PRIKAZ – ŽIVKO IVKOVIĆ
Rokanje Vol. 2 je logičan sled, nastavak prethodnog naslova Vol. 1 Petrovićevog iz 1986. gde već u uvodu imamo njegovu nameru, dokučiti tajnama sviranja na pijaninu, uz, naravno onu, da se u sporednoj glavnoj odmah javlja izvesna bomba koja je samo čekala na aktiviranje ……izvlačenje osigurača ….. a što se ubrzo i dogodilo, otvorilo Petroviću do tada van dometa vidike. Autor se uopšte nije mirio sa činjenicom da svoju karijeru mora protraćiti na konvencionalan način, koji i nije bio u onom vremenu za potcenjivanje jer je podrazumevao siguran sasvim put, materijalnu egzistenciju na više negoli solidnom nivou, bez neizvesnosti neke, no, nije ni osudjivao ‘armiju’ takvih normalnih. Iz tog razloga ini čija se filozofija zasnivala isključivo na pljuvanju komunizma nikada neće imati moju pozornost (zar je toliko teško biti objektivan). Sa crvenim pasošem smo imali Evropu na dlanu, zadovoljavali se time, kupljenim pločama, stopiranjima, rock magazinima, načinom življenja na koncu, no, to nije ono čemu je stremio Petrović, težio je višim od toga ciljevima, imao je sluha kao preduzetnik u svetu šou biznisa kasnije i u ozbiljnim privrednim sferama ….. Proces uvoda u željenu, potom prolaženja kroz inspiraciju i konačnog stizanja na cilj (ako takav uopšte i postoji izuzev zadržavanja na tronu ili nivou dostignutom onom) nije nimalo jednostavan, jer je definisan drugačijim od uvreženog ili ustaljenog, kako god. Petrović potom odlazi u pgp rtb sa audio kasetom u zadnjem džepu 501 farmerica kod famoznih onih (Stanko Terzić i Djordje Debač, čija su imena ostala urezana svima nama a radilo se uglavnom o likovima u ulogama gl. i odg. urednika kako je stajalo na pločama tadašnjim) na razgovor. Za nas, rocknroll hroničare i večne zaljubljenike, je od značaja to da je nazivu Petrovićeve grupe ‘’ZDRAVO’’ kumovao Nikola Karaklajić, urednik i voditelj po svemu neprevazidjene radijske rocknroll emisije Veče uz radio, koja je tekla ponedeljkom na 1. programu Radio Beograda od 20.00 h pa sve do 22.00 h. Naime on je sugerisao Bobanu taj naziv , a po tada aktuelnom listu za mlade, naslovljenom sa takodje Zdravo! Svakako da su najzanimljiviji (i najprivlačniji naravno) detalji oni vezani za pisanje i snimanje autorskih stvari, pa tako imamo ovde te, vezane za Vikend fobiju. U grupi su pored Bobana, Duda, Rista i Sima. Pribeglo se potom osmišljavanju omota, mogućim prostorima za promocije, te je tako svirka upriličena u zemunskom Pinkiju, a grupa je prosto zapalila halu. No, Boban je večito u potrazi za pronalaženjem stalnih a pri tom i kvalitetnih instrumentalista za grupu….. Stoji ovde da je Yuga bila u gvozdenom zagrljaju pastirskog rocka i vodeće grupe tog, Bijelog dugmeta, i to je tako, ali na drugoj strani smo bili mi SmaKovci, dakle veliki poštovaoce te grupe, barem je tako bilo u unutrašnjosti, i nikada nismo ni kupovali ploče Dugmića a za SmaK izdanja se uvek morala naći kinta. Petrović se našao i Djuričiću kada je ovaj stigao iz Herceg Novog, pomogao mu da premosti te prve prestoničke dane. Petrovićeve zasluge za objavljivanje prvog albuma skopske grupe Leb i sol su takodje nesumnjive, mada je pripomogao i Petar Popović. Ima Petrović zasluge za start u karijeri Sladjane Milošević sa ‘’Au au’’ numerom. Imamo ovde i koncerte kod Hajdučke česme i na