(izdavač: SLUŽBENI GLASNIK
BEOGRAD – 2011)
Autori ove izuzetno vredne publikacije (Petar Popović i Mihajlo Pantić ) su se svaki na svoj način i odvojeno osvrnuli na vreme u kom su odrastali, vreme u kom su stvorene takve vrednosti bez kojih bi svaki pokušaj pisanja Yu-rok istorije bio praktično unapred osuđen na propast. Za nas starije, koji smo život „potrošili“ na rokenrol, ovakvih knjiga nikada dosta, knjiga sa isključivim temama o pop muzici, kako je tada glasio odomaćen termin za rokenrol u Srbiji i Jugoslaviji.
Manirom iskusnog pisca koji se kao akter dokazao što kroz organizovanje rok koncerata, što u ulozi zaljubljenika onog , ispred ali i iza stejdža , Popović nas svojim pisanjem vraća u vreme ono, rock pionirsko i post, jer Jugoslavija je već tada bila deo sveta u kulturnim nekim segmentima. Na koncu , mi Popovića i analogne mu, nismo učinili velikim , oni su veliki sami po sebi , veliko je vreme u kom su živeli, veliko je nj. Delo. Rođen u pravo vreme, rekao bih, stigao je sve u muzici progresivno ispratiti i u potpunosti staviti na papir validnu rokenrol priču o najznačajnijim dekadama u nas.
Usput, nisam ubeđen u kompetentnost i iskrenost onih rođenih potkraj šesdesetih i kasnije , stvarno nisam ubeđen (ni ja niti mnogi drugi) stoga ovu Popovićevu prihvatam bezrezervno. Knjige sa ovakvom, posve zahtevnom tematikom i mogu napisati samo oni koji su odrasli u neposrednom rok okruženju, te otuda i ne čudi srastanje sa istom. Rokenrol je džoker priča u Popovićevom književnom opusu, i to ne sporim! Autor nas, ponovo naglašavam, vraća u ono zlatno, pionirsko rokenrol vreme šesdesetih, tu je i prisnost sa predvodnicima te scene koja je itekako primetna, naravno , a svedok je i ključnih i manje značajnih ( ukoliko je takvih u šesdesetim uopšte i bilo ) dešavanja, te , počev od Gitarijade na Sajmištu i generalno druge polovine pomenute dekade koja je iz korena promenila ne samo Jugoslaviju nego i ceo svet ! Ta specifičnost odrastanja u toj , drugoj polovini šesdesetih dojmila se iskrenošću i željom za poistovećivanjem sa srodnim generacijama na ’Zapadu’ i SAD , tako da je krajnji rezultat tog, bio nekoliko hiljada formiranih VISova u ex-Yu, podržanih specijalizovanim rok-radijskim i tv-emisijama, uz pokretanje srodnih muzičkih magazina (Ritam, Ladin Džuboks, Pop Express, Džuboks druge generacije – 1974), a svoje stranice posvećene isključivo popularnoj (pop ) muzici i modi tada su pored lista „Čik“, imali gotovo svi nedeljnici. Rok-euforija je tada zahvatila mlade, i takva, enormna popularnost/zainteresovanost se sasvim sigurno nikada neće ponoviti. Sve su to samo razlozi da se svedočenja Mihajla Pantića, a pogotovo Petra Popovića shvate najozbiljnije jer dolaze iz pera kompetentnih autora.
To su , naprosto , štiva od neprocenjivog značaja za sve nas ali i za neke buduće sukcesore . Od prvog džuboks automata u hotelu Moskva , prve EP ploče grupe Iskre (Stalaktit/ Šeba/ Rokenrol za dobro jutro/Zvončići) za koju stoji da je izašla 1964. godine (mada u dokumentciji koju posedujem stoji da je ploča izašla sa zakašnjenjem, i to 15. 05. 1965. godine) preko Muzičkog automata – Nikole Karaklajića , Parada ritma , radija Luksemburg, grupa Elipse , Siluete , Zlatni dečaci , ali i onim , kultnim radijskim emisijama ’ Veče uz radio ’( zbog koje ponedeljkom nismo izlazili na korzo ) i drugom , onom, Sastanak u devet i pet ’ , nedeljom , koju smo slušali onako , iz kreveta …..
Tako je bilo u celoj Jugoslaviji. Popović nas provodi i kroz dekadu sedamdesetih , uz storije o aktuelnim rock sastavima tada , zatim novotalasnim grupama osamdesetih uz veći broj izuteno kvalitetnih i retkih fotografija.
Panitćeva priča oslikava godine potkraj šesdestih i kasnije , što je i logično , obzirom da se radi o osam godina mlađem koautoru ove knjige i nj. viđenju , pirsećanju određenih događaja iz detinjstva , mladosti uopšte ……Prvi Fender , Korni grupa, Džuboks magazin druge generacije, Yu grupa, koncerti u novobeogradskoj Hali sportova, Pop mašini, grupama „Svremena na vreme“, Smaku, Labortoriji zvuka, K2/EKV i transformaciji rokenrola potkraj sedamdesetih. Sadržaj knjige je vrlo ilustrativan, pisan jezikom vrsnih poznavalaca rokenrola onog , pionirskog i post mu, tako da je to sasvim garancija vrednog štiva koje ne sme ostati bez odjeka! Odličan potez „Službenog glasnika“ uz očekivanje da će naslovima sa rock tematikom i u buduće posvećivati dužnu pažnju!