Izdavač: MLADINSKA, BEOGRAD – 2015.
Autor prikaza: Živko Ivković
Ako bih u startu i ja kao potpisnik ovih redova hteo krenuti od stare Grčke, onda bih se prisetio da sam negde pročitao kako je Platon govorio da se stanje u državi odražava, reflektuje, kako god i na muziku. Primer za to je ova naša gde se katastrofalna egzistencijalna situacija odražava i na kreativnost u muzici.Počeci muzike po ovoj su stari više desetina hiljada godina!!! Pred nama je tako sveobuhvatna i jedinstvena svetska muzička enciklopedija poduhvat Izd. kuće Mladinska koja će zasigurno ostati u legat nadolazećim generacijama, ili barem časnim izuzecima tih, znajući koliko je mrka kapa kada je interesovanje mladih za knjigu u pitanju. Enciklopedija sadrži poglavlja koja obradjuju period vezan za one prve primitivne drevne instrumente izradjene uglavnom od kostiju i korištenjem tih.Čovek je tako krenuo sa podražavanjem životinjskih krikova ne bi li iste namamio u klopku ili pak okretao od sebe u slučaju opasnosti.Uovoj priča kreće od idiofona, drevnog bubnja, zvečke i drombulja. Koreni muzičke tradicije su i danas prisutni u primitivnim ljudskim zajednicama i nezamislivi su bez raznih plesova i rituala a sve u zavisnosti od podneblja. Izvori ovde navode Mesopotamiju, Egipat i Kinu kao najstarije civilizacije, time, logično je iste i kao kolevke muzike. Stoji ovde i da je najstariji notni spis star nekih četiri hiljade godina.
Osvrnuti se u najkraćim crtama na jedno ovakvo izdanje je zbilja nemoguće( barem meni) tako da bi duži prikaz Ove bio mnogo bliži cilju, upoznavanju čitalaca sa sadržajem. U prvom poglavlju ima reči o izradi instrumenata od kamena, drveta i morskih školjki. Slovo o Šengu, kineskom duvačkom instrumentu je takodje detaljno, mada sam već imao priliku upoznati se sa tim u Birnovom naslovu Kako radi muzika. Rimljani su koristili harfe, frule te nezaboravne lire da bi potom ovde stigli i do kitare sa sedam žica, i sasvim je moguće da iz tog i proizilazi današnji naziv za gitaru.
Pažnju pleni i poglavlje vezano za trubadure, trubadurke takodje i prvu medju tim, Francuskinju Beatris De Dija(1140. godine). Tu je i ranohrišćanska, srednjovekovna muzika uz pevanje i pojanje. Iz ovde iznesenog, proizilazi da je muzika u srednjem veku bila dostupna uglavnom povlašćenima(plemićima) koji su uz klirik i kontrolisali narode.Dolazimo tako i do Gvida Aretinskog tvorca notnog sistema(negde potkraj XI veka) , a tu je i Franko Kelnski čovek iz grupacije teoretičara koji su razvili sistem zapisivanja ritma a što je omogućilo komponovanje i onih, najsloženijih melodija, da bi se već polovinom ili u nekim poznijim dekadama xv veka krenulo i sa štampanjem muzike. Tako da su regionalne muzičke tradicije(Kina i Bliski istok) i donele napredak u kreiranju muzičkih instrumenata koji su, eto, danas zastupljeni.Mada, kada kažem višeglasje, moja prva asocijacija su Bitlsi i nj. maestralna vokalna složenost. Ovde imamo i prve pomene te, muzike složenog ritma komponovane za više vokalnih solista, tako da se sa monofonije na polifoniju(dodavanjem još jednog glasa) prešlo izmedju 700. i 900.godine. Renesansna polifonija svoj vrhunac tako beleži u XVI veku(Zosken De Pre i Djovani Palestrina). Enciklopedija donosi značajne datume i poznate ličnosti, almanah uobličenih u hronologiju i to je, sve zajedno doprinelo bržem, boljem i