Off line
Eto, bliži se nova godina. Još jedna više. Prva kriza srednjih godina ‘spucala’ me je već u dvadeset i devetoj, jer sam se bojao kročiti u tridesetu.
Trideseta mi je bila strašna, tačno sam želio izvršiti suicid prije tog kobnog rođendana. Razmišljo sam: ‘Hej, ko će biti star? Osjećam se kao da mi je petnaest godina’…
Prebrodio sam je tako što je ona sama od sebe prošla u trideset i trećoj. Sada me nije strah četrdeset i sedmog,osmog…. rođendana, koji će biti za koji mjesec, godinu. Ne znam zašto… Valjda sam se pomirio sa činjenicom da godine idu htio ili ne, bez obzira kako mi sami sebe vidimo.
Kažu da se sljedeća kriza javlja baš u četrdeset i nekoj,kod žena kao žešće, kod muškaraca isto samo ne pokazuju tako burno. Ništa nam ostalo nije važno, ni smanjena fizička, ni smanjena psihička kondicija, ni pomanjkanje vremena usljed silnih obaveza, koliko nam je važno to da neko ne detektuje naše bore oko očiju i usta. Sve možete shvatiti iz uvriježenih razgovora sa ljudima…
Ukoliko vam ‘spuste’ broj godina za desetak, petnaest, dvadeset, dvadest i pet godina, iako zvuči komplimentirajuće, ono može i ne mora značiti ništa dobro. Nasi ljudi svakoj osobi na čijem se licu prepoznaje nota zrelosti iz kulture oduzimaju određeni broj ljeta od doživljenih. To je stvar našega bontona. Svakome se spušta broj godina i nije ljubazno ne učiniti to… Kada vam neko kaže koliko ima godina, pametno bi od vas bilo naglas povikati, ‘ne bih vam nikada dao toliko!’ Bez toga, svako bi se uvrijedio i zapamtio vam vašu drskost.
Narocito dame iza tridesete.
Ono što niko ne bi želio doživjeti jeste da kaže koliko ima godina, ukoliko ih ima mnogo prema standardnim starosnim mjerilima, i da sagovornik ne odgovori ništa na to.prosto pecuti….
Kada vas počnu persirati, ukoliko im uniforma, zvanje, institucija i statut firme to ne nalažu, znači da ste se počele borati. Kada vam u konverzaciji počnu malo na ti, malo na vi, znači da se, pak, dvoume kolko vam je zaparavo godina,….
Prvi put kada vam kažu ‘gospođo’ ili gospodine, sem ako baš ne znaju da to jeste jer vodite sa sobom djecu, znači da ste kročili u četrdesete – izgledom.
Pitajte djecu. Ne svoju djecu, jer vas ona ne doživljavaju objektivno. Pitajte tuđu djecu, onu koju ste tek upoznali, koliko bi vam dala godina. Djeca ne znaju kakav godine imaju značaj u odrasloj dobi. Ona će vam kazati tačno ono što misle.
Biti u srednjem dobu nije toliko strašno kada se pomirite sa činjenicom da svi stare i da je to normalno. Uživajmo, prijeteljice i prijetelji u svojoj mladosti, jer svi smo mi mladi do onoga momenta kada nam počnu ustajati u autobusima…
Ako počnu,danas se taj obicaj nažalost, pardon, na sreću, izgubio…..