ОСУДА НАСИЉА НАД СТУДЕНТИМА И ГРАЂАНИМА И ПОДРШКА СТУДЕНТСКОМ ПРОТЕСТУ И ЗАХТЕВИМА СТУДЕНАТА
Српско књижевно друштво се придружује осуди насиља над студентима који ових дана мирно протестују на факултетима и на улицама градова у Србији са оправданим захтевима да се одговорни за трагедију на Железничкој станици у Новом Саду открију и казне.
Насиље над студентима али и грађанима, као и њихово и застрашивање, очигледно без страха од закона и суда, не спроводе само органи безбедности, већ и цивили, што је недопустиво у држави заснованој на праву и правди. Такве појаве у прошлости су биле увертира у масовна кршења људских права па и злочине.
Свака неовлашћена или прекомерна примена насиља, било од стране државних органа или организованих група цивила мора бити у кратком року оштро санкционисана, не би ли се зауставила претећа спирала насиља. Пред законом морају бити сви једнаки, као што и права сваког грађанина морају бити заштићена.
Подржавамо оправдани и аутентични протест студента који искрено и властима и грађанима постављају питање своје, али и будућности свих грађана Србије. Сматрамо да испуњење захтева студената може друштво довести до моралног буђења свих политичких актера у земљи.
Да се држава мора реформисати постало је белодано ових дана. Питање је само начина на који се то може учинити.
Државним органима и властима у Србији још није касно да стану на пут корупцији и свему ономе што је она произвела и производи: криминал, насиље, лаж, неодговорност и губитак живота грађана Србије.
Нарочито апелујемо на медије да објективно и неселективно извештавају о свим случајевима кршења закона и људских права грађана Србије. Само се истином и кроз истину можемо ослободити тешког бремена моралне и друштвене кризе која се над друштвом надвила.
Застрашени људи не могу постати одговорни грађани а друштво неодговорних и неслободних грађана не може бити друштво задовољних и срећних људи без обзира на материјално богатсто тог друштва.
Из наведених разлога СКД даје пуну подршку студентима у настојању да се њихови захтеви у потпуности испуне.
Студенти су у нама пробудили глас савести, прихвитамо га као да је то глас нас самих и стајемо потпуно уз њих и испред њих.
Њихова будућност је и наша будућност.
Управни одбор СКД
председник УО СКД
Ненад Милошевић
U ime dostojanstva i slobode svih — „Živjeli!”
Pravo na samoodređenje je ključno za opstanak i slobodu svakog ljudskog bića, poručili su regionalnom kampanjom „Živjeli!“ Trans Mreža Balkan u suradnji sa organizacijama iz regiona Kolektiv Talas TIRV iz Srbije, Asocijacijom Spektra iz Crne Gore, kolekTIRVom iz Hrvatske, TransFormom iz Makedonije i TransAkcijom iz Slovenije. Ovom kampanjom obiljeležen je Dan sjećanja na žrtve transfobije, kada se svake godine objavljuje koliko je trans osoba ubijeno isključivo zbog toga što jesu. Kroz ovu akciju slavimo život nazdravljajući svima koji su tu i koji se bore, odavajući počast i prisjećajući se onih koji su svoje živote tragično izgubili.
Prema podacima jedne od najvjerodostovnijih europskih organizacija, TGEU – Trans Europe and Central Asia, koja prati nasilje prema trans zajednici na globalnoj razini, ubijeno je 350 trans osoba širom svijeta samo ove godine. Ove brojke nisu samo statistika; iza svakog broja stoji ime, život, snovi i potencijal koji je prekinut zbog nasilja i netrpeljivosti. Svaka od tih osoba je bila nečija sestra, brat, kćer, sin, najbolji prijatelj, partner ili partnerica, a gubitkom svake osobe izgubilo je i društvo.
Svakog 20. studenog, na ovaj dan prisjećamo se svih onih koji su izgubili živote samo zato što su htjeli da žive slobodno i sretno. Transfobija koja negira vrijednost života trans osoba uskratila im je to osnovno ljudsko pravo.
