Promocija knjige ‚‚Zivot gospodina De Molijera‚‚ – u Palati umetnosti Madlena – 01.10.2026
U Palati umetnosti Madlena, u četvrtak, 1. oktobra, sa početkom u 19 časova održaće se promocija knjige Mihaila Bulgakova Život gospodina De Molijera.
Ovo izdanje objedinjuje Bulgakovljev biografski roman i dramu Bratstvo licemera ili Molijer, čime se pred čitaocem otvara dvostruki pogled na život i stvaralaštvo francuskog komediografa XVII veka. Bulgakov, jedan od najznačajnijih ruskih pisaca XX veka i autor kultnog romana Majstor i Margarita, fasciniran Molijerom još od detinjstva, u njegovoj ličnosti prepoznaje sudbinu umetnika koji je istovremeno bio slavljen na sceni, ali i suočen sa iskušenjima i osporavanjima u društvu.
Molijer (1622–1673), tvorac besmrtnih komedija poput Tartifa, Mizantropa i Tvrdice, svojim delima oblikovao je francuski klasicizam i satirično prikazao slabosti društva. Njegovo stvaralaštvo i danas inspiriše, a francuski jezik se često naziva „jezikom Molijera“. Bulgakov je u Molijeru prepoznao srodnu sudbinu umetnika koji se bori da sačuva slobodu stvaranja uprkos pritiscima vremena i okruženja, pa delo Život gospodina De Molijera ima univerzalnu dimenziju: ono govori o umetničkoj slobodi, odgovornosti i ceni koju umetnik plaća za svoje stvaralaštvo.
Na promociji će govoriti ugledni profesori i stručnjaci: prof. dr Kornelija Ičin (Filološki fakultet u Beogradu), prof. dr Duško Lopandić (diplomata i političar), prof. dr Bojan Kovačević (Fakultet političkih nauka) i Milan Nikolić (diplomirani filolog). Delove iz knjige interpretiraće dramski umetnik Dragan Vujić Vujke, čime će veče dobiti poseban umetnički ton.
Književno veče u Palati umetnosti Madlena biće prilika da se publika upozna sa jednim od najznačajnijih Bulgakovljevih dela, da sagleda paralelne sudbine dva velikana evropske književnosti i da kroz stručne interpretacije i umetničko čitanje doživi Bulgakovljev omaž Molijeru.
Partizanska knjiga, nova izdanja: septembar 2026.
Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je dva nova izdanja, romane Nema duge u raju Netonona Noela Ndžekerija i Rez Karoline Pihelgas.
Roman Nema duge u raju obuhvata dva veka istorije današnjeg Čada − od transsaharske trgovine robljem i kolonijalizma, preko svetskih ratova, do savremenog džihadističkog nasilja. Između brutalnosti istorije i snage utopije, Ndžekeri postavlja pitanje kakvu budućnost može izgraditi društvo koje ne zaboravlja sopstvenu prošlost.
Netonon Noel Ndžekeri je savremeni švajcarski frankofoni prozni i dramski pisac rođen u Čadu, dobitnik Nacionalne književne nagrade Čada za životno delo, kao i brojnih drugih književnih priznanja. Ndžekerijev roman je na srpski jezik prevela Zorana Rackov.
Estonska pesnikinja, prozaistkinja, prevoditeljka i urednica Karolina Pihelgas u svojim brojnim tekstovima bavi se temama sećanja, međugeneracijskih odnosa i nasilja. Za kratki roman Rez (na srpski prevela Ana Sedlačkova) dobila je prvu estonsku nagradu za žensko književno stvaralaštvo.
Line, unakinja romana Rez, odlazi na usamljeno imanje na estonskom selu, odlučna da zauvek prekine četrnaestogodišnju vezu. Dok u bašti pokušava da sastavi svoj život, pretnje bivšeg partnera ne prestaju, a istovremeno se raspada i svet koji je poznavala. Dok se Evropa priprema za rat, Line vodi svoju najvažniju bitku − da ponovo osvoji sopstveni život.
Knjige i tekstovi Netonona Noela Ndžekerija i Karoline Pihlegas do sada nisu prevođeni na srpski jezik.
Promocija monografije „Svet fantastike na papiru“
Blizu 300 radova više od 70 umetnika iz kolekcije Fondacije Mihajlović – Feniks
Četvrtak, 24. septembar 2026. godine u 19 časova
Galerija Kolarčeve zadužbine, Studentski trg 5, Beograd
U okviru izložbe „Svet fantastike na papiru“, koja je otvorena u Galeriji Kolarčeve zadužbine, Fondacija Mihajlović – Feniks organizuje promociju istoimene monografije, u četvrtak, 24. septembra 2026. godine u 19 časova.
