„Igramo za zlato!“ Humanitarni spektakl na Kalemegdanu proširen
Fondacija „Jedro“ poziva medije i javnost na spektakularni humanitarni turnir u basketu „Igramo za zlato!“, koji se održava u ponedeljak, 6. oktobra, na legendarnim terenima KK Partizan na Kalemegdanu. Zbog velikog odziva poznatih ličnosti, akcija je proširena i na terenu će snage odmeriti čak 40 igrača!
Četiri tima sastavljenih od poznatih ličnosti, glumaca, muzičara i sportista, odmeriće snage u basketu sa ciljem da se ovom akcijom prikupe sredstva za lečenje petog, preostalog dečaka obolelog od Dišenove mišićne distrofije. Podsećamo, kroz različite aktivnosti koje je organizovala Fondacija „Jedro” uz podršku ljudi dobre volje obezbeđena su sredstva za lečenje četvorice dečaka. Sada nas čeka poslednji korak da pomognemo i petom.
Zahvaljujući saradnji sa KK Partizan, kapije košarkaških terena na Kalemegdanu biće otvorene od 17:00 do 20:00 časova za sve ljubitelje sporta i dobre volje. Atmosferu će zagrejati DJ Lemme, a za vođenje programa zadužen je uigrani dvojac: sportski komentator Smiljan Banjac i glumaca Nataša Aksentijević.
Na terenu će se pojaviti impresivna ekipa sastavljena od javnih ličnosti, ali i svih onih koji žele da daju svoj doprinos humanitarnoj akciji. Svi zajedno smo na okupu tog dana da pomognemo, a ovo su samo neka od imena koja će zaigrati: bivši kapiten KK Crvena Zvezda Branko Lazić, kao i bivši košarkaši Partizana Aleksandar Rašić i Vladimir Petrović, glumci Stevan Piale, Žarko Stepanov, Nikola Sarić Sajko, Nikola Nešević Nemez, Jelena Matijašević, Andriana Đorđević, Tamara Belošević, Bojana Grabovac, Tanja Živković, Milica Tomašević i Bane Tomašević, pevačice Ana Bebić i Katarina Sotirović, muzičari Maja Luis, Nigor Lazić, Aca Sofronijević, Bojana Mašković, Filip Pat, Stefan Nevistić, Branko Koprivica sa svojim bendom i Bane Lalić MVP, reperi Smoke Mardeljano, Bigru i Paja, kao i Filip Ugrenović, Ivan Ivanov, Igor Simić, Ivan Kljajić (producent), Bojan Đorđević (slikar), pisac Marina Bugarčić i Stevan Stevanović (Survivor).
Cena ulaznica za ovaj humanitarni događaj je simbolična i podrazumeva minimalnu donaciju od 3 SMS poruke (tekst: 5 na broj 3091) poslatih tog dana, dok je za decu ulaz besplatan. Na licu mesta biće postavljene i kutije za sve koji žele dodatno da doniraju novac i podrže akciju Fondacije „Jedro“.
Druženje se nastavlja u obližnjem klub-restoranu „Frida“ (Beton Hala) od 21:00h, gde će biti organizovana mini-aukcija dresova. Sviraće bend „Humans” sastavljen od sjajnih muzičara, dve dame koje će svojim glasovima ulepšati veče: Jelena Đurić i Dajana Ivin, kojima će se u toku večeri pridružiti na sceni i gosti koji su igrali turnir. Dresove i lopte su specijalno za ovu priliku donirali KK Partizan i KK Crvena Zvezda, a sav prihod od prodaje namenjen je za lečenje petog dečaka obolelog od Dišenove distrofije.
Fondaciju „Jedro” osnovale su porodice petorice dečaka obolelih od Dišenove mišićne distrofije sa jedinim ciljem, prikupljanje sredstava potrebnih za njihovo. Ova retka bolest pogađa isključivo dečake, javljajući se kod 1 od 3.500 muške novorođenčadi. Usled nedostatka distrofina u organizmu, prvi simptomi se obično manifestuju do pete godine života. Do nedavno, nijedna dostupna vrsta terapije nije bila efikasna u zaustavljanju progresije bolesti. Međutim, najnovija terapijska procedura predstavlja značajan iskorak savremene medicine, nudeći novu nadu i potencijalno spasavajući živote obolelih dečaka.
