NEISPRIČANE PRIČE : PREDSTAVLJENA MONOGRAFIJA ŽARKO LAUŠEVIĆ
Danas je pred punom salom u Jugoslovenskom dramskom pozorištu predstavljena “ Monografija Žarko Laušević” u izdanju izdavačke kuće Hipatia, a suizdavač Filmski centar Srbije.
Knjiga okuplja svedočanstva pedeset saradnika, kolega, i deset prijatelja čuvenog glumca.
Kroz sećanja na Žarka, na njegov duhovit način, vodio nas je njegov prijatelj i kolega Irfan Mensur. Prva se obratila urednica monografije, novinarka Radmila Stanković: “Imate pred sobom monografiju koja je rezultat rada jednog velikog tima. Na poziv Anite Laušević i Benite Marinović okupila sam saradnike. O pozorištu je pisao Aleksandar Saša Milosavljević, o filmu Marijana Terzin Stojčić, a o televiziji Branka Otašević. Razgovorima i tekstovima više od 60 sagovornika predstavljena je slika profesionalnog i porodičnog života Lauševića. Anitina ideja da govore prijatelji pokazala se izvanrednom, jer smo dobili sagovornike sa pogledom na Žarka koji do sada nismo znali”.
Zatim se, putem video poruke, obratio Radoš Bajić i ispričao kako je došlo do brzog dogovora za saradnju na filmu „Heroji Halijarda“ i koliko je bio srećan bio zbog toga:“Šta reći o čoveku koji je u svojoj punoj zrelosti, glumačkoj, ljudskoj, profesionalnoj zbilja uneo celoga sebe u ovaj projekat, nešto što je činio svuda gde je igrao, u svim projektima u kojima je kreirao svoje uloge. Ali ima nešto što je veoma značajno, da je Žarko Laušević kao tumač glavne uloge u jednom glumačkom ansamblu koji je brojao preko dve stotine kolega, bio inspiracija drugim kolegama.“
Potom je prisutnima rediteljka Ljiljana Todorović objašnjavala kako je Žarko, kao i što mu ime počinje sa ŽAR, isijavao, prosvetljavao, osvetljavao , blistao kao svetlost sama.“Žarko je iskra koja neprestano sija, kada bi se Žarko negde pojavio nešto bi se sa energijom dogodilo, Žarko je paradigma neuporedive harizme, kao što je pisao Tomas Man, Žarko je božanski sjaj“
Prijatelj i reditelj sa kojim je najviše radio Miroslav Lekić, podelio je sa publikom angdote o Žarku i objasnio da nije postojala ženska osoba koja nije pogledala u pravcu Žarka Lauševića gde god bi se on pojavio.
Reditelj Darko Bajić je celog života Žarka zvao Laki, a Laki je za njega bio osmeh, nežnost koju je pokazivao prema drugima, ohrabrenje za prijateljstvo:“Uvek su se naša druženja završavala osmehom. Pamtim taj osmeh još od naše prve vežbe na fakultetu. Ali nisam Lakija primećivao na hodnicima FDUa iako smo ista generacija. Kao da je bio nevidljiv, možda zato što je imao komplekse zbog velike dioptrije ili možda što nas je posmatrao iz prikrajka. Biće da je ovo poslednje. Strpljivo je gledao, učio i proučavao sve dok jednog dana nije odlučio da postane glumac“
Ivana Zečević koja je delila kadrove sa njim u seriji „Kalkanski krugovi“ opisala je zbog čega će uvek pamtiti njegove nasmejane oči i to da je uvek bio uz nju u najtežim trenucima, i da je za nju vreme provedeno sa njim bilo dragoceno: „Mnogo mi je pomogao da prebrodim razne krize i da pobedim. Znao je da nanjuši kad je nekome teško, imao je taj dar da oseti dušu, bio je tu da pomogne. Naučio me je da prebrodrim sve, da krenem dalje, i da je najvažnije da u svemu nađemo način da se igramo sa tim što nam je dato. To što sam prošla sa njim, ostaće mi ’za vjeka’.
Milan Marić se prisetio svog prvog susreta sa Žarkom u bifeu JDP-a, kada ga je posmatrao sa strane plašeći se da mu priđe. Posle su se zvanično upoznali na snimanju serije „Državni službenik“ gde su postepeno gradili odnos. „ Žarko je uvek bio tu da pomogne mladim glumcima, bio je neposredan, neverovatno talentovan, sa lakoćom igre i zavodljivim šarmom“.