sarajevskom stadionu Koševo, na kojima se Zdravo javlja kao predgrupa, preciznije našla se na listi tih ….. Snimaju i drugu singl ploču (Disko je prava stvar / Raspust i kraj), gostuju po gradovima širom Juge, no, Petrović je nezadovoljan postignutim i svojom ulogom u grupi, poljuljanim medjuljudskim odnosima te odlučuje da napusti grupu. Pre raspada je usledila i treća mala ploča (Sugestivni rok / Žalba iz 1978.). U numeri ‘Sugestivni rok’ imamo refren ‘’Ako vaš sin ne voli plug, ne mora u fakultetski krug’’, koja se odnosi na vreme ono (mada je sve krenulo polovinom šezdesetih) kada su mladi sa sela završavali fakultete te tako uzimali radna mesta vršnjacima iz varoši i gradova. Petrović se potom baca na realizaciju projekta diskoteka u podrumu hotela Mažestik ali i realizuje LP Žur koji kao izdavač potpisuje Založba kaset in plošč iz Ljubljane, a na tom su Prepad/Svetski osmeh/Djuskaj/Daj mi Šansu/Pogrešio sam/Kupatilo je shvatilo/Zgužvala si snove i Otišli smo sami. Pod okriljem zagrebačkog Suzy Recordsa se javljaju dva singla sa udarnim ‘Moram’ i ‘Ajmo na žurku’, oba u 1979. godini. Dolazimo tako i do Putujućeg karavana Petrovićevog, sa više segmenata zabave (di džejevi, manekenke, specijalni gosti uz, naravno, njegovu grupu). To da su privlačili maksimalnu pozronost stoji, tako da su nakon jedne predstave u KG pozvani na žur u porodičnom jednom objektu kod imenjaka mu Bobana…… U Beogradu,, po povratku, stare priče (brige), računi za studijsko snimanje u Sinus studiju bernskom (sa gostima na tom Zoranom Živanovićem Hozeom, Rašom Djelmašem, Batom Kostićem …..) no, kinta nikako da se namakne u onom potrebnom obimu. Na scenu tada stupaju njegovi roditelji kojj prodaju vikendicu, izmiruju njegove dugove (Boban će im se u vremenu ispred revanširati i kupiti restoran sa kućom pored) ……. Samo sam pomislio, da li bi današnji roditelji imali toliko sluha i zalegli za rokenrol preokupaciju svoje dece?! Na stranici 119 imamo rečenicu …… demotivisana pastva, koja se zatekla tu gde jeste, nemoćna da se od seksa, možda i droge a ponajviše rocknrolla, u jakoj reči – od ‘Rokanja’ digne na noge, a kamoli da krene svojim kućama,, je ta ključna u stvari za naslov obe knjige. Dolazimo i do epizode u kojoj Petrović staje na ‘ludi kamen’ uzima svoju Zoricu za životnu saputnicu, uz ono, da se odlično snašao u dvostrukoj ulozi, i kao dobar suprug i još bolji otac predivne malecne Ane….. Petrović se potom usredsredio na otvaranje kluba zatvorenog tipa nazvavši ga ‘Zvezda’ a koji je egzistiao u podrumskom prostoru restorana Grčka kraljica (Plavi Jadran). Usput, autor nam razotkriva Mika Džegera te činjenicu da je bio angažovan od strane engleskih vlasti i kraljice ( službeno) u nekom više konspirativnom smislu, tajnom tako reći na promociji engleske kulture i jezika širom sveta, za šta je na koncu i odlikovan, a zavredeo je i penziju koje se, siromah nije odrekao. Bitlsi pak, tu mislim na Džona i Džordža su sušta suprotnost njemu, jer, znamo da je Džon čak i vratio odlikovanje kraljici, odselio se u Njujork ……Džordž je prešao u hinduizam …… I Kit Ričards je svojevremeno pisao u svojoj autobiografiji da je Džeger uvek gladan glamura, džet seta i eksponiranja u visokim krugovima, te da ne razume tu njegovu stranu …… ali, evo, Petrović iznosi ono što je manjkalo u tim