Monografija donosi prvi obuhvatniji uvid u deo privatne porodične kolekcije Fondacije Mihajlović – Feniks, posvećen umetnosti na papiru. Na više od 250 stranica, kroz reprodukcije blizu 300 radova više od 70 umetnika, ova bogato opremljena i ilustrovana publikacija predstavlja deo zbirke koji je nastajao dugogodišnjim sistematskim prikupljanjem, a obuhvata crteže, grafike, akvarele i radove izvedene kombinovanim tehnikama na papiru.
O monografiji „Svet fantastike na papiru“, njenom nastanku, koncepciji i izboru tekstova, kao i o kolekciji i umetničkim poetikama zastupljenim u publikaciji, na promociji će govoriti:
- prof. dr Oliver Tomić,
- Ana Samardžić, master istoričarka umetnosti i kustoskinja, i
- Emilija Aćimović, master istoričarka umetnosti.
Podsećamo, izložba „Svet fantastike na papiru“ predstavlja izbor dela 62 autora iz kolekcije Fondacije Mihajlović – Feniks. Kustoskinja izložbe je Minja Velemir, istoričarka umetnosti, a postavka obuhvata crteže, grafike, akvarele i radove izvedene kombinovanim tehnikama na papiru, raspoređene kroz više tematskih celina. Među zastupljenim autorima nalaze se predstavnici Mediale i evropske fantastične umetnosti, kao i umetnici savremene scene, dok je poseban segment posvećen ex librisu, specifičnoj grafičkoj disciplini koja povezuje likovnu umetnost i kulturu knjige.
Održana beogradska promocija romana “Konačni izlaz” pisca Miljana Paunovića
Promocija romana „Konačni izlaz“ novinara i pisca Miljana Paunovića održana je sinoć u Biblioteci grada Beograda, u prepunoj Rimskoj dvorani. O ovom uzbudljivom političkom trileru govorili su novinarka Tatjana Manojlović, direktor Nove Artije Vladica Milenković i autor.
Paunović je rekao da je u svoj treći roman uložio puno energije, strasti i emocija i da je prezadovoljan prvim reakcijama čitalaca: „Zahvalan sam što ste ovde danas i što pratite moj rad. To je za jednog pisca u ovim okolnostima neprocenjivo – u smislu da se sve manje kao društvo bavimo kulturom, čitanjem, obrazovanjem.“
Paunović je istakao da je ovaj politički triler pisao tri godine.
„Naravno, sa pauzama, aktivno godinu dana, a pasivno dve godine. Razvijala se priča i želeo sam da ovaj roman bude nešto najbolje što sam do sada uradio. Konačni izlaz je posvećen svim ljudima koji se bore za istinu, prave vrednosti i koji veruju u bolje sutra i, naravno, koji se ne plaše, kao i glavni lik, novinarka Tamara Lazić, ali i njen kolega, iskusni novinar Mihajlo Mikša Jovanović.“
U vrlo emotivnom govoru, Paunović se zahvalio svim novinarima sa kojima je imao prilike da sarađuje i koji su uticali na njegov razvoj kao novinara, a potom kao pisca: „Dubravko Kolendić, Katarina Preradović, Tanja Nikolić nas gledaju sada sa neba i ja im se zahvaljujem jer su bili moji mentori, dali su svoj život za ovu profesiju, kao i Mikša Tamari u mom romanu. Hvala vam svima sa kojima radim danas, nadam se da dolaze bolji dani, kao u ‘Konačnom izlazu’.“
Tatjana Manojlović je imala zanimljivu poruku, koju je podelila sa prisutnima.
„Jedva čekam da neko ko to najbolje radi na Balkanu poslednjih petnaestak godina dođe do trećeg romana Miljana Paunovića i potom zatraži da mu se i prethodna dva urgentno dostave na čitanje, te da njegova fantazmagorija dobije ekranizaciju. Paunović je napetom pričom u svom trećem romanu proročki pokorio zlo i dao pehar dobru, vešto koristeći svoj novinarski i literarni dar. Verujem da piščeva intencija kojom podupire pobedu svetlosti nad tamom napokon treba da dobije ishodište i u realnosti“, rekla je Manojlović.
Vladica Milenković je rekao da je Nova Artija spletom okolnosti postala jedan od izdavača koji objavljuje najviše romana domaćih autora iz triler žanra, gde ubrajamo i krimi.
„Tako da je bilo logično da se negde na tom putu sretnemo sa Miljanom Paunovićem, a kako delimo iste društvene, kulturne, pa i druge vrednosti, bilo je neminovno da dođe i do saradnje“, istakao je Milenković.
Roman „Konačni izlaz“ krajem septembra biće predstavljen čitalačkoj publici u Boljevcu i Zaječaru, a dostupan je na sajtu Delfi knjižara.
Promocija romana „Konačni izlaz“ autora Miljana Paunovića 9. septembra u Biblioteci grada Beograda
Novi roman novinara i pisca Miljana Paunovića „Konačni izlaz“, objavljen početkom avgusta u izdanju Nove Artije, imaće svoju beogradsku promociju u Biblioteci grada Beograda, u sredu 9. septembra, u 18 sati.
Na ovom događaju koji će biti održan u Rimskoj dvorani gradske biblioteke, o knjizi će govoriti novinarka Tatjana Manojlović, direktor Nove Artije Vladica Milenković, i autor romana.
Paunović ne krije svoje uzbuđenje pred susret sa beogradskom čitalačkom publikom i poziva sve ljubitelje knjige da dođu na jedno kvalitetno druženje, priči o književnosti, kulturi i svemu onome što život čini boljim i lepšim.
„Na ovu promociju sam čekao osam godina, i obećavam zanimljivo veče“, rekao je kratko autor.
Paunović kaže da je roman pisao pune tri godine, da ga je započeo u Francuskoj, u prelepoj Normandiji, a završio u još lepšem Donjem Milanovcu u Srbiji. Dodaje da je ovo delo najpre posvećeno novinarima koji u ostali dosledni sebi poštujući etički i moralni kodeks profesije, ali i svim ljudima koji se bore za prave vrednosti koje nam nedostaju proteklih godina, decenija.
„Proces pisanja ovog romana trajao je duže nego što je to bilo sa prethodna dva, iz razloga što je priča kompleksnija, realnija, i što sam osećao veću odgovornost prema čitaocima nakon prva dva romana. Takođe, po zanimanju sam novinar, a poslednje što sam želeo je da izneverim svoje koleginice i kolege. Uprkos svim tim slatkim preprekama i izazovima sa kojima sam se susretao tokom pisanja, na kraju sam veoma zadovoljan“, objašnjava autor romana.
Paunović je i ovog puta ostao dosledan svom žanru – trileru, a filolog Jelena Dilber, u svojoj recenziji o ovom romanu, između ostalog je napisala:
„Iako se na prvi pogled ova knjiga svrstava u dobro oprobani žanr Miljana Paunovića, politički triler, ona ovoga puta prevazilazi te okvire. Spajajući uzbudljivu kriminalističku priču, istraživačko novinarstvo, psihološke elemente, društvenu kritiku i ozbiljno promišljanje o prirodi istine, moći i moralne odgovornosti pojedinca, postaje roman o vremenu u kojem živimo, o ljudima koji odbijaju da ćute i ceni koju istina obavezno i traži. To se vidi i u činjenici da se radnja ne oslanja samo na misteriju zločina već i na uzroke i posledice, prošlost i sadašnjost, lične tragedije i društvene potrese, pokazujući da ovo nije priča o ubistvima već o dugom putu do istine koji se meri isključivo hrabrošću“.
Dilber navodi da „Konačni izlaz“ ne razočarava svoje verne čitaoce, kao što to nisu i Paunovićeva prethodna dva romana “Soba Tajni” i “Tuneli prošlosti”.
“Najnovijim, možda i najboljim svojim delom do sada, Paunović pokazuje kako novinar i pisac u jednom samo talentom i izvanrednim idejama može da stvori štivo koje se ne čita samo zbog zapleta nego i zbog pitanja koja se njim otvaraju”, ističe recenzentkinja.
„Konačni izlaz“ prati novinarku Tamaru Lazić koja donosi odluku života i ulazi u tajni projekat ne bi li otkrila kriminalne i političke strukture koje urušavaju sistem decenijama. Priča počinje u Parizu leta 2022. godine, radnja se seli u Beograd, ali i u prelepe krajeve Srbije. Lazićeva radeći svoje istraživanje, ulazi u opasnu igru između tajnih agenata, političara i tajkuna, a celu situaciju dodatno komplikuje ubistvo njenog kolege koji je bio na tragu neverovatnog otkrića.
Promocija kapitalne foto-monografije Miloša Cvetkovića Cveleta – ovog petka u UK Parobrod
Trilogija MILOŠA CVETKOVIĆA CVELETA – petak 21. avgust u 18h, Ustanova kulture „Parobrod“
U okviru Modernator Foto Festa, u petak, 21. avgusta od 18 časova, biće predstavljena trilogija jednog od najznačajnijih novinskih fotografa kod nas, Miloša Cvetkovića Cveleta.
U pitanju je kapitalna foto-monografija koju je uredio i dizajnirao Milan Živković, a koja donosi čak 939 fotografija, predstavljajući Cveletov izuzetno bogat, svestran i dokumentaristički dragocen fotografski opus. Od umetničkih portreta i crvenog tepiha u Kanu do ruševina Vukovara, od spektakularnih zapisa sa trka Formule 1 i različitih sportskih manifestacija, do emocionalno uznemirujućih prizora ratom razorene Bosne i Kosova — Cvetković je kamerom beležio svet u njegovim najrazličitijim licima. Njegove fotografije prikazuju realnost u svim svojim slojevima, i nisu samo svedočanstvo jednog autora i jednog vremena — one su dokument, kulturno pamćenje i vizuelni trag epohe, dragocen zapis onoga što se događalo „na terenu“, a iznad svega, one su istina iz neposredne perspektive fotografa koji je kroz svoju fotografsku životnu epizodu često išao sam.
O foto-monografiji i izuzetnom fotografskom opusu Miloša Cvetkovića Cveleta na promociji će govorii:
Imre Szabo Igor Čoko Vukašin Danilović
Dođite da zajedno otvorimo stranice jednog izuzetnog fotografskog života — i pogledamo fotografije koje su postale deo našeg kolektivnog sećanja.
Modernator Foto Fest 2026 — „200 godina kasnije…“
Promocija notnog izdanja „Antologija srpske popularne pesme“
U nedelju (16. avgsust) od 12 sati, u Nišville press centru (Galerija „Paviljoin u Tvrdjavi“) – pre redovnih press konferencija sa učesncima poslednje večeri Nišvila – održaće se promocija kapitalnog notnog izdanja Udruženja kompozitora Srbije „Antologija srpske popularne pesme“ .
Ovo trotomno izdanje donosi mnoge poznate numere koje su prvi put zabeležene kao notni zapisi. Prateći istorijat razvoja popularnih žanrova, u tri sveske obrađeni su različiti periodi, pa se tako prva sveska pod nazivom Vreme šlagera orijentisala na razdoblje između 1930. i 1960, druga je u fokus postavila Vreme festivala od 1969. do 1980, i konačno, treća sveska naslovljena Vreme popa i roka, zaokružila je izbor kroz poslednje dve decenije dvadesetog veka. Sva tri toma, uz notni materijal donose i kratke biografske komentare kao i opsežne predgovore iz pera eminentnih stručnjaka, Svetolika Jakovljnjevića, dr Vesne Mikić i Petra Pece Popovića. Sve partiture osim melodijske linije, teksta pesme i harmonskih oznaka – imaju i klavirski izvod.
O značaju ovog kapitalnog izdanja u našoj kulturnoj sredini, koje je objavilo Udruženje kompozitora Srbije, govoriće kompozitori: Rade Radivojević – ujedno i predsednik UKS-a, Dragoljub Ilić Ilke, Bratislav Bata Zlatković i Branislav Dejanović – umetnički producent Nišvilla.
Partizanska knjiga, nova izdanja: jun/jul 2026.
Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je dva nova izdanja, knjige priča Nečujno, iz nečijeg ambisa Ljiljane D. Ćuk i Balon Tanje Beljanski.
Junaci nove, treće knjige priča Ljiljane D. Ćuk su čuvar muzeja koji više veruje svojim strahovima nego onome što vidi, umetnica koja pokušava da razlikuje ljubav od samoće, udovica koa kreće u gotovo epsku misiju spasavanja jednog goluba, ljudi koji se mimoilaze između poraza, navika, iluzija i svakodnevnih apsurda. U ovoj zbirci nema velikih obrta ni lakih istina, u njoj se čuju glasovi ljudi koji pokušavaju da održe ravnotežu nad sopstvenim ambisima. Ponekad dostojanstveno. Ponekad nespretno. Uvek ljudski.