Međutim, ovaj datum nije samo dan sjećanja; on je i poziv na djelovanje, odgovornost, i insistiranje na nužnosti kažnjavanja nasilja i diskriminacije kao i na odbranu prava i dostojanstva, ne samo trans osoba, već cijelog društva.
Dostojanstven život ne postoji ako nemamo pravo definirati i izraziti sami sebe, bez straha da ćemo biti osuđivani, napadnuti, i na koncu – ubijeni. Pravo na samoodređenje je ključno za opstanak i slobodu svakog ljudskog bića, kojeg god da smo identiteta, bilo da je u pitanju rodni, nacionalni, vjerski ili neki drugi, pravo da nas ne određuje ni susjed, ni poznanik, a ni država. Transfobija nije samo pitanje mržnje, već i pitanje uskraćenih prava na život, sigurnost i slobodu. Transfobija nije pitanje samo odnosa prema trans osobama, ona je odraz opresivnog sustava prema svima nama, sustava koji određuje i našu ulogu i mjesto u njemu, i koji profitira od mržnje.
Danas ne samo da odajemo počast izgubljenim životima, već i slavimo snagu, otpornost i hrabrost svih onih koji se svakodnevno bore za svoje pravo na postojanje.
Mi smo zajednica ponosnih, odlučnih, istrajnih i hrabrih pojedinki i pojedinaca koji aktivno rade za društvo koje je dobro za sve. Naš glas se ne utišava gašenjem nečijeg života – naprotiv, postaje sve snažniji i odlučniji da ne dozvolimo da se to ikome ponovi.
Ove godine kroz kampanju podsjećamo da je pravo na život apsolutno i da će trans osobe nastaviti da postoje i da se bore za svijet gdje svatko može sa svog mjesta za stolom nazdraviti „Živjeli!“ – s ponosom, dostojanstvom i bez straha.
POBEDNICA KG SLEMA 02 JE NEVENA BRANKOVIĆ
Fotografije – Aleksandar Jevremović
U subotu 28.09.2024. godine u Kontakt galeriji SKC-a u Kragujevcu održano je otvoreno prvenstvo Kragujevca u slem poeziji KG SLEM 02. Događaj je organizovao Kolektiv SKLOPKA (Samoupravni kulturno-obrazovni pokret Kragujevca) uz partnerstvo SKC-a i Grada Kragujevca koji je doprineo u značajnoj meri realizaciji ovog projekta obezbeđivanjem sredstava za njegovo finansiranje.
U 19 časova počeo je prateći program drugog KG slema u okviru koga je predstavljena knjiga ,,Antologija hrvatske i srpske slem poezije“. Naslov koji bliže određuje knjigu, pesnike, pesnikinje i kompletan slem pokret u regionu je ,,Slem nije mrtav, samo tako smrdi!“. Izdavač ovog književnog poduhvata je Udruženje za razvoj kulture ,,URK“/Klub Močvara. Glavni urednik Antologije Luka Antić (Hrvatska/Močvara) govorio je o antologiji i pesničkoj slem sceni u Hrvatskoj. Milan Mijatović (Srbija/Poezin) je sa druge strane rekao nešto više o samom slemu i pesničkoj slem sceni u Srbiji. Dragana Nikolić naša poznata dizajnerka čiji autorski rad je naslovni plakat antologije i koji je korišćen za regionalni slem događaj u klubu Močvara (Zagreb), govorila je o dizajniranju plakata za ovakve događaje. Potom su svoje slem performanse izveli gosti iz Hrvatske (Luka Antić, Hrvoje Mimica i Dejan Inđić).
Veče slem poezije u SKC-u stvorilo je izrazito živu atmosferu, koju su zajedno kreirali kako sami slemeri i slemerke svojim scenskim izvođenjem autorske poezije najrazličitijih pravaca, tako i stručni žiri (Ivana Maksić, Damir Nedić i Nenad Glišić), voditelj programa Nenad Ignjatović (prošlogodišnji pobednik KG SLEMA), ali i mnogobrojna publika koja je oduševljeno prihvatila ovakvu vrstu umetnosti i osim aplauza, osmeha, glasanja plavim i crvenim kartonima za plavog ili crvenog takmičara, pred svaki nastup pesnika i pesnikinja gromoglasno uzvikivala tri, dva, jedan, eeee!
