JUGOTON PRIKAZ
CROATIA RECORDS ŽIVKO IVKOVIĆ
BEOGRAD PROZAONLINE
2026. BEOGRAD
Vladiskav Vlada Pejak je drugo ime za bluz ili sinonim za taj urbani muzički pravac, i to nije nepoznanica, ljudi bluzu i rocku okrenuti to znaju, a potvrda ili paraf za takvu jednu je svakako naslov ovaj ‘Ako volite bluz’, izdanje beogradskog Jugotona/Croatia Recordsa. Dakle imamo ovde naslov na bezmalo četiri stotine stranica iz pera najkompetentnijeg bluzera u Srbiji (ali i šire) znajući da je u našoj republici bluz i bio najviše zastupljen. Od grada do grada pa sve tako do prestonice, Vlada dokumentovano, pedantno sasvim iznosi detalje vezane za bluz zbivanja u koje su pojedinci verovatno i bili upućeni ali nikada nisu imali uvid u zaokruženo ono i sve na jednom mestu prikupljeno, hronološki složeno i stavljeno medju korice. Ono, da biste uživali ugled nerpikosnovenog u odredjenoj kulturnoj branši ili oblasti svejedno, morate to i zavredeti, pa tako i naš Vlada, čovek koji je svoju životnu egzitenciju video isključivo u bluzu i uspeo, manje više ceo svoj živcot je utrošio na muziku, te i ne začudjuju epiteti koje je poneo, Vlada je ono što zapravo i jeste, bluzmen, Svevlad, bluzer, bluzmaster, bluesall … Naslov ovaj ‘Ako volite bluz’ je praktično Vladina doktorska disertacija, te je, oslovljavati ga od sada sa Dr Bluesman sasvim o kay, nameće se to kao neispustivo. Naslov je kažem praktično udžbenik te nije preterano reći da bi svoje mesto pod obavezno morao naći i u školskim programima, jer, radi se o poduhavtu bez presedana, pa sad … Vlada se na našim prostorima javlja kao voditelj na bluz festivalima, urednik bluz emisija na radio talasima, tv emisijama, menadžer grupa and many more, pa tako, imamo ovde netipičnu autobiografju kroz koju stvaramo ne samo lik njegov, kapiramo sliku življenja njegovog, bluzom opsednutog. Od uvodne one, storije iz 2017. kada se Vlada priseća koncerta njegove Katarine u bečkom Mocart Housu imamo ono njegovo, gde kaže da je sve ovo (oko bluza i za bluz) ceo jedan život i te kako imalo smisla, te je ponukan time odlučio istrajati na pisanju ovog naslova, po svemu, jedinstvenog na našim ex yu prostorima, usudio bih se i mnogo šire reći. Hteli to priznati ili ne, ali, tako je i nikako drugačije. Pa tako, u naslovu je sve od Kluba 505 na Mašincu i godine 1981. do dana današnjeg, PRED VAMA JE MOJ OTISAK SRCA U PRAŠINI, piše Vlada. I sve vezano za bluz u nas je krenulo od pomenute zahvaljujući glavnim protagonistima onovremenim, u startu, rekli bi entuzijastima, Vladi Pejaku, Vučku Vučkoviću, sa Radija Studio B Djordju Džo Džou. Inicijatori i pokretači tog kluba 505 na već pomenutom Mašincu su nesvesno ali ispisali najsvetlije stranice ove Vladine doktorske disertacije. Naravno, Blues Quintet je odigrao stvarno zapaženu ulogu te 1980/1981. No, po Vladi je ta organizacija prve svirke na petom spratu Mašinca zahtevala, podrazumevala zbilja izuzetno angažovanje, tegljenje instrumenata i opreme stepenicma iz razloga težine tih, a koju lift nije mogao podneti. I uopšte, je uloga pomenutog bluz trolista presudna rola u razvoju pomenutog na našim prostorima, a Vučkova Bluz sat radjska emisija je doživele neverovatnih 1973 emitrovanja, no ukinuta je ta nezaboravnom ‘’ privatizacijom’’ koja je ugasila i brojne druge (urbane živote). 