Tag Archives: Zoran Škiljević

Zoran Škiljević: K O M A

(Odlomak iz romana «U cvetu krina») Tog dana, nije mi bilo potrebno jutro da bih ga započeo buđenjem. Ako ćemo pravo, nije mi bilo potrebno ništa. Jer kada izađete iz kome, i vidite da su vas otpisali, štaviše i oplakali,

Zoran Škiljević: Remek-delo

Autobus je oduvek bio moje najomiljenije prevozno sredstvo. Fuj! Ako dugajlija poput mene, silom prilika, mora da se pokloni njegovom veličanstvu, šta može da očekuje? Samo išijas, ako ne i discurs herniu. Pošto niti jedan nije dovoljno komforan da može

Zoran Škiljević: DVOJNIK

Nisam živ. A nisam ni mrtav. Polu-živ, ili još bolje polu-mrtav, možda bi tako moglo da se kaže. Okolnosti u kojim započinjem ovu priču su na žalost takve da nisam u mogućnosti da tačno definišem stanje u kome se nalazim.

Zoran Škiljević: KAZANOVA

Švrljam po internetu, zanimaju me novosti iz regiona; obično bude nešto vredno pažnje. Prelistavam malo beogradske, malo banjalučke, malo podgoričke novine. I svuda nalazim isto: politika, politika, politika, pusta politika, red tračeva, pa red hvalospeva nekoj od aktelnih estradnih fuksi,

Zoran Škiljević: Neoprošteno

Kažu da neviđenu privilegiju imaju oni što uspevaju da upamte i rastumače svoje snove, i da im nije potrebna bogzna kakva prozorljivost da bi uživali u toj blagodeti, koristeći ih kao orjentire, kao neku vrstu putokaza za život. Voleo bih

Zoran Škiljević: TRAMVAJ ZVANI ŽELJA

Napokon, posle bezmalo svih šezdeset minuta prženja na užarenih beogradskih trideset pet Celzijusa, ulazimo u tramvaj Milica i ja. Ja dvometraš i Milica od pedeset devet santima. Evo nas gde bezuspešno pokušavajući da se probijemo dalje, visimo tik do poluotvorenih-poluzatvorenih