Nagrade

Uručene Specijalne nagrade za doprinos i podršku Festivalu autorskog filma

Foto: Milica Knežević, Marko Moljković i Vladimir Opsenica.

30. FAF: Dodeljene nagrade istaknutim filmskim stvaraocima i saradnicima, uz poseban omaž Sergeju Paradžanovu povodom 100 godina od njegovog rođenja 

U subotu, 23. novembra u mts Dvorani uručene su Specijalne nagrade za doprinos i podršku Festivala autorskog filma koje dodeljuje Savet festivala povodom 30. izdanja festivala.

Laureati nagrada su dugogodišnji saradnici, filmski autori iz zemlje i sveta, kao i predstavnici medija, koji svojim radom i dalje ostavljaju neizbrisiv trag u filmskoj industriji. U subotu su priznanja uručena sledećim dobitnicima: Sandra Perović, filmska kritičarka i autorka emisija o filmu, Darijan Mihajlović, pozorišni reditelj,  Fabijen Anklo, bivša direktorka Kanskog programa ACID,  Gabrijele Brunenmajer, dramaturškinja i konsultantkinja, Manfred Šmit, dugogodišnji director MDM fonda,  Majnolf Curhorst, bivši direktor ZDF Arte i predsednik selekcione komisije Luksemburškog fonda, Čedomir Kolar, filmski producent, Boris Matić, direktor Zagreb Film Festivala,  Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala. 

Ostali laureati će primiti nagrade u utorak,  26. novembra u 19 časova u Sali 1 mts Dvorane.

Laureati su se zahvalili publici i organizatorima na priznanju, a Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala, među poslednjima se obratio prisutnima i rekao: „Sarajevo Film Festival i FAF su vršnjaci i mi smo napunili 30. rođendan. Verujem da imamo još puno toga da uradimo zajedno čiji cilj je da vama, našoj publici, donesemo što više i što boljih filmova”.

Povodom 100 godina od rođenja Sergeja Paradžanova FAF je organizovao poseban program. Otvorena je izložba „Ašik Kerib: Izgubljeno iza kulisa“ kustosa Vahana Stepanjana koju FAF organizuje u saradnji sa Filmskim festivalom Golden Apricot iz Jerevana. Otvaranju su prisustvovali kustos izložbe, NJ.E. Ašota Hovakimian, ambasador Republike Jermenije sa sedištem u Pragu, Nj.E. Volodimir Tolkač, Ambasador Ukrajne i Barbara Maharadža, otpravnica poslova i šef kancelarije Ambasade Gruzije u Atini. U pitanju je ekskluzivna izložba nikada viđenih fotografija sa snimanja poslednjeg filma Sergeja Paradžanova otkrivenih pre nekoliko godina u kontejneru u Sankt Peterburgu.

Nakon otvaranja izložbe prikazan je i film „Osvetiću ovaj svet ljubavlju – S. Paradžanov“ Zare Đan. Autorka filma gošća je festivala, a povodom svog filma je rekla: “Po povratku u Jermeniju posetila sam muzej Sergeja Paradžanova i zastala sam ispred njegovog autoportreta na kome sebe nazvao sinom tri nacije. Bio je veliki kosmopolita. On se i u zatvoru bavio umetnošću i to me je fasciniralo. I tada sam odlučila da napravim film o njemu. Snimila sam ljude koje povezuje zajednička ljubav prema ovom velikom reditelju.”  

U subotu, 22. novembra predstavljen je film “Majka je rođena grešnica” Borisa Hadžije i Hode Taheri i časopis Priča koji su pre dvadeset godina osnovali Slobodan Stojadinović i Slavoljub Marković. Boris Hadžija je na konferenciji za medije o svom ostvarenju rekao: “Tema filma, a to je porodica, je nešto što mene i Hodu najličnije dotiče. Svet se menja i ide napred, a porodica uvek ostaje model koji sadrži sintagmu “zadržati tradicionalnu porodicu”. Mi filmove snimamo u našem stanu tj. u dnevnoj sobi i glumimo u svakom filmu”. 

Na ovogodišnjem FAF-u biće prikazano 80 ostvarenja u nekoliko programskih selekcija. Centralna bioskopska dvorana festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Kinoteke, bioskopima CineGrand Big Rakovica, Arena Cineplex Novi Sad i CineGrand Delta Planet Niš, kao i u Centru za kulturu Smederevo, bioskopu Zvezda u Boru, bioskopu u Zaječaru i u Filmskoj dvorani Grocka.

FAF podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, Potprogram MEDIA programa Kreativne Europe i Filmski centar Srbije (koji ove godine finansira novčanu nagradu za najbolju režiju). Prijatelj festivala je Erste Banka Srbija. Ulaznice za festival mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta mtsdvorana.rs. Više o festivalu i ovogodišnjem programu na sajtu (faf.rs) i društvenim mrežama festivala.

Festival autorskog filma dodeljuje Specijalne nagrade povodom 30. izdanja festivala

Festival autorskog filma ove godine slavi značajan jubilej – svoje 30. izdanje. Tim povodom, Savet festivala dodeliće Specijalne nagrade za doprinos i podršku festivalu.

Ove prestižne nagrade biće uručene tokom trajanja festivala, a laureati su dugogodišnji saradnici, filmski autori iz zemlje i sveta, kao i predstavnici medija, koji svojim radom i dalje ostavljaju neizbrisiv trag u filmskoj industriji.

Uručenje nagrada biće održano 23. i 26. novembra u 19 časova u sali 1 mts Dvorane.

Dobitnici Specijalnih nagrada za doprinos i podršku 30. Festivala autorskog filma su:

Fabienne Hanclot (bivša direktorka Kanskog programa ACID), Stanislas Pierre (direktor Francuskog instituta u Srbiji), Meinolf Zurhorst (filmski kritičar), Laurent Jacob (selektor Kanskog festivala), Dimitra Karya (selektorka programa Cinéfondation Kanskog festivala), Gabriele Brunnenmeyer (skript doktorka), Manfred Schmidt (dugogodišnji direktor MDM fonda), Jovan Marjanović (direktor Sarajevo Film Festivala), Christoph Terhechte (umetnički direktor festivala DOK Leipzig), Michael Weber (direktor The Match Factory), Rémi Burah (televizija Arte), Boris Matić (direktor Zagreb Film Festivala), Čedomir Kolar (filmski producent), Darijan Mihajlović (pozorišni reditelj), Marko Novaković (reditelj), Branislav Glumac (Francuski institut u Srbiji), Vesna Danilović (dugogodišnja programska urednica DKC-a), Ivana Mihić (glumica), Zorica Dimitrijević (novinarka), Sandra Perović (gl. i odg. urednica Zabavnog programa RTS-a i filmska kritičarka), Miroljub Stojanović (filmski kritičar i urednik izdavaštva Filmskog centra Srbije), Milutin Petrović (reditelj i dobitnik Gran Prija Aleksandar Saša Petrović), Dejan Zečević (reditelj i i dobitnik Gran Prija Aleksandar Saša Petrović), Siniša Dragin (reditelj i dobitnik Gran Prija Aleksandar Saša Petrović), Dubravka Lakić (filmska kritičarka i novinarka), Tatjana Nježić (urednica i novinarka), Branko Ignjatović (fotograf), Srđan Jokanović (novinar), Dimitrije Stefanović (novinar), Boban Aranđelović (filmski kritičar) i Stefan Đelineo (direktor UFUS AFA zaštite).

Podsećamo, jubilarni 30. FAF biće održan od 22. do 29. novembra na nekoliko lokacija u Beogradu i širom Srbije.

Festival će nastaviti da slavi film sa posvećenošću i strašću, ujedinjujući sve ljubitelje filma, autore i posetioce u zajedničkoj proslavi umetnosti filma.

Više o programu festivala na faf.rs. 

Partizanska knjiga: dobitnik prve regionalne književne nagrade „Jovan Popović“

Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev koji je radio u sastavu Milana Grbić, Valentina Knežević i Zvonko Karanović (predsednik)objavio je da će priznanje za 2024. godinu pripasti Danilu Stojiću iz Beograda za rukopis zbirke priča Najbolje je već prošlo. Žiri je odluku doneo jednoglasno. U konkurenciji se našlo 242 naslova, a Danilo Stojić je nagrađen plaketom, kao i objavljivanjem rukopisa u izdanju Partizanske knjige.

U obrazloženju stručnog žirija naglašava se da su priče Danila Stojića smeštene u savremeni, urbani kontekst, ali zbirka putem retrospekcije neretko referiše na Jugoslaviju, naročito na njen raspad i ratne devedesete godine. Jezik knjige prilagođen je njenom hronotopu, jednostavan i takav da svedoči o autorovoj upućenosti i preciznoj upotrebi najaktuelnijeg slenga. Junaci priča uglavnom su ljudi nesposobni da se prilagode savremenom, kapitalističkom društvu, sitni narko-dileri, neostvareni umetnici i zaljubljenici u muziku, takozvani mali junaci koji neodoljivo podsećaju na servantesovske lupeže. Uprkos tome što što se bavi otuđenošću pojedinca u odnosu na svet kojem bi načelno trebalo da pripada, atmosfera knjige nije hladna, a autor se prema svojim likovima odnosi s neskrivenim povlađivanjem, pa čak i ljubavlju. Iako se čine kao usamljenici i autsajderi, junaci priča pored sebe zapravo uvek imaju barem dvojicu saveznika – autora, a verovatno i čitaoca. Preispitivanje kapitalističke, konzumerističke savremenosti tekstu daje suptilnu, ali definitivno postojeću društveno-kritičku dimenziju.

            Danilo Stojić, rođen 1981. u Titovom Užicu, Jugoslavija, ponosni je autor velikog broja literarnih i art fanzina, bavi se realizovanjem različitih kulturnih akcija, izdavaštvom i video produkcijom. Autor je romana Vreme poluraspada (2012) i Resto (2014). Takođe, koautor je dve knjige, zbornika radova o nezavisnom izdavaštvu i eksperimentalnom stripu: Šupa: almanah samizdata (2005)i Studio za novi strip (2007),kao i zbirke priča Sasvim sasvim (2014). Piše na srpskohrvatskom i engleskom jeziku.

Regionalnu književnu nagradu Jovan Popović na godišnjem nivou dodeljuje izdavačka kuća Partizanska knjiga u znak promocije savremene regionalne književnosti, kao i simbol sećanja na velikog kikindskog, srpskog i jugoslovenskog pisca. Konkurs za regionalnu književnu nagradu Jovan Popović podržao je Grad Kikinda.

FILM O ŠABANU POBEDIO NA FESTIVALIMA U NJUJORKU I KALKUTI

Dokumentarni film „ŠABAN BAJRAMOVIĆ – MOJE PUTOVANJE“, nakon sjajne premijere na Nisville Jazz Festivalu, krenuo je uspešno svoj internacionalni festivalski život.

Ovaj film nagrađivanog reditelja Dr. Željka Mirkovića, rađenog u koprodukciji Optimistic filma i Nisvile Jazz Festivala, osvojio je Nagradu za najbolji dugomentražni dokumentarni film na „International Gold Awards”, New York, USA, i Nagradu žirija za Dugometražni dokumentarni film na  „Indian Independent Film Festival”, Kolkata, India.

Dokumentarni film „ŠABAN BAJRAMOVIĆ – MOJE PUTOVANJE“ je zapravo priča o mladiću koji je krenuo u svet iz siromašne romske mahale, a na tom svom putovanju nailazio je na različite prepreke jer je živeo svoj život: život slobode! 

„Šaban Bajramović je Odisej slobode. On je poput ovog antičkog junaka Odiseja prošao kroz svoj život na svom proputovanju kući nakon burnog života. Sve što se Šabanu Bajramoviću događalo kroz život izgleda je da je tako trebalo i da se dogodi da bi on postao svetska muzička legenda i simbol istinske slobode i ljubavi“- Dr. Željko Mirković.

Film je rađen u partnerstvu Optimistic film i Nišvile Jazz Festivala. Koproducent filma je direktor Nišvile Jazz Festivala Ivan Blagojević

Scenarista, reditelj i producent je Dr. Žrljko Mirković, koji je sa svojim dokumentarnim filmovima do sada osvojio 117 internacionalnih nagrada i ima dve nominacije za Oskara. Trenutno predaje film na „University of Connecticut“.Film su podržali Nišville Jazz Festival, Filmski Centar Srbije i Fondacija za Otvoreno Društvo – Zapadni Balkan

Partizanska knjiga: uži izbor za regionalnu književnu nagradu Jovan Popović

Žiri za dodelu regionalne književne nagrade Jovan Popović objavio je uži izbor od 10 rukopisa zbirki poezije i kratke proze. Konkurs je raspisala izdavačka kuća Partizanska knjiga u znak sećanja na velikog kikindskog, jugoslovenskog i srpskog pisca. Na konkursu su učestvovali autorke i autori iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. U užem izboru našli su se sledeći autori i rukopisi:

1. Branislav Sarić (Beograd) – Kad sam već tu, poezija
2. Danilo Stojić (Beograd) – Najbolje je već prošlo, proza
3. Dino Burdžović (Ofenbah, Nemačka) – El fatiha za legitimni vojni cilj, poezija
4. Dragana Stojanović (Novi Sad) – Sve lutke putuju same, poezija
5. Jelena Šarković (Sremska Mitrovica) – Obećanje ekstaze, poezija
6. Miljan Mikić (Beograd) – Ne znam gde ste, gospodine, ali na pravom mestu niste, proza
7. Milan Živanović (Beograd) – Meso, proza
8. Slavko Mali (Prokuplje) – Muzička kutija, poezija
9. Snježana Vračar (Ljubljana) – Srce na baterije, poezija
10. Zoran Penevski (Beograd) – Gospodin Monada, poezija

Autorki/autoru nagrađenog rukopisa 18.11.2024. u Kikindi biće uručena plaketa i objavljena uređena knjiga u izdanju Partizanske knjige, uz potpisivanje standardnog izdavačkog ugovora.

Jovan Popović (1905–1952) bio je pesnik, prozni pisac, urednik, prevodilac, književni i pozorišni kritičar, učesnik u NOB-u od početka oružanog ustanka u Srbiji. Objavio je tri knjige poezije i tri knjige kratke proze. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Partizanska knjiga je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela.

Konkurs za regionalnu književnu nagradu Jovan Popović podržao je Grad Kikinda.

Proglašeni dobitnici Godišnje nagrade reditelja za najbolje filmove i serije u regionu

U okviru nove manifestacije Godišnje nagrade reditelja, 17. oktobra u Hotelu Pupin u Novom Sadu objavljeni su dobitnici nagrada za najbolju režiju filma, i dve kategorije TV serija – mini serije i najbolja epizoda dramske serije sa prostora bivše Jugoslavije.

Za najbolju režiju dugometražnog igranog filma nagrađen je Mladen Đorđević, za film „Radnička klasa ide u pakao“. Njemu je priznanje uručio proslavljeni srpski reditelj Srđan Dragojević.

Mladen Đorđević se zahvalio kolegama koje su odlučivale o nagradi kao i pokretačima Godišnje nagrade reditelja. „Mislim da je ovo vrlo značajna manifestacija, i da će sigurno biti uskoro jedna od najznačajnijih u ovom delu Evrope.  Ovo je najznačajnija nagrada koju sam dobio do sada. Pohvalio bih borbu Darka Bajića, svih ovih godina, da se pojača ugled reditelja, koji je zaista ugrožen“, istakao je Đorđević.

Pored nagrađenog ostvarenja, u konkurenciji za ovu nagradu bili su još i Dragan Bjelogrlić za režiju filma „Čuvari formule“ (Srbija), Una Gunjak – „Ekskurzija“ (BiH), Luka Mihajlović – „Indigo Kristal“ (Srbija) i Siniša Cvetić – „Usekovanje“ (Srbija).

U kategoriji Najbolja režija mini-serije, nagradu je osvojila Mina Đukić za epizodu „Plen“ serije „Poseta“. Priznanje je laureatkinji uručio hrvatski reditelj Danilo Šerbedžija.

Mina Đukić se zahvalila na nagradi rečima: „Jako sam uzbuđena, posebno zato što je nagrada došla od kolega u jednom časnom procesu glasanja. Drago mi je što je ova serija dobila šansu da je vide kolege iz regiona“.

Ostali konkurenti za nagradu bili su Uroš Tomić (epizoda „Požar“ serije „Poseta“ – Srbija), Marko Đilas za seriju „Poziv“ (Srbija), Dalibor Matanić za drugu sezonu serije „Šutnja“ (Hrvatska), i Alen Drljević i Nermin Hamzagić za seriju „Znam kako dišeš“ (BiH).

U kategoriji Najbolja režija pojedinačne epizode dramske serije, pobedio je Ivan Stefanović za seriju “Deca zla”, kome je nagradu uručio Uroš Tomić, reditelj serije “Kljun”.

Ivan Stefanović je u svom obraćanju istakao: “Drago mi je da ova nagrada postoji, jer mislim da ih za serije nema dovoljno – a svi radimo serije i svi ih gledaju. Seriju smo režirali Vladimir Tagić i ja, ali morali smo da izaberemo samo jednu epizodu. Verujem da bi i Tagić dobio nagradu da je bila neka njegova epizoda. Ovu nagradu zaista primam u ime nas dvojice”.

Za ovu nagradu takmičili su se još i Jelena Stolica (“12 reči” – Srbija), Saša Hajduković (“Koža” – Srbija, BiH), Petar Ristovski (“Tunel” – Srbija) i Ivan Živković (“Vreme smrti” – Srbija).

U konkurenciji se nalazilo 46 filmova, 12 pojedinačnih epizoda dramskih serija, i 10 mini serija iz zemalja bivše Jugoslavije.

O dobitnicima nagrada odlučivalo je 162 reditelja raznih generacija iz čitavog regiona, koji su imali mogućnost da na posebnoj zatvorenoj platformi na sajtu www.godisnjenagradereditelja.com , u prethodnih mesec i po dana pogledaju sve filmove i serije u konkurenciji za nagrade.

Na svečanoj večeri sa nominovanim rediteljima i gostima, pored nagrada za najbolje režije serija i filmova, reditelju Stoletu Popovu uručena je počasna nagrada “Živojin Žika Pavlović” za promociju kinematografije Balkana u svetu. Njemu je nagradu uručio legendarni glumac Predrag Miki Manojlović, nakon uvodnog obraćanja Nenada Pavlovića, reditelja i sina Žike Pavlovića.

Stole Popov se emotivno obratio prisutnima: “Zaista je velika čast dobiti nagradu koja nosi ime Živojina Pavlovića. Velikog umetnika, velikog čoveka. Fantastičnog prijatelja, čoveka koji je imao toliko razumevanja za mlade ljude, koji je nesumnjivo bio jedna od najznačajnijih i najautentičnijih ličnosti ne samo jugoslovenskog i balkanskog, već i evropskog filma. Njegovi stavovi i poimanje estetike filma su bili toliko bliski mom ubeđenju, da nas je to jako zbližilo. Ovo je zaista veliko priznanje, koje je meni draže od svih nagrada koje sam dobio”.

Predrag Miki Manojlović je dodao: “Imao sam tu sreću i čast da upoznam Živojina Pavlovića i njegovu plemenitu porodicu, kao i što sam imao sreću da upoznam Stoleta Popova i njegovu porodicu. Veza između vas dvojice je za mene prirodna. Vaš filmski rukopis i iskaz je sličan”.

U okviru manifestacije Godišnje nagrade reditelja, 16. i 17. oktobra brojni gosti prisustvovali su i konferenciji Organizacija za zaštitu autorskih prava i seriji panela Asocijacija reditelja Balkana.

Prvog dana manifestacije  potpisan je ugovor o zajedničkim nastupima tri kolektivne organizacije za zaštitu prava autora: slovenačke AIPA, hrvatske DHFA i srpske UFUS AFA ZAŠTITA na poboljšanju zakonskih regulativa i prava  filmskih autora regiona.

Drugog dana manifestacije, naši eminentni reditelji i stručnjaci iz drugih oblasti imali su prilike da razmenjuju stavove i iskustva sa kolegama iz regije Balkana u okviru sledećih panel diskusija: „Reditelj između umetnosti i industrije“, „Reditelj je autor koji ima svoja prava“, „Filmovi koji nestaju“ i „Kolektiv kao filmsko preduzeće“. Značajni zaključci ovih panela biće publikovani i poslužiće kao osnov za plan razvoja kinematografskih delatnosti.

Reditelj Darko Bajić, je, govoreći o temama na ovogodišnjim panelima, na otvaranju dodele nagrada rekao: “Moramo se boriti da u bioskopima i na televizijama, imamo dovoljno prostora da možemo promovisati balkanski film. Moramo se boriti da promovišemo različite kulture, i da se izborimo za značajnije mesto u Evropskoj kinematografiji. Mnoge naše značajne filmove nemaju prilike da vide gledaoci u svetu. Moramo pronaći mesto u evropskim bioskopima i evropskim medijima. Siguran sam da je Balkan izuzetno jaka filmska zajednica izuzetno sposobna da stvara dobre filmove”.

Gala svečanost dodele Godišnje nagrade reditelja održana je u organizaciji producentske kuće „Magična linija“ reditelja Darka Bajića, a manifestaciju je podržala FERA – Federation of European Screen Directors.

Misija ove manifestacije je da profesiji reditelja vrati integritet i nezavisnost autorskih ideja, i da se izbori za profesionalne uslove rada i promociju njihovog dela.

Foto: Aleksandar Radmanović.

Nagrada „Živojin Žika Pavlović“ – Reditelj Stole Popov dobitnik nagrade „Živojin Žika Pavlović“ za 2024. godinu

Reditelj Stole Popov iz Severne Makedonije ovogodišnji je laureat počasne nagrade “Živojin Žika Pavlović” za promociju kinematografije Balkana u svetu. Ovo prestižno priznanje biće mu uručeno na gala svečanosti Godišnje nagrade reditelja, 17. oktobra u Novom Sadu.

Povodom ove nagrade, u novosadskom bioskopu Arena Cineplex 16. oktobra u 20:30 časova biće organizovana projekcija njegovog filma Gipsy Magic. Ulaz na projekciju je slobodan.

Prethodni laureati ove nagrade su: Goran Marković, Slobodan Šijan, Emir Kusturica, Rade Šerbedžija, Predrag Miki Manojlović, Lazar Ristovski, Dragan Nikolić, Velimir Bata Živojinović, Slavko Štimac, Bogdan Diklić, Goran Paskaljević, Milčo Mančevski i Miša Radivojević.

Stole Popov je rođen 1950. godine u Skoplju, u tadašnjoj Jugoslaviji. Diplomirao je filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1973. u klasi profesora Radoša Novakovića. Od 1978. do 1988. radio je kao filmski režiser u „Vardar filmu“, a od 1985. do 1986. obavljao je dužnost direktora ove producentske kuće. Trenutno je profesor filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i šef Studija za filmsku režiju. Jedan je od osnivača prve makedonske privatne producentske kuće „Triangl“ 1988. godine. Član je Evropske filmske akademije od 1997. godine.

Svoju karijeru započeo je režiranjem dokumentarnih filmova, a prvi igrani film mu je „Crveni konj“ iz 1980. godine. Najpoznatniji igrani filmovi koje je režirao su „Tetoviranje“, „Do balčaka“ i „Ciganska magija“. Za većinu njegovih dela koje je režirao je takođe pisao i scenarija.

Stole Popov je dobitnik preko 50 evropskih i svetskih nagrada i značajnih priznanja, među kojima se posebno izdvajaju 8 Grand Prix nagrada na raznim međunarodnim festivalima i dve nominacije, za „Oskara“ (Američka filmska akademija) za dokumentarni film „Dae“ i „Feliksa“ (Evropska filmska akademija) za film „Tetoviranje“.

Gala svečanost dodele Godišnje nagrade reditelja biće održana 17. oktobra 2024. u „Hotelu Pupin“ u Novom Sadu, u organizaciji producentske kuće „Magična linija“.

Na svečanoj večeri sa nominovanim rediteljima i gostima biće dodeljene i Godišnje nagrade rediteljaza dve kategorije TV serija i za najbolju režiju filma sa prostora bivše Jugoslavije.

U okviru ove manifestacije, 16. i 17. oktobra brojni gosti prisustvovaće i konferenciji Organizacija za zaštitu autorskih prava i seriji panela Asocijacija reditelja Balkana. Panelima će moći da prisustvuju studenti i sve zainteresovane kolege.

Misija ove manifestacije je da profesiji reditelja vrati integritet i nezavisnost autorskih ideja, i da se izbori za profesionalne uslove rada i promociju njihovog dela.

Organizaciju Godišnje nagrade reditelja podržala je FERA – Federation of European Screen Directors. 

Foto: Lična arhiva/Magic line

Film „Kralj ničega“ Alekse Gajića dobitnik nagrade „Koskar“ za najbolji film 18. Festivala srpskog filma fantastike

18. Festival srpskog filma fantastike (FSFF) završen je 1. oktobra svečanom ceremonijom dodela nagrada, nastupom gitariste Vuka Vujića i prikazivanjem filma „Radnička klasa ide u pakao“ reditelja Mladena Đorđevića u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

U takmičarskom programu festivala takmičilo se 25 filmova iz Srbije, regiona i sveta. O nagradama je odlučivao žiri koji je radio u sledećem sastavu: Pavle Zelić, pisac i strip scenarista, Jordančo Petkovski, reditelj iz Makedonije I Marko Stojiljković, filmski kritičar.

Nagradu Koskar za najbolji film i najbolju režiju u domaćoj konkurenciji dobio je film „Kralj ničega“ Alekse Gajića. U obrazloženju žirija se, između ostalog, navodi: „U pitanju je psihodelična fantazmagorija koja kombinuje raskošne stvaralačke energije Alekse Gajića i Nenada Džonija Rackovića. Ovo je pre svega samouveren, umešno režiran minimagnum opus velikog, velikog autora koji je konačno svoj na svome, a mi srećni da budemo tu kada stvara svoju najbolju umetnost”.

Koskara za najbolji scenario osvojio je film „Mijazma“ reditelja Petra Tkaleca (Srbija). „Naučna fantastika u arthouse miljeu, sa porodičnom dramom potcrtanom pretećim užasom bolesti i smrti, primer je kako se suptilnim narativnim sredstvima, napetošću nabijenim scenama s tek nešto prosiktanih, jetkih rečenica, a još više simbolički potentnim nemim prizorima može i kratak film upotrebiti za pričanje velikih priča,“ stoji u obrazloženju žirija. Specijalno priznanje u ovoj kategoriji dobio je film „Noć” Minje Vuletić iz Srbije.

Najbolji regionalni film je „Smrtna ura“ Tomaža Gorkića iz Slovenije. Priznanje je žiri obrazložio rečima: “Film koji prosto nećete zaboraviti, moćna alegorija o protraćenom vremenu, besmislu života uopšte, duboku uznemiravajuće ogledalo svih nas, blaženo nesvesnih robova obrazaca i šablona, realizovan na originalan način i odlična rešenja u pogledu glume”. Specijalno prizanje otišlo je u ruke Ana Marije Janković iz Severne Makedonije za film „Amen“.

Najbolji strani film festivala je „Escape Attempt“ (Alex Tapaller, Daniel Shapiro (SAD/Poljska). „Na sve načine preambiciozan, dostojan izvornika – književnog klasika sovjetskog zlatnog doba naučne fantastike, film koji je nekim čudom nastao da nas obraduje i podseti kako velike ideje zaslužuju velike produkcije – specijalne efekte, kostime, scenografiju, ali nikad ne zaboravljajući da smo svi tu zbog priče i likova vrednih naše pažnje,“ naveo je žiri. Specijalno priznanje u ovoj kategoriji otišlo je filmu „Amygdala“ čiji je reditelj Oscar Johannson iz Švedske.

Nagrada Mali koskar koja se dodeljuje za najbolji film u kategoriji „Fantastički klinci“ dobio je film „Zamračenje“ Jakova Šalipurovića iz Srbije. „Ova priča o preživljavanju prvih dana postapokalipse je zaokružena, njena realizacija duhovita i dovitljiva u skladu sa godinama autora, a glumci-tinejdžeri glume naturalistički, pa likovi deluje autentično. Scenario je fokusiran na razradu ključnih motiva i vodi računa o detaljima, a autor iznosi kritičke stavove o svetu u kojem živi, prkoseći uvreženom narativu starijih da su mladi nezainteresovani za stanje u društvo,“ objasnio je žiri svoju odluku prilikom uručenja nagrade.

Foto: Daniela Radojković.

Godišnje nagrade reditelja u oktobru u Novom Sadu

Gala svečanost dodele Godišnje nagrade reditelja biće održana 17. oktobra u Novom Sadu 2024. godine.

Na svečanoj večeri sa nominovanim rediteljima i gostima biće dodeljena počasna Nagrada za promociju kulture prostora Balkana u svetu, koja nosi ime legendarnog reditelja Živojina Žike Pavlovića, kao i Godišnje nagrade reditelja za dve kategorije TV serija i za najbolju režiju filma sa prostora bivše Jugoslavije.

U konkurenciji se nalazi preko 40 filmova i 20 serija iz zemalja bivše Jugoslavije. Pravo učešća u izboru za Godišnje nagrade reditelja ostvarile su serije koje su imale premijerno prikazivanje od juna 2023. do juna 2024. godine, kao i filmovi koji su imali bioskopsku distribuciju od januara 2023. do juna 2024. godine. Filmovi i serije moraju biti većinske produkcije jedne ili više zemalja Ex Yu regiona, a reditelj filma ili serije mora biti iz zemlje Ex Yu regiona.

Nagrade će biti dodeljene u kategorijama Najbolja režija dugometražnog igranog filma, Najbolja režija mini-serije (do 8 epizoda), i Najbolja režija pojedinačne epizode dramske serije (serije od jedne ili više sezona, sa 8 ili više epizoda po sezoni).

O dobitnicima nagrada odlučuje strukovni žiri koji čini više od 200 filmskih i televizijskih reditelja iz regiona, različitih generacija. Ideja jeste da svake godine reditelji nagrade najbolja umetnička dela svojih kolega.  Gledanje filmova i serija, kao i samo glasanje, odvija se putem posebnog zatvorenog sistema na online platformi www.godisnjenagradereditelja.com.

U okviru manifestacije Godišnje nagrade reditelja, 16. i 17. oktobra brojni gosti prisustvovaće konferenciji Organizacija za zaštitu autorskih prava i seriji panela Asocijacija reditelja Balkana.. Panelima će moći da prisustvuju studenti i sve zainteresovane kolege.

Misija ove manifestacije je da profesiji reditelja vrati integritet i nezavisnost autorskih ideja, i da se izbori za profesionalne uslove rada i promociju njihovog dela.

Na gala večeri, pored nominovanih reditelja i predstavnika asocijacija, biće prisutni i predstavnici medija, kao i mnogobrojne javne ličnosti iz sveta filma.

Hаграда Воја Чолановић

-Српско књижевно друштво објављује да је жири за доделу награде „Воја Чолановић“, у саставу Јелена Ленголд, Љубица Арсић и Васа Павковић (председник) једногласно донео одлуку да се награда за најбољу приповедачку књигу објављену у 2023. додели збирци  Пут одцрвене цигле Маријане Чанак (у издању Bulevar Booksa из Новог Сада). Ова књижевна награда се додељује по први пут, с намером да чува успомену на великог прозног писца Воју Чолановића и укаже на значај приповетке као књижевног жанра.

Новоустановљена награда која носи име Воје Чолановића биће додељена 16. септембра 2024. у просторијама Српског књижевног друштва у Француској 7.

Награду је финансијски подржало Министарство културе Републике Србије.

Žiri u sastavu Dragan Babić, Slađana Stamenković i Jovana Koprivica doneo je odluku da književnu nagradu „Đura Đukanov” za 2024. godinu, koju dodeljuje Narodna biblioteka „Jovan Popović” iz Kikinde dobije  Tijana Milenković za rukopis zbirke priča „Brm, brm“. Nagrada se dodeljuje za rukopis neobjavljene knjige priča autora mlađeg od trideset pet godina.

Potencirajući fragmentarnu  strukturu same zbirke, kao i pojedančnih priča rukopis Tijane Milenković „Brm, brm“ svoju literarnu zavodljivost otkriva u pobunjenom autorskom glasu koji veštim usložnjavanjem  narativnih perspektiva  tematizuje osećanje nepripadanja, kroz borbu sa depresijom i potragu  za izgubljenim, nikada dosegnutim autentičnim bivstvovanjem uronjenim u  otuđenu svakodnevnicu. Eliptičnim, gotovo sinkopiranim stilom, sa nemilosrdnom ironijom, ponekad  sa naletima  pripovedačkog besa koji se rimuje sa istaničnim lirizmom i tarantinovskom duhovitošću autorka slika svet mladih ljudi koji izlaz iz sumorne stvarnosti vide  u narkotičkom ekspazimu. 

Kroz  građenje intertekstualnih spona sa umetničkim svetovima Tarkovskog, Trakla, Eliota, a na stilskom i tematskom planu  otkriva se i bliskost sa stvaralaštvom Milene Marković, ovaj debitantski autorski glas stvara autentičan doživljaj sveta u kojem su  i svi  umetnički idoli svrgnuti sa pijedestala. 

Suptilno razgranat motiv jugoslovenskog nasleđa kroz celu zbirku snažno odjekuje u priči „Moja Sutjeska“, u kojoj autorka pravi omaž antifašističkoj jugoslovenskoj  borbi iz feminističke perspektive.

Igrajući na često klizavom terenu slobode koju nudi forma kratke priča, vešto posežući za kolokvijalnim jezikom kroz opis  erotskih susreta  autorka iskoračuje  i na teren brutalnog i nudi   sliku ponegde razigrane, ali često umorne čulnosti kao izraz  suočavanja sa svetom gde je nemogućnost  istinske  emotivne bliskosti postala norma.

Vitalizam ove proze leži  u grotesknim obrtima,  s kojima se sumorna stvarnost preobraća u okrilje fantastičnog i crnohumornog,  tako se porodično rođendasnko okupljanje pretvara  u harikiri majčinske figure. U proznom svetu ovog rukopisa, na terenu smo ipak moderne groteske, koja je lišena  karnevalskog uskrsnuća sem u jezičkim obrtima, proplamsajima humora, skliznuću ka poetskom, intimnom  gde se istinska moć pronalazi tek u sposobnosti da se u ritmičnosti i zaiganosti književnog jezika otkrije  sopstveni autorski glas.  Ukoliko se bude razvijao ovaj  autorski glas  može zauzeti značajno mesto na domaćoj  književnoj sceni. 

Žiri pohvaljuje i rukopis „Sloboda“ Tanje Maletić.

Luka Kecman i Jaroslav Antonjuk dobitnici Nagrade za životno delo „Mali Princ”

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, čije se 31. izdanje održava od 22. do 27. septembra 2024. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće ovogodišnju Nagradu za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, Luki Kecmanu u kategoriji domaćih stvaralaca i Jaroslavu Antonjuku iz Poljske u kategoriji inostranih stvaralaca.

Nagradu “Oton Tomanić”, priznanje za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade, dobiće dr Ema Tomaševska iz Poljske.

Luka Kecman (1962) je profesor istorije srpskog pozorišta, teatrolog, pisac komada za decu i omladinu, i pozorišni reditelj. Rođen je u Novom Sadu, a gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku srpska književnost i jezik, gde je i magistrirao sa temom „Dramsko oblikovanje u pripovetkama Petra Kočića“. Doktorsku disertaciju „Petar Kočić na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske“ uspešno je odbranio na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i stekao naučno zvanje doktora nauka o dramskim umetnostima iz oblasti teatrologije. Zaposlen je na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci, u zvanju redovnog profesora, uža naučna oblast Istorija i teorija filma i teatra. 

Autor je dramskih tekstova i scenarija za pozorišne predstave „Izvolite u cirkus“, „Znate li gde se nalazimo“, „Igrate li šah“, „Svemirske prskalice“, „Klupa“, „Bajka o bajci“, „Čarobna česma“. Poslednja tri teksta su nagrađena od strane Ministarstva prosvjete i kulture RS te objavljeni kao knjiga pod naslovom „Klupina bajka o čarobnoj česmi“. Svi tekstovi su izvođeni u pozorištima Srbije i Republike Srpske. Za TV Novi Sad, NS Plus program, napisao je serijal za decu  pod nazivom „Svetski sudar bajki“, a bio je i saradnik dečjeg zabavnog programa „Zvrk“, autor je scenarija i režija za više muzičkih spotova, te scenarija za dečji  film „Kapljica“, snimljen u produkciji Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci. Ovaj film i dramski tekstovi često su u procesu nastave u OŠ u Republici Srpskoj. Kao reditelj, u  pozorišnim kućama Srbije i RS, postavio je na scenu blizu 45 (više od pola je za decu) naslova domaćih i stranih autora.

Jaroslav Antonjuk je poljski režiser, autor, teatrolog, direktor  Lutkarskog i glumačkog pozorišta u Lomži i umetnički direktor Međunarodnog pozorišnog festivala VALISE. Završio je Pozorišnu državnu akademiju u Varšavi (1988–1992) i SGH Warsaw School of Economics (2010). Od 1994. je direktor Lutkarskog i glumačkog pozorišta u Lomži, radeći od 1995–2002. na podizanju zgrade pozorišta.

Kao režiser je 1990. debitovao predstavom “Time Release”, a u Lutkarskom pozorištu 1995. Lešmjanovom “Šumskom pričom”. Predstava je nagrađivana na mnogim festivalima. Do sad je realizovao oko 60 predstava u zemlji i inostranstvu (Bosna i Hercegovina, Srbija, Belorusija, Rusija, Crna Gora, Španija, Poljska) i za većinu je dobijao nagrade. Među njegovim najvažnijim predstavama su “Prodavnica igračaka”, “Dimničar”, “Srećni Princ”, “Začarani jelen”, “Suđenje Kafki”, “Mali Princ”, “Čarobnjak”, “Pinokio”, “Guliver”, i druge. Dobitnik je brojnih poljskih i internacionalnih nagrada za svoj rad. Ukupno je realizovao 17 predstava na Balkanu, u Beogradu, Novom Sadu, Mostaru, Banja Luci, Podgorici, Kragujevcu i Nišu.

Dr Eva Tomaševska diplomirala je na Tehnološkom univerzitetu u Krakovu, na Arhitektonskom fakultetu 1986. godine. Diplomirala je 1989. na Odseku za režiju lutkarskog pozorišta Državne više pozorišne škole u Varšavi, na odseku za lutkarstvo u Bjalistoku. Učestvovala je u pozorišnim radionicama koje su vodili Peter Šuman, Henk Boervinkel i Ričard Bredšou. Režirala je predstave u dečjim pozorištima. Od 1990. godine radi na Odeljenju za kulturno obrazovanje na Fakultetu za etnologiju i obrazovne nauke Univerziteta u Šleskoj. Godine 2007. doktorirala je humanističke nauke na Institutu umetnosti Poljske akademije nauka u Varšavi.

Prošle godine su nagrade “Mali princ” dodeljene glumici i rediteljki Ameli Vučenović, Jeleni Sitar – lutkaru, pedagogu i publicisti, i Bonju Lungovu, glumcu i reditelju. Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.

Ovogodišnje izdanje festivala održava se od 22. do 27. septembra na nekoliko lokacija u Subotici, i u Glavnom takmičarskom programu ugostiće 14 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Biće održan i Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, na temu “Pokret, slušanje, promena u percepciji pozorišta za decu i mlade” pod  rukovodstvom dr Marijane Prpe Fink.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, i Grad Subotica. Izvršni producent festivala je Otvoreni univerzitet Subotica.

„Objašnjenje za sve“ Gabora Rajsa dobitnik nagrade „Dunavska lađa“ za najbolji film na 7. Dunav Film Festu

Smederevo, 25. avgust – Svečanom dodelom nagrada večeras je u Smederevu završen 7. Dunav Film Fest.

Tokom šest dana na Dunav Film Festu je prikazano više od 40 filmova iz Evrope i čitavog sveta, a održana je i premijera prve dve epizode serije „Ringišpil“.

Žiri koji je odlučivao o nagradama radio je u sledećem sastavu: Jasna Nanut, rediteljka, Dajana Gudić, glumica i producentkinja i Viktor Kiš, skulptor.

Nagradu Dunavska lađa za najbolji film u takmičarskoj selekciji dobio je film „Objašnjenje za sve“ Gabora Rajsa. Jasna Nanut je prilikom proglašenja rekla: „Ovogodišnja konkurencija Dunav Film Festa bila je izuzetno jaka. Nije nam bilo lako da donesemo odluke, ali jedan film izdvojio se britkom društvenom kritikom univerzalnog kalibra. Najboljim proglašavamo film Objašnjenje za sve“.

Rumunski reditelj Emanuel Parvu nagrađen je priznanjem za najbolju režiju za film „Tri kilometara do kraja sveta“za minuciozno suočavanje moderne i tradicionalne misli s kraja sveta.

Nagradu za najbolji scenario osvojili su Iveta Grofova i Peter Krištufek za ostvarenje „Mađarska krojačica“ za dirljivi fokus na intimne patnje usled ratnih stradanja. Originalni autor scenarija za Mađarsku krojačicu, zasnovanu na njegovoj noveli, Peter Krištufek je nažalost preminuo pre nego što je scenario bio završen i film snimljen, te je rediteljka Iveta Grofova dovršila scenario, a ova nagrada pripada oboma. Iveta Grofova publici se zahvalila putem video poruke.

„Najbolja gluma je nevidljiva,“ rekao je žiri na zatvaranju pa je tako nagradu za najbolje glumačko ostvarenje dobio mladi glumački ansambl iz filma „78 dana“, Viktorija Vasiljević, Tamara Gajović, Milica Gicić i Maša Ćirović. Nagradu je mladim glumicama uručila, u ime Grada Smedereva, Aleksandra Mitić, članica Gradskog veća grada Smedereva zadužena za resor prosvete i kulture.

Dunav Film Fest se održavao na nekoliko lokacija u Smederevu, u Malom gradu Smederevske tvrđave, Dunavskom parku, Platou kod Кarađorđevog duda i Centru za kulturu Smederevo. Festival se organizuje uz podršku Grada Smedereva i Ministarstva kulture Republike Srbije. 

Foto: Filip Olćan

SAOPŠTENJE ŽIRIJA O DODELI POZORIŠNIH NAGRADA

Žiri u sastavu Franko Ungaro, Nataša Gvozdenović i Ana Tasić, nakon šest odgledanih predstava u takmičarkom programu Nišvil džez pozorišnog festivala, doneo je jednoglasne odluke. Nagrada za najbolju predstavu dodeljuju se ravnopravno produkcijama „Kendi“ Pozorišta Zlatni Jelec (Severna Makedonija) i „Veliki spektakl smaka sveta“ Teatra En Vol (Sardinija, Italija). Nagrada za najbolje korišćenu muziku dodeljuje se predstavi „Tuđe cipele (mesto gde stanuje empatija)“, britansko-srpskoj koprodukciji.

Obrazloženje žirija

1.

Predstava „Kendi“ se izdvojila istinitošću koja daje nadu u mogućnosti savremenog pozorišta, naročito zato što su ga stvorili mladi glumci čija je energija nesvakidašnje razorna, posvećena, i zarazna.  Oni povremeno prelaze granicu između izvođača i gledalaca, i nas uvlačeći  u prostor igre, što nas čini svesnijom, angažovanijom publikom, a to je naročito važno jer je reč o društveno važnoj, i osetljivoj temi. Muzika Luke Toševa koja se uživo izvodi, ima delikatan intenzitet, smisao kontrasta, čuvanja bezbednog prostora, neukaljane lepote u paklu zavisnosti, kojim se ova predstava kritički bavi.

2.

„Veliki spektakl smaka sveta“, uneobično raskošnom i magičnom obliku, daje scenski atraktivan odgovor  na  stanje planete Zemlje, pred kolapsom, zbog prekomernog materijalizma i pohlepe. Reč je o predstavi koja izvire iz tradicije, iz mitološkog i folklornog, ali se istovremeno upadljivo osvrće na naše vreme, instant popularnosti. Izvođači su nas osvojili svojom autentičnošću, zadivljujućim pokretima tela koji zapravo predstavljaju ples, gracioznu igru postojanja, odgovor umetnosti na prinuđenost življenja na đubrištu civilizacije.

3.  Virtuozna, precizna i omamljujuća muzika Nišvil benda u predstavi „Tuđe cipele (mesto gde stanuje empatija)“ organski je povezana sa celinom višeslojnog, delikatno promišljenog izraza. Ona je  integralni, nezamenjivi deo izvođenja koji gradi nežnu osećajnost, u funkciji sadržaja, metaforične i poetične radnje koja se izazovno bavi pitanjima identiteta, težnje ka slobodi, ali i samilosti, razvijanja empatije i bezgranične tolerancije.

Žiri naročito ističe upadljivi kvalitet celine ovogodišnje selekcije, uz žaljenje što dve planirane predstave nisu odigrane. Sve produkcije su u žanrovski hibridnim oblicima, između dramskog i muzičkog izraza, teatra pokreta, savremenog plesa i video performansa, angažovano istraživale osetljive i važne društvene teme, dokazujući da letnji festivali jesu i prostori kritičkih suočavanja.

Sarajevo Film Festival – Počasno Srce Sarajeva 30. Sarajevo Film Festivala Johnu Turturru

photo by Maarten de Boer

Kao priznanje za izuzetan doprinos filmskoj industriji i izvanredan glumački, scenaristički i rediteljski talenat, John Turturro će na 30. Sarajevo Film Festivalu dobiti Počasno Srce Sarajeva.

Nikada ne zaboravljajući svoje bruklinske korijene, Turturro je ostvario globalni utjecaj svojim svestranim radom, što ga je učinilo jednim od najcjenjenijih filmaša današnjice.

„Odlučili smo učiniti pravu stvar i dati svoje Srce Johnu Turturru. Sa karijerom koja traje duže od četiri decenije, pružio je nezaboravne izvedbe u raznolikom rasponu uloga. Njegova predanost umijeću, svestranost i sposobnost da svakom liku kojeg utjelovljuje donese dubinu i autentičnost, učinili su da ga je užitak gledati svaki put kada se pojavi u sceni“, rekao je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

John Turturro je studirao na SUNY-u u New Paltzu i na Yale School of Drama. Radio je sa brojnim priznatim filmašima, pojavljujući se u filmovima Spikea Leea Učini pravu stvar i Jungle Fever, Martina Scorsesea Boja novca, Roberta Redforda Kviz, Francesca Rosija Primirje, Roberta De Nira Dobri pastir, Toma DiCilla Box of Moonlight i Nannija Morettija Moja majka.

Godine 2004. glumio je u filmu Tajni prolaz, istorijskoj drami bh. reditelja Ademira Kenovića. 

Kao čest saradnik Joela i Ethana Coena, Turturro je glumio u nekoliko njihovih filmova. Za glavnu ulogu u filmu Barton Fink braće Coen osvojio je nagradu za najboljeg glumca na Filmskom festivalu u Cannesu i David Donatello nagradu. Pojavio se i u njihovim filmovima Tko je ovdje lud?, Millerovo raskrižje i Veliki Lebowski, gdje je igrao kultnog lika Jesusa Quintanu. Turturro je 2020. godine reprizirao Quintanu u The Jesus Rolls, filmu kojeg je pisao, režirao i u kojem je glumio.

Osvojio je nagradu Camera D’Or na Filmskom festivalu u Cannesu za svoj rediteljski debi, film Mac. Ostali filmovi na kojima je radio kao reditelj/scenarista uključuju Illuminata, Ljubav i cigarete, Passione, Utroje sa žigolom i The Jesus Roles.

U televizijskom programu, Turturro je nominovan za SAG nagradu za ulogu Howarda Cosella u Monday Night Mayhem i ponovno nominovan za The Bronx is Burning. Osvojio je Emmy nagradu za svoje gostovanje u seriji Monk te nominacije za Zlatni globus i SAG nagradu u HBO-ovoj seriji Kobna noć. Moći ćemo ga vidjeti i u drugoj sezoni Appleove serije Severance.

Tokom 30. Sarajevo Film Festivala, John Turturro će imati i masterclass, pružajući uvid u svoju bogatu karijeru i umijeće. Bit će i na projekciji hvaljenog filma Barton Fink braće Coen, gdje je igrao naslovnu ulogu.

30. Sarajevo Film Festival održat će se od 16. do 23. avgusta 2024. godine.

Prethodni dobitnici priznanja Počasno Srce Sarajeva su:

Mark Cousins (2023.), Lynne Ramsay (2023.), Charlie Kaufman (2023.), Jesse Eisenberg (2022.), Ruben Östlund (2022.), Sergei Loznitsa (2022.), Paul Joseph Schrader (2022.), Wim Wenders (2021.), Michel Franco (2020.), Mads Mikkelsen (2020.), Tim Roth (2019.), Isabelle Huppert (2019.), Alejandro González Iñárritu (2019.), Paweł Pawlikowski (2019.), Nijaz Hastor (2018.), Nuri Bilge Ceylan (2018.), Oliver Stone (2017.), John Cleese (2017.), Wolfgang Amadeus Brülhart (2016.), Stephen Frears (2016.), Robert De Niro (Nagrada za životno djelo, 2016.), Benicio Del Toro (2015.), Atom Egoyan (2015.), Agnès B. (2015.), Danis Tanović (2014.), Gael García Bernal (2014.), Béla Tarr (2013.), Roberto Olla (2013.), Branko Lustig (2012.), Emil Tedeschi (2011.), Jafar Panahi (2011.), Angelina Jolie (2011.), Dieter Kosslick (2010.), Manfred Schmidt (2009.), Cat Villiers (2008.), Steve Buscemi (2007.), Mike Leigh (2006.), Gavrilo Grahovac (2006.), Marco Müller (2005.).

Sarajevo Film Festival – Alexander Payne dobitnik Počasnog Srca Sarajeva 30. Sarajevo Film Festivala

Počasno Srce Sarajeva 30. Sarajevo Film Festivala biće uručeno reditelju, scenaristi i producentu Alexanderu Payneu u znak priznanja za njegov izuzetan doprinos filmskoj umjetnosti.

„Prikladno je nagraditi Alexandera Paynea Počasnim Srcem Sarajeva, ne samo zato što voli Sarajevo, već i zato što su u središtu svih njegovih priča ljudi velikog srca. Kao reditelj koji posjeduje izuzetnu sposobnost spajanja humora i dirljivosti, ostavio je neizbrisiv trag u savremenoj kinematografiji. Njegovo pronicljivo pripovijedanje i oštro oko za ljudske emocije kontinuirano inspirišu filmske stvaraoce širom svijeta“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Unuk grčkih imigranata, Alexander Payne odrastao je u Nebraski, SAD. Studirao je istoriju i špansku književnost na univerzitetu Stanford i magistrirao filmsku režiju na UCLA-u. Njegovih osam dugometražnih filmova nominovano je za ukupno 24 Oscara®, uključujući četiri nominacije za najbolji film i tri za najbolju režiju. Dva puta je osvojio nagradu za najbolji adaptirani scenarij, a njegov najnoviji film, Bartonova akademija (The Holdovers), osvojio je nagradu za najbolju sporednu glumicu ove godine.

„Ono što je najvažnije, ranije sam na Sarajevo Film Festivalu predstavio dva filma, i presretan sam i počastvovan što se vraćam“, naglasio je Payne, čija filmografija uključuje priznate filmove Građanka Ruth (1996.), Izborni dani (1999.), Gospodin Schmidt (2002.), Stranputica (2004.), Nasljednici (2011.), Nebraska (2013.), Smanjivanje (2017.) i Bartonova akademija (2023.).

Payneov prvi susret sa Sarajevom bio je 2005. godine, kada je svoje filmove lično predstavio u programu „Posvećeno“ (Tribute to) na 11. Sarajevo Film Festivalu.

Na 30. Sarajevo Film Festivalu, Payne će održati i masterclass, jedinstvenu priliku za filmske entuzijaste da od njega uče o filmskoj produkciji, režiji, scenariju i drugim ključnim aspektima njegove karijere. Osim toga, predstavit će i posebnu projekciju svog filma Stranputica, dramske komedije iz 2004. godine. Film je dobio pohvale kritičara, osvojivši pet nominacija za Oscara® i Oscara® za najbolji adaptirani scenario.

Payneov dugogodišnji saradnik Jim Taylor pridružit će mu se u Sarajevu.

Počasno Srce Sarajeva utemeljeno je 2005. godine s ciljem odavanja priznanja pojedincima za izuzetan doprinos afirmaciji i razvoju filmske industrije te podršci i razvoju Sarajevo Film Festivala.

30. Sarajevo Film Festival održat će se od 16. do 23. avgusta 2024. godine.

Prethodni dobitnici priznanja Počasno Srce Sarajeva su:

Mark Cousins (2023.), Lynne Ramsay (2023.), Charlie Kaufman (2023.), Jesse Eisenberg (2022.), Ruben Östlund (2022.), Sergei Loznitsa (2022.), Paul Joseph Schrader (2022.), Wim Wenders (2021.), Michel Franco (2020.), Mads Mikkelsen (2020.), Tim Roth (2019.), Isabelle Huppert (2019.), Alejandro González Iñárritu (2019.), Paweł Pawlikowski (2019.), Nijaz Hastor (2018.), Nuri Bilge Ceylan (2018.), Oliver Stone (2017.), John Cleese (2017.), Wolfgang Amadeus Brülhart (2016.), Stephen Frears (2016.), Robert De Niro (Nagrada za životno djelo, 2016.), Benicio Del Toro (2015.), Atom Egoyan (2015.), Agnès B. (2015.), Danis Tanović (2014.), Gael García Bernal (2014.), Béla Tarr (2013.), Roberto Olla (2013.), Branko Lustig (2012.), Emil Tedeschi (2011.), Jafar Panahi (2011.), Angelina Jolie (2011.), Dieter Kosslick (2010.), Manfred Schmidt (2009.), Cat Villiers (2008.), Steve Buscemi (2007.), Mike Leigh (2006.), Gavrilo Grahovac (2006.), Marco Müller (2005.).

Foto: SFF Promo.

Palić Film Festival – Zlatni toranj 31. Festivala evropskog filma Palić filmu „78 dana“ Emilije Gašić

Na završnoj konferenciji za medije 31. Festivala evropskog filma Palić, 26. jula na Velikoj terasi proglašeni su dobitnici nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, specijalno priznanje žirija Glavnog takmičarskog programa, nagrada za najbolji film u selekciji Paralele i Sudari, specijalno priznanje u ovoj selekciji, i nagrade žirija FIPRESCI za najbolji film u Glavnom takmičarskom programu, kojima će priznanja biti uručena na svečanoj ceremoniji zatvaranja festivala.

Međunarodni žiri glavnog takmičarskog programa 31. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Bojan Vuletić, reditelj (Srbija), Betina Brokemper – producentkinja (Nemačka) i Lijana Ruokite-Jonson, glumica, reditelj i promoter kulture (Litvanija), dodelio je nagradu Zlatni toranj za najbolji film Glavnog takmičarskog programa ostvarenju „78 dana“ Emilije Gašić.

Žiri je u svom obrazloženju naveo da je ovo film „koji vas vraća u ono leto detinjstva koje je bilo i lepo i bolno“. U nastavku obrazloženja stoji: „U ovoj priči globalna politika ima veliki uticaj na život tri sestre koje moraju da se izbore sa odsustvom oca i svetskom politikom koja se obrušava na njih. Neverovatno režiran, odglumljen, snimljen i montiran, ovaj film će vas dirnuti svojim humorom, terajući vas da se smejete i plačete u isto vreme”.

Nagradu Palićki toranj za najbolju režiju žiri je dodelio Runaru Runarsonu za ostvarenje „Kad svane dan“. Nagrada pripada „filmu koji nas je impresionirao ne samo vrhunskom glumom i sugestivnom upotrebom slike i zvuka, već i prikazom unutrašnjeg tugovanja u složenoj situaciji u vezi”. Žiri je dodao da je ovo “veoma intiman film koji na nežan i dirljiv način prikazuje gubitak ljubavi. Sa velikom preciznošću i minimalističkim stilom, režija vas ostavlja bez daha”.

Žiri je dodelio specijalno priznanje filmu „Čovek magnet“ Gusta van den Bergea, „za poetsko putovanje u ovoj egzistencijalnoj bajci, u kojoj nas briljantni glavni glumac Deni Ronaldo vodi na putovanje kroz vreme i prostore. Podseća nas da smo svi jedinstveni i da ne moramo da pribegavamo konformizmu u svetlu današnjeg cirkusa”.

Međunarodni žiri u sastavu: David Kasteljanos – međunarodni agent prodaje (Španija), Natalija Avramović – rediteljka (Srbija) i Konstantinos Nikiforu – producent (Kipar), odluku da za najbolji film u takmičarskom programu Paralele i sudari odabere ostvarenje „Panoptikon“ u režiji Džordža Siharulidzea. „Moćan debitantski film o odrastanju koji istražuje samootkrivanje brzim tempom. Film o seksualnosti i društveno-političkim i verskim pitanjima koja glavnog junaka vode u svet odraslih“, stoji u obrazloženju žirija.

Specijalno priznanje Međunarodnog žirija programa Paralele i sudari dodeljeno je filmu „Bosanski lonac“ koji je režirao Pavo Marinković, za „bezvremensku i dobro napisanu ljudsku priču o imigraciji i aktuelnoj političkoj situaciji u Evropi 2024. godine u potrazi za identitetom“.

Žiri FIPRESCI 31. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Betina Hirš (Nemačka), Pjer Iv Rože (Francuska) i Stojan Sinadinov (Severna Makedonija), nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa dodelio je ostvarenju „Devojka sa iglom“ reditelja Magnusa fon Horna. Žiri je ocenio da reditelj „veoma estetski, u crno-beloj tehnici, prikazuje mrak društva u kojem ženama nije bilo dozvoljeno da odlučuju o svom telu“, kao i da  „film i danas izaziva razotkrivajuća pitanja o našoj ljudskosti“.

Gorki List nagrada publike ovogodišnjeg 31. Festivala evropskog filma Palić dodeljena je filmu „78 dana“ Emilije Gašić, koji je prikazan u okviru Glavnog takmičarskog programa. Gorki List nagradom publike za najbolji film, publika preuzima aktivnu ulogu i iz svog ugla sagledava dela filmske umetnosti predstavljena na Festivalu. Na taj način uvaženo je, pored mišljenja stručnog žirija, i mišljenje najbrojnijeg „žirija“ odnosno onih zahvaljujući čijoj lojalnosti i posvećenosti filmu, Festival traje svih ovih godina.

Festival evropskog filma Palić podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni partneri i medijski partneri.

Foto: kadrovi iz filmova.

Palić Film Festival – Uručena nagrada “Underground Spirit” Miki Tanili na 31. Festivalu evropskog filma Palić

U nedelju, 21. jula na Letnjoj pozornici Palić, festivalska nagrada “Underground Spirit” uručena je filmskom režiseru i vizuelnom umetniku Miki Tanili. Ova nagrada dodeljuje se za izuzetan rad na polju nezavisnog filma i jedinstvenu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova filmske industrije.

Nagradu Miki Tanili uručio je Nikolaj Nikitin, selektor Glavnog takmičarskog programa festivala.

“Miku sam upoznao 2001. godine u Tampereu, na najvažnijem festivalu kratkog filma u Finskoj i jednom od tri najvažnija u svetu, gde je on bio sa mnom u žiriju. Već tada je bio jedan od najizuzetnijih filmskih autora i vizuelnih umetnika”, istakao je Nikitin, čestitajući ovom autoru na celokupnom radu u poslednjih nekoliko decenija, ali i na tome što je tematizovao veštačku inteligenciju još davne 1996. godine.

Mika Tanila je rekao da ja ova nagrada sjajna, i da ju je veoma emotivno doživeo: “Veoma mi se dopada naziv nagrade. Nije za najbolji film ikada napravljen ili nešto nalik tome, već za duh, esenciju. Dok primam ovu fantastičnu nagradu, obećavam da ću sačuvati otvoren um i radoznalost i u budućnosti”.

U selekciji Omaž dobitniku Underground Spirit nagrade, u bioskopu Abazija će u ponedeljak 22. jula u 22h na repertoaru biti kratki filmovi Mike Tanile: “Patent br. 314805”, “Fizički prsten”, “Svet”, “Optički zvuk”, i “Budućnost nije ono što je bila”. U utorak 23. jula u 22h, na istom mestu je projekcija film “Neuspešna praznina”.

Projekti Mike Tanile, filmskog režisera i vizuelnog umetnika iz Helsinkija, često istražuju interakciju između čoveka i mašine. Tanilini eksperimentalni filmovi prikazivani su na međunarodnim filmskim festivalima i specijalnim događajima kao što su Berlinale, TIFF Toronto, IFFR Rotterdam, CPH, Međunarodni festival kratkog filma u Klermon-Feranu, Međunarodni filmski festival u Karlovim Varima, Filmski festival Midnight Sun, IDFA Amstredam i Kurzfilmtage Oberhausen.

Audio-vizuelne instalacije i kolažni radovi Mike Tanile izlagani su na mnogim samostalnim i grupnim izložbama, među kojima su Bijenale u Veneciji (2017), Aichi Triennale (2013), Kassel Documenta (2012), Shanghai Biennale (2006), Berlin Biennale (2004) i Manifesta 4 u Frankfurtu (2002). Samostalno je izlagao u Padiglione de l’Esprit Nouveau u Bolonji (2020), Kiasma Muzeju savremene umetnosti u Helsinkiju (2013–14), Muzeju savremene umetnosti St. Louis (2013), TENT, Rotterdam (2013), Badischer Kunstverein, Karlsrue (2008), Dazibao, Montreal (2007) i Migrosmuseum, Cirih (2005). »

Tanila je jedan od osnivača filmske produkcijske kompanije Testifilmi, koju vode umetnici.

Foto: Damir Vujković.

Film „Za danas toliko“ Marka Đorđevića osvojio nagradu Ernest za najbolje ostvarenje na 6. Somborskom filmskom festivalu

Najbolji glumci festivala Paulina Manov i Svetozar Cvetković

Svečanom ceremonijom dodele nagrada i koncertom filmske muzike Mine Lazarević u atrijumu Gradske kuće zatvoren je šesti Somborski filmski festival, koji je trajao od 11. do 14. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“.

Žiri Glavnog takmičarskog programa koji je radio u sastavu Vesna Čipčić, Ana Maria Rossi i Radovan Vujović dodelio je nagradu Ernest na najbolji film festivala ostvarenju „Za danas toliko“ reditelja i scenariste Marka Đorđevića. Žiri je svoju odluku obrazložio rečima: „U potrazi za vremenom, drugačijim od surove realnosti u kojoj živimo, ovaj film nas je ubedio da će lepota spasiti svet. Iako lišeno konvencionalnih postulata pričanja priče, ovo delo sa podjednakim uspehom postiže ono što i jeste cilj svake uzvišene umetnosti, a to je katarza. Svojim gotovo dokumentarističkim pristupom autor i glumci stvaraju čitav jedan svet u kome likovi nastavljaju da žive i kada se kadar završi. Ti likovi nas uče da se sa najneprijatnijim događajima u našim životima možemo suočiti, da ih ljubav i toplina bližnjih mogu preobraziti u najnežnija osećanja. Tako smo dobili jedan potpuno srpski neorealistički pozdrav iz Kragujevca od članova porodice Šarenac. Njegov dosadašnji uspeh u bioskopima i prijem kod publike dokaz su da nam je u ovom vremenu u kome živimo upravo takav film i potreban da nam pokaže da može i drugačije. Uverli su nas da je sve moguće, da treba verovati, želeti, nadati se i pevati vratio sam se živote.

Dobitnici nagrade Boer za najbolju žensku i mušku ulogu su Paulina Manov i Svetozar Cvetković za uloge u filmu „Ruski konzul“ Miroslava Lekića uz obrazloženje: „Paulina Manov u Ruskom konzulu još jednom pokazuje svoju najbolju glumačku osobinu – snagu uverljivog korišnjenja minimalnih sredstava. Ona je tanano i suptilno prešla iz jednog u drugi emotivan odnos koji je dodeljen njenoj Milici, pokazavši umeće svojstveno samoistinski velikim glumcima. Tačan i ekspresivan u izrazu, Svetozar Cvetković je svoju izvanrednu glumačku igru, obogatio snažnim ličnim tonom čoveka, umetnika, koji veruje da je nemoguće moguće. Tako je odigrao jednu od svojih najboljih filmskih uloga“. Paulina Manov i Svetotar Cvetković su se zahvalili žiriju na nagradi. “Lepota malih festivala kao što je ovaj u Somboru jeste u tome što ovakve divne sredine donose veliko zadovoljstvo da naš rad, kao glumaca,  može da se prepozna,” istakao je u svom obraćanju Svetozar Cvetković.

Žiri selekcije filmova mladih autora u kome su bili Pavle Mensur, Ljubomir Bulajić i Stefan Vukić nagradu u ovoj selekciji je dodelio filmu „Ekskurzija“ rediteljke Une Gunjak. U obrazloženju ovog žirija stoji: Ovo ostvarenje se u datoj selekciji filmova izdvojilo pre svega istinošću ispričane priče, dozvoljavajući gledaocu da se u potpunosti prepusti rediteljskom narativu bez sumnje u verodostojnost problema kojim se film bavi. Brilijantna izvedba mlade Asje Zare Lagumdžije, utemeljena na prirodnosti, donesena na jedan sveden način, danas više ne tako omiljen među glumcima mlađe generacije, glavni je stub ovog filma. Pored glavnog problema kojim se film bavi, rediteljka uspeva da na jedan suptilan način protka i kritiku društva na podneblju Balkana, poručujući nam da su deca slika i prilika roditelja”.

Specijalnu nagradu žirija za režiju dobio je film „Radnička klasa ide u pakao“ Mladena Đorđevića, zbog besprekornog pristupa temi filma, svog autorskog angažmana koji je duboko okrenut u društvenoj stvarnosti u kojoj živimo.

Ksenija Janković, direktorica Somborskog filmskog festivala i Kulturnog centra „Laza Kostić“ je na svečanoj ceremoniji zatvaranja rekla: „Prepuna sam prelepih utisaka sa festivala koji večeras zatvaramo. Hvala somborskoj publici koja je svako veče u velikom broju posećivala filmske projekcije, i što je osetila drugačiju energiju ovogodišnjeg festivala. Zahvaljujem se timu festivala, a posebno Filmskom centru Srbije kao pokrovitelju glavnih nagrada. Želim svima da sa ovog festivala odu sa porukom da će lepota i ljubav pobediti sve“.

Vesna Čipčić, glumica i predsednica žirija svečano je zatvorila festival poželevši da naredno, sedmo izdanje bude voljeno i posećeno kao i ovogodišnji festival.

Podsećamo, ovogodišnji dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“ je, posthumno, srpski i jugoslovenski filmski i pozorišni glumac i pisac Žarko Laušević. Tokom četiri dana festivala publika je imala priliku da pogleda 14 ostvarenja podeljenih u četiri programske celine. Pored filmova, posetioci su imali priliku da prisustvuju i promocijama knjiga u čijem fokusu je filmsko stvaralaštvo. 

Foto: Milan Đurđević

Žarko Laušević posthumno dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“ Somborskog filmskog festivala

Pod sloganom „Nije lako kad si mlad“ u četvrtak, 11. jula u 20.30 časova u Atrijumu Gradske kuće biće svečano otvoren šesti Somborski filmski festival.

Ovogodišnji dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“ je, posthumno, srpski i jugoslovenski filmski i pozorišni glumac i pisac Žarko Laušević. Nagrada „Specijalni Ernest“ dodeljuje se za dosadašnji doprinos dobrim filmovima, a po odluci Direkcije Festivala (Ksenija Janković, Milivoje Mlađenović i Mihajlo Nestorović).

Nagrada će biti uručena na otvaranju festivala.

Program festivala podeljen je u četiri selekcije u okviru kojih će biti prikazano 13 filmova. 

Žiri Glavnog takmičarskog programa radiće u sastavu Vesna Čipčić, Ana Maria Rossi i Radovan Vujović, dok će u žiriju selekcije filmova mladih autora biti Pavle Mensur, Ljubomir Bulajić i Stefan Vukić.

U selekciji Glavni takmičarski program biće dodeljene nagrade: „Ernest” za najbolji film, kao i priznanjе „Boer” za najbolju glumicu i najboljeg glumca. U selekciji filmova mladih autora biće dodeljena nagrada „Boer” za najbolji film.

Nagrada „Ernest” nosi naziv po filmskom pioniru Ernestu Bošnjaku, somborskom kinematografu i jednom od prvih filmskih autora u Srbiji. Bošnjak je bio osnivač Jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Kao pristalica filma i entuzijasta i sam je počeo da snima filmove 1909. godine, a za zasluge na razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju. Nagrada „Boer” dobila je naziv po filmskom preduzeću „BOER film” koje je Ernest Bošnjak osnovao i uložio u njega svoju celokupnu imovinu.

Podsećamo, predfestivalski program biće održan dan pred početak festivala, u sredu, 10. jula u 18 časova projekcijom filma „Izmišljeni prijatelji“, a na dan početka festivala biće otvorena i izložba fotografija „Bata u 90 slika“. Oba programa biće održana u Kulturnom centru „Laza Kostić“ koji je ujedno i organizator festivala.

Više o programu festivala: https://kclazakostic.rs/

Fotografije Žarka Lauševića: Nebojša Babić

ZLATNA MACOLA ZA FILM SUPSTANCA

Prema izboru žirija, koji je ove godine radio u sastavu Romen Rol, predsednik i članova Luka Bursać i Arpad Slančik, dobitnik treće Zlatne macole (2024) za najbolji dugometražni horor film jeste film Supstanca, rediteljke Korali Faržea.

Isti žiri proglasio je i dobitnika Zlatne macole za najbolji srpski kratkometražni horor film, a to je Mijazma, reditelja Petra Tkaleca.

Obrazloženja:

1. Supstanca rediteljke Korali Faržea nagrađuje se za hrabrost pristupa, originalnost u reimaginaciji velikih klasika telesnog horora, i zbog uspelog i smelog rušenja barijera između tzv. festivalskog i žanrovskog filma.

2. Mijazma, reditelja Petra Tkaleca, kratki je film koji pleni jakim vizuelnim ugođajem, kvalitetnom fotografijom i originalnim preokretom u temi gde sin daje život za onu koja mu je život dala. 

Žiri takođe objavljuje Posebnu pohvalu (Special mention) filmu Bunar Federika Zampaljonea, kao žestokom i brutalnom hororu koji nas podseća na zlatne dane italijanskog horor filma.

Ceremonija dodela nagrada biće priređena večeras od 20:30č na prostoru bioskopa „Water Movie Screen“, nakon čega će biti prikazan pobednički film SUPSTANCA, rediteljke Korali Faržea.

Podsećamo, ulaz za posetioce se ne naplaćuje, a za publiku iz Niša besplatan prevoz polazi i večeras sa parkinga Doma vojske Srbije u 18:30 časova, dok je povratak po završetku programa. Obezbeđen je i besplatan parking za sve one koji dolaze svojim automobilima.

