Vladimir Radić: S Jasnom na pustom ostrvu
Idem alejom. Veče je, toplo je, kraj leta se bliži i bujne krošnje zaklanjaju nebo. Iz auta parkiranog sa strane – prozori otvoreni, naziru se dve pognute siluete – dopire…
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PRAZNINA ISPUNJENIH PRAZNIKA
Samo kad se približe, nastaje opšta panika. Pometnja. Haos. Ispunjavanje prazni(ka) spada u najzamašnije poslove, bez šanse da se ikada okonča. Uvek se nešto ne uradi na vreme. Ne završi…
Miroslav Pelikan: S U S R E T
Naravno, nije mogao odbiti ponuđeni zadatak. Uostalom, to je tjedan dana na udaljenom otoku u potrazi za nekoliko ruševina koje treba fotografirati i ukratko opisati njihovo aktualno stanje. Putuje autobusom,…
Danijela Repman: Portret čovečje ribice
Čovečja ribica živi u vodi. Pomoću slabo razvijenih udova može da se kreće i po tlu, dok veće razdaljine prevaljuje zmijolikim kretanjem. Može da se ukopava i kreće čak i…
VELIBOR MIHIĆ: MOJE… BELO… NEVES…
Ne znam kom određenom tipu muškaraca pripadate, to jest, gde vas je novinski „Test“ svrstao, ali, ako ste se testirali u nekom sedmodnevnom listu (retko dnevnom, mada, doduše, u poslednje…
Veljko Bosnić: CRTICE
DEBELE SJENKE Debele sjenke okruženog tankog kruga kuće naše,podovi i krov koji nestaje u sjaju zvjezda – neba. Debele sjenke izrasle ljubomore-pokreta koji na kraju ostaje kao zla kob,kao uspomena…
Danijela Milosavljević: SANJALA SAM
Sanjala sam. Sklupčala mi se u krilu, onako krhka i topla kao kad je bila dete. Obujmila sam to koščato telo, prihvatajući svojim svaki ubod prkosne strukture koja se probijala…
Vladimir Radić: Moj doktor na pruge i mi
Mrlje svetlosti dolaze nekuda odozgo. Jedna se pojavi, izgubi se, pojavi se druga, izgubi se i ona … To su one okrugle lampe u hodniku, tamo gore – na plafonu.…
Kosa Pakuševskij: MOJ ZIMSKI RAM
Zima. Kasne pedesete. Sneg tako zavejao pa podelio selo na levu i desnu stranu, gornju i donju. Roditelji kopali tunele kako bismo se videle mi drugarice. Bilo je divno, u…
Senka Vojinović: Pesma
Zovem se Senka Vojinović, rođena sam 1978. godine u Kraljevu, studirala sam srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, gradu u kojem i danas živim i radim. Ne,…
Aleksandar Ćuković: Papir, gnoj, krv
U radnoj sobi, za radnim stolom, sasvim obične radne večeri, po ko zna koji put, nakon što sam istog dana prethodno bio suprug, novinar, vrtlar, vratar, brat, kolega, drug, sagovornik,…
Jagoda Kljaić: MUSAKA SA LEKINOG BRDA
(U spomen na čika Branka Senćanića) Zimus sam svaki drugi dan razgovarala sa čika Brankom. Iz Beograda, sa Lekinog brda, iz ulice Miklošićeve. Koji je sada na adresi, čestici toj…