Autor prikaza: ŽIVKO IVKOVIĆ
Izdavač: Geopoetika
Beograd — 2012.
Raj Kuder je kao vanserijski gitarist i kompozitor poznat širem krugu poštovalaca njegovog stvaralačkog muzičkog opusa, ali Priče iz L.A. su odlična prilika da se uverimo i u njegove književne vrednosti. Kuder se ovde predstavlja u izuzetno osobenom svetlu. Podsetiću: priča sa zapadne obale nikada dosta, tako da su i ove Kuderove sažete u pomenutoj knjizi, vredne interesovanja, pobuđuju pažnju.
Pisana na specifičan autorov način, knjiga je uglavnom bazirana na likovima iz kakvog-takvog, ali muzičkog sveta. Naravno i u ovim dominira tamna strana življenja prekobarskog, izuzev za iluzioniste, ubeđene u prekonoćno dostizanje „american dreama“! Glavni likovi ovde imaju svoje priče, više nego zanimljivo okruženje, a sve zajedno je rekapitulacija specifičnosti u odnosu na ostale SAD gradove.
Usput, negde, dolazimo i do definicije da su marijači klasa meleza koja praktikuje primitivnu muziku imigranata i nostalgičara. Dolazimo i do saznanja vezanih za sveukupnu surovost življenja siromašnog staleža u LA, bez obzira na kvalifikaciju i zanimanje. Tu je i neizbežna policijska brutalnost uperena, uglavnom, protivu crnačkog i meksičkog stanovništva jer oni su dežurni krivci. U tom gradu postoji logično je i ona druga, svetlija i mnogo raskošnija strana življenja, a koju tek treba otkriti, uživati u njoj…
Autor se dotiče i svima nama poznatog 66 autoputa (Route 66) i nj. žitelja, te činjenici da su belci na severnoj , a crnci na južnoj strani, razdvojeni naravno dvema šesticama, podrazumevajuća diskriminacija, šta li, tek tipična za U.S podneblje kada su u pitanju dekade četrdesetih i pedesetih.
Kuder je stilski samosvojan, a što na koncu svakog književnog stvaraoca (pa i njega ) čini osobenim. Stekao sam utisak da slike ličnosti koje stvaramo po osnovu Kuderovih temeljnih opisa podsećaju na određene takve iz štiva Bukovskog, mada u mnogo , mnogo prefinjenijoj varijanti jer ličnosti kojima se on, Henri, bavio su mnogo grublje, primitivnije i sa naglaskom na vulgarnost. Kuderovi likovi doživljajvaju sjaj i bedu na način da su tu rođeni, odrasli i egzistiraju u gradu koji je za njih ceo svet (citat: „Predivno je – okean, ptice i ljudi. Kao da imaš toliko prijatelja i svi oni svaki dan dolaze da te posete . Velik je svaki dan!“)
Versko-medijsko zatupljivanje servirano putem radio-stanica na adrese izgubljenih duša, sažeto samo u jednoj (citat: „Dame i gospodo, vreme je za čas sa brojanicom – Sveta bogorodice , milosti puna!“), i kako se razvoj događaja u svakoj priči zahuktava, prirodno je da čitajući održavate napetost u očekivanju raspleta koji će potrajati, ali „the end“ Kuderovih priča dolazi nenadano.
Krenete u drugu priču tako, ali ste još pod utiskom upravo pročitane. Tu je draž ove knjige.
Na koncu, kada vas sadržaj jedne knjige drži budnim do kasnih noćnih časova, zasigurno da se tu radi o vrednom štivu, a što je u ovom Kuderovom slučaju sasvim izvesno i preporuka za pročitati je: pod obavezno!