Ljiljana D. Ćuk (Zrenjanin, 1982), živi i stvara u Beogradu. Objavila je knjige priča Neki drugi (2020) i Uslovi nisu bitni (2023), obe u izdanju Partizanske knjige. Učesnica je brojnih regionalnih i evropskih književnih programa, a knjiga Uslovi nisu bitni prevedena je na ukrajinski jezik 2025.
Tanja Beljanski (Novi Sad, 1975), urednica je modnog časopisa L’ Officiel Arabia. Njene priče objavljene su u mnogim regionalnim književnim časopisima, a Balon je njena debitantska knjiga.
Junakinje Tanje Beljanski putuju autobusima, vozovima, rade, čitaju, kuvaju, odlaze na more, sele se, čekaju, posmatraju gradove i ljude oko sebe. U ovim pričama se naizgled ne dešava mnogo, ali upravo u tim sitnim pomeranjima otkrivaju se usamljenost, čežnja, strast, bliskost i potreba da se pronađe mesto u svetu koji se neprestano menja.
| Razgovor sa književnicom Sesil Vajsbrot Četvrtak, 25. jun 2026. u 19 sati Francuski institut u Srbiji, Knez Mihailova 31, Beograd Ulaz slobodan. Prevod francusko-srpski obezbeđen. Roman Memorijal Razgovor sa autorkom vodi Dragana Ignjić, novinarka i urednica na RTS-u Mlada žena stoji na železničkom peronu i čeka svoj zakasneli voz. Želi da putuje na istok, u Poljsku, u onaj grad koji su njeni baka i deda nekada napustili zajedno sa njenim ocem. Upušta se u potragu za prošlošću, u trenutku kada se očevo pamćenje i sećanja na davna vremena postepeno gube, s ciljem da pronađe odgovor – ali na šta? Na tom putovanju prate je brojni glasovi: glasovi iz prošlosti, iz njene unutrašnjosti, iz nepoznatog? Nad ovom pričom lebdi tajanstvena figura snežne sove… Sesil Vajsbrot (Cécile Wajsbrot) je francuska književnica, rođena 1954. godine kao dete poljsko-jevrejskih roditelja u Parizu. Njena dela su veoma cenjena kako u Francuskoj tako i u inostranstvu. Većina njenih eseja i nekoliko romana, poput Izdaje (La trahison 1997), Memorijala (Mémorial 2005) ili Totalnog pomračenja (Totale éclipse 2014), tematizuju Holokaust i tišinu generacija o traumatičnim događajima iz prošlosti. Za roman Nevermore u prevodu na nemački jezik dobila je Lajpcišku književnu nagradu (2022) i Nagradu „Knjiga godine“ (2024). Dobitnica je i Nagrade Berlinske akademije za književnost i umetnost (2016). Međunarodnu nagradu za književnost „Aleksandar Tišma“ dobila je za celokupni književni opus (2024). Članica je Nemačke akademije za jezik i književnost. Njen roman Memorijal na srpski je prevela Ana Stošić, objavila Akademska knjiga, 2026. |
| Institut français de Serbie Zmaj Jovina 11, Belgrade Serbia |
Od fudbala do književnosti
Razgovor sa piscem Olivijeom Gezom
Četvrtak, 11. jun 2026. u 18 sati
Francuski institut u Beogradu, Knez Mihailova 31
Na francuskom i srpskom, prevod obezbeđen. Ulaz slobodan.
Fudbal i književnost imaju mnogo toga zajedničkog: uzvišenost, igra, emocije. Umetnost, sloboda, radost, strast. Stil. U svom eseju Pohvala izmicanju, nedavno prevedenom na srpski, pisac Olivije Gez govori o driblanju, o Brazilu, o poeziji kralja sportova. Olivije Gez je i stručnjak za književnost Centralne Evrope i Balkana, predavao je na Prinston univerzitetu, u Sjedinjenim Američkim Državama. Pozvali smo ga da u četvrtak 11. juna, od 18 sati, u Francuskom institutu u Beogradu, na dan početka Svetskog prvenstva u fudbalu, učestvuje u razgovoru o fudbalu i književnosti, o vezama koje spajaju te dve umetnosti.
Učestvuju :
- Olivije Gez
- Ivan Isailović
- Miloš Živković
Olivije Gez je francuski pisac i esejista rođen 1974. godine u Strazburu. Školovao se na Institutu političkih nauka u Strazburu (Sciences Po Strasbourg), na Londonskoj školi ekonomije (London School of Economics) i na Koledžu Evrope (Collège d’Europe). Sarađivao je kao novinar sa brojnim međunarodnim medijima, stekavši značajnu ekspertizu u oblasti evropskih i geopolitičkih pitanja. Takođe je predavao evropsku kulturu i književnost na Univerzitetu Prinston (2025).
