(PESME BITLSA I ŠEZDESETE)
IJAN MEKDONALD
Izdavač: CLIO, BEOGRAD – 2012
Usuditi se napisati prikaz za svakako najobiminiju i najozbiljniju studiju o „Bitlsima“ i dekadi u kojoj su egzistirali povlači prethodno vrsno poznavanje njihovog stvaralačkog opusa, odrastanje uz muziku liverpulskih Buba ali, na koncu, i hrabrost jer previše pametovati o grupi koja je izmenila svet, usmerila nekoliko generacija; o grupi u koju smo se manje-više svi zaklinjali, grupi naše mladosti, razlogu ostajanja večitim tinejdžerom, stvarno ne bi imalo nikakvog smisla, izuzev možda apostrofiranja potpisnika prikaza, a što ja nikako ne želim, iz pijeteta prema ovoj grupi. Razlog sasvim dovoljan da se moje ime(kao autora prikaza) ne nađe ispod ovih redova.
Bitlsi – to smo mi!
Šezdesete su dekada koja se prepoznavala po impulsima duhovnosti, samosvojnosti, individualizmu i avangardnoj nekoj ideji ! Bitlsi su naravno prednjačili, ti nj. impulsi sežu do dana današnjeg…
U temeljnom uvodu knjige, pod lupu analitičku, stavlja se pokret bitnika iz pedesetih koji je, u suštini, slovio za antimaterijalistički (za razliku od monetoizma koji je umrtvljavao dušu). Bitnici su preferirali: javno izražavanje sopstvenih osećaja, maštu, zen… Tu je, zatim, i borba protiv rasizma i represije, kao i zalaganje za seksualne slobode, sve oblike književnosti… Bitnike je, uostalom, i izrodila duhovna kriza, te su sa tog stanovišta deo izuzetno vrednog istorijskog nasleđa sa bitnim uticajem na šezdesete i rokenrol , kada pobuna protivu ustajalih , uvreženih tradicionalističkih–stereotipnih ograničenja kulminira mladost je i tada pobedila, podnela najveći teret.
Vodeća snaga su bili „Bitlsi“ naravno, ali i nebrojeni sastavi koji su egzistirali u toj revolucionarnoj dekadi. Svi songovi Bitlsa jesu rezultat zaljubljenosti u rokenrol. U knjizi stoji i to da hrišćanstvo nikada nije imalo natprirodne moći kojima bi poduprlo-potkrepilo svoje tradicionalističke stavove! Revolucionarne šezdesete su vekovna, zastarela vernička shvatanja ogoleli i, ako ništa drugo, one su mladima otvorile oči, poduprle pravo na izbor, i to pravo smo mi (svojvremeno mladi) iskoristili i odlučili se za rokenrol. Bio je to svojevrstan beg iz ludačke košulje tradicionalizma, nazovi demokratije i materijalizma . Šezdesete su posledica pedesetih i ta startna rokenrol dekada je izrodila niz značajnih imena iz gotovo svih kulturnih grana.
U knjizi su veoma zanimljive pojedinosti vezane za snimanje svih Bitls numera, počev od one prve, škotskog tradicionala My Bonnie(22.jun 1962) na kojoj, doduše, samo prate Tonija Šeridana (Fridrih Ebert Hale–Hamburg), pa zaključno sa Free As A Bird (1977) te Real Love (1979). Nemoguće je izneti sve pojedinosti, približiti na taj način čitaocu knjigu, pa ću samo izneti neke od njih.
U numeri How Do You Do It (1962) kao bubnjar se po prvi put javlja Ringo Star (zauzeo je mesto dotadašnjeg Pita Besta). U stvari „Misery“ ( 1963) Džordž Martin je za klavijaturama. „Dear Prudence“ (1968) je posvećena sestri Mie Farou , koja je izvesno vreme provela u Rišikešu . Stvar „For You Blue“ je posvećena Pati Harison.
Revoluciju u glavi smo prihvatili, ali i shvatili tokom šezdesetih i sedamdesetih jer smo imali pravo na izbor i kao rezultat tog, trajnog shvatanja rokenrol vrednosti i hipi filozofije imamo i dalje čvrstu, nepokolebljivu ubeđenost u ispravnost podržavanih i prihvaćenih tih vrednosti, ali i ponos jer , koliko je to bilo moguće, bili smo deo… Pa i danas, Lennondan u Petoj beogradskoj gimnaziji svedočineka živi jedan takav… Tu svest su ponajviše oblikovali upravo „Bitlsi“. Generacijama rođenim nakon Drugog SVETSKOG RATA, zajednički jezik je bio upravo rokenrol.
Samo zato i imamo svoja stara dobra vremena ! I, neka mi ne zamere, ali , stuži se čoveku , nekako , kada pomisli : kakvih će se starih dobrih vremena današnje tin generacije prisećati ! Zaduženi za održavanje iluzije o boljem nekakvom sutra ( polit i klirik ) , i još boljem onom after the death su trenutno u prednosti , ili vođstvu , zahvaljujući ne toliko veštom manipulisanju , koliko nezainteresovanošću mladih za prolazak kroz vrata percepcije i stizanje do cilja – prosvetljenja!
Drugi deo knjige je almanah uobličen tako da imamo tabele koje sadrže četiri kolone , od kojih prva prati karijeru Bitlsa od 1960.( snimanja , nastupe i turneje Bitlsa) zatim je tu kolona rezervisana za singl i LP-ostvarenja u UK, potom aktuelnosti sa uzavrele političke scene u svetu tada, a poslednja je rezervisana za kulturu: filmovi, džez, moda, TV…
I kako to stoji u već nekom zaključku ovog dela važno je to da čitaoci moraju biti svesni i ove redove posmatrati kao nešto što je na višem nivou dostignuća od današnjice! Oni koji umeju da slušaju neka ovu knjigu – čuju!
U ime svoje generacije barem, veliko hvala izdavačkoj kući CLIO i prevodiocu Pavlu Bobiću na konačnom publikovanju ove rokenrol biblije.