Kosa Pakuševskij: NAŠ SREMAC
„Najveća samoća je kad ste lišeni iskrenog prijateljstva“ Frensis Bejkon (1561-1626.) Pojavio se na vratima sobe i upitao: „Šta čitaš?“ „Dikensa“, odgovorila sam. Bila sam bolesna, neka prehlada, nisam išla…
Rock’n’Roll Raskršća: Carpe diem
Autor: Zoran Kostić I Često u nedostatku novca, vremena, vere u budućnost, vere u prijatelje i one druge, gubimo iz vida ono najvažnije. To je život, naš ili bolje rečeno…
Vladimir Radić: S Jasnom na pustom ostrvu
Idem alejom. Veče je, toplo je, kraj leta se bliži i bujne krošnje zaklanjaju nebo. Iz auta parkiranog sa strane – prozori otvoreni, naziru se dve pognute siluete – dopire…
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PRAZNINA ISPUNJENIH PRAZNIKA
Samo kad se približe, nastaje opšta panika. Pometnja. Haos. Ispunjavanje prazni(ka) spada u najzamašnije poslove, bez šanse da se ikada okonča. Uvek se nešto ne uradi na vreme. Ne završi…
Miroslav Pelikan: S U S R E T
Naravno, nije mogao odbiti ponuđeni zadatak. Uostalom, to je tjedan dana na udaljenom otoku u potrazi za nekoliko ruševina koje treba fotografirati i ukratko opisati njihovo aktualno stanje. Putuje autobusom,…
Danijela Repman: Portret čovečje ribice
Čovečja ribica živi u vodi. Pomoću slabo razvijenih udova može da se kreće i po tlu, dok veće razdaljine prevaljuje zmijolikim kretanjem. Može da se ukopava i kreće čak i…
VELIBOR MIHIĆ: MOJE… BELO… NEVES…
Ne znam kom određenom tipu muškaraca pripadate, to jest, gde vas je novinski „Test“ svrstao, ali, ako ste se testirali u nekom sedmodnevnom listu (retko dnevnom, mada, doduše, u poslednje…
Veljko Bosnić: CRTICE
DEBELE SJENKE Debele sjenke okruženog tankog kruga kuće naše,podovi i krov koji nestaje u sjaju zvjezda – neba. Debele sjenke izrasle ljubomore-pokreta koji na kraju ostaje kao zla kob,kao uspomena…
Danijela Milosavljević: SANJALA SAM
Sanjala sam. Sklupčala mi se u krilu, onako krhka i topla kao kad je bila dete. Obujmila sam to koščato telo, prihvatajući svojim svaki ubod prkosne strukture koja se probijala…
Vladimir Radić: Moj doktor na pruge i mi
Mrlje svetlosti dolaze nekuda odozgo. Jedna se pojavi, izgubi se, pojavi se druga, izgubi se i ona … To su one okrugle lampe u hodniku, tamo gore – na plafonu.…
Kosa Pakuševskij: MOJ ZIMSKI RAM
Zima. Kasne pedesete. Sneg tako zavejao pa podelio selo na levu i desnu stranu, gornju i donju. Roditelji kopali tunele kako bismo se videle mi drugarice. Bilo je divno, u…
Senka Vojinović: Pesma
Zovem se Senka Vojinović, rođena sam 1978. godine u Kraljevu, studirala sam srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, gradu u kojem i danas živim i radim. Ne,…