Pozivamo sve ljude dobre volje da nam se pridruže 6. oktobra na terenu KK Partizan na Kalemegdanu i da, sportskim duhom i humanitarnim srcem, zajedno igramo za zdravlje naših dečaka!
Umesto nacionalnog – Ministarstvo kulture preporučilo Nišvilu lokalni status
Nišvil je šokiran dugo očekivanim rezultatima konkursa Ministarstva Kulture ( konkurs je raspisan januara) prema kojima prvi put ne da nije najbolje ocenjeni muzicki festival kao prethodnih godina, već nije dobio ni dinara podrške na konkursu.
Ovakva odluka nanosi nemerljivu štetu međunarodnom ugledu festivala a domaća javnost stiče utisak da država ne podržava svoj najbolji umetnički festival festivala i jedini srpski brend u top 10 evropskih festivala prema londonski Gardijanu.
Ovogodišnji Nišvil organizovan u gotovo nemogućim uslovima sa 1000 izvođača i 300 programa na 20 scena pred više od 200 000 posetilaca, izjavio je direktor Nišvila Ivan Blagojević , pobudio je našu nadu da će nam Ministarstvo Kulture nakon 31 godine postojanja ponuditi 35 miliona I status Nacionalnog festivala kako je to nedavno učinilo sa Nacionalnim Festivalom filma I televizije na Zlatiboru.
Naše nade bile su dodatno podgrejane i činjenicom da je konačno jedan nišlija dr. Dejan Antić postavljen za državnog sekretara M. Kulture a delokrug njegovog rada su i konkursi ministarstva.
Umesto toga uskraćena nam je podrška prvi put posle 20 godina i preporučen lokalni status I lokalna samouprava a kao genijalno rešenje pronalaženje sponzora.
Ukoliko su iole pratili našu kampanju ili bar posetili festival ( dr.Dejanu Antiću sam lično uputio poziv) uvideli bi sa kakvim problemima smo se susreli I da su nas odbili brojni sponzori Među kojima I Telekom i Alta banka.
Direktor Telekoma gospodin Vladimir Lučić se meni lično izvinio telefonom februara meseca da posle niza godina neće pomoći Nišvil uobičajenim iznosom ( 17 000 eura) jer su prinuđeni da štede nakon kupovine Sbb sportskih kanala ( 652 miliona eura).
Drugim džez festivalima kao ni Gitarijadi nisu preporučene lokalne samouprave niti pronalaženje sponzora I uredno su mada nedovoljno sagledani na konkursu.
Ovakav odnos M. Kulture prema Nisvilu dolazi u posebno nezgodnom trenutku kada Nisvil pokusava da grad Nis stavi na Uneskovu listu džez gradova za 2027 godinu. Kandidatura treba da bude podneta novembra meseca a za tako nešto neophodna je preporuka Ministarstva kulture kao i grada Niša . Nišvilu je prethodne godine već nuđena preporuka ali je on tek ove godine započeo ozbiljno lobiranje i pripremu celovitog projekta ciji bi centralni događaj trebalo da se desi tokom aprila meseca a završna ceremonija 30 aprila 2027 u hali Cair. Niš bi tada bio domaćin centralne proslave Uneskovog Internacionalnog Dana džeza čiji je tvorac Herbi Henkok a neizostavni ucesnik je i direktor Linkoln centra Vinton Marsalis kao i plejada najvećih umetnika od Stivija Vondera do Di Di Bridžvoter, Stinga, Eni Lenoks. Menhetan Transfera, Markus Milera i drugih po izboru i licnom ucescu samog Herbi Henkoka. Domaćini nekih prethodnih proslava bili su i Robert De Niro, Majkl Daglas, Morgan Frimen I Kvinsi Džons a prisustvovali su i generalna direktorka UNESKA Odri Azulej Kao I generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Antonio Guteraš.
Prethodnih godina Uneskovi gradovi džeza bili su sve same svetske metropole poput Pariza, Njujorka, Istanbula, Osake, Sankt Petersburga, Sidneja, Melburna, Keptauna a ove godine je to bio Abu Dabi.
Čikago je već izabran za domaćina 2026 godine.
Ukoliko ne dobije podršku Ministarstva kulture ili Vlade Srbije za 2027, Nišvilu neće biti dovoljan status jednog od najboljih evropskih festivala niti nesporna podrška grada Niša a Srbija i ceo region propustiće jedinstvenu kulturološku, turističku I ekonomsku priliku.