Za Ivana Ivanovića upoznavanje sa Žarkom je najbitniji trenutak u njegovom životu: „Žarkova najveća muka je bila da li ima pravo da bude srećan zbog svega šta mu se u životu desilo. I ako bi mu se nekad sreća pojavila na licu i u životu, mislim da se teško nosio sa tim jer je mislio da mu to ne pripada. Toliko toga sam o životu naučio od njega, vodio je računa tokom razgovara da te nikad ne uvredi ukoliko neko nije na intelektualnom nivou kao i on. Žarko je imao savest kao neku planinu koju nosi na leđima, to je posledica ne samo obrazovanja, nego i lepog vaspitanja i imao sam blagu tremu kada razgovaram sa njim i mislio sam da ne pripadam tu, a učinio me velikim, gostovanjem u mojoj emisiji.“
Košarkaška legenda Vlade Divac je koristio svaku priliku da dođe u Njujork i da se vidi sa Anitom i Žarkom, pre svega zbog Žarka da ga na neki način izvede u normalan život:„Imao sam želju da mu makar na kratko promenim način života. U jednom periodu moj sin Matija je bio na koledžu u Njujorku i Anita i Žarko su ga prihvatili. Baš u tim danima je imao težak period i Žarko mu je bio kao drugi otac sa savetima, posebno naglašavajući da se trudi da mu nikad ne oduzmu dostojanstvo. To sam jako voleo kod Žarka, što je živeo život, ali uvek je bio dostojanstven“
Šansonjerka iz Slovenije Vita Mavrić se upoznala sa Žarkom dok je snimao film „Oficir s ružom“. Kada je pročitala prvu Žarkovu knjigu zanemela je i poželala da se knjiga prevede na slovenački. Tako je započelo dugogodišnje prijateljstvo. Vita je prepričala i neke telefonske angdote, kada ju je Žarko „prevario“ predstavljajući se kao neko drugi. „ Taj čovek je mene uvek mogao da zeza, jer ja sam ipak Slovenka. Mislila sam, kad god mu je bilo dosadno, pozvao bi Vitu, a Vita uvek nasedne. Sa njim je uvek bio smeh. Bio je neprocenjiv saputnik mog života. Otkada je otišao u područje bez signala, moj svet se smanjio“
Glumcu i reditelju Draganu Bjelogrliću je žao što nije stigao da bude deo knjige. Za njega je Žarko crnogosrki princ i možda najveći glumac kojeg je on upoznao. Prepričao je događaj iz Njujorka kada je uz pomoć porodice Đoković obezbedio karte da gleda Novaka uživo, što je Žarku bila velika želja. Naravno dobili su VIP karte, ali je bio problem što Žarko nije imao nikakva dokumenta osim stare crvene, nevažeće, vozačke dozvole iz Jugoslavije, još i oprane u veš mašini. „Razmišljam kako je taj veliki čovek, sa kojim sam se povremeno družio i imao prilike da radim, čovek bez države, bez identiteta. Mislim da nije slučajno što baš njemu nisu tražili dokument, ali taj događaj je učinio da se pokrene pitanje njegovog državljanstva. Uvek ću pamtiti tu sliku dugačkog smeha, koji je proizailazio iz nekih dubokih, tužnih, zamišljenih očiju.“
Tokom promocije Monografije, Irfan Mensur je sve vreme ispred sebe imao posebnu šolju:“Svako jutro pijem kafu iz njegove šolje i tako će biti do kraja mog života. Ležali smo zajedno zbog korone soba do sobe – tu sam ga, da tako kažem, pobedio jer sam imao teži oblik. Tri ili četiri dana pre mene je izašao iz bolnice. Kad je izlazio, hteo je da ostavi svoje pidžame koje mu je Anita kupovala. Rekao sam mu da ih ponese kući, ali ostavio mi je šolju. Malo je okrznuta na jednom mestu, ali ja nikako ne želim da se odreknem toga da iz nje pijem kafu.“
Reditelj Raša Andrić je izjavio da zna Žarka samo 6 dana kada su snimali film „Leto kad sam naučila da letim“ i misli da je i to dovoljno! „Imao sam ogromnu tremu, jer obično radim sa ljudima koje već poznajem a i treba da mu ponudim malu ulogu sa recimo 7 replika. On je pročitao scenario i rekao mi da je, razmišljajući o liku, shvatio da treba jedno dve ili tri replike da se izbace, jer je lik koga treba da glumi opterećen svojom prošlošću i ne govori mnogo. To je božanstvena stvar, jer glumci obično, ne svi, se bore za što više replika, a on je pogodio suštinu. Druga divna stvar je da je svoj slobodan dan posvetio radu sa mladom koleginicom koja je igrala njegovu ćerku, koju pre nije poznavao, jer je ona bila nesigurna. Imao sam sreću da jednog popodneva plivam sa njim u moru, i kad si na nultoj nadmorskoj visini, kad pluta, jednak si sa svima i to je dobar je ugođaj. Nadam se da sam mu se barem malo zahvalio odnevši mu domaću, zdravu supu moje supruge kad je imao koronu.“
Monografija je u prodaji u Vulkanu, Laguni, Delfi knjižarama i Službenom glasniku.
