FOTO: Reklamni plakat za promociju Tošićevog albuma diskografske kuće Računajte na računare Records.
PROZAONLINE TEKST:
2026. ŽIVKO IVKOVIĆ
BEOGRAD
Predstaviti čoveka, rokenrolera iz senke, je, sasvim izazov. Čovek iz grupacije takvih je svakako i Dragan Tošić Tajson ili Toške. Iako je Beogradjanin, nikada nije pokazivao posebno interesovanje za ne znam kakvim trendseterstvom, niti je težio naslovnicama, mada je, nesumnivo, kreativni potencijal njegov na zavidnom jednom nivou, te je, zauvek ostao u senci onih gladnih ….. Pa tako, Tešićevo ozbiljnije interesovanje za rokenrol kreće već u startnim gimnazijskim danima, a što se nekako poklopilo sa javljanjem progrock grupa kalibra Led Zeppelin, Deep Purple, Uriah Heep, Grand Funk, Black Sabbath ali i naše Korni Grupe, tako da je više od decenije kontinuirano pratio razvoj kako svetske tako i domaće scene, pa sve tako do novog talasa, kada je zastao… Na koncu, vratio se izvornim onim akustičarskim bluz vrednostima i kantri muzici koje su mu ponajviše i ležale, pokazivao je znatno interesovanje za crne američke bluzere, protestne ili buntovne singere poput Dilana, Sigera, Džoun ili Džoan Baez …Po završetku gimnazije, Tošić se posvećuje studiranju mada ne zanemaruje svoju veliku ljubav akustičnu gitaru ….. Njegova karijera tada doduše znantno stagnira jer, stavlja akcenat na studiranje, no i dalje više za sebe svira, vežba, skida stvari od već pomenutih, Dilana te ostalih a piše i prve autorske songove koji će se u vremenu ispred javiti na prvoj ploči. Zahvaljujući poznanstvu sa Tomislavom Rakijašem, originalnim gitaristom naše najznačajnije bluz grupe Zona B (uz Dušana Ristića bubnjara i Zdenka Kolara Bas gitaristu) njegova karijera nekako kreće uzlaznom putanjom jer se tada javlja i Petar Pera Zarija aktuelni vokalni solist & usnoharmonikaš već pomenute Zone B. Dolazi tako i do realizacije cd albuma ‘’ Vreme teče i krivuda ‘’ u izdanju diskografske kuće Računajte na računare Records Baneta Loknera i Pedje Jovanovića. a godina je 2018. Na tom će sve Tošićeve songove otpevati već pomenuti Petar Pera Zarija a Dušan Duda Bezuha će odsvirati gitare (solo, bas i akustičnu), uraditi aranžmane.
Album je promovisan u prostoru beogradskog kluba ‘’ Berlin – Monroe’’ .
Usput, Tošić nije iz grupacije poznatih onih, nema pomame za njegovim koncertima, koncertima na kojima igra glavnu rolu jer, ne splavari, a što je dobro, mada nije u ne znam kom obimu zastupljen ni u klubovima, iako su u novije vreme ti pozivi učestaliji, te je skrajnut, tako da i zainteresovani ostaju uskraćeni za upoznavanje sa nj. muzičkim opusom. Po osnovu jednog samo snimljenog albuma, i ne može se ne znam šta i koliko zaključiti vezano za nj. kreativni opus, gitarsko umeće … no da se radi o kvalitetnom jednom kantautoru zbilja stoji, te isključujem svaku navijačku obojenost i pristrasnost u njegovom slučaju, i ne radi se o pukom prišivanju nezasluženiih epiteta, nego o zapostavljanju karijere, pesničkomuzičkih kvaliteta njegovih i generalno jer bi čovek imao mnogo toga predstaviti ali, egzistenciija je na prvom mestu….
Ovim pokušavam skrenuti pozornost, delom barem na Tošića i propušteno mu, jer je karijeru smišljeno zapostavio u korist studija. Svoj debi nastup je zabeležio u kafeu Berlin – Monroe, negde startom druge dekade ovog, da bi potom nastupao i po ostalim beogradskim rock prostorima (Vikasha Jazz Club, Betty Ford, Bluz & Pivo ….) te Nišville International Jazz Festival, mada je nezaobilazan na pesničkim večerima u prestonom. Prisetih se tako kantautora iz sedamdesetih sa jednim ili dva snimljena albuma, na koja izdanja tako reći se tzv. tadašnji rock kritičari nisu ni osvrnuli, no, danas se takvi podvode pod antologijske!!
Ako stavim da je Dragan Tošić beogradski trubadur, uopšte neću pogrešiti, ono, sve stvari sa cd albuma ‘ Vreme teče i krivuda’ su prihvatljive i izuzetno pevljive, uživa se u takvim, kako u klupskim prostorima tako i na otvorenom…Tošić nam servira svoju countryblues magiju ili viziju kako god, naslućujuću tek, pa tako, okarakterisati ga kao muzičara kreativca izmedju uličnog svirača (trubadura) povremenog i rokenrol stara je nekako sasvim prihvatljiva definicija vezana za njega, sasvim je u redu, mada je moje navode teško proveriti jer čovek deluje ‘negdje na kraju u zatišju’ gde medijske lobističke ispičuture, intelektualni nikogovići ne zalaze, uz ono, da njemu uopšte i nije stalo do svetala, reflektora na stejdžu, nego onako, sasvim za dušu, drugare, prijatelje i one koji su ga pozvali jer se samo u okruženju takvih oseća prijatno, pruža svoj maksimum. Njegovi tekstovi, poput broja deset (na albuma Vreme teče i krivuda) naslovljen sa ‘Kuba’ je pun kubanskih plaža, mada u tim tamošnje stanovništvo i ne uživa ne znam koliko, ono, ne iz egizstencijalnih koliko iz razloga straha od blizine USA obale te mogućeg desanta sa mora ….. Tešićevi tekstovi ne zalaze u svet podzemlja velikog grada, mada živi u takvom jednom, inspiraciju ima gotovo na svakom koraku, tako reći, te se deo tekstova na ovom bavi i ljubavnom tematikom i svoj toj ‘’usedelosti’’, učmalosti i zatvorenosti stanovništva po stanovima i kućama uz tv sickers serije te pozivom da se konačno ‘’oslobode’’ dobrovoljnog pritvora i krenu negde, ne bi li videli više od ulice i kraja odrastanja, a takva je broj jedan na ovom albumu (Putnik), mada je i broj četiri, naslovljena sa ‘Adrenalin’ gde u tekstu stoji ‘’ Idemo, jurimo letimo’ uz očiglednu aluziju na Dylana koja je sveprisutna, pogotovo u stvari Vreme teče i krivuda (broj 6) a to da je Tošiću pomenuti uzor i nije potrebno posebno naglašavati jer u bezmalo svakoj imamo primetan njegov uticaj. Na ovom albumu sa songovima koje Tošić potpisuje, se javljaju članovi grupe Zona B, Dušan Duda Bezuha na gitarama, svim mogućim te Petar Pera Zarija kao vokalni solist, usnoharmonikaš ali i na akustičnoj gitari, mada se ne mogu oteti utisku koliko bi fenomenalno zvučalo da je stvari odsvirala kompletna postava grupe već pomenute, grupe Zona B. Na koncu, Tošić uveliko radi na novom ostvarenju, ostvarenju sa sopstvenim songovima u Dilanovskom stilu, gde bi se širem rock auditorijumu konačno i predstavio kao kantautor a što zapravo i jeste. Vreme teče i krivuda, vreme radi za njega……
datum: 02. mart 2026.