505ica je startovala kažem 1981. godine da bi već nakon dve godine klub doživeo izmeštanje u prizemlje, a Vlada ističe Mareta Di Lunu (Dragan Marković) kao vodećeg bluzmena u smislu organizacionog jednog dela, ideja pa sve do realizacije. Grupa Podroom iz Zagreba je pomenute nastupila u klubu a spavali su kod Mareta u njegovom domu, plaćeni su im troškovi prevoza vozom…. Mare je inicirao ekipu u sastavu Džindžer i on na gitarama, Dragan i Zora Vitas vokali te Ljuba Paunić na saksu. No, ta, treća sezona donosi Raw Hide, Point Blank, Blue Horizon i ZP & Friends. Istaći Raw Hide iz onog, specifičnosti izraza je sasvim o key, naime Djordje Ilić, Jocin brat je svirao na nekompletnom setu bubnjeva, Kiki nas bas gitari, Mika Pavlović na gitari, te Dejan Kijevčanin na drugoj gitari uz dvojicu usnoharpera Jocu Ilića te Petra Miladinovića Peru Joea. Mare je doveo svoju ekipu, Crnke na bas gitari plus Tim Dejvis na bas gitari, Majkl Salc za bubnjevima. Već tada je pomišljao na veće prostore vezano za nastupe bluz sastava ali i o startnim koracima u domaćoj takvoj diskografiji. Ostvarilo se to, naravno, izlaze dva albuma grupe Point Blank (The Blues i Dr Project Point Blank) oba za PGP RTB, uz ono, radi se isključivo o sopstvenim (Crnketovim) stvarima. Kasnije Mare odlazi iz grupe i formira svoj Di Luna Blues Band. 1989. Dolazimo i do nezaobilaznog Dadija Stojanovića te podatka da je već tada imao vlastiti studio u kom su bluzeri snimali svoje numere. Vlada po povratku sa odsluženja vojnog roka u JNA, zatiče pomalo haotičnu situaciju na Mašincu, Strip Blues Band se raspao … te zaključak da se nakon raspada te, javlja potpuno nova, respektabilna bluz grupa Raw Hide koju su činili Joca Ilić vokal/ usnaharp, Mika Pavlović na džitri, Mića Petrović za bubnjevima, Zoran Obradović bas gitara i prateći te Ljuba gitara i takodje prateći vokal. Istaći ću i prvu privatnu diskografsku kuću koja je nastala 1987. Coffer Records – Blues House Production te prvo izdanje te (All Night Long) grupe Raw Hide, ploče na koju sam veoma ponosan jer je posedujem, ali ne i na No Place To Go jer u tom omotu imam istu ploču, I don’ t know …?????????? DOB postaje kultni bluz prostor, promocije albuma, pres konferencije te tako imamo i brojne, kako ovde već i stoji nastupe grupe Blues Quintet, Ches Blues Band, Radio Blues Band, Big Boy Billy Band, Bob Tilly ….Klub Saint James u devedesetima postaje bluz baza, Vlada je sedeo u svojoj kancelariji i završavao sve vezano za nastupe, sećam se, sedeo sam sa njime dva-tri puta… Stao je i na Ludi kamen u Domu omladine, oženio se Natašom, zaposlenicom u tom (precizniije urednicom programa) te se tako i sudbinski vezao za taj prostor, krenuo u organizaciju festa na kom su nastupili John Hammond Jr., Louisiana Red, Toša Todorović (Blues Company), Johnny Mars The De Lux Blues Band koji su činili Bob Hall, Mick Waller, Bob Brunning, Deni Adler). I naredni festivali se nisu mogli zamisliti bez Vlade, te je tako 2009. na aerodromu dočekao Maggie Bell i Collina Alena iz grupe Stone The Crows, a radilo se o Bluesstock Festivalu u Domu (prisustvovao sam tom) Čitanje mi odmiče, ali se ne mogu oteti utisku kako je Vlada uložio ceo svoj život u bluz i oko njega. Ne poznajem sličnog, te tako sve što je on postigao u sferi bluza se graniči bezmalo sa nemogućim, prosto je neverovatno, te je knjiga ova kruna njegovog višedecenijskog izgaranaja ili bitisanja u pomenutom muzičkom pravcu, neizbivanja iz tog. Mi koji ga poznajemo smo ponosni na prijateljstvo sa njim, a ostalima koji nisu imali tu čast preostaje samo da žale jer jedan je Vlada. Potom ima reči o preuzimanju kluba od V. Pantića te zbivanja oko beogradskog džez festivala, gde je, po već ustaljenom, Vlada izgarao, maksimalno se potrudio, pokazao sve svoje organizcione sposobnosti, ugostio strendžers ekipu (Bob Brunning, Johnny Mars, Mick Voler …) a potonji ostaje upamćen po izrečenoj onoj : Belgrade, Yugoslavia, I can’ t Believe!. Svoje iskustvo je preneo u klub Blue Monday (KST), mada imamo Vladu i kao oragnizatora brojnih nastupa ino grupa ili pojedinaca koje su pratile domaće ekipe. Kažu da čovek umire dva puta, prvi put fižički a drugi kada ga u potpunosti zaborave. Dodao bih ipak i svoje ono, da morate imatu tu životnu svrhu, u Vladinom slučaju to je bluz te čovek nikada neće umreti, jer, održava ga na površini, ne da mu da potone, ta, svrha …. Vlada ističe ono o čemu sam više puta pisao, taj pozitivan bluzrok dah pretočen u otvaranje klubova gde se slušao isključivo takav saund, (svirali su samo takvi bluzeri) sastavi, primerice Mojo Club u Senti, Central klub u Valjevu, Rif u Bečeju, te Hard Rock Club u Šapcu, Mojo UE Club u Užicu, Coupe u Pančevu, La Bamba… uz brojne bajkerske fešte na kojima su svirali tada aktuelni Hell Raisers & Beer Drinkers uz lokalne nezaobilazne naravno, te sve to ne ide u prilog onima koji su tvrdili da je bluzrok umro, Vlada ih ovde u potpunosti demantuje. Imamo potom i Vladinu diskografsku kuću (Ideja) a pokrenuo je i Saint James u DOBu 1994., a rado se prisećam mojih nekoliko sedenja sa Vladom u nj. kancelariji. Imamo ovde i Srdjana Stojanovića, Vladinog kuma (organizatora brojnih rocknroll koncerta poput onog Tine Tarner na stadionu Galenike u Zemunu), te je utisak da je i Srdjan umnogome zadužio domaću rock scenu. Vlada ima svoje prste, u stvari je zaslužan i za izdavanje LP albuma Belgrade Blues Today iz 1994. a njegova Ideja izbacuje na tržište izuzetno cenjeni album Hugger Mugger grupe Raw Hide, Progutaću te glasno grupe Hell Raisers and Beer Drinkers …Naravno izostaviti storiju o već pominjanom Saint James Clubu u DOBu bio bi greh, te nam Vlada, svestan toga servira tu, a isti je nazvan po Vladinom omiljenom tradicionalu (Saint James Infirmary), koji je radio preko cele godine i to neverovatnih pet godina a sve zahvaljujući naravno Vladi koji je, ponavljam se, egzistencijalno živeo bluz. A to da Vlada zna i nasmejati čitaoce this book naslov je primer iz epizode u klubu La Bamba u Velikoj Plani, pa, čitaoci će već proći kroz tu (oni povlašćeni naravno). Voja dovodi Boba Geldofa ( da,da da, onog Boba Geldofa) u Saint James i to je prosto (za one koji nisu upoznati) zapanjujuću podatak, tako je kako je, čovek je sa kombinovanom ekipom nastupio na stejdžu kluba koji je Vlada vodio. Ima reči o grčkom sastavu Blues Wire iz Soluna (svirali su i na In Wires Festu u Užicu) te imamo nj. nastupe u St. Jamesu, ali i na Hersoni Bluz Festu 2026. Na kom su se javili i Junior Wells Blues Band, Hush, Dirty Fingers, Gary Sloan, Raw Hide, Franko Trišjući sa Zokijem Petrovićem i nj. Beer Drinkersima, uz finalno ono sa Di Luna Blues Bandom, Palermo Boogie Gangom i Ripofom Raskoljnikovom. Gary Sloan potom natupa i u šabačkom Hard Rock Cafeu, Mojo Clubu u Senti, pa tako Vladina uloga i u dovodjenju Džuniora Velsa uopšte nije zanemarljiva, naprotiv, ostaće takva upaćmena. I, kako to ovde Vlada i piše, ne može se staviti znak jednakosti izmedju duha vremena devedesetih (vreme kada se svugde po Srbiji sviralo) i treće dekade ovog novog pogubnog za rocknroll uglavnom iz razloga ljudi koji se zadovoljavaju novom tehnologijom koja im je servirana tako da im ta ne dopušta kreativnost, ta nova im nadomešćuje bezmalo sve, dok je muzika, ona urbana skrajnuta na slepi kolosek skretnicom prebačenom u položaj koji, barem trenutno ne omogućava