Sve vreme sam ih posmatrao. Mačka je brižno lizala svoje mače koje se o nju privijalo očajnički odajući utisak bespomoćnosti jednog bića što je tek došlo na svet. Jedini oslonac, jedina sigurnost bila je majka. Nakon rutinskog maženja i dojenja, mačka je u čeljusti uzela čedo i odnela ga do ivice terase,odakle ga je bacila na tlo gde je bespomoćno mjaukalo. Majka mačka je sišla, ponovo ga uzela u svoja usta i popela se na terasu gde je počela da ga mazi. Nije prošlo mnogo kada ga je iznova odvela do ivice i bacila, ne bi li ga opet uzela i popela se sa njim na terasu. Ceo taj proces istovetnih radnji mačka je ponovila devet puta. Sve dok mače nije izdahnulo. Iako je bilo mrtvo, mačka ga je uzela. Donela je svoje čedo ispred mene i pojela ga sa slašću. Kada je sažvakala sopstveno dete, skočila je na moje rame i prošaputala jezikom čoveka:
– Sada imam još devet života. Koliko sam svojih mačića ubila ni sama ne znam, ali sam tako sebi obezbedila dugovečnost. Toliko sam stara da sam i ljudski jezik naučila.
Nisam bio iznenađen. Bio sam ponosan. Ostvarila mi se želja. Setio sam se rođendana. Majka bi donela tortu a ja bih pomislio želju i dunuo svećice.Svake godine želja je bila istovetna. Oduvek sam želeo da razgovaram sa životinjama. Danas, kada više nisam dete želja iz detinjstva mi se ispunila. Sedeo sam i pričao sa mačkom kao da razgovaram sa čovekom. Čuda su moguća. Bilo je vreme da poželim nešto novo, pa sam u skladu sa tim priupitao mačku:
– Vidim da poznaješ tajnu dugovečnosti. Da li mi možeš reći kako to kod ljudi funkcioniše? Šta da radim kako bi sebi obezbedio besmrtnost?
Tražio sam da mi da neki recept ili savet a mačka mi odgovori:
– Stvar je prosta. Moraš uraditi isto što i ja. Problem je samo što je vama Bog dao jedan život a nas mačke je stvorio đavo i podario nam devet života. Za razliku od vašeg tvorca, naš nije bio škrt. Prvo moraš da se oženiš, pa da napraviš puno dece sa kojom odmah nakon rođenja, kao što si video, znaš šta treba činiti.
Zoran Antonijević, rođen je 28. marta 1979. godine u Smederevskoj Palanci.
Živi i radi u Mladenovcu. Piše poeziju, haiku, aforizme, kratke priče i književne prikaze. Objavio je četiri zbirke pesama: Snovi oblačara (2003), izdavač biblioteka Despot Stefan Lazarević, Mladenovac, Sabor senki (2009), specijalno izdanje Šumadijskih metafora, Mladenovac, Srce obavijeno zmijom (2011), izdavač biblioteka Ljubomir Nenadović, Valjevo, Crna kuća (2016), izdavač Društvo za afirmaciju kulture –Presing, Mladenovac.
Objavljivao u časopisima Svitak, Savremenik, Kolonada, Diogen (Švedska), slovenačkoj reviji Apokalipsa, Failed haiku (Velika Britanija), Black mamba (Afrika), Zborniku Kaboocha (Hrvatska), mnogobrojnim zbornicima, fanzinima i internet portalima u zemlji i regionu.