Саопштење за јавност
Београд, 19. 1. 2026.
Музички салон Задужбине Илије М. Коларца
У Музичком салону Задужбине Илије М. Коларца жири је представио одлуку да је овогодишњи добитник 72. НИН-ове награде Дарко Тушевљаковић за роман „Kарота“
Дарко Тушевљаковић добитник 72. НИН-ове награде
Darko Tuševljaković, autor Đorđe Kojadinović
Добитник НИН-ове награде критике за најбољи роман године објављен у 2025. години на српском језику је Дарко Тушевљаковић за роман „Kарота” („Лагуна”), саопштено је данас у Kоларчевој задужбини. Одлуку о лауреату НИН-ове награде донео је жири у саставу у саставу Александар Јерков (председник), Адријана Марчетић, Јелена Младеновић, Владимир Гвозден и Младен Весковић.
У одлуци жири је навео: „На завршној седници НИН-овог жирија одржаној 19. јануара на Kоларчевом народном универзитету, жири у саставу Александар Јерков (председник жирија), Јелена Младеновић, Адријана Марчетић, Владимир Гвозден и Младен Весковић, после интензивног разматрања свих наслова који су били у најужем избору, донео је одлуку да 72. НИН-ова награда припадне роману „Kарота“ Дарка Тушевљаковића у издању Лагуне. Између наслова које је жири сматрао равноправним, роман овог зрелог писца награду је добио јер је, између осталог, једну велику трауму претворио у питање достојно Сфинге, укрштајући историјске дилеме са сложеним психоаналитичким понирањима. Исприповедана између мита, савремености и сећања, при чему на митској основи израста прича о страдању појединца и колектива, „Kарота“ укршта мистерију и трагедију. Напор да се пронађе понешто другачији угао сведочења дао је једно веома читљиво, али истовремено и загонетно дело. Одлука је у завршници расправе донета једногласно“, саопштио је жири.
Добитник НИН-ове награде Дарко Тушевљаковић рекао је да писац у овој земљи не може добити већу част у књижевном смислу.
“Зато сам заиста захвалан и почаствован што је жири, од укупне годишње продукције, на крају изабрао управо мој роман. Kада пишете роман, много тога је неизвесно. У том процесу је најпре неизвесно да ли ће оно што на крају настане уопште стићи тамо где сте га у почетку замислили. По правилу, никада не стигне у потпуности. Али и када завршите писање, не можете са сигурношћу знати како ће читалац читати ваш текст, да ли ће оно што сте желели да кажете допрети до њега на начин на који сте ви то замислили. Ни то, наравно, не може у потпуности. Али остаје питање хоће ли ваш текст на било који начин успети да допре до другог. И некако се увек надате да ће тај ваш текст оставити што дужи траг”, рекао је он.
Kако је додао, када се осврнемо на списак досадашњих добитника Нинове награде, јасно је да су то махом имена која су обликовала нашу књижевност од половине прошлог века наовамо.
“Зато је заиста велика част наћи се на том списку”, рекао је.
Добитник НИН-ове награде је навео и да је књига настајала релативно дуго и да садржи аутобиографске елементе.
“Није ми било лако да је пишем. Мислим након писања да су се две емоције помешале, а то је извесно олакшање што је та прича изашла из мене, тако да сам задовољан њом, и с друге стране осетио сам велики умор. Тек након завршеног посла, као да ме је стигао умор од те две године колико је отприлике текст писан, као након неког тешког испита на факултету када осећате ону празнину и у суштини је најбоље да легнете да спавате“, рекао је он.
САОПШТЕЊЕ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА ПОВОДОМ НАМЕРЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДА ИЗДВАЈАЊЕМ ТРИ ДЕПАРТМАНА ИЗ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ ОСНУЈЕ ФАКУЛТЕТ ЗА СРПСКЕ СТУДИЈЕ
Високошколске установе у Србији од почетка су се оснивале по одређеној процедури која се није сводила искључиво на законске и друге акте државе.
Како би нека установа уопште могла да се назове факултетом потребно је, а тако је у прошлости и било, да јој се, поред процедуре за оснивање, обезбеди аутономија. Без аутономије немогуће је и замислити развој универзитета односно науке у свакој култури, односно нацији.
Париски универзитет, основан у XII веку, не би се одржао да није имао аутономију, већу или мању. Аутономија значи и да само Универзитет и његови органи могу одлучивати о издвајању одређених департмана и оснивању новог факултета од њих.
У случају оснивања Факултета за српске студије у Нишу, издвајањем три департмана, грубо је прекршена аутономија универзитета.
С друге стране таква воља Владе говори да она нема поверења у изучавање историје, славистике и србистике под окриљем Филозофског факултета у Нишу што представља увреду и понижење професора и сарадника не само Филозофског факултета већ читавог Нишког универзитета.
Преседан који је начињен прети да устали овакву праксу оснивања нових факултета и високо школство у Србији доведе у нова искушења. Могуће је замислити да ће на сваком факултету у Србији нека група незадовољних професора, која је у стању да обезбеди подршку власти, или моћника из власти, моћи да се издвоји у посебан факултет и без радњи које су потребне за оснивање високошколске установе.
Високо школство и универзитети у Србији морају бити заштићени од мешања власти у њихов рад мимо закона, обичаја и интереса академске заједнице у целини. Гажењем воље органа универзитета и факултета доводи се у питање и престиж нашег високошколског образовања у свету, односно вредност диплома и звања на њима стечених, што је супротно тежњама српских грађана и српске нације у последња два века.