Posebna zahvalnica za dragocenu pomoć: Filmskom Centru Srbije, Udruženju filmskih glumaca Srbije ( UFGS ) – Petru Benčini, Glumačkoj organizaciji Srbije ( GOS ) – Jeleni Ćuruviji Đurici, Hleb i kifle – Andreju Beleu, Ivanu Karlu, Miroslavu Lekiću, AD Aerodrom Nikola Tesla Beograd i Info Media Group. Dizajn potpisuje Izabela Martinov Tomović, fotografija korica Nebojša Babić.
Zabranjeno je prenošenje tekstova iz knjige bez prethodnog odbrenja!
Промоција књиге „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ – ЖИВОТ И УМЕТНОСТ У СЛУЖБИ НАЦИЈЕ“ аутора др Милоша Тимотијевића
У Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ одржана је промоција књиге „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ – ЖИВОТ И УМЕТНОСТ У СЛУЖБИ НАЦИЈЕ“ аутора др Милоша Тимотијевића, кустоса Народног музеја у Чачку. Књигу је објавио Службени гласник (Београд, 2025) у едицији „Саборник“ посвећеној значајнијим личностима, догађајима и процесима српске историје и културе. На промоцији су говорили др Милош Тимотијевић, аутор публикације, академик проф. др Игор Борозан, са Катедре за историју уметности Филозофског факултета у Београду, др Владимир Димитријевић, професор чачанске Гимназије, Борисав Челиковић, уредник библиотеке „Саборник“ Службеног гласника.
Novi Sad – MSUV – Predstavljen katalog i film o izložbi “Umetnost ulice“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
U petak, 1. avgusta, održana je promocija kataloga izložbe „Umetnost ulice“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, na kojoj su govorili kustos Vladimir Mitrović i autor teksta za katalog, Vladimir Palibrk, uz prisustvo Aleksandra Bunčića, Dejana Ivanovića Wupera, Stefana Stanojevića Stara, i Jovana Obradovića Shpire, koji su uz Danicu Čudić autori radova na izložbi.
Vladimir Mitrović je naveo da Muzej savremene umetnosti Vojvodine već godinama posvećuje dosta pažnje katalozima, smatrajući da je to nešto što će ostati ne samo za nas, nego i za umetnike, pa i za čitavu scenu.
„Ovaj katalog je, u stvari, treća linija same izložbe. Jedna linija su originalni radovi na zidovima, druga linija je ona koja ide na ekranima, a treća linija ostaje zabeležena u katalogu. Prve dve linije smo radili zajedno sa umetnicima, koji su iskoristili priliku da pregledaju svoje dokumentacije i izaberu radove. Katalog smo napravili tako da bude neka vrsta monografskog pregleda svih pet umetnika koji izlažu, i u njemu je mnogo više radova nego što ih ima na samoj izložbi. To je i način da što je moguće kvalitetnije, bolje i sadržajnije prikažemo rad samih umetnika“, istakao je Mitrović.
Vladimir Palibrk je naglasio da se u svom tekstu bavio temom street arta u jednom širem, antropološkom okviru.
