Prvo ovogodišnje izdanje Kulturnog centra Novog Sada, zbirka priča Ivana Antića MEMBRANE, MEMBRANE.
„Nekima je već po objavljivanju knjige TONUS bilo jasno da je Ivan Antić jedan od najznačajnijih prozaista nove generacije; drugima pak to verovatno nikad neće postati jasno. Uzrok potencijalnog nesporazuma krije se velikim delom u antiintelektualizmu koji je imanentan našoj epohi, dok je drugim delom reč o statusu kratke priče, koji je poslednjih godina, pa i decenija, čini se, suštinski uzdrman. (…) Pozicija koju Ivan Antić sa novom knjigom zauzima mogla bi otuda biti upoređena sa onom na kojoj se nalazio Albahari početkom osamdesetih godina: reč je, dakle, o fragilnom mejnstrimu, koji se sve vreme poigrava sa sopstvenom pozicijom i neprestano je suštinski dovodi u pitanje, neprestano pokušava da se izmesti iz te pozicije i da sebe posmatra sa strane, nalik na glumca iz priče ‘Nije se prekinulo’. I to ovog pisca na presudan način odvaja od ostalih: on se ne nalazi na samonametnutoj i utoliko prividnoj poetičkoj i političkoj margini, koja zapravo teži ka mejnstrimu i u izvesnom smislu ga reprodukuje, već iz središta, iz samog „srca trenutka“ potcrtava takoreći ontološku usamljenost svojih junaka, koji, spolja gledano, pripadaju tihoj većini pristojnih, dobrih građana. Svi ti građani – glavni junaci – doživljavaju određenu transformaciju u toku priče, ali takvu koja dovodi, starinski rečeno, do sloma njihovih ideala, ili u najmanju ruku ističe njihovu neuklopljenost u svet.“
iz pogovora Marjana Čakarevića
Ivan Antić rođen je 1981. u Jagodini. Objavio je knjige kratkih priča Tonus (Prva knjiga Matice srpske, 2009) i Membrane, membrane (Kulturni centar Novi Sad, 2016). Priče su mu prevedene na engleski, nemački, poljski, slovenački, rumunski i albanski jezik i uvrštene u antologiju proze kulturno-propagandnog kompleta Beton Nga Bergradi, me dashuri – Tregimi i ri nga Serbia (Priština, 2011), u antologiju mlade srpske proze Pucanja (Beograd, 2012) i slovenačku antologiju Iz jezika v jezik (Ljubljana, 2014). Prevodi književnost i humanistiku sa slovenačkog. Uređivao je časopis Znak na Filološkom fakultetu u Beogradu. Glavni i odgovorni urednik je izdavačke delatnosti Srpskog kulturnog centra Danilo Kiš u Ljubljani. Od 2012. godine živi i radi u Ljubljani.