prihvatljivijem kapiranju ne samo muzike nego i momenata oko te a primer je svakako Johan Gutenberg tvorac prve pisaće mašine iz 1450. godine, da bi tek nakon pedeset godina imali zabeležene i prve notne spise. Dolazimo i do gitare, već pomenute, gde stoji da je taj instrument (važio za najpopularniji španski tokom XVI veka), istiskuje viue konačno(do tada takodje mnogo popularan). Ovde začudjuje, moram da primetim, ne baš ne znam kakav osvrt, rekao bih više minoran a vezan je gitaru. Priželjkivao sa barem onoliko koliko lično imam zapisanog o toj, a gde stoji da je ta iz porodice žičanih instrumenata, a preteče te se javljaju i u vremenu egipatskih faraona. Na tim(pretečama) su svirali kralj David i Homer. Za današnji oblik gitare zaslužan je nemački majstor Jakov Oto iz XVIII veka. Tokom XIX veka Hoze Ferdinand Sor te Francisko Tarega postavljaju dva osnovna načina za korišćenje te, klasičan i sa trzalicom. Ali dobro, priredjivači Ove su se fokusirali na bitnije im, pa i uopštene pojmove iz istorije muzike tako da sam ovu manjkavost primio više lično, kao neko za koga muzika kreće od bluza, džeza i pogotovo rokenrola te možda moja zamerka i ne stoji. Tu je i period vezan za barok(Stradivari, Vivaldi, Bah Hendl) i operu, da bismo konačno stigli i do dela koji se bavi žičanim tim instrumentima, poglavito violinom i srodnim joj. Vivaldi je ovde kao kompozitor zastupljen na više stranica i potpuno hronološki tako reći, uz nezaobilazna „Četiri godišnja doba“, tako da će to delo ostati zabeleženo i na prvom CD audio zapisu 1978. godine na prezentaciji u Ajndhovenu. U drugoj polovini XVII veka se javlja i Engleska sa svojom dvorskom muzikoma 1672. će ostati zabeležena po održavanju prvog javnog koncerta u Londonu. Henrija Persela se dotiču ovde kao majstora za pretakanje poezije u muziku. Stići ćemo tako i do odeljka vezanog za orgulje, gde stoji da prvi pisani dokumenti vezani za te datiraju iz vremena starog Rima i još starije Grčke. Ima reči i o vodenim orguljama te onim drugim iz 826. godine koje se javljaju na dvoru francuskog kralja Luja Prvog. Naravno, prve električne orgulje se javljaju 1929. godine a svoju zlatnu dekadu ovaj instrument beleži tokom šezdesetih prošlog veka.Tu je i kompozitor Johan Sebastijan Bah! Poglavlje Drevni duvački instrumenti se bavi svim oblicima i verzijama fagota, flaute i klarineta, a ima reči i o Mocartu, Betovenu i Šubertu.Dolazimo i do spoja muzike sa književnošću u song gde su apostrofirani već pomenti Šubert ali i Šuman te Volf. U romantičarskoj operi su svoje stranice zavredeli Rosini, Mariner, Belini i Vagner. Tu je i Tomas Edison tvorac fonografa(1887.) uredjaja za repordukciju zvuka , gde stoji da je najstariji sačuvani audio zapis onaj vezan za Hendlovu horsku muziku iz 1888. godine. Enciklopedija se bavi i Bramsom, a tu je i nezaobilazni BEČKI VALCER! I uopšte je svet tokom kapitalističke ekspanzije u egizstencijalnom smislu doživeo preporod kada se javlja i tzv. srednja klasa koja po prvi put sebi može priuštiti odredjene vidove zabave koji su podrazumevali i veće interesovanje za muziku, mada se to kretalo od podneblja do podneblja. Španija je tako razvila flamenko a glavni predstavnik tog je Pako De Lusija koji se , usput , uzima i za oca fuzije tog sa džezom i klasičnom muzikom.Tu su i ruski kompozitori(Rahmanjinov, Prokofjev, Šostakovič i