IZDAVAČ: JUGOTON / CROATIA  RECORDS

Godina izdanja: 2021.                                                                                  

TEKST: ŽIVKO  IVKOVIĆ

O beogradskom VIS-u Crni biseri je u šezdesetima i sedamdesetima poprilično toga napisano, kako u Džuboks Magazinu tako i u bezmalo svim onovremenim dnevnim i nedeljnim listovima koji su imali podrazumevajuće stranice posvećene rokenrolu. Znajući da mladi danas preferiraju servirane im muzičke nazovi pravce, to se slovo o pionirskim rokenrol vremenima prosto nameće, i evo jednog divnog povoda za podsećanje na to vreme i sastav iz grupacije najpopularnijih, a radi se o Crnim biserima. Nedavno je pod etiketom najznačajnije diskografske kuće na ovim prostorima ali i šire, Jugotona/Croatia Recordsa izašao cd album VISa Crni biseri na kom je  dvadeset i tri stvari, naslovljen sa Crni biseri – Greatest Hits Collection. Lično, sećam se kada je na staklu ulaznih vrata prodavnice Radio centar  osvanuo omot EP ploče ovog VISa sa naslovnom onom ‘Ne odlazi’ koju je napisao Vladimir Janković Vlada Džet, bas gitarist Bisera. Te 1967. se javilo više EP ploča domaćih grupa sa autorskim ostvarenjima, pa, tako, sećam se, Sjaj izgubljene ljubavi – Kameleona, Pružam ruke – Indeksa, Osmijeh – Grupe 220,  Noćas kad si otišla – Delfina (zagrebačkih) uz ovu Ne odlazi –  Crnih bisera itd. Dilema se odnosila na ono, koja je grupa prva snimila autorsku? Naravno, ko je onda od nas pokušavao pročitati šta je urezano na vinilu blizu središta svake ploče, koga je to zanimalo, ali pod obavezno si morao nabaviti ploču svakog VISa domaćeg, snaći se kako znaš i uspevali smo nekako. No, tu je naš NO 1  diskograf i rokenrol istoričar Siniša Škarica koji je izričit i kaže da je prva ipak ona naslovljena sa Osmijeh Grupe 220, pa je ta dilema zauvek otklonjena. Kažem, ponovo, nabavljali smo sve izašle domaće singlove i Ep ploče, čak i folije iz raznih magazine tada, dovijali smo se na razne načine, pa tako smo govorili roditeljima da nam treba novac za razne pretplate u školi, nismo doručkovali dva tri puta i, nakupi se dovoljno za kupovinu novog singla, bez obzira da li se radilo o ovde Crnim biserima ili Kameleonima, Siluetama, Džentlmenima, Robotima, Zlatnim akordima, Grupi Mi, Grupi 220, Elipsama, Crvenim koraljima Delfinima itd. Usput, stoji da su Crni biseri formirani 1963. godine a ustaljuju se u formaciji Radan Valčić vokalni solist, Goran Vukićević ritam gitarist, Zoran Petković solo gitarist, Vlada Janković na bas gitari i Predrag Jovanović za bubnjevima. Na prvoj EP ploči ovog sastava pored naslovne, Vladine one ‘Ne odlazi’ imali smo i Srce bez ljubavi/Nisam onaj koga želiš te Lepi Flamingo. Za 1967. Je izuzetno važno naglasiti da se te javljalo sve više autorskih i prepeva, a skinutih onih u originalu ili u dlaku kako se to govorilo u žargonu smo mogli čuti na igrankama. Džuboks Magazin je na naslovnici broja 28 iz avgusta/kolovoza 1968. imao fotku VISa Crni biseri, sve u cveću ali i tekst o članovima grupe. Velika popularnost VISa Crni biseri je ostala do danas, na žalost ta se odnosi samo na generaciju kojoj pripadam, ali sa ponosom ističem to, jer je ovaj sastav kao i brojni iz te druge polovine šezdesetih bitno uticao na formiranje i sazrevanje  ličnosti,  usmeravanje mladih tada. Sećam se, stavim tako na Figaro gramofon priključen na Tesla 57 b radio prijemnik, ploču Ne odlazi Crnih bisera, buljim u fotku iste grupe nekih novina a prekinem to samo  kada obe stvari iscure pa sam prinudjen okrenuti ploču na b stranu. I tako danima, ma kakvi, mesecima je trajalo preslušavanje te ploče, bili smo kao hipnotisani, preslušavali smo je do besvesti. Nedavno sam je ponovno stavio na gramo disk i gle čuda, radi, nema čak ni preskakanja, rekao bih, dobro, šum je ostao i to je tako, ali vinil je star pedeset i tri-četiri godine.  Kako onda tako i danas, Jugoton je važio za najmoćniju diskografsku kuću ovog dela Evrope, a to što nije posustao, pre svega moramo zahvaliti ljudima poput Siniše Škarice i Želimira Babogredca. Pokušao sam pročitati datum i godinu izdavanja EP ploče Ne odlazi , utisnut ili bolje zarezan na vinilu bliže središtu ploče, ali avaj, uspeo sam pročitati samo dve zadnje cifre i to one  67.  Dugujemo neizmernu zahvalnost Jugotonu/Croatia Recordsu  barem mi stariji jer nas je ta diskografska kuća vratila u 1967 i kasnije one ovim albumom sa dvadeset i tri hita Crnih bisera. Gde ćete veće zadovoljstvo, redjaju se tako stvari ovog VISa uz koje ste odrastali, od one prve ‘Ne odlazi’ pa onda je tu Srce bez ljubavi, potom ‘Nisam onaj koga želiš’ da bi sa ‘Lepi lamingo’ numerom bila zaključena ta prva ploča. Tek je stvar ‘Nisam više taj’ odjeknula kao bomba, eksplodirala je prosto, a našla se na nj. drugoj EP ploči. Omot pomenute je morao biti vidno, uspravno izložen u sobi pored gramofona (barem mojoj) jer, nikada se ne zna, doći će društvo. Mogao bih ovako do kasno u noć, što bi rekli, ali, preostaje mi samo da ponovno izrazim neizmernu zahvalnost Diskografskoj kući Jugoton/Croatia Records na  Greatest Hits Collection izdanju VISa Crni biseri, na ipak nenadanom, ali velikom zadovoljstvu koje nam je pružila objavljivanjem ovog  albuma.

datum: 03.07.2021.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *