Mirko Škiljević: Degustator mirisa
M. je imala čudno, retko i dobro plaćeno zanimanje. Bila je degustator mirisa. Oduvek je imala sposobnost da odredi osnovnu supstancu iz koje je miris izveden, koje su komponente naknadno…
Film, muzika, izložbe... Književnost, pozorište...
M. je imala čudno, retko i dobro plaćeno zanimanje. Bila je degustator mirisa. Oduvek je imala sposobnost da odredi osnovnu supstancu iz koje je miris izveden, koje su komponente naknadno…
Dobro se sećam: na nebu su bila četiri oblačka… Ali, počelo je zbog knjige… Naime, što bi rekli dobri stilisti!… tog dana sam išao u Gradsku biblioteku da zamenim knjigu…
Odem u Županiju, sedište opštine Sombor, tamo je vlast, a tamo su i bezbrojni šalteri na kojima stanovnici opštine skoro svu papirologiju rešavaju, pomažući vlasti da živi, pa moram i…
Kad se nit života prekine, koliko treba duši da napusti telo? Pet minuta? Jedan minut? Ili možda samo jedan trenutak? Samo se prekine, i onda te bolno osvesti saznanje koliko…
Ponekad se desi da razmišljam o tome zašto ne volim tišinu i zbog čega je stalno popunjavam nekakvom muzikom, brujanjem, čak i uključivanje i slušanje veš mašine mi izgleda kao…
Da, istina je, nekoliko sam se puta susreo sa slikama Ivana Merta, pogledavši ih na brzinu, bez osobita interesa, u nekoliko prigoda, kada su i njegova djela bila prikazana u…
Čupići, naše komšije, imali su Lisu, staru, mirnu, riđu kobilu. Navikla na nas decu, ignorisala nas je. Lisa je ušla u anegdotu. Dolazeći u goste kod Čupića, kumić, gradsko dete,…
Čitajući druge, i bolje od sebe, dođe mi da se postidim! Ne umijem da objasnim zbog čega me je sramota, a i stid je izvana nekako uglađen, uljuđen… Nikako da…
Tko je čovjek koji majci i ocu dolazi na vrata kako bi im rekao da je njihovo oboje djece istovremeno poginulo u saobraćajnoj nesreći? Hoće li on ikad napisati svoju…
Kažu da se umirućima čitav prohujali život obrne u umu i mogu vam potvrditi da je to istina. Možda i nisam prava osoba koja pouzdano može potpisati tvrdnju da se…
Bilo je to u Bronksu, u prostoru stare biblioteke, nedaleko Hernandezovih „Kapa i šešira“. Uz dva stara stolića i klimave raznobojne stolice, čitatelj bi ovdje mogao popiti finu kolumbijku obogaćenu…
Nekad sam, srećan, živeo u Sokobanji, sad živim u Beogradu. Nekad sam, u Beogradu i Mostaru, imao rođake, tetke, teče, stričeve, strine, ujake, ujne… sad nemam nikog, svi su pomrli……