E to se i ja ponekad pitam.
Ljudi umiru od dosade,
pa ipak se pesme čitaju manje nego umrlice.
Možda zato što su previše subjektivne,
jer objektivno gledano
ljudi više vole da slušaju o sebi nego o drugima.
Tako pesnik ostane sam.
Kao bik ili vo na livadi.
Lep je ali ga svi gledaju sa ogromne udaljenosti,
posebno kada nema ograde.
Kada su širom otvorena vrata sobe u kojoj se recituje,
ne sme niko da uđe.
Jel šta ako ih vo Ili bik vidi.
I krene da ih juri,
a oni ne razumeju šta to on hoće da im kaže.
Znaju oni da su neke reči oštre kao vrh rogova.
Ako ih probodeš kroz srce ili, ne daj Bože,
stomak pun zabljuzgane hrane – boli.
E čak i taj material za povraćanje više vredi od reči.
Od njih, od reči se ne živi.
Osim političara koji pričaju
još nerazumljivije i nejasnije
iIi govore o nekom njihovom svetu
koga samo oni razumeju – Ili bar tako misle
i koji ne odgovaraju ni na jedno tvoje pitanje.
E oni su veoma dobro plaćeni pesnici.
Njima je nekako uspelo.
Uživaju i pevaju svoje pesme.
Pa čak ni to ne rade.
Dosta puta im neko napiše.
Pošto oni nemaju vremena od silnog razmišljanja.
Zato i idu na turneje sa mlaznjacima
da bi pre došli do nas
i otkrili istinu boljeg života!
Kako možeš da kupiš više hrane,
automobila, krema, odeće itd.
E te njihove pesme naročito volimo.
Naučno fantastične.
Ako nas slušate – kažu oni –
Moći ćete da jedete 25 sati na dan.
Moći ćete da se vozite sa 15 automobila odjedanput.
Posadićemo palme na vrhove planina,
A med će teći potocima.
i da ne zaboravim i mleko ima da teče.
A i krv ima da propišamo ako ih ne budemo slušali.
I niko neće biti otpušten pa makar i ne radio.
Pa naravno – pogledajte njih kako dobro žive.
Ne rade i niko ih ne odpušta
iz onih belih velikih zgrada.
Nisu čak ni vezani, osim kravatama.
Mogu da izađu kad god požele.
Ali neće!!!
Tamo im je lepo, kada misle na nas i za nas.
A mi ne volimo da mislimo.
Zato valjda i pišem pesme.
Ili kao oni što rade u oglašavanju.
Oni su drugorazredni pesnici ali ipak dobri.
– Kupi 5 dobićeš 6.
Iako ne znam šta da radim ni sa onih 5 pari cipela
prihvatam ovu ponudu zato što su šeste za džabe.
Pa vidite koliko su dobri!
Pa možda bi i ja trebao.
Recimo: Ako saslušate mojih 15 pesama –
izrecitovaću vam još 5 za džabe!
Ili – kupite 5 knjiga sada a 5 kroz godinu dana.
Stvarno su dobri ti pesnici,
Iako se njima manje veruje – oni pričaju non stop!
Pre dnevnika, posle dnevnika, za vreme dnevnika
Pre, posle i za vreme filma, pre i posle političara…
Non stop!
– Ako odmah naručite moju prvu knjigu,
dobićete i drugu za neverovatnu cenu –
knjiga je ujedno i lepeza i stari papir.
Dobra je i da je staviš pod sto ili stolicu
ako se klate,
a i lepo gori u kaminu – romantično,
kao što to i biva u pesmama.
I ne zaboravite – to je samo za vas – jer se cenite.
Jedina intimna stvar koju vaša deca neće ni da pipnu.
Pa koga pored plej stejšena, kompjutera,
skejtbordova, surfanja, pljuvanja u dalj,
alkohola, marihuane, mobitela…
Pored svega toga – koga zanima knjiga???
Pa ni mene ne zanima.
Pa zato valjda i pišem pesme.
Ali verovali ili ne.
Najplaćeniji su trećerazredni pesnici.
Takozvani haiku majstori kratkog stila.
AAAAAA.
MMMMMMM.
BBBBB.
HMMMM.
OVAAAAAJ.
Ili filozofskog stila.
– Pobedili smo.
Zato što nismo izgubili.
I to mnogo slabiji.
Samo zato što smo dali više golova za vreme utakmice.
Pa da pogodili ste. Sportisti. Fudbaleri.
Ali ni ja nisam baš dobar govornik.
Zato valjda i pišem pesme.
MILJKOVIĆEVSKI, POEZIJU ĆE SVI PISATI, I DOBRO PRIMIJEĆENO, UOBLIČENO, KAKVE KOŠMARE OD STIHOVA ČITAMO, ŽALIM NEKAD PAPIRUS UZALUD POTROŠEN. PJESME NA VAGU, KAO GERMA, UČKUR ŠTO BI REKAO PUK…
🙂
POZZ
Slažem se,
mada nisam konkretno to hteo da kažem na prvom mestu, ali se slažem. U stvari sam primetio da pesnici najviše doprinose tome da su pesme na slabom glasu. Pesnici ili oni koji misle da to jesu kao i mogućnost da danas bez redakcije objaviš knjigu. Sa jedene strane je to dobro pošto možemo dčitati više knjiga a sa druge ostavlja pesnicima u koje se i sam ubrajam, na čast, da samocenzurom isčiste svoje poruke namenjene svetu. Taj momenat je kritičan i zato imamo gomilu reči sakupljnih u formu pesama koje su nerazumljive i autoru a i čitatelju ili slušatlju tako da ti ostavljaju jedino gorak ukus u ustima. To naravno ne pridonosi popularizaciji ove vrste umetnosti.
Na moju žalost.
Pozdrav.
DA, POSVE PODRŽAVAM VAŠU MISAO I IZREČENOST, DODALA BIH TOME I NAZOVINADRIPSOVAČKE PJESNIKE KOJI STAVE RUKU U DŽEP, NABACE ŠAL I CIGARU TE PSOVKU U PRVOM STIHU I ETO IH, NA VELIKA VRATA OSMIJEHA. FUJ, I ZGRAŽANJE, REČE JEDAN PAMETAN DA BITI PSOVAČ NE ZNAČI BITI DOBAR PJESNIK. I TA GORČINA U USTIMA KOJU SPOMINJETE POSVE JE IDENTIČNA U USTIMA NEKIH VAŠIH ISTOMIŠLJENIKA, NAPRIMJER JA, ŽALIM PAPIR, ŽALIM PAPIR… SRDAČAN POZDRAV.
LJILJANA
Naravno da psovanje samo po sebi ne čini pesmu ili priču, osim ako nije u kontekstu. Isto ni beli šal nije garant tome. Bolje je težiti pravom sadržaju sa pravim rečima.
ESTETSKI KONTEKSTUALIZIRANA PSOVKA UREDU, DAKAKO. A DANAS ŠTO JE PRAVI SADRŽAJ I PRAVE RIJEČI… MALO JE, KAKO NAPISASTE, TAKVIH. ALI IH IMA. VRIJEDNIH. KAD SU DANAS PARAMETRI VRIJEDNOSTI OIŠLI U HONDURAS, ALI VALJDA VRIJEME ZABILJEŽI POVRATAK.
Naravno da je pravi sadržaj i prava reč obojena subjektivizmom. Ali recimo za mene je svaki sadržaj pravi iz koga nešto novo naučim ili mi postavi neku stvar u drugačiji kontekst odnosno ugao gledanja tako da je doživim u potpuno drugom svetlu. Ako je usput i lepo sročen onda obično osetim mali nemir u stomaku koji mi kaže… da, to je to.
TO I JEST JEDAN OD PRIMARNIH DODIRA KNJIŽEVNOSTI I ČOVJEKA, TAJ SPOJ RIEČI, MISLI, EMOCIJE, PUNI POGODAK NARAVOUČENIJA ZA SEBE I SAV OSTALI SVIJET, PA BILO ONO I NEGATIVITETOM ODOBRENO. NEKAD SE PITAM ŠTA JE ONA MENI, KNJIŽEVNOST, A ONDA ZASTANEM U NEMOĆI IZRAZA: NEMAM RIJEČ JER JE SVAKA BLIŽE ODGOVORU A ZA MILIMETAR DALJNJA I NE MOGU JE UHVATITI MADA JE SLUTIM. U SLUTNJI I JEST TO ESENCIJALNO ŠTO ODGOVORU NEDOSTAJE.
Pa verovatno su svi odgovori u nama. Kada otkrijemo nas same, književnost nam se otkriva kao dar neba.