FOTO – 1. Jaka Babnik, Iz serije Bitno je šta vaše oči vide, Salon MSUB, 2023.
2. Jaka Babnik, Iz serije Bitno je šta vaše oči vide, Vegova, 2024.
3. Jaka Babnik, Iz serije Bitno je šta vaše oči vide, Medvode, 2023.
4. Jaka Babnik, Iz serije Bitno je šta vaše oči vide, Podnanos, 2023.
U petak 29. novembra u 19 časova, u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena izložba Bitno je šta vaše oči vide fotografa Jake Babnika, nastavak autorovog recentnog rada Stilske vežbe u kojem ispituje prirodufotografskog medija i vizuelne kultureu kontekstu različitih faktora koji određuju načine individualnog percipiranja i konzumiranja slike. Kustos izložbe je Miroslav Karić.
Još prve Babnikove foto-serije jasno su pokazale da je njegov fokus više usmeren na fotografiju kao širu društvenu i kulturnu praksu i posebno na jedan konceptualniji pristup postojećim žanrovskim i jezičkim definisanostima, pravcima, poetikama unutar fotografskog nasleđa. Kanon i konvencije dokumentarne fotografije, koji će ga zanimati u smislu potencijala njihovih proširivanja iz izraza u proces i refleksiju, oblikovaće fotografski rad Babnika kao svojevrsno vizuelno sociološko i antropološko istraživanje divergentnih društvenih pojava koje tematizuje, a koje se kreću od opservacija života supkulturnih zajednica, sudbine javnog prostora u neoliberalnom ideološkom sistemu, do mesta manifestovanja kleropolitičke moći i simboličke reprezentacije prekretničkih istorijskih događaja.
Takođe, važno je pomenuti i autorov angažman u oblasti komercijalne fotografije, koji mu donosi drugačiju vrstu uvida u dimenzije slike kao nosioca informacije, komunikacije i poruke prema javnoj sferi, tržištu, kao i u mehanizme kreiranja i distribucije vizuelnih sadržaja koji imaju samo jedan cilj – steći pažnju posmatrača po svaku cenu. Sklonost da moć fotografije ne prihvata olako, nego da je analizira do suštinskih pitanja, dovešće Babnika do promišljanja njenog statusa, naročito danas, kako sam kaže, kada je svet sve vizuelniji, kada se sve više značaja i značenja pripisuje slici, ali i kada je sve manje znanja da se ona razume i sve manje sposobnosti da se prihvati.
Apsurdnost situacije navešće ga da razmotri i sopstvenu poziciju aktivnog učesnika u proizvodnji slika i perpetuiranju ustaljenih vizuelnih kodova i formula kojima se održava status quo u beskrajnom protoku opažajnih senzacija što dramatično usložnjavaju naš vidni horizont. Šta je to, na kraju, što naše oči vide – postaviće kao otrežnjujuću distancu u grupi fotografskih radova u kojoj nas, najpre, suočava s prizorima arhitektonskih objekata iz neposrednog okruženja markiranih koliko uobičajenim, toliko i začudnim ljudskim intervencijama koje dodatno komplikuju pogled i razumevanje ili opet, sa druge strane, koje nas čine ravnodušnim jer je naše oko na takve situacije naviklo.
I tu se nalazi polazna tačka za niz zapitanosti koje Babnik uvodi kao tematsku i problemsku okosnicu čitavog projekta, koji, kako to u autorovom slučaju obično biva, ekstenzira u pronalaženju načina artikulacije i postavke radova u izlagačkom prostoru, koji, ovoga puta, sa svim svojim unutrašnjim spacijalnim i arhitektonskim datostima i ambijentom, u instruiranom kretanju posmatrača takođe postaje meta pogleda ili preciznije mentalnog kadriranja.
Kroz sadejstvo fotografisanih i realnih, site specific situacija umetnik na test stavlja samu vizuelnu percepciju, odnosno njenu kodiranost, zasićenost iskustvima, znanjem, društvenim obrascima, kulturološkim modelima, ideološkim filterima, istražujući naše odnose sa slikama u svakodnevnom životu. Pitanje koje se postavlja je: možemo li razumeti i interpretirati slike nezavisno od toga kako nam je pogled prilagođen, naučen i istreniran?
I ovu izložbu prati Babnikova sada već prepoznatljiva praksa izdavanja namenskog časopisa, u kojem o fenomenu fotografije i njenim relacijama sa širim društveno-političkim i kulturološkim kontekstima piše niz saradnika, kustosa, teoretičara, kritičara i umetnika iz regiona.
Izložba će biti otvorena do 17. februara 2025.
Jaka Babnik (1979) diplomirao je sociologiju i istoriju na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Ljubljani. Radi kao fotograf i kinematograf od 1996. godine. Autor je nekoliko filmova o skejtbordingu. Trenutno je aktivan kao fotograf, umetnik i izdavač. Na slovenačkoj i internacionalnoj sceni prepoznat je kroz projekte kao što su Mi smo psi! (2007–2009), Jebodrom (2014), Sveta zemlja (2017), Why So Serious? (2016–2017), Heroji mog vremena (2017), Pygmalion (2018–2019) i Time Levelling (2020). Inicijator je kolektivnog izdavačkog projekta Fotografija je simbolična (2020) koji je objavljen u vidu novina. Suosnivač je i suvlasnik (zajedno sa Boštjanom Pavletičem) nezavisne izdavačke kuće „Rostfrei Publishing” koja od 2012. godine izdaje umetničke i fotografske knjige. Živi i radi u Ljubljani.
Realizaciju izložbe pomogla je Ambasada Republike Slovenije u Beogradu.
Donator: Vinarija Tilia Estate (Vipavska dolina, Slovenija) – distributer za Srbiju EWP.