U kratkim pesničkim dvobojima, publika i tročlani žiri, birali su „boljeg/u” koji/a je išao/la u sledeći krug i tako sve do velikog finala. Finalisti KG slema (Nevena Branković, Bojan Ilić Bokerini, Mirjana Vasić, Ivan Marinković, Bojan Samson, Svetlana Ćuk, Miroslav Kovač i Dušan Mihajlović) opravdali su očekivanja i predstavili svoje raznovrsne poetike.
U velikom finalu na samom kraju ovog vulkana pesničke, kreativne energije, našle su se dve devojke, Svetlana Ćuk iz Beograda koja je osvojila drugo mesto i zasluženu medalju i Nevena Branković iz Smederevske Palanke koja je dobila trofej KG SLEMA 02 i novčanu nagradu u iznosu od 10.000 dinara.
Pobednica drugog KG slema Nevena Branković rođena je 20. septembra 1997. godine u Smederevskoj Palanci. Osnovnu i srednju školu završila je u Smederevskoj Palanci, a trenutno je apsolvent na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri Srpska književnost sa južnoslovenskim književnostima. Pored studija, već dugo se bavi pisanjem. Zaposlena je u redakciji omladinskog portala Mingl kao dopisnik i saradnik, gde piše svoje autorske tekstove, pravi reportaže i radi intervjue iz sveta umetnosti i kulture. U 2023. godini našla se u užem izboru za nagradu Mladi Dis za rukopis O peradi koja nije progutala kajsiju. Za isti rukopis u januaru 2024. godine bila je u užem izboru mladih pesnika za nagradu Miroslav Antić.
Шири избор приповедачких књига за Награду „Воја Чолановић“
Шири избор приповедачких књига за Награду „Воја Чолановић“
Љиљана Д. Ћук – Услови нису битни (Партизанска књига, Кикинда, 2023)
Татјана Јанковић – Поглед под сукњу света (Агора, Зрењанин, 2023)
Маријана Чанак – Пут од црвене цигле (Bulevar books, Нови Сад, 2023)
Ибрахим Хаџић – Шта рече? (Партизанска књига, Кикинда, 2023)
Срђан Тешин – Црна Анђелија (Архипелаг, Београд, 2023)
Вуле Журић – Јунаци и губитници (Лагуна, Београд, 2023)
Давор Радуљ – Померена фреквенција (Лагуна, 2023)
Алмир Алић – Сјај и беда транзиције (Фабрика књига, Београд, 2023)
Жири је радио у саставу Јелена Ленголд, Љубица Арсић и Васа Павковић (председник).
Одлука о најужем избору биће донета и саопштена крајем августа.
Саопштење Српског књижевног друштва, поводом Награде „Воја Чолановић“
Српско књижевно друштво обавештава јавност да је на отворен конкурс за књижевну награду „Воја Чолановић“ пристигло 45 књига. Одзив је био одличан.
Награда се додељује за књигу прича/приповедака објављену на српском језику у 2023. години.
Циљ награде је да се истакне овај запостављени прозни жанр, као и да се ода заслужена почаст Воји Чолановићу, једном од најзначајнијих наших писаца.
О добитнику ће одлучивати жири у саставу: Љубица Арсић, Јелена Ленголд и Васа Павковић (председник). Одлука о добитнику награде биће донета до 1. септембра 2024. године.
Награда ће бити уручена 16. септембра 2024.
Награда се ове године додељује први пут. Оснивач је Српско књижевно друштво уз финансијску подршку Министарства културе.
