Miloš Nastić: BEOGRADSKO MORE
Za pjesme trebalo je biti skroz izgubljen. No ja sam odavno osviješćen, običan narator. Popio sam tako jutarnju kafu, ispisao par glupih i samom nejasnih stihova i krenuo u laganu…
Ranko V. Zomarić: RAT PROTIV GLADI
-Javljamo vam se uživo iz Afrike. Naši genijalni političari su našli izvanredno rešenje problema koji su dugo mučili svet. Sa nama je jedan od članova tima čiji je zadatak da…
Kosa Pakuševskij: ZNALA SAM DA ĆEŠ DOĆI
Gleda me širom otvorenih očiju. Pogled joj liči na začuđenost, neprepoznavanje, zbunjenost. Onda se trgne, osmeh se raspline celim licem i čujem uobičajeno: „ Znala sam da ćeš doći!“ „Kako…
VELIBOR MIHIĆ: NE GOVORI, MNOGO, SA ŽENOM, SVOJOM
Sedeli su u dnevnoj sobi kao dve preostale knedle u dva tanjira (pogrešno, ako su već upotrebljene knedle kao poređenje, onda je trebalo da sede u trpezariji ili, bar, u…
Vladimir Radić: Novi Sad, moje ruke i ja
Ana – prijateljica moje devojke, moje bivše devojke – donela je kutiju, jednu kutiju od kartona. Nevelika je, sivkasta – od Tanje. Meni je poslala tu kutiju. Tanja. Ana vrti…
Senka Vojinović: Brod
„Белеет парус одинокий…“ M. J. Ljermontov Brod je plovio blizu strme kamenite obale. U jednoj senovitoj uvali, na zaravni od sitnog šljunka, parčetu mekote čudnovato otrgnutom od surovog stenovitog krajolika,…
Zdenka Feđver: KORMILARKA
Ako mi boleštine ne dođu glave, Jugoslav sigurno hoće. Čim je u Splitu bacio sidro i kao mornarički oficir otišao u penziju, odlučio je da se vrati u rodni Sombor.…
Miroslav Pelikan: Kutija za cipele
Doista, ne znam kako su me nagovorili da kupim kuću ili kako su je točnije opisivali kuću za odmor u zapuštenom ali još uvijek, u kakvom takvom stanju, u trećem…
Anđelko Zablaćanski: IZA LINIJE
Zna da je noćas došao umoran, da se spustio u postelju obučen i prljav i da je spavao jedva jedan sat kad ga je probudio strašan ženski vrisak. Seća se,…
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: MALA PRIČA, NIKAD MANJA
Ma, prestanite da nam oduzimate! Moćnici sveta, ne otimajte nam više. Dosta je. Zaustavite se, već,.. Najpre ste počeli po malo, sa svakog kraja zemlje. Države, hej! Pa nije to…
Vladimir Radić: Vreme je
Dva radnika u izbledelim plavim majicama bez rukava pobola su drvene kočiće, na označeno mesto. Zemlja je bila meka i rastresita, tako da su kočići lako ukliznali duboko u tlo.…
Ranko V. Zomarić: PREDSEDNIČKI “DŽEKI”
U jednoj zemlji bio jedan predsednik i imao džukca. Oblačio ga je kao čoveka,tako i hranio, vozio ga kolima po zemlji, šetao po crvenim tepisima. Jednoga dana predsednik ulovi kapitalca.…