i utiska topline – one zatomljene, nabijene, otkrivajuće … i bliske, koju u sebi čuvaju predmeti iz narodne radinosti. Snažno doživevši svu lepotu i mistiku takvih predmeta, ona je duboko dotakla mudrost narodnog umetnika u njegovom oblikovanju svakodnevnih upotrebnih predmeta. Etnografski predmeti kao polazište – neobično komponovane skulpture kao ishodište.
Suština svakako neobičnog ali autentičnog stvaralaštva Venije Vučinić Turinski možda je na najdublji način iskazana rečima Lazara Trifunovića, koje, iako izrečene pre više od pola veka, davne 1969. godine, ne samo da imaju svoju potvrdu danas, nego su nesumnjivo dobile na svojoj snazi i ubedljivosti: „Promene u umetnosti nisu uvek radikalne i totalne, jer ima i onih koje se izgrađuju dugim, strpljivim i metodičnim radom. Čini mi se da je to vrlo karakteristično za Veniju Vučinić i njenu generaciju, to odlučno, ozbiljno i savesno izgrađivanje novog i svog umetničkog sveta, što je u velikoj meri doprinelo da se prošire granice naše skulpture i ona obogati za jedno novo shvatanje forme.“
U doba neprestanih promena i često grčevite pomame za novinama u umetnosti 20. veka, koja se još silovitije nastavlja danas na početku 21. veka, umetnički opus Venije Vučinić Turinski odražava jedno posvećeno i duboko uranjanje u sebe i svoj specifičan umetnički svet. To je rezultiralo stvaranjem samosvojnog i autentičnog skulptorskog umetničkog opusa, celovitog i zaokruženog.
Tokom trajanja izložbe, pored javnih vođenja, organizovaće se i ciklus predavanja Misao o skulpturi (3) koja će održati dr Rajka Bošković, sa posebnim gostom za svaku od odabranih tema.
Venija Vučinić Turinski (1934, Kolašin), diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu (1962), gde je završila i postdiplomske studije u klasi Jovana Kratohvila (1964). Član je ULUS-a (od 1963). Bila je član grupe 10 plus. Njeni radovi se nalaze u mnogim muzejskim zbirkama, i to Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja u Kruševcu, Zavičajnog muzeja Rovinja, kao i u Galeriji savremene umetnosti u Lazarevcu, Modernoj galeriji u Zrenjaninu, Galeriji u Murskoj Soboti, Domu kulture u Prilepu i dr. Do sada je imala osam samostalnih izložbi, a učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Javna skulptura Korablja,realizovana u mermeru, postavljena je u parku na levoj obali Save u Beogradu. Dobitnica je značajnih nagrada kao što su: Nagrada „Sreten Stojanović”, Akademija likovnih umetnosti, Beograd (1962), Nagrada za skulpturu, 10. izložba Umetničke kolonije Ečka (1965), Otkupna nagrada Galerije Fortuna, Zagreb (1966), Nagrada Umetničke kolonije, Rovinj (1975), Otkupna nagrada na Bijenalu male plastike, Murska Sobota (1977), Nagrada za izvođenje skulpture Korablja u slobodnom prostoru, Prostor 78, Beograd (1978), „Zlatno dleto”, ULUS, Beograd (1980), Nagrada Oktobarskog salona, Beograd (1982), Nagrada na Jesenjem salonu likovnih umetnika, Beograd (2003) i dr. Živi i radi u Beogradu.
Izložba traje do 23. novembra 2024.
Foto: Bojana Janjić.