Ne, nemojte mi samo to ne Vaše mišljenje me uopšte Drugim rečima ako zanemarim pretpostavku da ste na kraju nakraj srca vi očigledno imate Sve te ribizle i zavese od Pardon Ribizle i zavesa Iza ovog katanca Kroz ova ratanca vratanca ulazite u malo srpsko pozorište ne u naslov Prolećna sezona kratki dani obožavanja već u običan septet po redosledu kobajagi pojavljivanja na sceni doduše sa skrivenim činovima ali likovi su tu slatki slani zabibereni sve do zavese i potpisa autora sa zakovrčenim ić u genitivu A likovi Prvo gazda pa gazdarica gazdaričina mlađa blamaža pa gazdina ljubavnica kojoj gazdarica priželjkuje da vidi pete ali Bože moj pozorište ište utočište umesto strugane repe strugane pete kad se sve zaboravlja osim da se diše Stvarno kako nijednom reditelju još nijedan glumac nije na sceni kinuo ili brknuo u džep da opipa kintu samo šipak On je solo Ima dva-tri monologa u lonac zbog akustike crtu ne prelazi obeleženu kredom Gazda ga tera da odnese ribizle i gazdarica ga prima sedi na tu hoklicu kalfa u negližeu dok se sufler hvata za glavu kalfa je pogrešio što je ribizle hteo da uruči u kupatilu Gazdarica u daljem tekstu g-ica manikira nožne prste bojom ribizli i ima grgurav porub na cvetnoj haljini od kolena do kolena noge joj se što bi rekao ludi Branko koje on ne sme da gleda ali gleda ne on oči Kalfa mora da otpije penu jer gazdarica voli čisto “jelenče” a on za to vreme vidi rogove na njenoj glavi rečeno je gazda ima ljubavnicu da li je rečeno proveravam rečeno je i tako srpski komad šljapka po kupatilu sve dok ne počne drugi čin koji ubija u pojam Koji treba preskočiti jer je gazdina ljubavnica sa svojim ljubavnikom u njegovom bračnom krevetu sve pod kontrolom reditelja a publika ste vi vi i vi i Jeo si ribizle kaže mu gazdarica u trećem činu Nisam Jesi jesi crveno ti oko usta Zatim ona maše rukama manikir se sporo suši sufler se ma ništa sufler Kad jednog dana a taj dan će doći usedne na gazdino mesto i on će slati bokor ribizli pa bokor ne bokal a ne može ni buket svojoj ljubavnici iz A šta bi s gazdaričinom sestrom Ništa imala slobodan dan Iskoristila ga za tezgu U konkurentskom pozorištu Tako je Na kraju zavesa preko lica autora ove razbokorene kore San i život život i sto sto i petoparac Srce bubreg želudac i sto na stolu sam kusao pasulj nekad s mesom nekad klot onaj u Resniku beše bolji trebio sam na njemu pirinač tražeći ne tražeći glupo je i posle jeo sutlijaš rešavajući ukrštene reči vrsta začina cimet Peo sam se na svoj sto da uhvatim svet za i svet mi se smejao-jao sasvim opravdano bio je niži od mene Na tom stolu sam ti pisao pisao strasna pisma pisma koja su te dovela dovela i ti si sedela na stolu sedela gola gola gola si sedela i ja sam ti ljubio kolena uobražavajući da si ti Hana a ja Davičo Jednom davno ima otad dobrih sa stola sam ulovio muvu izbacio sam je s dlana da leti kao leptir od sveta do sveta kroz jedan prozor Na stolu sam držao glavu poleglu glavu svoju glavu kao glavu u škembetu jer nisam znao šta da radim zato sam lupao glavom o tablu stola o o o znači tri puta Na stolu sam čitao dugo dugo čitao tvoje oproštajno pismo s pravilnom interpunkcijom a najviše uzvičnika u kom mi prebacuješ neverstvo sasvim opravdano ne pismo već neverstvo Jednom sam se srušio o da srušio ispod stola nisam mogao da pronađem krevet i tu sam zaspao ispod ispod svoda stola sanjajući da kraj mene protiče Moravica Moj život je prepun stola pun prepun stola i njegove šume i vetra u granama vetra u toj drvenariji nekad je kucalo hrasta srce ove proze…