Izdavač: LAGUNA
Godina izdanja: 1. oktobar 2015.
ISBN: 978-86-521-1951-6
Autor prikaza: Živko Ivković
Osvrtati se po ko zna koji put na Džeka Keruaka (i ne samo na “On The Road”), možemo, potrebno je i sa pravom to svi činimo, jer u pitanju je jedan od predvodnika bitničkog pokreta (uz Vilijama Barouza, Alena Ginzberga i Nila Kasidija), pokreta koji svoj vrhunac doživljava u pedesetim prošlog veka. I to su najznačajnija imena ovog (uz još nekolicinu), koji vidim i kao hipi preteču! Keruakovo bitničko štivo je odigralo ne malu ulogu u kreiranju samosvesti mladih tokom pedesetih, da bi tokom šezdesetih taj pokret evoluirao ili se transformisao , kako god, u svetski maspok hipi pokret, tako da stoji ona po kojoj su mladi na temelju te , bitničke ideje izmenili svet . I danas, gotovo šest decenija od prvog objavljivanja On The Road , da se zaključiti kako je u pitanju na samo kultno i najpopularnije štivo medju generacija uz to odraslim , nego i besmrtno !
To , da li i koliko ovaj naslov danas znači mladima , nije mi poznato , mada mi predubedjenje govori negativno iz razloga intelektualnog sakaćenja istih. Borba protiv ustajalosti dotadašnjeg načina vaspitavanja, odrastanja i svega konvencionalnog , sa kojom su krenuli Keruak , Ginzberg , Barouz i nekolcina je rezultirala postignutim i to je nesporno .Naravno , sve je krenulo sa Amerikom , otadžbinom kvazidemokratije , koju je Keruak tako verno oslikao , spontano prenoseći impresije sa putovanja, ma gde da se zatekao. Glavni likovi u knjizi Stari Bik Li ( Vilijam Barouz ), Karlo Marks ( Alen Ginzberg ), Din Morijarti ( Nil Kasidi ) i Sal Paradajz ( autor ) su ljudi ludi za životom, spremni na maksimum sopstvene uložnosti i svega što taj još neproživljeni i neistraženi pruža. Keruak je tako i pisao to , da je On The Road isuviše fantastična priča , tako da ne bi smela ostati neispričana.
Negde usput , u ruku će mu biti stavljen biser , biser kroz koji će on više nego li verno oslikati svoju domovinu četrdesetih I pedesetih, mentalitet koji se umnogome razlikovao od perioda koji će uslediti , te će se u svojoj ranoj starosti udaljiti od utopističke one, zavredjivanja posvete duha svetoga imenice imoralnih ali shvatljvih činilaca tog vremena od kog su junaci ove knjige odudarali .Autostopiranje donosi sve one dogodovštine bez kojih to i ne bi imalo smisla , jer , privilegija su onih koji su ih iskusili, na način zacrtanog im cilja, a taj će se već ukazati, uz svu slobodu dostupnu samo odlučnima i istraajnima uz ubedjenje da , naravno , čine pravu stvar ! Sve samo ne ostati podveden pod ugnjetavani kreten srednje klase .Do tada ( četrdesetih i pedesetih ) generacije u USA su podizane na način kako je to već bilo ustanovljeno ( hrišćanskoprotestantskom utopijom ) , ali se dogodilo to budjenje uma , otrzanje iz usnulosti unapred im propisane svakodnevice, i tu su bitnici odigrali značajnu ulogu , te su tako oni i prednjačili u posteriori vremenu i dogadjajima vezanim za muziku, književnost , film i generalno procvat kultutre u svetu . Keruak je tako , možda i sluteći napisao odu Americi ( Halapljivo sam gledao kroz prozor kuće sa štukaturama, palme, autobioskope, čitavo to ludilo , tu obećanu zemlju u ritama, jedan fantastičan zavrsetak Amerike ) , tek , ta jedna jedina rečenica je više nego li dovoljna za stvaranje zaokružene slike nj. domovine . Jedanputa samo pročitate Na putu i shvatite svu književnu veličnu Keruakovu . Padaju u vodu ini književnici , posečeni njegovi britkim perom , do tada pročitani padaju u zasenak jer , njegova iskrenost vas ne tapše po ramenu , prosto vas mami , ta , grli , ostaje sa vama i nakon pauze koju napravite u čitanju , tera vas na razmišljanje o mogućem sledu dogadjaja i sve u susret novim likovima koji će se upetljati u nastavak . Pročitate tako četvrtinu Keruakovog On The Road naslova i naidjete na rečenicu u kojoj stoji da je sve to samo početak proživljenog !! Uzbudjenost životom , onim što vam taj nudi , zato iskoristiti maksimalno , iscediti iz tog , samo jednog , apsolutno sve , da ne ostane ni kap kajanja za propušteniim jer , to je kapiranje radosti života .
Da, bilo je to vreme džeza (Lestera Janga , Telonijusa Manka , Djuka Elingtona ) koji se slušao i na žurevima, onim najludjim , a odllazilo se i na koncerte tih poznatih ! Naravno , On The Road ne bi bio to što je da se ne pominje i Jugoslavija . Podećanja radi , ličnost iz knjige , Stari Bik Li se oženio groficom iz predratne Yuge . To da su Na putu upile i generacije sa našeg kontinenta stoji , inspirisane tako Keruakovim autostopiranjem po Americi, gotovo preslikano se odvijalo i na našem , doduše nešto kasnije .Tako das u čak i Dubrovački trubaduri svirali Auto stop ! Džez se u tim zlatnim godinama svirao u prostorima koje su više nalikovale na rupe ili jazbine, kako god , to je bila Amerika džeza i ljudi gladnih uzbzdjenja , a dogadjaji su se smenjivali vrtoglavo, čovek prosto nije imao vremena ni za zaprepašćenje u kritičnim situacijama (Čitav taj stari put iz prošlosti , vrtoglavo se odmotavao , kao da je čaša prevrnuta i sve je palo u ludilo . Anonimnost na svetu ovom , bolja je od slave nebeske jer , šta su nebesa. Sve je to u glavi).
Tako su On The Road junaci putujući sa istoka na zapad ( više puta ) u tim poznim četrdesetim i startnih pedesetih , doživljavali nevidjene avanture , ludovali i provodili se na samo sebi svojstven način, možda i za njihovo podneblje neuobičajeno , ali obrazac za neke buduće generacije , već je tada bio ispisan . Na koncu , napisati kako su im sva ta silna putovanja sa istoka na zapad i obrnuto bila nedovoljna te su zapucali put Meksika je samo razlog više starijiima da obnove gradivo, a mladima da se na pravi način upoznaju sa rodonačelnicima bit pokreta i nj. načinom života nakon Drugog Svetskog Rata. U pogovoru ćete naći detaljno i hronološki predstavljen Keruakov književni opus , počev od onog prvog , More je moj brat iz 1943. godine preko ovog Na putu pa zaključno sa posthumnim Pik , te se potraga za nenabavljenim naslovima tako nameće .
U Šapcu, 23. oktobra 2015. godine