Stravinski), ali i Adolf Saks tvorac saksofona. Generalno, ovde ćete naći više nego što će vam bilo koja druga muzička enciklopedija pružiti. Tako da je rezultat svega više nego li vidljiv! Dolazimo tako i do dela koji će po meni dodatno zaintrigirati čitaoce već pomenutog razdoblja vezanog za modernu muziku pa tako u samom uvodu imamo Štrausovu operu Saloma iz 1910. godine. Original Dixieland Jazz Orchestra(članovi ovog su isključivo belci) snima 1917. godine Livery Stable Blues, a samo nekoliko godina potom(1923.) u Njujorku je otvoren nadaleko poznati Cotton Club i sve je više podataka vezanih za izvorni bluz ali i džez. Vilijam Kristofer Hendi se pamti po stvari Sent Louis Blues iz 1914. godine. Potom se enciklopedija dotiče i Flečera Hendersona, Benija Gudmana i Djuka Elingtona kao nezobilaznih činilaca svetske džez scene. Naravno da ima reči i o meksičkoj muzici( La Kukarača i La Bamba), stiže se tako i do regtajma koji po meni karakteriše vapijući krik za slobodom hiljada robova, kao i u bluzu. Ima tu i pomena vezanih za kantri muziku i glavnim predstavnicima te(Džimi Rodžers, Roj Rodžers i Džin Otri), tu je i prva generacija džez muzičara(( Edvard Kid Ori, Džo King Oliver pa i Luj Armstrong). Nezaobilazna Bili Holidej (Elinor, Elenoar, Elenor Guf) je takodje na stranicama ove, da bi tako stigli i do mističnog Roberta Džonsona! Začudjuje da nema slova o belom bluzu nastalom u istočnim državama USA (white spiritual) jer, sve ukazuje da je pomenuti nastao paralelno sa crnim bluzom (negro spiritual). Doduše sve oko belog bluza i nije detaljno istaženo, ali brojne činjenice idu u prilog potvrdi svojevremenog egzistiranja ovog. U studiji koja mi je dostupna stoji da su i beli doselejnici na isprepletane biblijske tekstove dodavali i svoje , otužne a vezane za neizmran bol za ostavljenim u starome svetu. Do pre nekoliko decenija se kao tvorac radi priijemnika pominjao isključivo Djulijermo Markoni (patent od 13. 07. 1898.) a što smo i učili u školi. Tek 1942. godine je patent vraćen – priznat izvornom pronalazaču Nikoli Tesli, a što je za mnoge nepoznanica! U delu naslovljenom sa Globalna mzika konačno stižemo i do rokenrola, gde na žalost nema podataka vezanih za prvu rokenrol numeru uopšte ili barem nekoliko takvih obzirom da se tu lome koplja. Da li je to It’s Too Soon To Know grupe Oreols iz 1948. ili pak Rocket 88 Big Joa Turnera&Jackie Brenstona, te stvari Good Rocking Tonight Vinonija Harisa takodje iz pomenute godine? Slede Crazy Man Crazy Bila Hejlija prva rock stvar na bilbordovoj top listi iz 1953. pa onda Rock The Joint!?! Po meni, krivci za ovakvu jednu konfuziju su ponajviše novinari! Tu je i nezaobilazni Frenk Sinatra za koga valja istaći da je on taj prvi idol tinejdžera, te da je izraz grupi devojke vezan uprav za njega.Samo 1943.od obožavateljki prima više od 250.000 pisama! Jedini je iz tog sazveždja slavnih koji se na tronu najpopularnijih zadržao više od pedeset godina, tačnije sve do svoje smrti 1998. godine!!!!! Imamo i odvojena poglavlja vezana za soul muziku ali i protestnu te tako stižemo i do Bitlmanije( Bitlsi su formirani 1956. kao školski sastav Džona Lenona a iste godine beleže i prvi nastup, tačnije 15.06.1956.), a nazivi grupa su išli od Kuorimen, Džoni i Mundogs, Feb Four pa onda Silver Bitls da bi na kraju The Beatles istisnuo i potisnuo sve dotadašnje!