Saopštenje za javnost
Kraj saradnje Blic televizije i Ivana Ivanovića
Medijska kuća Ringier i Ivan Ivanović završavaju jednogodišnju saradnju, te formati iza kojih stoji ovaj televizijski autor od jeseni više neće biti deo programske šeme Blic televizije.
Kompanija Ringier iz Ciriha i televizijski autor Ivan Ivanović neće sarađivati u budućnosti, tako da se formati “Veče sa Ivanom Ivanovićem” i “Četiri i po muškarca” čiji je potpisnik pomenuti autor i TV voditelj, od jesenje programske sezone više neće emitovati na Blic televiziji.
Medijska kuća Ringier i Blic televizija preuzimaju odgovorno ispunjenje svih ugovornih obaveza prema autoru, uz zahvalnost za dosadašnji doprinos i saradnju.
Ringier AG
Corporate Communications
Dufourstrasse 23
8008 Zurich, Switzerland
www.ringier.com
O Ringier Serbia doo
Ringier Serbia je vodeća digitalna medijska kompanija u Srbiji, prisutna od 1996. godine, sa timom od 500 zaposlenih. Portfolio obuhvata medije, sportske platforme, uslužno izdavaštvo i oglasne portale. U okviru kompanije posluju: Blic.rs – tržišni lider od 2012. godine, Sportal.rs, Žena.rs, Superrecepti.rs, Pulsonline.rs, Ana.rs, kao i oglasni portali Nekretnine.rs i Mojauto.rs. Ringier Serbia je prisutan i u BiH kroz portale Srpskainfo.com i Bosnainfo.ba. Od 2022. godine, portfolio obuhvata i Blic TV. Pored digitalnih platformi, kompanija izdaje dnevni list Blic i nedeljnik Blic žena.Kompanija je osnivač Blic fondacije (2013), kao i jedan od osnivača Inicijative Digitalna Srbija i Švajcarsko-srpske trgovinske komore, čime aktivno doprinosi razvoju digitalnog ekosistema. Od 2021. godine, Ringier Serbia je u stoprocentnom vlasništvu Ringier grupe, medijskog i tehnološkog konglomerata sa sedištem u Švajcarskoj, koji posluje u 20 zemalja Evrope i Afrike.
O Ringier AG
Ringier je vodeća evropska medijska kompanija sa sedištem u Švajcarskoj, sa tradicijom dugom više od 190 godina. Grupa zapošljava oko 6.000 ljudi i posluje kroz više od 130 kompanija u 20 zemalja Evrope i Afrike. Ringierov portfolio obuhvata tri glavna poslovna segmenta: vodeće medijske brendove, sportske medijske platforme i digitalne oglasnike. Sa 82% digitalnog učešća u EBITDA-i, Ringier se ubraja među vodeće medijske kompanije u Evropi. Grupa je i danas pretežno u porodičnom vlasništvu. Neki od najpoznatijih medijskih brendova u okviru Ringiera su Blick, Bilanz, LandLiebe, L’illustré i Schweizer Illustrierte u Švajcarskoj, Blikk u Mađarskoj, Blic u Srbiji, kao i Onet, Fakt, Forbes i Business Insider u Poljskoj. U oblasti sportskih medija, Ringier je prisutan putem platformi kao što su A Bola u Portugalu, GSP.ro u Rumuniji, sportal.bg u Bugarskoj i Sportal.rs u Srbiji. Među digitalnim oglasnicima ističu se vodeći brendovi kao što su JobCloud i SMG Swiss Marketplace Group u Švajcarskoj, eJobs i imobiliare u Rumuniji, CV Keskus u baltičkim zemljama i Profession u Mađarskoj.
Miroslav Mogorović imenovan za novog programskog direktora FEST-a
Saopštenje programskog direktora FEST-a
Odbor Međunarodnog filmskog festivala FEST na svojoj nedavnoj sednici imenovao je Miroslava Mogorovića, filmskog producenta i organizatora festivala sa višedecenijskim iskustvom, za novog programskog direktora FEST-a.