biografijama o Miku i od srca mu zahvaljujem u razotkrivanju uloge pomenutog, koji se sasvim drugačije ponašao na startu karijere Stounsa (od 1962-3 pa sve do polovine sedamdesetih), tada nije slovio za kraljičinog …….. Startnih deset, petnaest godina smo se kleli u njega, potom se čovek promenio…… Svoje organizacione sposobnosti i ideje vezane za uredjenje enterijera diskoteke, Petrović dokazuje i na Jadranu, preciznije u Škarabi (Rovinj), gde se bacio na osmišljavanje jednog zbilja spektakularnog zabavnog programa, a toliko je napredovao u tom poslu, vodjen onom, unaprediti već unapredjeno, ne stati jednostavno, a sve u fazonu, nevidjeno do tada. U tu svrhu je iz Londona stigla američka grupa The Vail (Džudi, Kajl, Nil i Džeki) te se uz nesvakidašnji program stizalo do zacrtanog, onog, kvalitativnog ludila, kako to ovde već i stoji. Da, BP je izabrao Rokanje u svakom pogledu, rokao je i rokao, propustio je pojedine porodične epizode, ali, naravno, sve u najboljoj nameri, egzistencijalno obezbediti porodicu, e sad, to što je ispostavljeni račun narastao na neisplativ (možda) je ambicija koju je uvek gurao u prvi plan i morao platiti uz rocknroll….. … Trošio se tako reći bez dodatnog punjenja baterija, radio na albumu ‘Zora’ Diskos 1984, pisao Rokanje 2, brinuo o porodici, diskoteci…… bezmalo se njegova svakodnevica pretovrila u ono, ako preživim pričaću, na koncu se tako i odigralo, preturio je sve preko glave napisao Rokanje 2……. Iznosi on i svoja londonska zapažanja vezana za speakers corner (govornički korner) gde se gotovo dva veka očuvala tradicija govorništva, ili u prevodu, bilo ko da je želeo izneti svoja neslaganja sa aktuelnom situacijom, ili odredjenom temom u politici itd mogao je bez posledica popeti se na tu improvizovanu govornicu, obratiti se zainteresovanima kojih nikada nije manjkalo (u prošlosti su na toj govorili Engels, Lenjin, Bertrand Rasel i ko zna koliko njih). Završna poglavlja Rokanja 2 se svode isključivo na poslovne tansakcije i aranžmane Petrovićeve, zaključene u njegovoj londonskoj rezidenciji, druženju sa poznatima iz sveta rnr (i fudbala) te ponajviše sa biznismenima uz nezaobilazne seks partije sa najboljim komadima, a što je jednako ostvarenju najludjih snova uz, priznanje mu kako to ovde već i stoji ‘očigledno sam pošandrcao’, na šta se može dodati ono, ko i ne bi u takvom okruženju, the best of the best girls. Vezano za karijeru biznismena, sve se u stvari svodilo na zaključivanje profitabilnih kontrakata, koje nije bilo moguće parafirati bez seks partija u nekom od prestižnih londonskih prostora. Vol. 2 u završnici i donosi te, Petrovićeve afinitete vezane za svet trgovine raznim proizvodima, gde beleži zbilja zapažene rezultate, no, to i nema neke veze sa rocknrollom te ne vidim zašto bih se upuštao u tu njegovu epizodu. Formula njegovog uspeha u svetu biznisa mu i daje za pravo da se ponaša po sopstveno nahodjenju, jer, sve se svodi na ono, ostvarenje mladalačkih snova…… Voleo je porodicu iznad svega mada mu okolnosti nisu išle na ruku …… Ostaje moja zahvalnost Petroviću ali i izdavačkoj kući Publik praktikum za brojna saznanja i detalje iz istorije yu rocka (vezano za Beograd), jer ta nećemo naći u izdanjima autora koji su pisali na konkretnu, nikada zaokruženu istoriju jugoslovenskog rocknrolla.
18.05.2025.