Šezdesete tako ostaju najrevolucionarija dekada vezana za rokenrol i generalno sve oko tog, dakle kulturnih segmenata uopšte. Potom se javljaju novi muzičkipravci( bitrok, kantri rok, džezrok, bluzrok, folkrok, hardrok, simforok, tehnorok, pankrok i hevi metal). Ovde je iz nekog razloga zaobidjen kantri rok nastao polovinom šezdesetih i utemeljivači tog Grejem Parsons sa grupom The Byrds(ovde bi Žikica Simić svakako trebao biti zastupljen kao konsultant). Stvaralački opus grupe Led Zeppelin je ovde utemeljenje našao u bluzu, a što po mnogima ne stoji jer, celokupno stvaralaštvo ovog sastava je bazirano na okultnom i magiji! Sporni su i navodi vezani za velike rock festivale , ovde stoji da je prvi od tih značajnih onaj Monterey Pop Festival u junu 1967., mada je trebao biti apostrofiran Magic Moutain Festival (održan u junu ali nekoliko dana ranije) koji je povukao održavanje svih narednih. Na potonjem su nastupili The Doors, Jefferson Airplane te Jimi Hendrix kome je to bio prvi u nizu značajnih nastupa u karijeri. Šezdesete su tako obeležile XX vek po mnogo čemu u kulturi, ali je rokenrol uz hipi pokret ostavio traga i kreirao , slobodno mogu tako reći, način življenja generacijama odraslim uz pomenute. Ima ovde reči i o pankroku koji je u osnovi negacija svega modernog, progresivnog i savremenog, bilo da se radi o muzici ili inim granama kulture uopšte. Nadovezujući period vezan za dens, tehno i hip-hop karakteriše pomanjkanje ideja, kreativno konceptualni zastoj te je radjanje minornih , gore pomenutih pravaca i očekivano.Uostalom, sve je(pa i u muzici) vezano za političkoegzistencijalnu situauciju u svetu i kreatore iste.U poslednjem poglavlju imamo odvojenu srpsku muzičku scenu i neshvatljivo zaobilaženje Yu scene bez koje ni pomenuta ne bi bila moguća! Naravno, tradicionalna se prenosila , urbana razvijala( zahvaljujući upravo Jugoslavji)paralelno sa svetskom i tu smo, nesporno je to, bili deo Te!Ima ovde reči i o najjranijim džez zbivanjima u nas, pojedincima koji su činili tu scenu, džez festivalima uz opasku da je Nisville i zvanično u grupaciji najznačajnijih na starom kontinentu, a što je nedavno i potvrdjeno uvrštavanjem pomenutog na top deset evropskih. U delu vezanog za start srpskog(?) samo rokenrola sasvim zasluženo i konačno svoje mesto nalazi Branko Marušić Čutura (ex Duo Kosovac, 3+1, Iskre(nevezane za Ivanku Pavlović), Albatrosi, Alasi, Džentlmeni, Dah, Tilt i Novi džentlmeni). Uporno sam o njemu pisao godinama unazad, da bih evo dočekao konačno njegovo postvaljenje na oreol zaslužnih. Zaobilažen od svih (izuzev od cenjenog Aleksandra Žikića), konačno ima svoje mesto u imaginarnoj rokernol kući slavnih ne samo Srbije nego i Jugoslavije.Po meni, izostale su konsultacije sa najkompetentnijima ( Žikićem, Simićem, Loknerom), pogotovo sa Žikićem koji bi imao mnogo toga reći kada je u pitanju novi talas i sve vezano za beogradske grupe pomentog pravca. Nema reči o srpskom heviroku te ključnim predstavnicima tog grupama Gordi, Annathema, Kraljevski apartman i Midgrad!?! U zaključku, kapiram da je MUZIKA(VELIKA ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA) za sve poštovaoce muzike generalno isto što i Biblija za vernike, te sam ubedjen da će ovaj monumentalni pisani poduhvat beogradske Mladinske knjige svakako ostati u legat nadolazećim generacijama kao štivo od neprocenjivog značaja čije se baštinjenje bezuslovno nameće!
U Šapcu, 13.maja 2016. godine