Biljana Vićentijević: VESNA

„Snežana, večeras ću se videti sa Jovanom. Ti znaš da me ujak samu ne pušta nigde . Možeš li da mi praviš društvo? Nećemo biti dugo. Mnogo mi se sviđa Jovan. Ti si kriva za to, jer si nas upoznala.“
Vesna me i ovog puta moli da krenam na njen sastanak. Ne ide mi se, ali nisam mogla da je odbijem.
„Ali kad? U koliko sati? Nemoj kasno.“ Rekla sam isto molećivo. Njen ujak je prek i strog. Ljutio bi se kada bi saznao da je pokrivam u sastancima. Za nas još nisu mladići, a osamnest nam je godina. Vesnina majka radi u Austriji, tako da ujak odgovara za njeno vaspitanje. Idemo zajedno u Tekstilnu školu. Nije imala ukusa u oblačenju. Čudila sam se trenerkama i štiklama. Bila je puna para i nije štedela. Imala je taj duh rasipništva kao bogata deca, ali mene je volela i pričala koliko je usamljena. Majku je retko viđala, jer je odrasla sa bakom. Oca nikada nije upoznala, iako je saznala da živi u selu Brezovica i ima dvoje dece sa drugom ženom.
„Nećemo kasno, oko pola pet dođi kod mene.“ Klimnila sam glavom. U sebi sam znala da će Jovan misliti da ja imam udela u tome, ali nadam se da mu je objasnila njenu situaciju. Veoma je ružno ići za parom koji se ljubi.
U dogovoreno vreme sam bila na njenim ulaznim vratima. Ujak otvori.
„Snežo, dobar dan. Sad će moja Vesna. Uđi.“ Vrlo ljubazan i mio čovek, pomislih.
„Dobar dan. Kako ste?“ otpozdravih.
„Dobro, hvala mila na pitanju. Gde idete ? Nemojte se zavlačiti u kafiće po ovom lepom vremenu“
„Naravno da nećemo, šetaćemo i razgledati izloge. Videle smo prelepe haljine za maturu.“
Koliko sam laži izgovorila u trenutku, čini mi se da sam pocrvenela. Pitao me je za oca i kako je sa zdravljem? Rekla sam da je bolje. Njih dvojica su odrasli .
Vesna i ja najzad krenusmo. Bila je ponovo u trenerci, ovog puta druge boje i naravno crnim cipelama na štikle. Bele sportske čarape su se videle. To je njen stil, govorila sam joj više puta da to ne ide. Nije me slušala, pa sam digla ruke. Nije mi jasno kako je Jovan , prelep mladić i veoma poznat krenuo sa njom.Lepa je Vesna, ali čudna.
Naravno da sam osetila Jovanov pogled prebacivanja. Nisam mogla da objašnjavam razloge mog pojavljivanja već treći put. Ubrzo se pojavio Srđan, njegov drug iz Šapca. Upoznali smo se i krenuli svi zajedno kod Jovana. Bila je to vikendica njegovog oca, i nalazila se u blizini Ubskog stadiona.
Vesna je skuvala kafu, ja sam bila odsutna. Srđan me posmatra. Plav i lep mladić. Bio je dosta stariji . Plašila sam se i nisam ga gledala.
U jednom trenutku moja drugarica i Jovan su se izgubili. Bila sam sama sa Srđanom. Nije mi se dopalo to. Sedeo je preko puta mene i gledao u oči. Lep je, ali u njemu nisam videla ništa više od toga. Njegova pitanja su bila provokativna. Nisam znala kako da odgovorim. Približavao se i želeo da me dodirne. Videla sam da nema časne namere, već veoma nepristojne.
Plašila sam se, govorila da hoću da izađem. Nije mi dao, samo smejao. Bežala sam po sobi kao životinja pred lovcem. Vesna se nije pojavljivala, uporno sam je dozivala. Moja drugarica je bila nedostupna za mene, iako nas je delio samo zid. Dva sata sam odolevala nemilosrdnom nasilniku.
Čudio se mojoj divljoj prirodi i nekakvom nerazumevanju. Znala sam da mi preti opasnost.
U jednom trenutku je skočio na mene iz nemoći da me savlada za svoje potrebe, ali Vesna je otvorila vrata. Uplakana i izgrebana pobegla sam iz sobe i stala usred dvorišta. Srđan je počeo da se izvinjava. Suze su mi išle. Jovan je bio nem. Vesna me tešila. Tiho sam joj rekla.
,,Idemo što pre. Zašto si me ostavila sa njim? Pokušao je nešto ružno.“
,,Ne brini, pa nisam znala da je takav.“
,,Idemo, molim te. Ako ti ne kreneš, ja idem “
Naravno, morala je. Ujak bi bio ljut da dođe bez mene.
Celim putem sam drhtala od same pomisli koliko je Srđan mogao da me povredi.
Naše drugarstvo uskoro je bilo prekinuto. Znala sam da me je iskoristila, i da ako sam mislila da mi je drugarica, ja njoj očito nisam bila.
Jovan je raskinuo sa njom. Vratila se starom dečku za kojeg je ujak imao razumevanje.
Udala se odmah po završetku škole i otišla sa njim u Austriju. Nikada mi se nije javila.