Leži pri dnu plakara. Edicija „Krug“, Kruševac. Biblioteka „DEČJA KNJIGA“. Ulica Radomira Jakovljevića bb. Dizajn: Miroljub Anđelković. Tisak: RO OGNIZ, OOUR „Litoštampa“, Osijek 1988. godina.
Taj. Iz knjižare. Kupovni. Mada smo pravili i improvizovane. U njemu mahom fotografije nastale od rođenja do 1990. godine. Zove me retko, obično nedeljom kada vetar jezivo duva a mobilni telefon se ne oglašava.
Obrćem stranice. Sanja je slatka, očiju boje kestena, plave kose i malo stidljiva. Ima beli štrikani džemper sa plavim prugama. Mornarski. Izrasla je u lepoticu i danas (slučajnost?) radi na prekookeanskim brodovima. Ne znam da li je udata i da li ima dece. Na ulici mi klimne glavom ako je ponekad slučajno sretnem. Njena sestra od tetke, Ivana, ima plave oči i tamniju kosu. Žuti duks i parče sendviča u salveti u desnoj ruci. Smeje se. Katkad nosi plavu jaknu i tamnocrvenu maramu sa belim šarama na glavi. Proleće je vetrovito… Danas je udata i ima dete. Da li još uvek sa majkom drži onaj lokal? Da li je još uvek u zemlji? Da li se čuje sa ocem? Ne znam. Kada je preminula njena baka Živka, jedna od legendarnih baka iz ulice, prodali su stan. Mnogo ljudi se odselilo.
Boki je uvek bio mangup i pozira, pokazuje đavolje rogove, kažiprsti mu štrče iznad slepoočnica. Kasnije je radio kao policajac. Nosio je u sebi tu strast za gitarom, motorima i brzom vožnjom i doživeo je sudar. Ma ne, živ je, imao je ludu sreću i niko nije bio ozbiljno povređen iako je motor odleteo skoro četrdeset metara! Samo ogrebotine, otekline, plaćene odštete i kazne uz oduzimanje dozvole. Sudar mu se dogodio van dužnosti. Nastavio je da radi kao policajac i godinu dana kasnije zatražio dvonedeljnu vizu za Englesku. Kao razlog je naveo da jednom uživo, bar jednom u životu, želi da vidi taj derbi Mančester-Liverpul i oseti atmosferu. Nekim čudom, odobrena mu je viza na šest meseci! Spakovao je kofere, napustio policiju i nije se vraćao nekoliko godina. Oženio se, dobio dvoje dece i trenutno radi na kruzerima. Nabavio je i neke nove muzičke uređaje i u budućnosti bi želeo da se bavi muzikom i ima sopstveni studio jer je to ipak njegova prva ljubav.
Njegov mlađi brat Zoran mi na fotografiji pokazuje metak, onaj sa gumenim pljosnatim vrhom što se po principu vakuuma prilepi na staklo kada ga ispališ. Dejan ima plavu sportsku trenerku i u krilu drži mačku koju češlja. Ozbiljan je. Ne znam da li je završio Pravni fakultet. Ne znam da li i dalje tezgari sa gitarom po klubovima.
Ja imam pleteni crveni džemper i beli šal sa plavim i crnim prugama. Ponekad prosti dvobojni, crveno-beli šal. Naravno, „Zvezdu“ ne pratim već dvanaest godina a televizor u sobi uključim jednom godišnje. Od uvođenja digitalizacije nisam ni pokušavao. Na nekim fotografijama držim cveće, lišće i igračke. Jedna od igračaka – robot sa pištoljem na baterije koji može da okreće trup ili hoda – mi je posebno zanimljiva jer se, ako me pamćenje služi, može videti u prvom delu „Gremlina“ u par kadrova. Poklon od pokojne bake koja je boravila u inostranstvu? Ili je ipak kupljen u tadašnjoj „Robnoj kući Beograd“ od polugodišnjeg ušteđenog džeparca? Moraću da ponovo pogledam „Gremline“.
Fotografija načinjena na kraju prvog razreda osnovne škole je lepa i bolna. U centru prvog reda, nasmejana u crvenoj haljini sedi Violeta M. koju je smrt sustigla u dvadeset i nekoj. Nesreća na neosvetljenom autoputu. Rođena je istog dana i meseca kao i ja i tog dana bi oboje poslužili razred slatkišima. Njen stariji brat, nekadašnji strah i trepet osnovaca je skoro posetio moj šalter da obnovi dečiji dodatak. Nije imao svu potrebnu dokumentaciju. „Trenutno mi fali fotokopija očeve zdravstvene knjižice. U Beogradu je sa njim, na klinici. Operacija. Srce.“ Razumeo sam. I moj otac je jako loše i svakodnevno strepim za njega. Prihvatio sam zahtev i zamolio ga da dostavi knjižicu kad može. U mislima sam mu poželeo sreću.
Vetar duva sve jače i duša se steže. Znam, to je znak da priču privedem kraju, da spomenar želi natrag na svoje mesto, u plakar. Da i dalje odoleva zubu vremena kao i ostali spomenari, leksikoni i albumi koji čuvaju nevinost naših detinjstava.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *