(Osvrt na zbirku priča: ROBINZONI U TRENDU, autorke Dragane Džajević)
1.
Dragana Džajević (1977), mlada kragujevačka spisateljica svojom prvom knjigom pripovedaka „Robinzoni u trendu“, prijatno je iznenadila srpsku čitalačku publiku (a, nadam se, i književne kritičare, ako oni još postoje, oni stvarni, iskreni i dobronamerni. Ali, kako veli Aleksandar Čotrić u svom aforizmu: „U Srbiji su zamenjene uloge. Pisci kritikuju književne kritičare!“ Poznati aforističar je sasvim u pravu).
Draganina ljubav prema literaturi datira još od ranog detinjstva. Piše prozu, poeziju, eseistiku… „Robinzoni u trendu“ je proza njene rane mladosti, one lepe, nepovratne… Uspevši da sa dvadesetak godina „iskustva“ ostvari zreloknjiževno delo (njene priče su pravi biseri prozne književnosti), od nje se sa pravom očekuje još uspešnije dokazivanje i u široj epskoj formi – u romanu.
2.
Priče Dragane Džajević se mogu svrstati u žanr savremene kratke priče (sada već dovoljno prisutan i na našoj književnojs ceni). Niska od četrnaest pripovedaka u zbirci „Robinzoni u trendu“ (zanimljiv naslov za jednu proznu knjigu) su priče koje je autorka u potpunosti ili fragmentarno proživela (i živela) pišući o ljudima svakodnevice, njihovom bolu i tuzi, sukobima i prijateljstvu, ambijentalnim prizorima jednog (prljavog) grada, nehumanom i humanom odnosu čoveka prema svojim saplemenicima (a može iobrnuto…). Dragana ume da plastičnim i svežim jezikom svoga pripovedanja(kazivanja ili pričanja) svoje likove oslikava realno, bez mnogo ulepšavanja i naknadnog šminkanja, jer se zapravo radi, kao što već rekoh, o junacima naše svakodnevice. ( U Draganinim pričama nema ni trunke pomodnog postmodernizma, a čini se ni velikog uticaja drugih „poznatijih“ autora i njihovih dela). Odatlei zaključak da je Draganino pripovedanje samosvojno i originalna odlika ove mlade spisateljice.
3.
„Način pisanja Dragane Džajević je čist, jednostavan, sa dozom neke plavetne čednosti, iskrenosti i smirenosti unutrašnjeg života. Ona očituje suzdržanost daha, a pročišćena i jasna misao notira jednostavnost i slikovitost u kazivanju.
Autor nije kabinetski pisac. Njene priče vrcaju od slika koje su fragmenti stvarnosti, proživljeni i promišljeni u osebujne životne, a veštim vokabularomi strašću, isklesane priče“ – zapisao je književnik Radovan Vlahović uanalitičkom pogovoru Draganine knjige.
4.
Dragana Džajević uspešno vlada formom, načinompripovedanja i uspešnim oslikavanjem junaka i radnje u svakoj priči. Čitalac ćesam uvideti da se pojedine priče mogu pročitati kao literatura u kojoj se uživa, ali za mnoge od njih potrebno je duboko razmišljanje, jer se mora svesnoući u samu srž priče i Draganinog pripovedanja. Njeno pripovedanje nije ni malo„laka literatura“, koja se čita pre spavanja, već proza sa svojim porukama (ioporukama), sa specifičnom poetikom kazivanja koja mora dobro da uđe u svest ida se shvati.
Pošto ovaj tekst piše moja malenkost, koja je još uvek u posveti poeziji injenim vrednostima, i koja se još ne usuđuje da se bavi proznom literaturom,mora ovde ukazati na nešto što je posve izuzetno i jako vredno u Draganonoj prozi. Svaka priča u sebi sadrži toliko poezije (i lepote koje poezija donosi),da se autor teksta pitao nije li ova proza poezija u prozi ili nadahnuti prozno– poetski tekstovi. Došao je, ipak, do zaključka da ova knjiga donosi „čistu“prozu, kojoj poetska naslaga samo određuje smisao i lepotu kazivanja, i da se radi o prozi visokih umetničkih dometa.
5.
I ponovo Radovan Vlahović: „Robinzoni u trendu“ pokreću večne teme: života, smrti, prijateljstva, ljubavi, pravde, poštenja,poverenja… Dragana Džajević nam svojim pričama ne nudi gotova rešenja icementirane životne forme, ona nas samo podstiče na razmišljanje i saosećanje,a mi treba da tražimo naše životne definicije i naša rešenja. Time nam ona iskazuje stav da svako mora u sebi i kroz sebe pronaći odgovore na večnu upitanost.“
6.
I, zaista, ovo su PRIČE KOJE PLENE. U to sam sasvim siguran, kao što je bila sigurna i Dragana Džajević, koja ih je svojim srcem, dušom i iskustvom mlade, talentovane spisateljice ispisivala. I dok na našoj literarno – književnoj sceni bude bilo još autorki poput Dragane Džajević, savremena srpska književnost ne mora da brine za svoju budućnost. Pogotovu ona kojom se Dragana bavi – PROZNA LITERATURA.