Promocije

СЕЋАЊЕ НА МИЛИЦУ НИКОЛИЋ (1925–2019)

Среда, 16. октобар у 12 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Учествују: Тања Крагујевић, Никола Бертолино Гојко Тешић Ненад Милошевић

Милица Николић је вероватно била последња особа која је у једном дубљем смислу у себи спајала три епохе српске књижевности: ону насталу пре Другог светског рата, књижевност стварану после њега, до пропасти социјализма и Југославије  и књижевност насталу последњих тридесет година, књижевност у добу транзиције.

Као преводилац са руског језика и једна од уредника часописа Дело, а касније члан редакције Нолита, Милица Николић је ангажовала и неколико наших, тада младих песника за препевавање песама са руског а за потребе Антологије модерне руске поезије објављене у коауторству са Наном Богдановић у Нолиту 1961. Међу њима су били Бранко Миљковић, Стеван Раичковић и други. Била је велики пријатељ са Радомиром Константиновићем и  Васком Попом, који ју је звао Миља. Данило Киш је не ретко долазио код ње да би дуго разговарали и расправљали о појединим решењима у Кишовим  белетристичким и полемичким текстовима. Александар Тишма је такође прво Милици на читање слао своје рукописе, али њен савет да баци рукопис своје књиге о женама није послушао. Волела је да свом колеги из Нолита Бориславу Радовићу спреми његово омиљено јело, у којем је он сатима уживао. Била је веома добра куварица и волела је да угости пријатеље. 

Неколико година у Сарајевским свескама је објављивала свој Дневник читања у којима је писала о савременој књижевности после две хиљадите године.

У олаком и све чешћем неодговорном оцењивању књижевних дела и писаца данас у медијима, часописима и приватним разговорима,  Милица Николић је мерила сваку своју изговорену или написану реч, чак и о актерима који  већ одавно нису у животу.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ ЧЕДОМИРА ЈАНИЧИЋА ET IN ARCADIA EGO (ГБКБ, 2018)

Четвртак, 26. септембар  2019. године, у 18 часова, сала Дечјег одељења (Трг цара Лазара 3).
Збирка Et in Arcadia Ego садржи 14 прича насталих у већем временском распону који обухвата период транзиције, крај југословенске Аркадије и почетак новог, умреженог доба.  Збирка показује немогућност заснивања нових аркадија без обзира да ли се радило о интимним успоменама, идеолошким рајевима на земљи, бегу у уметност, очекивањима од друкчијих географских и историјских амбијената од оних у којим живимо.

О књизи ће говорити Бранко Ћурчић, књижевник и Чедомир Јаничић, аутор, а домаћин вечери је Наташа Туркић, директорица ГБ Карло Бијелицки

ЧЕДОМИР ЈАНИЧИЋ, рођен је 1967. године у Задру. Основну и средњу школу завршио је у Сомбору. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је историју уметности. Објављује поезију и прозу у књижевним часописима и онлајн порталима. Заступљен је у неколико регионалних зборника прозе и поезије. Са три кратке приче заступљен је у књизи „Отисци срца планете” („Беографити”, Београд, 1995), награђен је за причу Витез, Сервантес, ђаво &…;  као и у Збирној антологији најлепших остварења са конкурса за кратку причу на једној страници 1987‒1997 „Чувари озона” (Београд, 1997), коју су приредили Д. Албахари, М. Пантић, П. Лазић и В. Павковић; прича из збирке Et in Arcadia Ego Симон и Пола награђена је другом наградом на конкурсу Културно просветног друштва „Троречје“. На конкурсу књижевног клуба Капријан Рачанин песме Дан први и Копелија награђене су првом наградом ‒ Златни кладенац (2017. године), а песма Година малог цара – Бронзани кладенац (2019. године).Објавио је е-књигу прича Et in Arcadia Ego, у издању Media Art Content, Лтд Нови Сад, 2015. године.
Ради као музејски саветник историчар уметности Градског музеја Сомбор.