„Istraživao sam činjenicu da je možda i prva umetnost ikada na planeti Zemlji zapravo bila neka vrsta stensila, gde su kapljice raspršene preko ruke nanošene na zid. Sama tehnika nanošenja tih boja je vrlo ličila na današnje sprejeve. To je jedna od tehnika koju su rekonstruisali arheolozi“, rekao je Palibrk, koji je takođe naveo i interesantnu paralelu između street arta i hobo kulture u Sjedinjenim Američkim Državama za vreme Velike depresije, oličenu u mobilnosti, kodeksu ponašanja, i visokom nivou solidarnosti među članovima zajednice.
„Jako je bitno obratiti pažnju na ovu izložbu jer ona pokazuje i da, osim okvira street arta, popularne kulture i ilustracije, ovde imamo autentične ličnosti i umetnike sa autentičnim senzibilitetima, koji su samo u jednom delu svojih aktivnosti deo domaće i međunarodne street art scene“, zaključio je Palibrk.
Stefan Stanojević Star se u svoje, i u ime ostalih autora, zahvalio svima koji su posetili izložbu.
U okviru promocije, prikazan je i film o izložbi koji je snimio Bojan Đurišić.
Izložba radova domaćih umetnika mlađe generacije, ali već uveliko prisutnih na domaćoj sceni i evropskom umetničkom tržištu, otvorena je do 3. avgusta, tako da publika u narednih par dana ima poslednju priliku da vidi njihove radove. Ideja izložbe predstavlja paralelno prikazivanje bogate produkcije murala na ekranima, dok su njihove slike crteži, ilustracije, skulpture, tradicionalno izloženi u savremenim galerijskim uslovima. Na ovaj način ističe se širi uvid u umetničke delatnosti autora i jedna od slika savremenog umetničkog trenutka.
Foto: Marko Ercegović.
U utorak 27.05.2025. sa početkom u 20h, na šetalištu kralja Nikole, u Galeriji Velimir A. Leković održaće se promocija novog romana „Biblioteka ćutanja“ autora Momčila Zekovića Zeka.
Na promociji će govoriti recenzenti izdanja:
Obrad Nenenzić – dramaturg i književnik,
Dragana Erjavšek – književnica i književna kritičarka
i sam autor.
Iščupke iz knjige govoriće glumica Jelena Nenezić i glumac MIlo Perović
Događaj organizuje Kulturni centar Bar
Dobro došli!
Promocija albuma i zbirke poezije „Sreda je utorak u novembru“ Branka Spasića – 21. maja u Sokoju
Promocija albuma i predstavljanje zbirke poezije i grafika „Sreda je utorak u novembru“ (Nova Poetika) kantautora Branka Spasića biće održana u sredu, 21. maja, od 21 čas u klubu Sokoj (Mišarska 12).
Ovo multimedijalno veče biće bazirano na autorskom muzičko-poetskom eksperimentu i trilogiji koju čine tri međusobno povezane celine – Monodrama, Entropija i Mačke iz Savamale. Album Monodrama, objavljen 2022. godine u izdanju Menarta, sada dobija i svoje literarno i vizuelno izdanje – kroz zbirku poezije upotpunjenu autorskim ilustracijama.
Devet pesama sa albuma oslikava emocionalno raznolike svetove i unutrašnja stanja, povezana u jedinstven narativ u kojem se prepliću gradski haos, lični nemiri i sloboda izraza, oslobođena žanrovskih i formalnih ograničenja. Spasićev izražajan, dramatičan glas dodatno produbljuje ovaj umetnički univerzum, uvodeći publiku u intimne i urbane pejzaže. Zvučnu sliku albuma oblikuju karakteristični ritmovi i produkcija bubnjara i producenta Andreje Jovanovića, dok je za mastering bio zadužen Goran Antović.
Tokom nastupa u klubu Sokoj, publika će imati priliku da doživi i vizuelnu dimenziju ovog rada – kroz video projekciju koja će pratiti poeziju i muziku.
Zbirka „Sreda je utorak u novembru“ sadrži pesme u literarnoj formi i grafičke ilustracije, koje zajedno čine trodelnu celinu – Monodrama, Entropija i Mačke iz Savamale. Autor potpisuje i tekstove i vizuelni identitet izdanja, ostajući dosledan svom hibridnom pristupu koji objedinjuje muziku, poeziju i performans.
