Tag Archives: J.Kiso

Jelica Kiso: Bela maramica

Unutra je bio mrak sobe bez prozora. Mrak je bio blagosloven. Crni, zaštitnički mrak. Toplo krilo noći. Potpun, celovit mrak kao majčin zagrljaj. Delovao je na moje telo umirujuće posle dnevnog sjaja, na kome je kao na vatri goreo moj

Jelica Kiso: Kamen

Radomiru Konstantinoviću “Čitaj sedeći za stolom i imaj uza se olovku i papir.“ Sve sam uradio kako treba. Upalio komjuter, podmetnuo novine, jastuk, kolena prekrio ćebetom. Rečenicu o ženi ću preskočiti. Odmah zatim, usledio je niz: frenologija, fiziognomija, hiromantija, monteristika

Jelica Kiso: Tajanstvenost, uvek donekle mračna

Grana, jedna od devojaka, živi u sobi, koja je, u stvari, poveći orman sa pregradama. Višečasovno zadržavanje u hodnicima nije dozvoljeno, tako je gazda naredio, koji, kada prođe, ostavlja za sobom trag ljubičastog dima cigarete koju ne vadi iz usta.