Vesna S. Disić: PRIPOVETKE O SUDARU SVETOVA (PRIČA 4)

Priča 4.

Gorica je imala velike grudi i radila kao glumica.Nije se udavala nakon veze sa velikim modnim kreatorom, u kojoj je uživala sve pogodnosti mondenskog života. Veza je okončana njenim otkrićem da je muškarac njenog života homoseksualac.
Bila joj je četrdeset prva godina kad se zaljubila u mladog kajakaša, tek završenog studenta medicine, koji je u Beograd došao sa severa. Mislila je da je došao iz Zrenjanina, a on je bio iz Novog Sada. Kao rođenoj beograđanki sve je to za nju, i taj Jug i taj Sever bilo isto. » Provincija«.
Lepi kajakaš je nakon upoznavanja sačekao par dana, pozvao je na večeru i šarmirao. Sledeći dan uselio se u njeno pokrovlje.
Gorica je blistala.
Uloge su joj padale u krilo, reditelji obožavali, a momak kog je zvala srculence , a zvao se Tibor, bio je svake večeri raspoložen za krevetske aktivnosti.
»Sve u svemu život mi je super« pomislila bi ulazeći u Zdanje Pozorišta i analizirajući koju će od balerina danas ocinkariti Upravniku. Cinkarenje balerina bila joj je strast, jer je imala potisnuti kompleks debljine, zbog kog su joj izmicale role finih dama.,koje su po definiciji pisaca uvek »blede i mršave«.
Dan je protekao u progonu nove drame irskog pisca za koju su Upravnik i njegova ljubavnica, dramaturg, tvrdili da će biti »apsolutni hit«.
Drama je bila komorna, tri lika, dve žene i muškarac. Majka, ćerka i njen ljubavnik. Devojku je igrala njena nova koleginica Aida. Reditelj je bio bradat i decentno raščupan, kako to dolikuje umetniku njegovog ranga. Stalano je mahao rukama i govorio im » Ritam..nemate ritam« dok su se petljale u teškim rečenicama lošeg prevoda sa irskog.
Gorica je naravno slušala pažljivo sve indikacije, želeći da reditelj izbegne teški srčani udar, bolest kojom se proslavio u Metropli. Publika je znala da Bard pozorišne režije svaki komad završi sa predinfaktnim stanjem, za koje je samo njegov lekar znao da je manje ili više lažirano.
Aida se nije uklapala i tražila je objašnjenja. To je rezultiralo uzvikom »Dosta!« nakon kog je reditelj skočio na noge lagane i zakazao novu probu za sutra u sedam ujutro, sa naglaskom da je potrebno » da se uozbilje«. Izašao je ljutit kao lav.
Gorica, Aida i Luka pokupiše svoje tekstove i izađoše. Znali su da su kretaivne svađe uobičajeni rituali i da će predstava izaći u roku. A rok do predpremjere bio je samo sedam dana.
Gorica požuri kući. Htela je da iznenadi Tibora ranijim dolaskom.
Kupila je usput prve mimoze i pomislila kako joj ovo proleće zaista nudi divne dane.
Svaratila je i do obližnje radnje sa delikatesima,, zamišljajući kako će srculence biti oduševljeno.Odvojila je čak i za preskupi ananas, uz uobičajene banane.
Otvarajući vrata stana ČULA JE NEKU ŠKRIPU U SPAVAĆOJ SOBI. Otvorivši vrata videla je Tibora i neku devojku kako nagi, u njenom krevetu vode ljubav.
Onesvestila se i pala na ulaznim vratima svoje spavaće sobe. Pri tome je slomila ruku, a banane i sve ostale delikatese otkotrljaše se do kreveta gde je mladi par, uhvaćen na delu bio ukočen i zapanjen. Devojka pokupi garderobu na brzinu i pobeže, a Tibor pozva hitnu pomoć.
Gorica je dan premjere predstave dočekala u bolnici, nakon operacije zgloba leve ruke.
Tibor joj je svaki dan slao buket crvenih ruža.
Ona ih je vraćala medicinskoj sestri i govorila » bacite ih u smeće ili uzmite..kako Vam drago«.
Sedam dana kasnije izašla je iz bolnice, preuzela naslovnu rolu i pobrala najbolje kritike u svojoj karijeri. Scenu ljubomore i pada u nesvest koji majka doživljava u trećem činu odglumila je po mišljenju kritičara » maestralno«.
Tiboru je poslala na njegovu podstanarsku adresu buket crvenih ruža.
Po gradu se priča da će se pomiriti, ali Gorica još razmišlja.
Scene padanja u nesvest proslavile su je, ali to nije razlog da mu oprosti, razmišljala je, svesna da joj pozicija poznate glumice omogućava da bira. Bar još neko vreme.