„Prihvatio sam se izazovnog položaja programskog direktora u specifičnom trenutku razvoja beogradskog Međunarodnog filmskog festivala FEST. Tridesetogodišnje iskustvo u organizaciji međunarodnih filmskih festivala, koje je i započelo davne 1995. godine upravo na FEST-u, svakako će biti od velike pomoći u repozicioniranju ove manifestacije“, naveo je Miroslav Mogorović, ističući da mu je namera da u narednom periodu vrati festival na stare staze uspeha i međunarodnog značaja.
„FEST ćemo repozicionirati ne samo u terminskom, nego i u, što je mnogo potrebnije, suštinskom smislu. Novi termin donosi šansu za aktuelnije filmove, kvalitetnije goste i pozitivan uticaj na domaću i regionalnu kinematografiju. Posle duže pauze, FEST se vraća u svoj Sava Centar, a mi se radujemo susretu sa vernom publikom, i radimo na tome da privučemo i izgradimo novu generaciju filmofila“, dodao je novi programski direktor festivala.
„U narednom periodu u saradnji sa Odborom FEST-a, osnivačem – Skupštinom grada Beograda, Sekretraijatom za kulturu grada Beograda, CEBEF-om i Sava Centrom, definisaćemo nove datume i o tome blagovremeno obavestiti javnost. Preliminarna selekcija je već pripremljena, neki atraktivni filmovi već potvrđeni, i u saradnji sa mojim timom saradnika i kolega, uskoro ćemo zaokružiti program predstojećeg FEST-a“, zaključio je Mogorović.
Miroslav Mogorović rođen je 1972. u Zemunu. Počeo je da radi kao menadžer za konvencije i festivale pri Sava Centru 1995. Iste godine počeo je da radi na organizaciji na Palićkom filmskom festivalu. 1998. godine postaje izvršni producent Palićkog filmskog festivala, koji te godine dobija evropski karakter i novo ime (Festival evropskog filma Palić), a poslednjih godina kao programski direktor festivala.
2002. postaje izvršni producent FEST-a, najvećeg i najstarijeg festivala filma u Srbiji. Na ovoj poziciji realizovao je neka od nauspešnijih izdanja FEST-a u ovom veku. U okviru 34. FEST-a 2006. godine osnovao je Belgrade Industry Meetings B2B, sa fokusom na evropske zemlje koje nisu članice EU. Uspešno je realizovao ukupno pet izdanja ovog industrijskog marketa, uz blisku saradnju sa filmskim marketima u Roterdamu, Berlinu i Talinu.
U proleće 2004. godine, zajedno sa grupom mladih filmskih profesionalaca, osniva Centar za filmsku umetnost Art & Popcorn. Do sada je kao producent i izvršni producent realizovao preko 35 igranih filmova, među kojima su „Ljubav i drugi zločini“ i „Strahinja Banović“ reditelja Stefana Arsenijevića, „Ničije dete“ Vuka Ršumovića, „Zvizdan“ Dalibora Matanića, „Dovlatov“ Alekseja Germana mlađeg, „Čuvari Formule“ Dragana Bjelogrlića, „Nije loše biti čovek“ Dušana Kovačevića, „Rekvijem za gospođu J“ Bojana Vuletića, „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“ Peđe Ličine, „Enklava“ Gorana Radovanovića, „Agi i Ema“ Milutina Petrovića i mnogi drugi. Filmovi koje je producirao osvajali su nagrade na brojnim svetskim festivalima, uključujući nagrade na festivalima u Kanu, Veneciji, Berlinu, Karlovim Varima i Lokarnu.
Osnivač je i direktor Dead Lake – Festivala horora i vina koji se održava u najstarijem aktivnom domaćem Bioskopu Abazija na Paliću, Lakedance festivala nezavisnog američkog filma, i programski direktor KMMFF – Kosovo i Metohija međunarodnog filmskog festivala.
Renovirao je ruinirani Bioskop Abazija na Paliću u svojevrsni kulturni centar sa dve moderno opremljene bioskopske sale, čime je revitalizovao ovaj najstariji aktivni bioskop u regionu bivše Jugoslavije, koji 2025. godine obeležava 100 godina rada.
Član je Nacionalnog saveta za kulturu Republike Srbije u njegovom prvom sazivu. Član je EAVE mreže, ACE mreže, kao i član EFA (Evropske filmske akademije) sa pravom glasa.
Foto potpis: Black Night Film Festival Talin