Dokumentarni hitovi u selekciji Prime time na Beldocsu

Rolerkoster emocija, pregršt uzbuđenja i sijaset tema od kojih zastaje dah očekuju publiku u programu Prime Time (Udarni termin) tokom predstojećeg 13. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će na više lokacija u Beogradu i onlajn biti održan od 3. do 10. septembra. U ovoj programskoj celini biće prikazivana dela koja su nagrađena priznanjima na najprestižnijim svetskim festivalima i Oskar nominacijama, kao i filmovi potvrđenih autora koji ne prezaju da istražuju priče koje menjaju svet.

 

Britanski „Nomad: Tragovima Brusa Četvina” (Nomad: In the Footsteps of Bruce Chatwin) u režiji čuvenog nemačkog reditelja Vernera Hercoga, predstavlja odu prijateljstvu i lični test fizičke i mentalne izdržljivosti koje krase ovog autora. Trideset godina nakon smrti prijatelja, pisca i avanturiste Četvina, Hercog je krenuo njegovim stopama kroz Saharu, inspirisan zajedničkom strašću prema nomadskom životu.

 

U holandsko-litvanskoj „Državnoj sahrani” (State Funeral) Sergeja Loznice, uz do sada neviđene arhivske snimke iz marta 1953, promatramo sahranu Josifa Staljina, kao vrhunac kulta ličnosti diktatora, i svaku fazu pogrebnog spektakla, čime stičemo pristup dramatičnom i apsurdnom iskustvu života i smrti za vreme njegove vladavine.

 

Jedna od najznačajnijih britanskih dokumentaristkinja Dženi Finli u „Morskom konjicu”, kroz iskrenu priču transrodnog muškarca Freda koji odlučuje da rodi dete nakon godina razmišljanja, oslikava bolnu temu žudnje za porodicom, ispitujući osnovno društveno razumevanje roda.

 

Od dokumentaraca nominovanih za Oskara ove godine, na Beldocsu će biti prikazana dva: „Za Samu” (For Sama) Vad Al-Kateb i Edvarda Votsa i „Pećina” (The Cave) Ferasa Fajada, oba na temu stradalništva u Siriji. Prvi film, u formi ljubavnog pisma mlade majke svojoj ćerki, govori o životu korediteljke Vad koja se tokom pet godina ustanka u Alepu u Siriji zaljubljuje, udaje i rađa Samu, razmišljajući uvek o odlasku. Drugi je priča o nadi i sigurnosti koja je za mnoge Sirijce ležala pod zemljom, unutar podzemne bolnice nazvane „Pećina”, gde su žene lekari izborile pravo da kao jednake rade uz muške kolege.

 

U filmu „Zemlja je plava kao pomorandža” (The Earth Is Blue as an Orange) ukrajinska rediteljka Irina Cilik zakoračila je u dom porodice u ratnom području Krasnogorovka u Ukrajini, sigurno utočište samohrane majke Ane i njeno četvoro dece nasuprot spoljnom svetu sačinjenom od bombaških napada i haosa.

 

Italijanski film „Mafija nije ono što je nekad bila” (The Mafia Is No Longer What It Used To Be) Franka Mareska je svedočanstvo o prošlosti italijanske mafije u kojem reditelj prati Leticiju Batalju, fotografkinju koja je bila svedok „Ratova mafijeˮ, i postavlja je rame uz rame sa suprotnom stranom. S druge strane, kakva je sprega meksičkog narko-kartela i kineskih krijumčara priča austrijski film „More senki” (Sea of Shadows) Ričarda Ladkanija, koji prati tim posvećenih naučnika, konzervatora, novinara i agenata, koji su svoje živote stavili u opasnost da bi sprečili ilegalni lov na retku ribu totoaba u Kortesovom moru i izveli opaki međunarodni kriminalni sindikat pred lice pravde.

 

Italijanski „Nestanak moje majke” (The Disappearance of My Mother) Benjamina Barezea, nominovan za evropskog OSkara, lirski je prikaz majke iz očiju sina, životna priča Benedete Barzini, slavne manekenke 60-ih, muze Vorhola i Dalija, radikalne feministkinje 70-ih, koja se u 75. godini života zasitila svih uloga i sveta i odlučuje da nestane.

 

Za filmske sladokusce tu su još dva specijaliteta. Američka „Fatalna Nomi” (You Don’t Nomi) Džefrija MekHejla je analiza značaja filma „Showgirls” Pola Verhovena iz 1995. godine, dok „Duh Pitera Selersa” Pitera Medaka otkriva zašto je jedan od najvećih komičara svih vremena (Selers) odustao od gusarske komedije koju je 1973. snimao za Columbia Pictures.

 

Trinaesto izdanje Beldocsa, koje je odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra u Beogradu i onlajn. U bogatom programu festivala, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 135 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja. Festival su takođe podržali i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Ambasada Holandije, fondacija Heinrich Boell Stiftung, Norveška ambasada, Italijanski kulturni centar, Austrijski kulturni forum, Gete Institut, Ambasada Švajcarske, Francuski institut, AC/E (Accion Cultural Espanola), Ambasada Izraela, Ambasada Slovenije, Norveški filmski institut, Slovenački filmski centar i Filmski centar Crne Gore.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.