Postoji mnogo znakova, predosećanja i momenata u životu koji govore čoveku da je vreme za neke promene u načinu življenja, da se podvuče crta ispod napravljenog računa, ili pridigne na prste i pogleda iza horizonta, da bi se videlo gde vodi ostatak puta. Onaj ko ne oseti ništa od navedenog ima veliku šansu da i dalje tera po svome. A možda je i u pravu.
Možda prevelika briga oko nečega što bi trebalo da bude marginalna stvar, samo stvara dodatnu tegobu i troši vreme uzalud. Ja ne mogu da budem takav, možda bih voleo da jesam i zbog toga mi je budnost duše otvorena i spremna da uhvati i najslabiju najavu promena koje nadolaze. A počele su.
Dođe vreme kada časovnici počnu da se ponašaju šašavo. Kazaljke se okreću unazad, neke misli se vraćaju svom početku i čovek oseti da je postao sebičan na poseban način. Sebičluk je u tome jer više pažnje posvećuje sebi nego drugima.
Međutim, već smo rekli da se časovnici bune. Možda i štrajkuju, možda opominju na razmišljanje da najkraće vreme između dva minuta nisu šezdeset sekundi, kako man kazaljke pokazuju. Možda žele da nam saopšte da u životu važe neki drugi zakoni.
Možda, da si najbogatiji u nemaštini, najsrećniji kada je sreća daleko od tebe, najtužniji kada neko drugi pati i najvoljeniji kada ljubav shvatiš kao prijateljicu, koja svrati da joj pružiš malo topline jer je svuda hladno. Gubici čine čoveka nesrećnim jer je uobrazio da je izgubio nešto što je posedovao, a nije posedovao ništa osim sebe. Samo sebe i život, možda ni to jer se život ne da posedovati.
Život je surova realnost. jedina moguća istina za koju bi dali i sam život. U tome je njegov paradoks, zato je on sve i ništa. Sa životom je teško stajati licem u lice i smejati se istovremeno. Ako to želite, morate se našminkati iluzujama, a da mu ne izgledate kao klovn.
Desi se da dođe vreme kada želiš da ga pogledaš bez tog šminkeraja, ogoljen i stvaran. To boli, treba izdržati i ne trepnuti. Veoma je teško to uraditi.
Kao kada pri tuširanju naglo zatvorite ventil za vruću vodu, i oblije vas ledeni mlaz. U toj milisekundi osetite sličnost sa gore navedenim, i ako ruka ne krene ka ventilu, ako izdržite, moći ćete da uživate u vodi. Samo u njenoj materijalnoj osobenosti, bez opterećenja je li ona hladna ili topla.
Tako je i sa životom. Ako uživate samo u njemu, nije bitno ima li on uz sebe epitete kao što su sreća, nesreća, proćerdanost, lagodnost ili tegoba. Bitan je život, ostalo je isto što su klovnu boje i šareno.