Promocije

Представљање дебитантског романа Јелене Драмићанин

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” Вас позива на представљање романа „Студен камен” завичајне ауторке Јелене Драмићанин. Књигу је у октобру прошле године објавила ИК „Evro Book” као првонаграђени дебитантски роман на Књижевном конкурсу „Твоја реч”. Јелена Драмићанин је рођена у Чачку 1984. године, завршила је Гимназију, а потом Филолошки факултет у Београду. Ради као професор српског језика и књижевности у Медицинској школи.

Промоција романа „Студен камен” биће одржана у оквиру манифестације „Штампана реч 2019”. Учествују ауторка, Милица Ашћерић и Тијана Бежанић.

Уторак  25. фебруар у 19 часова

Мала сала Библиотеке

PROMOCIJA KNJIGE „PRAVO NA KRIK“ JOZEFINE A. PETROVIĆ

Nakladnik Viva Verbum poziva na promociju knjige Jozefine A. Petrović „Pravo na krik“ koja će se održati u četvrtak 16. siječnja 2020. godine u 18 sati u Novinarkom domu, Perkovčeva 2/1, Zagreb.

„Pravo na krik“ je ženski roman zgusnutih emocija. U 32 poglavlja isprepliću se životne priče u prošlosti i sadašnjosti kroz dvije linije pripovijedanja posve različitim stilovima. „Ovo je izvrsno napisano prozno djelo o djevojci, mladoj ženi, ali i o društvu. Roman koji će, uvjerena sam, postati književni hit.“, osvrt je pjesnikinje Marijane Rukavina Jerkić.

O knjizi će govoriti urednica Nera Karolina Barbarić, te pjesnikinja Marijana Rukavina Jerkić, književnik Branimir Baron-Brljević te pisac i režiser Pero Kvesić.

U promociji će sudjelovati glumice Nina Violić i Hana Hegedušić te glazbena umjetnica, violončelistica Ana Rucner.

Jozefina A. Petrović je publicistkinja, sindikalistica, aktivistica i feministica, rođena Zagrepčanka bokeljskoga podrijetla. Živi u Zagrebu, majka je dviju kćeri i baka. Osnovu školu, englesku gimnaziju i Pravni fakultet završila je u Zagrebu. Surađivala je u različitim novinama za mlade, pisala u brojnim novinama i stručnim časopisima. Autorica je i koautorica više knjiga, a napisala je i više autorskih i koautorskih knjiga te priručnika na engleskom jeziku. Cijelog je života aktivna na polju sindikata, ljudskih i ženskih prava, stručno se usavršavala kao predavačica i edukatorica na područjima diskriminacije, ravnopravnosti na radnim mjestima i ljudskim pravima. Na književnom polju u ranim je dvadesetim objavljivala poeziju i kratke formate proze te sudjelovala u boemskog krugu „Jutra poezije“. Osvajala je različite nagrade i priznanja tijekom svojeg profesionalnog rada: Zlatno pero godine 1981., Nagrada Društva novinara Hrvatske 1981., Nagrada za ženska prava „Kata Pejnović“ 1987., Nagrada za ženska prava u Hrvatskoj „Europski krug“ 1999.

Подсећања:

ВЕК ИТАКЕ И ЕКС ПОНТА

(Андрић и Црњански у Београду 1919)

Уторак, 10. децембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Учествују: Жанета Ђукић Перишић

Мило Ломпар, Тамара Крстић

Уређује и води: Мирјана Митровић

.

Predstavljanje časopisa “Stripolis” u Pančevu

20. novembra u 20 sati, KomunikArt

U sredu, 20. novembra od 20h u prostorijama agencije KomunikArt u Pančevu (Vojvode Živojina Mišića 6 u pasažu), biće održana promocija zrenjaninskog časopisa “Stripolis” posvećenog internacionalnom i autorskom stripu. Ovom prilikom biće predstavljen aktuelni 11. broj, uz osvrt na dosadašnju istoriju časopisa i buduće aktivnosti. Gost promocije biće urednik “Stripolisa” Branko Đurić, a razgovor će voditi Saša Rakezić (Aleksandar Zograf).

“Časopis Stripolis formiran je sa željom da se jedan oblik verbo-vizuelnog izražavanja kao što je strip, pomeri sa ivice ka središtu umetničkog dešavanja i tako razbije uobičajeni stereotip koji vlada o ovom mediju”, pojašnjava Đurić. Stripolis svojim grafičkim izgledom, asocira na prethodna vremena, i tako na indirektan način odaje poštu entuzijazmu i zapaženim rezultatima prethodnih generacija koji su delovali na polju stripa.

Novo vreme omogućilo je i nove oblike komunikacija kakve ranije nisu bile prisutne i moguće. Jedna od tih mogućnosti je uspostava direktnog kontakta sa autorima širom planete. Njihovi različiti pristupi i poimanja stripa učinili su da stranice „Stripolisa“ budu ispunjene najoriginalnijim i do sada neviđenim (na našem tržištu) eksperimentima u jeziku stripa.  U svakom broju objavljuju se teorijski tekstovi, intervjui i stripovi autora iz Srbije koji su 80-tih sticali publiku u tadašnjim strip magazinima, da bi zatim izgradili svetske karijere, poput Zorana Janjetova, Darka Perovića, Branislava Kerca, Mladena Đurovića … Takođe, jedna od misija „Stripolisa“, kao i samog stripa uostalom, jeste da spaja generacije, pa su zastupljeni i autori i autorke stasali nakon 2000-te, na novom talasu stripa kod nas.

Pod pokroviteljstvom Kulturnog Centra Zrenjanina svako godišnje izdanje prati i festival gde se organizovanjem izložbi, neposrednim susretima autora i publike, promocijama izdavačke delatnosti, radionicama gde se edukuju nove generacije mladih ljudi doprinosi svakom aspektu bavljenja stripom u sredini u kojoj je on i do sada imao dugu tradiciju.

Представљамо:

ОСМАТРАЧНИЦА XXI ВЕКА

Санда Ристић Стојановић

Петак, 22. новембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

О књизи разговарају:

Предраг Милојевић

Душко Новаковић

Санда Ристић Стојановић

Стихове говори Анђела Брковић

Уређује и води: Мирјана Митровић

Афродита стоји усред

Концентрационог логора стварности…

Представљамо

Небојша Ћосић

АЛПСКИ РОГ

(приче, Студио Знак, 2019)

Петак, 15. новембар у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

О књизи говоре:

Славољуб Марковић

и

аутор

Уређује и води Мирјана Митровић

Небојша Ћосић је рођен 15. 10. 1958. године у Ивањици. Дипломирао је на Филолошком факул- тету у Београду, на групи зајугословенске и општу књижевност. Пише прозу и књижевну критику.

Објавио књиге прича: Приче о смрти (1987), Туђе небо (1991), Несаница (1993), Утопије и пијавице (1994), Деца велеграда (2005), Рађање песника (2011), Где је мој Петрарка (2015), Иза- бране приче – 1. део (2016), Фантастична путо- вања – изабране приче 2. део (2017).

Романе: Лула (1999), Месечево насеље (2002), Бумеранг (2006), Лингвиста и околина (2018).

Приређене књиге: Свети Сава – легенде и приче (1993, коаутор са Томиславом Тошићем), Књига о Светом Сави (1996, коаутор са Јованом Пејчићем и Станишом Нешићем).

Заступљен у појединим изборима, панорамама, антологијама савремене српске прозе. Превођен на стране језике.

Живи у Београду.