„Šta radiš od kada si u penziji? Je l’ ti dosadno?“, još uvek me pitaju poznanici iako sam u penziji već pet godina, i začudjeno me gledaju kada im uzvratim pitanjem: „ A zašto bi mi bilo dosadno?“
„Pa čime se baviš? Šta radiš?“
„Pa, radim ono što sam i do sada, ali konačno bez žurbe i bez gledanja na sat. Kuvam, spremam, perem, peglam…“
Kada shvatim da rad domaćice za njih nikada nije bio rad, jer radiš, a niti si u nekoj firmi zaposlen, niti si plaćen, dodajem da osim svih tih domaćinskih poslova, radim i sve ono što sam i ranije radila – čitam, gledam dobre filmove, idem u pozorište, na izložbe, književne večeri, koncerte, družim se sa prijateljima i – puno pišem.
E, baš sam popravila utisak!
Naročito pričom o pisanju.
Vidim.
I prestajem da se branim.