O ideji nastupa koji spaja različite umetničke forme Branko Spasić kaže: „Zamislili smo neku vrstu performansa, vrlo jednostavna forma, u trajanju od tridesetak minuta, koja se sastoji od više različitih medija, a u osnovi su poezija, muzika i video. Nadam se da će ovakva celina na adekvatan način predstaviti Sreda je utorak u novembru koncept, i publici približiti sva različita osećanja i ideje koje prožimaju kako album Monodrama, tako i ovu zbirku“.
Nakon premijernog predstavljanja u Beogradu, promocije albuma i zbirke poezije biće održane 11. juna u Novom Sadu (Zenit) i 16. juna u Kragujevcu (Studentski kulturni centar).
Branko Spasić (1990, Beograd) je muzičar, pesnik i multimedijalni umetnik. Tokom karijere sarađivao je sa brojnim sastavima kao što su Bukowski, Moreuz i Sunshine (kao basista i prateći vokal), a od 2020. godine je član beogradskog alt-pop benda KIKA. Njegovo stvaralaštvo karakteriše snažan autorski izraz i multidisciplinarni pristup umetnosti.Foto: Almost,
Promocija knjige „Pripovijedanje slika“ u Gete institutu
Kustoskinja i spisateljica, Neva Lukić, koju znamo iz galerije Hestia, objavila je knjigu „Pripovijedanje slika“, koju će promovisati u utorak 13, maja u 19h u Gete institutu u Beogradu.
S Nevom Lukić će o slikama pripovedati Milena Jokanović, dugogodišnja koleginica i saradnica, prisutna kao autorski glas u jednom od tekstova u knjizi.Prelistavanje knjige Pripovijedanje slika ostavlja utisak prisutnosti gotovo celokupnog savremenog jugoslovenskog umetničkog prostora na kojem se slike i jezik vešto prepliću. Ova zbirka tekstova ili pak kolekcija mnoštva iskustava i sećajućih gledanja stoga, ne slučajno, započinje radom Vlade Marteka: „USA-Balkan” (1996), gde se kroz jednostavan postupak preimenovanja Sjedinjene Američke Države transformišu u mapu Balkana, a zatvara se izložbom Lale Raščić Bakar gori (2023), koja, između ostalog, problematizuje otomansku tradiciju tepsijanja na ovim prostorima – starinskog načina pevanja, uglavnom među ženama uz okretanje bakarne tepsije. Između ta dva pola zastupljeni su umetnici koji su nesumnjivo ostavili traga na istom kulturnom prostoru: Boris Bućan, Dalibor Martinis, Goranka Matić, ali i oni srednje generacije koji narative slika koje nas okružuju neprestano preispituju poput: Vladimira Nikolića, Sanje Latinović, Ane Mušćet, Borisa Burića, Biljane Đurđević i nekolicine drugih. Između svih ovih reči i predstava, u ovoj monografiji stoji istoričarka umetnosti i spisateljica, Neva Lukić.
„Knjiga Neve Lukić Pripovijedanje slika oblikuje jednu od mogućih panorama suvremene umjetnosti u Hrvatskoj, koja je, dakako, čvrsto usidrena u njenu vlastitu perspektivu kao autorice, njene osnovne točke interesa i senzibilitet odnjegovan kroz proteklih petnaestak godina nomadske kritičarske karijere u kojima su ovi tekstovi i intervjui nastajali. Prvo što iz njih iščitavamo je eksplicitno povjerenje u kapacitet jezika da opiše, rastumači, prizove, dočara, oživi i odigra ideje i slike koje pripadaju domeni vizualnog. To se povjerenje, dakako, dijelom oslanja na praksu u području književnosti (Lukić je autorica nekoliko knjiga poezije i kratkih priča), ali se još više potvrđuje i ojačava u samom izboru onoga o čemu piše—naime, riječ je gotovo redom o umjetnicima i umjetnicama u čijem radu sama prepoznaje istu ljubav prema tekstu, riječi, naraciji ili, da obrnemo perspektivu kojoj smo ovdje dali konture, prema kapacitetu vizualne umjetnosti za refleksivnost i dijalog“
Marko Golub – iz predgovora knjige „Pripovijedanje slika”
https://www.goethe.de/ins/cs/sr/ver.cfm?event_id=26647832
Promocija romana Biblioteka ćutanja u Kotoru
Pozivamo vas na promociju romana Biblioteka ćutanja, autora koji kroz poetičan i slojevit narativ istražuje nasljeđe, tišinu i lične mitologije. Promocija će se održati u srijedu, 08. maja 2025. godine u Kulturnom centru u Kotoru, s početkom u 20 časova.