Njegovo književno stvaralaštvo karakteriše izraženo interesovanje za savremenu istoriju Centralne Evrope, Nemačke i Balkana, kao i za političke i kulturne podele koje oblikuju evropski kontinent. Autor je, između ostalog, knjige Pohvala izmicanju (Éloge de l’esquive), eseja u kojem istražuje kulturu fudbala i pojam driblinga kao oblika društvene i kulturne inteligencije, povezujući ga sa širim pitanjima slobode i prevazilaženja ograničenja. Ovo delo je na srpski jezik preveo Stefan Piper, a objavila ga je izdavačka kuća FMK knjige 2024. godine, uz podršku Francuskog instituta u Srbiji.
Šire posmatrano, Olivije Gez se u svojim radovima bavi Centralnom Evropom i Balkanom, kojima pristupa istovremeno iz novinarske i književne perspektive, osvetljavajući složena istorijska nasleđa, političke tranzicije i višestruke identitete ovih regiona. Ova senzibilnost prisutna je u celokupnom njegovom opusu, koji promišlja kulturne razmene i evropska sećanja.
Njegov roman Nestanak Jozefa Mengelea objavljen je na srpskom jeziku 2018. godine u izdanju Čarobne knjige, uz podršku Francuskog instituta, u prevodu Melite Logo-Milutinović. Po ovom romanu je 2025. godine snimljen film u režiji Kirilla Serebrennikova.
Ivan Isailović diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za srpsku književnost i jezik sa opštom književnosti. Jedan je od dvojice osnivača i autora sadržaja na Jutjub kanalu „Bookvalisti”.
Miloš Živković je rođen u Beogradu 1989. godine. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radi na Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Deo je tima jutjub kanala Bookvalisti.
Književno veče u Palati umetnosti Madlena – 09.06.2026
U utorak, 9. juna, u 19 časova, u Palati umetnosti Madlena vodiće se razgovor o knjizi Kulturni transfer Evropa–Srbija u Kraljevini Jugoslaviji. Ovaj zbornik donosi bogat uvid u kulturne razmene i procese evropskog uticaja u međuratnom periodu, osvetljavajući širok raspon tema, od mode i književnosti do politike i verskih zajednica. Knjiga pokazuje kako je Srbija u tom vremenu ne samo primala evropske kulturne tokove već ih je i prilagođavala sopstvenom društvenom i političkom kontekstu.
O knjizi će govoriti ugledni naučnici: prof. dr Slobodan G. Marković, dr Aleksandra Đurić Milovanović, dr Ivana Pantelić i dr Petar S. Ćurčić. Njihova izlaganja otvoriće pitanja o francuskom kulturnom uticaju u Srbiji, ulozi evropskih ideja u oblikovanju društva, ali i o tome kako su se kulturni trendovi prelamali kroz svakodnevni život, umetnost i politiku.
Veče će obogatiti umetnički program: glumac Lazar Dubovac čitaće odlomke iz knjige, dok će muzički deo upotpuniti nastupi Irine Arsenijević i Igora Glavašića, koji će atmosferom dočarati duh međuratnog Beograda. Publika će imati priliku da kroz spoj reči i muzike oseti vreme u kojem su evropski kulturni odjeci oblikovali našu sredinu.
Zbornik je objavljen u izdanju Instituta za evropske studije i izdavačke kuće Zepter Book World, kao deo višegodišnjeg projekta „Kulturni transfer Evropa–Srbija od 19. do 21. veka“. Projekat je realizovan uz podršku Fonda za razvoj Srbije i Svetske banke, u saradnji sa Fakultetom političkih nauka, Institutom za evropske studije, Balkanološkim institutom SANU, Filološkim fakultetom i Institutom za savremenu istoriju.
Razgovor u Palati umetnosti Madlena biće prilika da se sagledaju složeni procesi kulturne razmene, da se otkrije bogatstvo evropskih uticaja u našoj kulturi i da se uživa u programu koji nas vraća u jedno od najdinamičnijih razdoblja naše istorije. Palata umetnosti Madlena, kao prostor posvećen negovanju umetnosti i kulture, ovim događajem još jednom potvrđuje svoju ulogu mesta susreta ideja, stvaralaštva i dijaloga.