Slaughter festivalse održava pod pokroviteljstvom Opštine Doljevac, Ministarstava kulture i Kabineta ministra za razvoj nedovoljno razvijenih opština.

Dodelom nagrada svečano zatvoren 7. Ravno Selo Film Festival

Pod tradicionalnim sloganom „Selom kruže filmske priče“ u nedelju, 30. juna u Ravnom Selu završen je 7. Ravno Selo Film Festival, međunarodni festival prvog ili drugog filma. Tokom četiri dana festivala prikazano je više od 40 filmova iz 19 zemalja, a na svečanom zatvaranju dodeljene su i vredne nagrade.

Zlatni klip za najboljeg reditelja uz novčanu nagradu u iznosu od 1.500 EUR pripao je rediteljki Selin Song za ostvarenje “Prošli životi” (SAD, Južna Koreja).  Žiri je u obrazloženju nagrade ovaj film okarakterisao kao “priču koja na suptilan način duboko emotivno dodiruje bioskopsku publiku terajući je da se zamisli nad pitanjem šta je ono što je zaista važno u našim životima, i da li ćemo te živote podrediti ljubavi, ili ćemo ljubav podrediti životu”.

Zlatni klip za najbolji film i novčana nagrada u iznosu od 1.000 EUR dodeljeni su za film “Nedelja” (Srbija) snimljen po scenariju Stefana Boškovića i u režiji Nemanje Ćeranića i Miloša Radunovića. “Biografska priča inspirisana istinitim događajima iz života jednog od najomiljenijih pevača sa ovih prostora pretočena je u film izuzetne poetske snage koji odlikuje kvalitetan ritam u vođenju radnje, respektabilan produkcioni domet, fascinantan glumački ansambl i sjajan prijem kod publike”, navodi se u obrazloženju žirija.

Zlatni klip za najbolji film po izboru publike i nagrada u iznosu od 500 EUR dodeljeni su filmu “Poslednji strelac” (Srbija) reditelja Darka Nikolića, sa Nenadom Jezdićem u glavnoj ulozi. U obrazloženju odluke navedeno je da je “ovaj uzbudljivi triler, pun neočekivanih obrta i napetih scena, držao publiku u iščekivanju i stalnoj tenziju od početka do kraja”.

Zlatni klip za najbolji dokumentarni film uz novčanu nagradu u iznosu od 500 EUR dodeljen je za film “P ozivi” (Poljska) koji je režirao Ming-Vej Ćiang, “zbog toga što je uspeo da nas uroni u srce jedne prostorije u kojoj kao da se smestio ceo svet i prikaže svu apsurdnost, bol i tragiku, koje svakoga dana, kao u nekom napetom trileru, proživljavaju operatori hitnih službi.” Posebno priznanje (Special mention) žiri je dodelio filmu “Panorama” (Brazil) Džuli Gava i Daniel Leao “zbog toga što nas je podsetio na to da jednostavne amaterske fotografije imaju neverovatnu moć da pokrenu naše unutrašnje procese, probude u nama asocijacije i sećanja i dovedu nas u kontakt sa onim nevidljivim životnim tokom koji svi, koji se bave dokumentarnim filmom, pokušavaju da uhvate”.

Plaketa Prvi metar za najbolji studentski film uz novčanu nagradu u iznosu od 500 EUR dodeljena je rediteljki i scenaristikinji Tini Veličković za film “Tuga” (Severna Makedonija). U obrazloženju žirija stoji da je ovaj film “vešto vođena priča, koja kroz glavnog junaka koji se bori sa posledicama tragedije koja mu se dogodila, vrši svojevrsnu sondažu i vivisekciju društva na vrlo zreo način”.

I ove godine kompanija GORKI LIST dodelila je nagradu za najboljeg mladog glumca ili glumicu festivala u novčanom iznosu od 1.000 EUR, a nagrada je pripala Luni Pilić za ulogu Janje u filmu “Sveta obitelj” (Hrvatska). U obrazloženju nagrade navedeno je da je ova glumica “odmerenim, suptilnim sredstvima pristupila veoma komplikovanom glumačkom zadatku i uspela da uverljivo odigra višeslojan kompleksan lik epohe šezdesetih godina 20. veka”.

Žiri glavnog takmičarskog programa činili su glumica Ana Lečić, reditelj Marko Novaković i glumac Miodrag Radonjić. Filmski montažer i profesor FDU Dragan Dimčić bio je predsednik jednočlanog žirija dokumentarnog programa “Kratkih 100 minuta”, a reditelj Nemanja Ćipranić predsednik jednočlanog žirija selekcije studentskog filma.

Lazar Ristovski, osnivač festivala, na ceremoniji zatvaranja je rekao: „Svih ovih sedam godina borili smo se da festival bude sve vidljiviji i mislim da smo u tome uspeli. Veliku pomoć u tome ste nam pružili vi, koji ste svake večeri popunjavali gledalište ne samo svojim prisustvom, već i svojim duhom i podrškom da ovaj festival i Dom kulture budu ono što jesu. A to je budućnost ovih mladih ljudi. Dobili smo jedan od najlepših kulturnih prostora u celoj Srbiji i sada nam ostaje da taj Dom predamo mladim ljudima koji ovde pohađaju osnovnu školu, kao i onima koji su završili školu i odlučili da ostanu ovde. Čvrsto verujem da među ovim mladim ljudima sigurno postoje i oni koji će napraviti velike karijere“.

Na zatvaranju festivala održana je i projekcija đačkih filmova filmske radionice festivala, a filmski program završen je projekcijom filma “Nedelja” Nemanje Ćeranića i Miloša Radunovića o čuvenom pevaču narodne muzike Džeju Ramadanovskom. Pre same projekcije, ekipa filma poklonila se publici, dok je glavni glumac Husein Alijević Husa otpevao čuveni Džejev hit po kome je naslovljen film.

Lice u fokusu Festivala ove godine bila je Ana Lečić, a raznovrsnu internacionalnu selekciju filmova pripremili su selektor glavnog programa Dragan Jeličić i selektor dokumentarnog programa “Kratkih sto minuta”  Igor Toholj. Prikazano je i devet ostvarenja u programu studentskih filmova, 15 filmova u okviru smotre kratkog đačkog filma “Filmić”, kao i jedna specijalna projekcija.

U okviru pratećeg programa 7. Ravno Selo Film Festivala održana je i radionica za sinhronizaciju crtaća koju su vodili glumci Vesna Paštrović i Marko Marković, kao i likovna kolonija sa temom “Dvorište vetrenjače”.

Festival će ostati upamćen i po koncertnim nastupima i kulturno-umetničkim programima kako velikih domaćih glumačkih i vokalnih zvezda, tako i lokalnih umetnika.

Festival je održan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Vrbasa, producentske kuće Zillion film, Filmskog centra Srbije, Gorkog lista i Voda Vode.

Filmski centar Srbije finansijski je podržao nagrade za najbolji film i najbolju režiju.

Kao verni poštovalac filmske umetnosti, Gorki List je tradicionalno i ove godine bio neizostavni partner festivala Ravno Selo.

Dodelom nagrade “Arhitektonski događaj godine” svečano zatvorena 19. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2024

Devetnaesto izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2024, u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda, svečano je zatvoreno u subotu 29. juna u Likovnoj galeriji KCB-a.

Ovom prilikom Društvo arhitekata dodelilo je nagradu “Arhitektonski događaj godine” za 2023. godinu manifestaciji „100 godina od rođenja arhitekte profesora i akademika Ivana Antića“, koja je održana u svečanoj Sali Srpske akademije nauka i umetnosti SANU u Beogradu i na Univerzitetu u Beogradu – Arhitektonskom fakultetu.

Milena Kordić, predsednica Društva arhitekata Beograda, u uvodnom obraćanju je istakla: „Društvo arhitekata Beograda pokušava da skrene pažnju na ulogu arhitekture u širem društvenom kontekstu i da stavi fokus na događaje koji zanimaju ne samo stručnu, već i širu javnost. Ova nagrada pokušava da nađe nešto što nije formalno arhitektonski objekat, ali može da ostvari značajniji uticaj“.

U obrazloženju nagrade koje je pročitao predsednik žirija, arhitekta Goran Vojvodić, između ostalog je navedeno: “Da kojim slučajem postoji jedan Srpski arhitektonski bukvar, ilustracija pored slova A pripala bi bez sumnje Ivanu Antiću. Kao što bi pored slova D stajao portret Nikole Dobrovića, a sličica Jovana Ilkića pored I. Ta njihova mesta ostala bi nepromenjena i kada bi se sva slova bukvara ispremeštala, učila odnazad ili na preskok. Antićev položaj u vrhu srpske ahitektonske azbuke do danas je ostao neprikosnoven, ali je protokom vremena njegovo delo ispunjeno dubljim slojevima značenja i obogaćeno novim tumačenjima.”

Uz Gorana Vojvodića, žiri su činili dr Milena Kordić, arhitekta,  i Slobodan Giša Bogunović, filozof i teoretičar arhitekture.

Nagrada se dodeljuje Naučnom odboru međunarodnog skupa – predsedniku akademiku Milanu Lojanici i potpredsednici dr Dijani Milašinović Marić i članovima Odbora: akademiku Branislavu Mitroviću; dopisnom članu SANU Milanu Mariću; profesoru Vladimiru Lojanici; dr Marti Vukotić Lazar; dr Milanu Popadiću i dr Igoru Mariću. Takođe i predavačima na naučnom skupu –  prof. Milanu Vujoviću; dr Milici Vujošević; prof. dr Vladimiru Makou; prof. dr Milanu Popadiću; dr Paolu Tomaseli, dr Maroju Mrduljašu; Andrei Čeko; dr Tanji Damljanović Konli; dr Aleksandri Mokranjac; prof. dr Marti Vukotić Lazar; prof. dr Ani Nikezić; Milici Petrović; vanr. prof. dr Marku Nikoliću i prof.Ivanu Raškoviću; autorima monografije „ARHITEKTONIČNO: arhitekta Ivan Antić“ dr Dijani Marić Milašinović i dr Igoru Mariću, i autorima izložbe „ARHITEKTA IVAN ANTIĆ – elementi“ prof. Vladimiru Lojanici, vanr. prof. Zoranu Abadiću i as. dr Jeleni Bogosavljević koji su rukovodili i priredili izložbu studentskih radova.

U ime tima koji je radio na ovoj manifestaciji, nagradu je primila dr Dijana Milašinović Marić, koja se prisutnima obratila rečima: “Opusom Ivana Antića bavim se više od 20 godina. Fascinirao me je jednostavan način na koji on rešava arhitektonske probleme. To je zaista uzbudljivo jer kada reši taj problem, on sažima sve ono što važno za arhitekturu i njenu ulogu. Iz toga izlazi jedna estetična forma koja deluje svojom unutrašnjom logikom. Za njega je arhitektura bila sve, i to pokazuje njegov život. Nadam se da smo barem delimično doprineli afirmaciji njegovog celokupnog rada”.

***

Ovogodišnje, 19. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2024 održano je od 30. maja do 29. juna u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda.

Centralna tema ovogodišnje manifestacije bila je “Odjeci modernizma” koja se bavila pitanjima odnosa savremene arhitekture  i modernizma,  a posebna pažnja posvećena je modernističkom periodu arhitekte i profesora Milana Zlokovića (1898-1965) koji je uz Nikolu Dobrovića jedan od naših najznačajnih arhitekata moderne arhitekture. 

Predstavljene su izložbe  “Vila Prendić – novi pogled, novo trajanje”, koja je bila posvećena delu Milana Zlokovića; Međunarodna izložba savremenog stanovanja “HOUSING 23” – peta smotra aktuelnih arhitektonskih ostvarenja, koja su svojevrstan manifest savremenih projektantskih praksi i promišljanja na temu stanovanja; tradicionalna izložba “Ponesi svoj projekat” koja je predstavila rad mladih arhitekata Natalije Bogdanović i Alekse Đurića iz  kragujevačkog Addicted Design Studija; Izložba “Nagrada Piranesi 2023” – revija recentne arhitekture iz regiona; i  video izložba “Nagrade i konkursi (2023-2024)” koja je predstavila godišnje nagrade za arhitekturu i Arhitektonske i urbanističke konkurse u periodu april 2023 – mart 2024. godine u organizaciji Društva arhitekata Beograda.

Saradnja BINE i internacionalne platforme LINA, predstavljena je kroz izložbu “Razumeti kako grad raste” nastalu u okviru istoimenog rezidencijalnog programa, kada je desetoro LINA rezidenata upoznavalo život na Novom Beogradu i Bežaniji, kao i kroz predavanje Đulija Galasa i Natalije Vorošilove “Grand-Ensemble-Dörfli/Garden City susedstva u Cirihu 1943-57”.

Na tradicionalnom Seminaru “Arhitekti / Projektanti / Praktičari” posebna posvećena je obilasku objekta Sava centra, projektu i realizaciji rekonstrukcije kongresnog centra, primenjenim novim tehnološkim rešenjima, materijalima i detaljima izvođenja u saradnji sa Delta Real Estatom i kompanijama koje su učestvovale u procesu izvođenja radova delova objekta.

Projekat “Beogradske urbane oaze: Održive transformacije zapostavljenih prostora u Beogradu”  u saradnji sa EUNIC – Srbija, Arhitektonskim i Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Centrom za za integraciju mladih (CIM) i Centrom za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju bavio se aktiviranjem lokalne zajednice kroz radionice urbanog dizajna za građane, javne događaje i umetničke intervencije, u koje su aktivno bili uključeni i štićenici oba Centra i studenti fakulteta.

Poseban segment programa bio je DOBAR URBANI ŽIVOT 4/GOOD URBAN LIFE 4 koji se ove godine još jednom održao u Kragujevcu sa centralnom temom Arsenal Placemaking, s fokusom na obnovu i rehabilitaciju kompleksa Arsenal u Kragujevcu, kao i studentske vizije za prostor Arsenala predstavljene projektima u okviru studijskih programa FILUM-a.

U okviru tradicionalnog programa BINA šetnji, posetioci su mogli da obiđu gradske vile u Profesorskoj koloniji, Beogradski sajam, Hotel Jugoslavija i Palatu Srbija, dok je BINA izlet u Novi Sad vodio u svet realizovane arhitekture Lazara Kuzmanova, jednog od najistaknutijih arhitekata srednje generacije, odnosno kroz priču o našim železnicama polazeći od stanice Prokop u Beogradu, putovanjem brzom prugom i konačnim odredištem modernističke železničke stanice Novi Sad iz 1964. godine.

Specijalni gost ovogodišnjeg izdanja manifestacije bio je arhitekta, profesor, osnivač Docomomo International, Wessel de Jonge sa Delft univerziteta iz Holandiie, koji je sa studentima Arhitektonskog fakulteta održao radionicu “Obnavljanje arhitekture 20. veka”, održao predavanje „Redizajn modernističke baštine. O ikonama moderne i svakodnevnom modernizmu, istorijskoj vrednosti i projektovanju za održivu budućnost“ i učestvovao u tribinskim programima “Uspešne rekonstrukcije – Staro sajmište, Sava centar i BIGZ” i „Ugrožena baština – Beogradski sajam, Hotel Jugoslavija, Generalštab”.

U govornom programu BINE održan je i okrugli sto  “Vila Prendić –  jedno od retkih rekonstruisanih dela Milana Zlokovića”, predavanje Vladimira Lojanice i Verice Krstić „U domenu domova – razmišljanje o perspektivama savremenog stanovanja”, tribina “Uspostavljanje novih stambenih ekosistema – Šta je pokrenulo momentum zadružnog stanovanja u Barseloni?”, promocije knjiga “Oči kože: arhitektura i čula – Juhani Palasmaa”, u izdanju mlade izdavačke kuće Atelje A22 iz Crne Gore, kao i predavanje Karoline Petrović “Značaj cvetnih livada u urbanom ekosistemu” u okviru EUNIC programa “Beogradske urbane oaze”.

Posebnu zahvalnost iskazujemo pokroviteljima, partnerima, prijateljima i sponzorima manifestacije 19. BINA 2024.

Foto: Aleksandar Gazibara.

30 FILMOVA U TRCI ZA NAGRADU „ZLATNA MACOLA“

Treće izdanje festivala umetničkog horor filma Slaughter Fest prikazaće od 5. do 7. jula u prostoru bivše klanice u Doljevcu stručnu selekciju od tridesetak najnovijih dugometražnih i kratkih horor filmova svetske produkcije (Evropa, Severna i Južna Amerika, Azija).

Upravo je obznanjen kompletan filmski program. Među najnovijim atraktivnim naslovima koji se nadmeću za nagradu „Zlatna macola“, ističe se srpska premijera francuskog filma Supstanca sa Demi Mur i Denisom Kvejdom,koji je na nedavno održanom festivalu u Kanu dobio nagradu za najbolji scenario.

Pre dve godine u Kanu je Zlatnu palmu za Najbolji film dobio film Titan, sa jakim elementima horora, koji se sada prikazuje na Slaughteru kao podsećanje na sve veće prihvatanje horora od strane mejnstrima.

Organizatori ističu i dva italijanska horora: Bunar, žestok film u kojem noseću ulogu igra glavna glumica iz kultnog filma Terifajer 2 i nešto nežniji Mimi, princ tame, o mladiću koji stupa u dodir sa vampirskom potkulturom.

Na festivalu će biti prikazana i dva najnovija dugometražna domaća filma sa elementima horora: Radnička klasa ide u pakao reditelja Mladena Đorđevića i Videoteka Luke Bursaća. Bursać će biti i gost festivala.

Pored toga, u programu „Omaž Dejvidu Linču“ biće prikazani njegovi kultni filmovi Glava za brisanje i Tvin Piks: vatro, hodaj sa mnom čiju će magiju mlađa publika na Slaughteru premijerno moći da doživi na velikom platnu.

Van konkurencije će biti prikazani i filmovi Amelijina deca, Pričaj sa mnom, Skup senki, Čudovište, Izgreban, 1978: Tinejdžerski noćni provod i drugi.

Posebna poslastica biće izbor najboljih novih kratkih horora iz međunarodne konkurencije koji su se na slovenačkom festivalu fantastičnog filma i vina Grossmann 2024 takmičili za nagradu „Hudi maček“.

Publika će moći da pogleda i kratke srpske horor filmove koji su prijavljeni za nagradu „Zlatna macola“.

Selektor programa je ujedno i umetnički direktor festivala, dr Dejan Ognjanović, dobitnik nagrade Rondo Haton za klasični horor (2023), i finalista nagrade Bram Stoker (2022), najprestižnije svetske nagrade u oblasti horora. Njegov roman Zadušnice bio je u užem izboru za NIN-ovu nagradu 2024. godine.

Ognjanović će u subotu, 6. jula biti moderator tribine pod naslovom „HOROR U VIDEO KLUBOVIMA“. Biće održana u DELI prostoru, kod Sinagoge (Davidova 2A), s početkom u 13 časova, a učesnici su: Luka Bursać, scenarista i reditelj filma VIDEOTEKA koji se prikazuje na Slaughter Festu, Miško Jančić, vlasnik video-kluba MB i Nenad Bekvalac, stručnjak za retke horor naslove i ko-autor emisije ŠOK KORIDOR. Tema tribine je video-klub kao hram zaljubljenika u horor i prisećanje na zlatno doba 1980-ih i 1990-ih, na potrage za retkim, kultnim naslovima i druge horor avanture. Istovremeno, to je i predstavljanje domaćeg horor omnibusa, VIDEOTEKA, inspirisanog hororima iz video-klubova.

Predsednik žirija i glavni gost biće Romen Rol, iz Luksemburga, koji je 33 godine radio na Briselskom međunarodnom festivalu fantastičnog filma u Belgiji. Dugo je koordinisao Melijesovu međunarodnu federaciju festivala a tokom deset godina imao je svoj festival žanrovskog filma „Sinenigma“ („Cinenigma“) u Luksemburgu. Producirao je nekoliko filmova u Luksemburgu i već 40 godina je aktivan u različitim oblastima žanrovske filmske industrije.

U prostoru doljevačke klanice biće priređena i izložba originalnih jezovitih skulptura subotničkog umetnika Arpada Slančika koje će upotpuniti ugođaj neobične strave.

Ulaz za posetioce se ne naplaćuje, a za goste iz Niša i Leskovca, biće organizovan besplatan prevoz do Doljevca i nazad, kao i besplatan parking za sve one koji dolaze svojim automobilima.

Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i Opštine Doljevac. Otvaranje festivala biće 4. jula, od 20 sati, na istorijskom lokalitetu u tvrđavi Korvin grad (Koprijan). Nastupiće bend „Coby`s Death“, a biće i prikazana skulptura „Leptirica“ Arpad Slančika i emitovan istoimeni film Đorđa Kadijevića.

Dodeljene nagrade 17.Beldocs festivala

Hrabra i beskompromisna selekcija 17. Beldocs festivala!

„Kadence za vrt“ Daneta Komljena, najbolji film u Srpskom takmičarskom programu 

„Sunčani sat“ estonske rediteljke Lis Nimik, najbolji film Međunarodnog takmičarskog programa

Posebno priznanje žirija Nikoli Poliću za film „Kako biti Slobodan?“

Sinoć su u Jugoslovenskoj kinoteci dodeljene nagrade 17. Beldocs festivala.

Dobitnici nagrada 17. Beldocsa – Foto: Filip Olćan

Kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Mišela Blanuša nominovana za ICOM nagradu

Na listi nominovanih za Nagrade Nacionalnog komiteta ICOM Srbije, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Mišela Blanuša nalazi se u užem krugu od pet kandidatkinja za nagradu u kategoriji stručnjakinja. U 2023. godini svoja iskustva je usmerila na timski rad na izložbama iz kolekcije MSUB koje su kroz različite koncepcije u svom fokusu imale istorijski značajna dela i umetničke pojave i prakse, koje su obeležile modernu i savremenu umetnost 20. i 21. veka.

Koautorski, sa Miroslavom Karićem, osmislila je i realizovala izložbu Rez-linija-otisak čija je koncepcija zasnovana na dijalogu između nasleđa socijalno-angažovane umetnosti međuratnog perioda- muzejskih dela prvenstveno u mediju grafike s jedne stane, a sa druge dela nastalih kao interpretacija savremenih umetnika sa aktuelne scene na istorijsko nasleđe koje baštini Muzej. Izložbu je pratio bogati prateći govorni i edukativni program, kao i koautorski studijski tekst u reprezentativnom katalogu izložbe.

Drugu, umetničko-dokumentarnu izložbu Nadežda Petrović u Parizu, autorski je osmislila i realizovala sa Katarinom Krstić u Kulturnom centru u Parizu, povodom obeležavanja jubileja 150 godina od rođenja naše slikarke, koji je UNESCO uvrstio u kalendar značajnih datuma.

Bila je deo kustoskog tima izložbe Grad: mesto identiteta (sa Unom Popović, Svetlanom Mitić, Žaklinom Ratković i Rajkom Bošković) u čijem fokusu je bila promocija muzejske kolekcije koja je koncepcijski sagledana kroz različite stilske i medijske prakse koje referišu na temu grada/mesta kao polazišta umetničkog delovanja, kroz vizuru urbanog, društvenog pa i ritualnog, formirajući poimanje njegovog značenja (grada), kroz kulturološke, antropološke, sociloške dimenzije.

Mr Mišela Blanuša, muzejska savetnica, od 2000. godine radi kao kustoskinja u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, trenutno na pozicijama šefice Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi i kustoskinje Zbirke slikarstva od 1900. do 1950. Bila je kustoskinja i autorka, samostalno ili u timu, velikog broja izložbi. Ostvarila je brojne saradnje sa drugim ustanovama, institucijama, pojedincima u zemljii i inostranstvu. Tokom više od 20 godina kustoskog rada u MSUB stekla je veliko iskustvo u muzeološkim poslovima obrade, proučavanja, revalorizacije i koncepcijske prezentacije umetničkih dela iz muzejskog fonda. 

Foto: Bojana Janjić.