O knjizi će govoriti:
- Dragana Erjavšek, književna kritičarka i književnica
- Jelena Nenezić, glumica
- Milo Perović, glumac
- Momčilo Zeković Zeko, autor
Roman je već izazvao pažnju čitalačke publike širom Crne Gore i regiona, a kotorska promocija biće prilika da se u jedinstvenom ambijentu Kulturnog centra dodatno produbi razgovor o tišini, identitetu i prošlosti koja oblikuje sadašnjost.
Dobrodošli!
Promocija prve zbirke poezije „Sreda je utorak u novembru“ Branka Spasića u baru Beti Ford
Promocija prve zbirke poezije „Sreda je utorak u novembru“ kantautora i pesnika Branka Spasića, u izdanju izdavačke kuće Nova Poetika, biće održana u petak, 25. aprila u 21 čas u prepoznatljivoj atmosferi beogradskog bara Beti Ford (Zetska 2).
Istoimeni naslov prethodno je muzičkom albumu koji je objavljen 2022. godine u saradnji sa izdavačkom kućom Menart, a sada se, u formi knjige, zaokružuje kao multimedijalni poetsko-muzički eksperiment. Tekstovi pesama priređeni su u literarnom obliku, u formi zbirke poezije, koja ja upotunjena grafičkim ilustracijama, koje potpisuje kantautor. Zbirka „Sreda je utorak u novembru“ obuhvata tri međusobno povezane celine – Monodrama, Entropija i Mačke iz Savamale, u kojima Spasićevu liriku oblikuju gradski haos, unutrašnji nemiri i slobodan umetnički izraz, bez potrebe za žanrovskim ili formalnim ograničenjima.
„U refleksiji sopstvenog poimanja sveta, Branko Spasić se bez straha i ikakve zadrške prepušta mislima koje prenosi čitaocu. Odraziti se znači ispoljiti se i preneti svoja osećanja rečima koje ne znaju za kompromis. Biti čovek podrazumeva shvatanje dihotomije duše i tela, te neizbežne sudare koji ne vode ničemu drugom no razdvajanju istih. Ukoliko bi posmatrali život kao jednačinu, Branko razume odnos između čoveka i vremena, brzinu nestajanja lišene straha od neprihvatanja… Niko nema monopol nad patnjom: navika je samo obrazac ponašanja a upravo je to nešto od čega Branko želi da pobegne. Doživljavajući svet kroz pukotine imaginarijuma, svestan svojih osećanja i doživljaja stvarnosti umetnik dolazi do trenutka sazrevanja. Biti na vrhu podrazumeva dugačak put ka dnu. Osloniti se na nekog isto je što i predati se nekom i bezuslovno mu verovati. Otvoriti sebe pred drugima nije hrabrost – to je vrlina. Dualnost individue se ogleda u nepoimanju vremena kao koncepta, osloboditi se toga i postati reč znači biti napokon slobodan“, navodi se u reči urednika izdanja.
O AUTORU
Branko Spasić (1990, Beograd) je muzičar, pesnik i multimedijalni umetnik. Tokom karijere svirao je i nastupao sa brojnim sastavima kao što su Bukowski, Moreuz, Sunshine (gde je bio basista i prateći vokal), a od 2020. godine je član beogradskog alt-pop benda KIKA, predvođenog Kristinom Jovanović Kikom. Njegovo stvaralaštvo je hibrid muzike, poezije i performansa, prožeto jakim autorskim pečatom.
ZEMLJI OD KAMENA LJUDI SU SVE – SAMO NE KAMEN
Objavljen novi roman Momčila Zekovića Zeka – „Biblioteka ćutanja“
U izdanju izdavačke kuće Džep sa tajnama, koja nosi ime profila Momčila Zekovića Zeka na društvenim mrežama, iz štampe je izašao novi roman ovog svestranog umjetnika – „Biblioteka ćutanja“.
U ZEMLJI OD KAMENA LJUDI SU SVE, SAMO NE KAMEN
(zapis o romanu Biblioteka ćutanja Momčila Zekovića)
Ćutanja su uvijek kriva za sve naše nesigurnosti, za naše mentalne disbalanse, za anksiozne napade i nerazumijevanja s ostatkom svijeta. Ono što nijesmo u stanju da formulišemo u nama sazrijeva, probada i okupira nas poput korova pretvarajući nas u zarobljenike sopstvenih otklona od običnosti. Nekad se tišine razbijaju naglo s posljedicama po nas i druge, a nekad se diskretno razviju u priče koje su preskočile stepenik pravog trenutka, ali nikad ne dođu kasno, što se lijepo posložilo u najsvježijem romanu Momčila Zekovića.
Ovaj književnik i muzičar napisao je najbolju knjigu do sada, što zbog spisateljskog staža koji nalaže da svaka nova bude bolja od prethodne, što zbog činjenice da njegova Biblioteka ćutanja umnogome odaje utisak da je autor, bodlerovski rečeno, unio u nju svu svoju nježnost, svu svoju dušu, svu ljubav i ljutnju. Malo je knjiga s čijim junakom dišete sinhronizovano, knjiga koje sugerišu da živite ili ste živjeli iste okolnosti u istom komadiću vječnosti i malo je knjiga u kojima ćete pronaći sebe nepremazanog slojevima pokušaja da sakrijete da osjećate svaki mogući kolektivni ponos i poraz. U zemlji od kamena ljudi su sve, samo ne kamen.
Ono u čemu je Zeković dosljedan u kompletnom svom stvaralaštvu su ton i oko za detalje, i to što uvijek ima poneka rečenica koja nastavi da živi kao podstanar u našoj svijesti i nakon što izađemo iz njegovih knjiga. Roman Biblioteka ćutanja ih ima više nego obično, i sav je od momenata koji se urežu zauvijek. Posebno završni monolog protagonistkinje done Simone koja simboliše povratak u zagrljaj poznatosti, povratak domu, sebi iskonskoj i svemu onome što joj je zapisano u krvi. Krv ne da nije voda, već je tihi (opet tihi) pokretač svega koji jednom mora da se zagrije do ključanja i vrati nas na, što bi rekla digitalna generacija, fabrička podešavanja.
S ovom knjigom smo svoji na svome i to više nego ikada, dobrovoljni zatočnici zemlje, trajanja, zaokreta i muka urezanih u kulturološki kod, njeni spasitelji i njeni zanemarivači, oni koji se divimo spoju mora i planina i oni koji, kao svaki pristojni i svjesni patriote – kritikujemo. U ovom slučaju Zeković nas vodi kroz cijeli jedan vijek i kroz vizuru nekoliko generacija, podmeće nam i ljubavnu priču i akcione scene i lirski nabijene meditacije, istorijsku dramu i melanholične meditacije da bi nas uvjerio da ova priča mora da bude pročitana kao da je naša – jer na samom kraju to i jeste. Čija bi drugo bila… Dragana Erjavšek, NK, 15. 4. 2025.
Recenzenti knjige su književni kritičar i književnik Vladimir Arsenić, dramaturg i književnik Obrad Nenezić, književnik i istoričar Slobodan Bobo Čukić i reditelj Darko Ivanović. Naslovna stranica knjige donosi upečatljivu fotografiju Saše Pavićevića, dok su za prelom i dizajn izdanja zaslužni Radoje Vešović i tim GARAŽA. Knjiga je za sada dostupna preko stranica Džep sa tajnama.
https://www.instagram.com/p/DIEGNmata5N/?next=%2F
https://www.instagram.com/p/DILtGaTtRDJ/?next=%2F
„Od kuge, zla, loša vremena, i BiH antologičara, sačuvaj nas Gospodine!“
Na vijest Radio Orašja o promociji knjige: „Antologija suvremenog hrvatskog pjesništva u BiH“, autora prof. Mate Nedića, moj komentar na stranicama Radio Orašja:
Nikola Šimić-Tonin
Najteža kletva u književnom svijetu: „Dabogda Ti Mato Nedić sastavljao Antologiju“. U BiH zavladala pošast Antologija, svaki mjesec po jedna, i onda Ti „antologičari“ idu po podobnim, sistemom „ja tebi – ti meni, i s preporukom „nemoj molim Te stavljati u antologiju „ovog – on se zakačio s „ovim“. „Od kuge, zla, loša vremena, i BiH antologičara, sačuvaj nas Gospodine!“ I amandman na molitvu: „Od antologičarske stručnosti Mate Nedića posebno, molimo Te Gospodine!“
Vidim krenulo spašavanje „Antologičara Mate“, kolegica Radica:
ANTOLOGIJA SUVREMENOGA HRVATSKOG PJESNIŠTVA U BOSNI I HERCEGOVINI KNJIŽEVNIKA MATE NEDIĆA KOJU JE VRLO STRUČNO URADIO. NO, ČITAJUĆI KOMENTARE I OBJAVE POJEDINIH KOLEGA KNJIŽEVNIKA VEZANIH ZA ANTOLOGIJU, ČUDI ME VELIKA KOLIČINA NJIHOVOG OSOBNOG JALA I SUJETE… NE ZNAM ZAŠTO JER SVE ŠTO JE OBJAVLJENO U ANTOLOGIJI IMA KNJIŽEVNO-UMJETNIČKU VRIJEDNOST ŠTO JE I SVRHA KNJIŽEVNIH ANTOLOGIJA… Ne mogoh ne odgovoriti:
Nikola Šimić-Tonin:
Daj draga Radice, izostavio je toliko značajnih pjesnika, treba je zvati Antologija podobnih pjesnika, a poznato nam je tko mu glavu nosa, zato stoji kletva, „Dabogda Ti Mato Antologiju slagao”, a brate, nekreativne osobe radi vidljivosti uzmu si za pravo slagati Antologije. U BiH zavladala pošast Antologija, svaki mjesec po jedna, pa tko s kim ne govori ne stavi ga u Antologiju. Sastavljam i ja jednu i moj prijatelj jednu… i… a Mato je poznat kao „znanstvenik” najveći živući TomislavMarijanBilosnićolog, on mu je vjerojatno, možda griješim, ali sam takvog dojma, suflirao oko Antologije. Toliko o Mati i njegovoj nazovi Antologiji.
Radica Leko:
I ja sam uvrštena, a nisam po podobnosti, mislim da sam zaslužila biti u Antologiji, obzirom na umjetničku vrijednost moje poezije… Ne znam tko je kvalitetan izostavljen, treba razlikovat pjesmotvore od poezije. Svatko ima pravo na svoje mišljenje, ali nikada o ljudima ne govorim niti pišem negativno ili, ne daj, Bože, ogorčeno i jalno. Mogu se ne slagati u mišljenju kao što se ne slažem ni s tvojim stavom o Antologiji i njezinom autoru, ali o tebi i tvojim djelima ništa negativno bez argumenata i to čvrstih… Lp!
Opet ne izdržah Ja: Nikola Šimić Tonin:
Draga Radice po Tebi su pjesmotvori: Anto Zirdum, Žarko Milenić, Šimo Ešić, Ivica Vanja Rorić, Slavica Buljan, Gloria La Marr / Nevenka Nedić (antologičar joj dodijelio nagradu za poeziju „Fra Martin Nedić”), pa Pejo Šimić… pa ako hoćeš i ja…. (uvršten u 43 antologije, od toga u 21 vani), Mašala… ne znam čime te zadužio Mato? Nagradom „Fra Martin Nedić”?… Ja ga na žalost znam iz negativnog torovskog TMB., okružja. Kako Krleža reče: „U toru je toplije ali smrdi“.
Nikola Šimić Tonin
Љиљана Ђурђић: Сенка твог осмеха
Објављена је прва књига у издању Српског књижевног друштва у едицији Друга обала – изабране приче Љиљане Ђурђић, Сенка твог осмеха.Избор сачинила Љубица Арсић, а поговор написао Саша Ћирић.
Збирка садржи приче из књига: Слике из претходног живота, Стадијум огледала, Сви на крају кажу мама и Силва Југоловенка.
Едиција Друга обала замишљенаје као подсећање на дела истакнутих преминулих чланова Српског књижевног друштва.
Књига се може преузети у канцеларији Српског књижевног друштва понедељком и уторком од 11 до 15 сати (уз прилог од 800 динара намењен за наредна издања СКД).