povratak. Imamo ovde i St. James the end, a koji se dogodio, naravno, u aprilu 1999. godine iz razloga humanitarne i prijateljske vatre na decu i starije, tekovine civilizacijske su to, koje sui imale za cilj samo jedno, teranje na poslušnost, pa ko nije sa nama, protiv je … Voxstock je potrajao nekoliko godina, izuzetna posećenost, stejdž akteri takodje uz, iluzorno je naglašavati da je zahvaljujući Mr Bluesmanu Peyacku ta bluz smotra i prolazila odlično, oberučke bila prihvaćena, delom i zbog činjenice kako je klasiik rnr skrajnut u izvesnom smislu (onom medijskom jer su podržavali sasvim druge one)….Potom dolazimo i do nastupa Maggie Bell i grupe Stone The Crows (na Bluesstocku, uz neprijatnost ostavljenu za sobom koju sam doživeo (ali ne i zaboravio). Klub Kuglaš, izmedju ostalog ostaje značajan jedan klupski bluz prostor, izmedju ostalog i zbog starta u karijeri, tih prvih akustičrskih svirki danas izuzetno cenjene grupe Texas Flood, Nenada Nešu Zlatanovića, ali I prvog nastupa Vladine Katarine … Alto Reed, Bob Seger Band, Buddy Guy, B.B. King, Louisiana Red, John Hammond, Chicken Shack, Dr Feelgood, Mick Taylor (Snow White), Ronnie Earl, Blues Brothers, Peter Green su samo nekolika imena vezana za Vladino angažovanje na polju promoterstva i onog organizacionog dela, svih vidova podrške njegove…….Imamo ovde u ovom Vladinom štivu i slovo o Majklu Hilu, bluzeru pod dubokim veoma uticajima ostrvskih onih bluzera, Grejema Bonda, Aleksisa Kornera, Sirila Dejvisa, Johna Mayalla …te njegovoj onoj Monticello Nights, koja govori o previše tužnim epizodama robova na plantaži ondašnjeg prezidenta U.S.A. Thomasa Jefersona ali i njegovoj opsednutosti crnim robinjama te o apsolutnoj zapostavljensoti potomstva koje je imao sa navedenim crnim biserkama. Hill je nastupio u Sava centru potpomognut Anom Popović, Macanom i Perom Joeom. Vladin osvrt na aktuelno stanje u muzičkoj industriji je do srži iksren, precizno formulisan, bez vizije na bolje u čemu sam saglasan potpuno. Imamo ovde i zaokruženu muzičku karijeru Katarine Pejak (do sada naravno) za koju, zaključujem barem, kako je predodredjena na uspeh u svetu, koji je delom već postigla, mogao se taj očekivati, jer po onoj narodnoj, iver ne pada daleko od klade … te da je u Korona tajmu Vlada odlučio, prelomio i krenuo u pisanje this book, remek bluz dela u nas, jer ne postoji slično štivo te je ovo od nesagledive, neizbrisive vrednosti za srpsku bluz scenu (ono, i šire) istorija srpske bluz scene koja po Vladinom ovde registru bluz i bluzrock sastava broji (pokušao sam biti pedantan pa sam prebrojao više puta) stotinu i četiri takva sastava i pojedinca od 1980. pa do dana današnjeg, od prvog onog After Midnight Banda iz 1980. preko Ane Popović, Beer Drinkersa koji su u šabačkom Hard Rock Cafeu beležili strahovito dobre svirke, raspamećivali prisutne, a sve uz dimnu zavesu, ostala je upamćena Zokijeva raspomamljenost gitarska, padanje u trans, oduševljenost prisutnih. I to su po mnogima najupečatljivi nastupi u pomentom prostoru. Nije nepoznanica da u ostalim republikama bluz tako reći da i nije egzistirao, izuzev po zapisanom mi iz onog vremena, grupa ERY IZ Opatije (Elvis, Robert i Igor) koja beleži samo dva nastupa, po jedan u Zagrebu i Opatiji, a Vlada pominje ovde i zagrebački sastav Podroom. Na koncu sam i odustao od iznošenja izuzetno značajnih detalja …. te Vladi i Croatia Recordsu odajem priznaje na ovom, izuzetno zahtevnom ali štiva koje će značiti i budućim nekim sukcesorima ukoliko krenu u pisanje na zadatu..
25.06.2026.