35. INTERNATIONAL JAZZ FESTIVAL NIŠVILLE

NIŠ, 03-12. AVGUST 2018. GODINE
Prikaz: Živko Ivković

Biti izvestilac sa No. 1 evropskog džez festivala, Nišville je, svakako izazov, no, zaokružiti tekst sa kompletnim i prihvatljivim sadržajem ovogodišnjeg, gotovo da je u domenu neverovatnog, iluzorno je, jer, ispratiti sva ponuđena dešavanja fizički nije moguće, prosto ne znate gde i odakle krenuti, postaviti neke prioritete, kriterijume takodje, te sam, našavši se pred tom ‘slatkom’ dilemom, ipak odlučio za Air Stage koji se (nakon moje neodlučnosti) ispostavio kao najlogičniji obzirom da su se na pomenutom mogli čuti svi muzički žanrovi (bluz, rokenrol, kantri & blu gras, diksilend, irska tadicionalna te hevi/ alternativa). Naravno, nisam pogrešio, moje srce je ubrzano lupalo (aritmija, šta li) tek, za pospešenost te su nesumnjivi krivci stejdž akteri koji su se smenjivali na pomenutom stejdžu.

Istaći ću i to da su Jamajčani, rege grupa INNER CIRCLE na mejn stejdžu pružili svirku za nezaborav. Mislim da se sećam njihovog nastupa na jamajčanskom One Love Peace Concertu iz 1978. godine kada su svirali Bob Marley i drugi ne samo iz Kingstona. Ima originalnih članova u ovom sastavu (barem po mojim papirima), a u grupi su od 1980. Bernard Harvi klavijaturist i bubnjar Lanselot Hal. Zi Webmanu i meni je svirka pomenute jamajčanske grupe učvrstila uverenje o opravdanosti prebacivanja na Air stejdž, na koncu, rokenrol je naša preokupacija, a nakon Inner Circle koncerta nismo našli razlog za praćenje programa na tom, te smo tako i prelomili u korist pomenutog Er stejdža. Ako bih, ipak, u najkraćem hteo izdvojiti sadržajne sekvence barem, posebno ih istaći, naglasiti, krenuo bih od Drajv Ina na Auto pijaci, Mein Muvi stejdža, Striporame, Džez buk sešna, promocija knjiga u Galeriji tvrdjave (Priče o Džezu i drugi zapisi autora Zagrepčanina Saše Dracha, pa onda Život kao džem sešn i Knjiga intervjua Davora Hrvoja), Vorkšopa, Kantrija na selu (Trupale), Izložbe malih grafika, Old Tajmer Festa uz sve ostale koncertne aktivnosti koje nisu jenjavale do ranih jutarnjih časova te zaključite da je zbilja nemoguća misija izvestiti, obuhvatiti ovim, ovogodišnje, nikada ranije viđeno NIŠVILLE INTERNATIONAL JAZZ FESTIVAL-sko izdanje!
Tek otvoren Džez muzej je plenio izloženim artefaktima, te smo se vraćali pod svodove tog! Er stejdž je, kao i uvek, doneo najviše onog, prepoznatljivog zvuka, te je, tako, sve i krenulo nastupom grupe ICE CREAM MaAN & ICE CREAM BODDIES. Više nisam siguran, koliko se sećam, radi se o kvartetu podređenom Milomiru Lukoviću i njihovom vidjenju tog, kantri-bluza, te smo tako čuli Powerful Man/Far Avay/Bad Moon Rising/Cocaine Blues/Ring of Fire, ali i sopstvene kao: Angel, No One Around i Devil’s Son. Zanimljivo je to da se kao član ovog sastava javlja i vrsni šabački mulitinstrumentlist Mirko Tomić.

