Vladimir Radić: Podnaslov na putu za Beograd
Između Jelene i mene sedi naša mala Selma, gleda kroz prozor autobusa i drži svoja usta zatvorena. To se ne viđa svaki dan – sem kad Selma spava. Jelena gleda…
VELIBOR MIHIĆ: DNEVNIK
Ležim pod nebom. Leto na meni leži. Jesen me sluti. Taban i travka. Beži prutić, zeleni. Mrav svojim putem. Putić sni ušće… Velika voda mami. Samo oseka. Dela ne slute……
Olga Lalić – Krowicka: GRAD NIŠTAVILO
Sat pokazuje na postojanje novih misli. Taj sat koji ne prisiljava na išta. Šume u jesen ljudski koraci i glasovi. Također šûme Jerkina individualana rješenja. Ona dobro zna kad treba…
Aleksandar PROKOPIEV: KOMEDIJANT I DRUGE PRIČE
KOMEDIJANT Navuče klovnovsko lice i pođe u svet. Tirani su ga smatrali za ludu. Ipak, i najžešćima uspeva da izmami odavno neviđeni osmeh. I stidljivi bi zaigrali sa njim. Makoliko…
David KECMAN DAKO: SILAZAK U DUBOK SAN
/Tajna o ocu – konačniku/ Tog ponedeljka, drugog marta hiljadu devetsto i još neke ratne pred kraj minulog veka, na dan kad se pucalo na srpske svatove u Sarajevu, tih…
Vladimir Radić: Novi stručnjaci u Sarajevu
Jelena je hrabra, odvažna je ona, mogla je da kaže – Zar je Šmit baš danas morao da zakaže taj svoj sastanak? U ovo opasno doba. Nakon one jutanje pucnjave.…
Miloš Nastić: BEOGRADSKO MORE
Za pjesme trebalo je biti skroz izgubljen. No ja sam odavno osviješćen, običan narator. Popio sam tako jutarnju kafu, ispisao par glupih i samom nejasnih stihova i krenuo u laganu…
Ranko V. Zomarić: RAT PROTIV GLADI
-Javljamo vam se uživo iz Afrike. Naši genijalni političari su našli izvanredno rešenje problema koji su dugo mučili svet. Sa nama je jedan od članova tima čiji je zadatak da…
Kosa Pakuševskij: ZNALA SAM DA ĆEŠ DOĆI
Gleda me širom otvorenih očiju. Pogled joj liči na začuđenost, neprepoznavanje, zbunjenost. Onda se trgne, osmeh se raspline celim licem i čujem uobičajeno: „ Znala sam da ćeš doći!“ „Kako…
VELIBOR MIHIĆ: NE GOVORI, MNOGO, SA ŽENOM, SVOJOM
Sedeli su u dnevnoj sobi kao dve preostale knedle u dva tanjira (pogrešno, ako su već upotrebljene knedle kao poređenje, onda je trebalo da sede u trpezariji ili, bar, u…
Vladimir Radić: Novi Sad, moje ruke i ja
Ana – prijateljica moje devojke, moje bivše devojke – donela je kutiju, jednu kutiju od kartona. Nevelika je, sivkasta – od Tanje. Meni je poslala tu kutiju. Tanja. Ana vrti…
Senka Vojinović: Brod
„Белеет парус одинокий…“ M. J. Ljermontov Brod je plovio blizu strme kamenite obale. U jednoj senovitoj uvali, na zaravni od sitnog šljunka, parčetu mekote čudnovato otrgnutom od surovog stenovitog krajolika,…