Jelena Mandić: Razgovor sa Endijem (Vorholom)

– Crna rolka?
– Da, neobično mi prija jer je tegljiva. Dopada mi se što na rol kragni i rukavima ima diskretno svetlucave dlačice. Ali razmišljam da skratim rukave. Toplo mi je, pretoplo. Smeta mi. I želeo bih da od struka ide u balon.
– Endi, da li ste Vi to depresivni?
– Ne.
– Vi ste to rekli?
– Da, bio je to ustupak popularnom ukusu. Uostalom, moje oči su zaista ružičaste. Zatо stalno trepćem i držim delimično spuštene očne kapke.
– Kako je sve to počelo?
– Počeo sam sa crtanjem cipela a zatim golih muškaraca ali ne bih da se udaljavam od teme.
– Da li ste alergični na prirodnu dlaku?
– Ne razumem. Ne mislite valjda da je ovo moja prirodna kosa?
– Vaši filmovi su uglavnom nerazumljivi. „Jedenje“?
– Odlučio sam se za tu pečurku jer ju je bilo gotovo nemoguće sažvakati. Bila je to ne samo nevidljiva, nego i nepostojeća pečurka – gumena.
– Na opšte čuđenje Vi ste se oporavili?
– Bio sam upucan. Ali sada mi je dobro. Imam korset.
– Da li to znači da ste sada blago utegnuti?
– Skladno građen.