Diskilend Čakovčani, SCIFIDELITY BAND se predstavio kako autorskim (Mačo i Mihaela) tako i skinutim poput Hello I Love You/Second Line, pa onda prepoznatljivom Down By The Riverside da bi nastup okončali skladbom Kad svi sveci marširaju. To da li su overili vizu za neko naredno izdanje Nišvilla, ostaje da se vidi, mada, po pruženom to uopšte nije diskutabilno.
Tradicionalno već, iz Užica (onog Titovog, ali bez njega na Trgu Partizana) na Nišville stižu samo ‘opasni’ sastavi, a prvi (od dva najavljena za ovogodišnji) je grupa Moondance, doduše u okrnjenom izdanju (bez klavijaturiste), no i bez tog su otprašili tako reći podigli na noge prisutne, odsviravši nekolio stvari grupa Pink Floyd, Cream, te Billija Cobhama uz autorske: Tell Your Boss, Set Me Free i Filed. I to su grupe koje sam uspeo ispratiti te večeri uz muvanje ispred ostalih bina, i zaključak kako je ideja o zadržavanju na Er stejdžu, za mene, ipak najprihvatljivija, te tako naredne večeri nisam hteo propustiti priliku i čuti niški IRISH CLOVERS sa repertoarom sastavljenim isključivo od irskih tradicionala. Uspeli su, isključili su ravnodušnost u publici, u znatnoj meri su, tu, uzdrmali, podigli raspoloženje na vise negoli zavidan nivo. Odsvirali su Lady/Green Roses/Whiskey/Star fo The Country Down/Rose Tatto I Toss The Feathers. Usledili su nastupi FRANKA SOLIVENA & DIRTY KITCHEN te bugarskog Amera MATTA PETRARCE pa onda beogradskog sastava REBEL, a Otpadnici su svoj repertoar bazirali na skinutim I Thank You/Saturday Night Special/Black Bird/Wishing Well/Sweet Home Alabama i Free To Run Away kao i sopstvenom Stranger, te su zahvaljujući tim, prepoznatljivim, ionako uzavrelu atmosferu podigli do tačke usijanja, e, onda se onda dogodio i legendarni užički sastav Hajlenders, koji je ugodjaj potpuno zaokružio! Valja istaći da će grupa Hajlenders u novembru tekuće obeležiti dvadesetogodišnjicu kontinuiranog delovanja na domaćoj sceni ali i inostranstvu (ukoliko uzmemo da su eks republike SFRJ ino). Šomiboj &His Highlanders su premijerno izveli poptuno nov repertoar koji je sadržao On The Road Again/Come Togheter/Whipping Post/One More Saturday Night/Pride of Man/Light Up Or Leavy Me Alone/Biog Mama Boogie i Nantucket Sleighride. Hajlenders tako istrajavaju, ispisuju najsvetlije stranice svoje karijere, a, to da su u samom vrhu, ako ne i prvi kada se radi o psihodeličnom rokenrolu u nas, ne samo da stoji, nego nema tog ko im to može oduzeti ili osporiti. Just go Highlanders. No retreat no surrender! Sunday early morning and breakfast nisam sebi priuštio, ali jesam (sa ZIjem) afternoon later i dočekao tonight nastup beogradskog, vise hevi negoli alternativnog sastava RANDOM. Uz izuzetan i samo takav scenski nastup išla je i odlična svirka članova ovog sastava, a čuli smo Eagles/ 798/ Somnabulist/ Prologue/ Runaway/ Staring/ Lock/ Dharma i By Myself.
Šabačka All Stars ili Old Spice grupa MT BLUES BAND koju (između ostalih) čine neugasle bluz-rok zvezde Mića Petrović bubnjar i Mirko Tomić multiinstrumentalist su sve ono što čini jedinstvo duha u muzici, proživljeno i ono što će tek uslediti, suštinska glorifikacija i potpuna predanost već pomenutom bluzroku i to su, nema tu nikakve sumnje, jedini šabački muzičari bez kojih nije zamisliva ni jedna super grupa šabačkovaljevskog (ili obrnuto)kraja. Odsvirali su Stick And Stones/Right Place Wrong Time/Bad Bad Feeling/Tell Mama/Big Mouth/What A Life/Them Changes/Playing With My Friends i Somethings Got A Hold On Me. Naravno, briljantna svirka upotpunjena izvrsnim, vanserijskim kako god već, vokalom i ne bi bila takva bez prve dame šabačkog džeza Mrs. Nataše Tomić i po pruženom joj, nema tog ko joj to može osporiti! Prefinjen jedan glas, Natašin, svaku otpevanu stvar čini samo njenom. Za sam kraj ću odati više negoli zasluženo priznanje Ivanu Blagojeviću i njegovoj probranoj ekipi, Nišville timu (Bane Dejanović, Predrag Ćirić-Ćira Nišville, Velja, Ivča, Dušica, Dobrila, Duška, Vecko, Miloš i Luka) jer bez njihove svestranosti, posvećenosti , organizacionih sposobnosti, smislu za urbano i, te natopljenosti svim muzičkim pravcima, jedno je sigurno, Nišville ne bi bio najrespektabilniji evropski džez fest! Na koncu, konaca, USA ambasador Mr. Kajl Skot je sve to i potvrdio u svom obraćanju prisutnima na Er stejdžu. Izostanak vodećih domaćih predstavnika Ministarstva kulture je, nekako očekivan, umorni valjda ljudi od Sabora u Guči!

15.08.2018.godine