Српско књижевно друштво
10. јул 2024. године
СПИСАК ПРИСТИГЛИХ КЊИГА НА КОНКУРС
ЗА НАГРАДУ ЗА КЊИГУ ПРИЧА/ПРИПОВЕДАКА
ВОЈА ЧОЛАНОВИЋ ЗА 2023. ГОДИНУ
1. Ибрахим Хаџић, Шта рече?, Партизанска књига, Кикинда
2. Тијана Катић, Ход по ивици круга, Партизанска књига, Кикинда
3. Љиљана Д. Ћук, Услови нису битни, Партизанска књига, Кикинда
4. Жељко Јанковић, Сумрак на петљи, Партизанска књига, Кикинда
5. Саша Кнежевић, … и друге приче, Матична библиотека Источно Сарајево
6. Јанко Јелић, Браћа на ломачи, Чувари, Београд
7. Игор Маројевић, Гранична стања, Дерета, Београд
8. Стевица Шепра Михајловић, Д стуџис и поховане тиквице, Нишки културни центар
9. Татјана Јанковић, Поглед под сукњу света, Агора, Зрењанин
10. Жарко Радаковић, Муб 68, Трећи трг – Сребрно дрво, Београд
11. Александра Грубор, Реци збогом Немачкој, Одyссеус, Београд
12. Душко П. Секулић, Приче из бонсаи врта, Алма, Београд
13. Ева Ристић, И мртви воле трешње, Друштво за афирмацију културе – Младеновац, Пресинг
14. Душан Стојменовић, Излаз и друге приче, Друштво за афирмацију културе – Младеновац, Пресинг,
15. Јасна Јеремић, Из шкриње, Друштво за афирмацију културе – Младеновац, Пресинг
16. Владимир Коларић, Сви воле морнаре, Друштво за афирмацију културе – Младеновац, Пресинг
17. Иван Антић, O tempora, o mores, Дом културе Студентски град, Београд
18. Маријана Чанак, Пут од црвене цигле, Булевар боокс, Нови Сад
19. Никола Теофиловић, Пинокио оперише нос, УК Кораци, Крагујевац
20. Љубинка Перинац Станков, Последња рупа на свирали, Савез Срба у Румунији, Темишвар
21. Јовица Ђурђић, Агостина под кошћелом, Књижевни атеље Арс поетица, Београд
22. Иван Потић, Три акорда, Нишки културни центар
23. Елизабета Георгиев, Одбачене приче, Нишки културни центар
24. Братислав Тодоровић, Путовање живота, одабране и нове приче, Књижевни клуб „Иво Андрић“, Земун
25. Предраг Станаћев, Библиотекар и друге приче, Банатски културни центар, Ново Милошево
26. Ивана Елезовић Бабић, Скок у празно, Албатрос плус, Београд
27. Божидар Младеновић, Нешто трајније од живота и друге приче, СКЗ, Београд
28. Фрања Петриновић, Напокон, Академска књига, Нови Сад
29. Милан Мицић, Чудо у Банату, Академска књига, Нови Сад
30. Срђан В. Тешин, Црна Анђелија, Архипелаг, Београд
31. Жељка Башановић Марковић, Приче с карактером и карактер без приче, Нова поетика, Београд
32. Момчило Петровић, Срце црног голуба, истина о магијским обредима, Лагуна, Београд
33. Вуле Журић, Хероји и губитници, Лагуна, Београд
34. Бранко Анђић, На мапи утопије, Лагуна, Београд
35. Давор Радуљ, Померена фреквенција, Лагуна, Београд
36. Горан Дакић, Додатак јелима, Имприматур, Бања Лука
37. Алмир Алић, Сјај и биједа транзиције, Фабрика књига, Београд
38. Ненад Миленковић Панић, Из елемената, No Rules, Београд
39. Драгана В. Тодоресков, У чекаоницама, No Rules, Београд
40. Александра Мишић, Тајна замка Солотник и друге приче, Графопринт, Горњи Милановац
41. Јелена Цветковић, Саудаде – збирка кратких прича, Зворник
42. Бранка Марковић, Светионици у нама, Удружење књижевника Врања, Врање
43. Јадранка Миленковић, Лице господина са кишобраном, АСоглас издаваштво д.о.о., Зворник
44. Група аутора, Нијансе глади, антологија фантастичних прича, Prints&Craftsд.о.о., Београд
45. Милан Суботић, Поцепана суза поцепане душе (мисли будућности о прошлости), збирка кратких прича//The torn tear of the torn soul, Књижевна заједница Сремска Митровица, Сремска Митровица