Универзитети се називају понекад државним универзитетима само да би се нагласила разлика у односу на приватне. Не могу се универзитетски наставници слати у прекоманду као у војсци, полицији и некада у државној управи.
Ненад Милошевић
председник УО
Српског књижевног друштва
У Београду, 25. новембра 2025.
NIŠVIL JEDINI PREDSTAVNIK SRBIJE NA FESTIVALU UMETNOSTI CSIAF U ŠANGAJU
U Šangaju je uz intoniranje drzavne himne pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Kine, zamenik ministra kulture i turizma svečano otvorio 24. internacionalni festival umetnosti (China Shanghai International Arts Festival) u prisustvu 570 delegata iz celog sveta.
Jedini predstavnik Srbije je Nišville Jazz Festival, čiji je direktor Ivan Blagojević predstavio ovogodišnje 31. izdanje festivala, a umetnička direktorka Nišville Jazz Teatra Maja Mitić, predstavila je ovaj, svakako, najkvalitetniji prateći program Nišville festivala. Predstavnici Nišvilla imali su priliku da prate prezentacije najvećih svetskih festivala umetnosti i uspostave saradnju sa njima.
Svi oni su tokom svojih prezentacija isticali nemerljiv doprinos podrške njihovih ministarstava kulture, čime Nišville nije mogao da se pohvali. Sastavni deo festivala je i Sajam umetnosti i performansa SPAF, gde svoje programe predstavljaju festivali i umetničke institucije. Zbog raznolikosti sadržaja Nišvillu je ponuđen zaseban štand na sledećem, 25-om po redu, izdanju SPAF-a.
Predstavnici Nišvilla imali su priliku da prate nekoliko koncerata, predstava, performansa, kao i operu u nacionalnom teatru.
Direktor Šangaj Jazz Festivala, Li Xiaochan, sa oduševljenjem je pričao o nastupu svog kvinteta na Nišvillu 2018, kada su pobrali više aplauza od zvezda večeri, Gipsy Kings-a.
Direktori brojnih festivala ponudili su svoje programe Nišvillu, a Nišvill njima izvođače iz Srbije i uputio poziv kineskim turistima da posete Srbiju i Nišville 2026. Direktor Nišvila susreo se i sa direktorom Linkoln centra koji je obećao pomoć u promociji balkanskog džeza kao podršku u lobiranju za titulu Unesko International Jazz Day 2027 ukoliko Grad NiŠ i Nišvil podnese kanditaturu novembra meseca.
„Igramo za zlato!“ Humanitarni spektakl na Kalemegdanu proširen
Fondacija „Jedro“ poziva medije i javnost na spektakularni humanitarni turnir u basketu „Igramo za zlato!“, koji se održava u ponedeljak, 6. oktobra, na legendarnim terenima KK Partizan na Kalemegdanu. Zbog velikog odziva poznatih ličnosti, akcija je proširena i na terenu će snage odmeriti čak 40 igrača!
Četiri tima sastavljenih od poznatih ličnosti, glumaca, muzičara i sportista, odmeriće snage u basketu sa ciljem da se ovom akcijom prikupe sredstva za lečenje petog, preostalog dečaka obolelog od Dišenove mišićne distrofije. Podsećamo, kroz različite aktivnosti koje je organizovala Fondacija „Jedro” uz podršku ljudi dobre volje obezbeđena su sredstva za lečenje četvorice dečaka. Sada nas čeka poslednji korak da pomognemo i petom.
Zahvaljujući saradnji sa KK Partizan, kapije košarkaških terena na Kalemegdanu biće otvorene od 17:00 do 20:00 časova za sve ljubitelje sporta i dobre volje. Atmosferu će zagrejati DJ Lemme, a za vođenje programa zadužen je uigrani dvojac: sportski komentator Smiljan Banjac i glumaca Nataša Aksentijević.
Na terenu će se pojaviti impresivna ekipa sastavljena od javnih ličnosti, ali i svih onih koji žele da daju svoj doprinos humanitarnoj akciji. Svi zajedno smo na okupu tog dana da pomognemo, a ovo su samo neka od imena koja će zaigrati: bivši kapiten KK Crvena Zvezda Branko Lazić, kao i bivši košarkaši Partizana Aleksandar Rašić i Vladimir Petrović, glumci Stevan Piale, Žarko Stepanov, Nikola Sarić Sajko, Nikola Nešević Nemez, Jelena Matijašević, Andriana Đorđević, Tamara Belošević, Bojana Grabovac, Tanja Živković, Milica Tomašević i Bane Tomašević, pevačice Ana Bebić i Katarina Sotirović, muzičari Maja Luis, Nigor Lazić, Aca Sofronijević, Bojana Mašković, Filip Pat, Stefan Nevistić, Branko Koprivica sa svojim bendom i Bane Lalić MVP, reperi Smoke Mardeljano, Bigru i Paja, kao i Filip Ugrenović, Ivan Ivanov, Igor Simić, Ivan Kljajić (producent), Bojan Đorđević (slikar), pisac Marina Bugarčić i Stevan Stevanović (Survivor).
Cena ulaznica za ovaj humanitarni događaj je simbolična i podrazumeva minimalnu donaciju od 3 SMS poruke (tekst: 5 na broj 3091) poslatih tog dana, dok je za decu ulaz besplatan. Na licu mesta biće postavljene i kutije za sve koji žele dodatno da doniraju novac i podrže akciju Fondacije „Jedro“.
Druženje se nastavlja u obližnjem klub-restoranu „Frida“ (Beton Hala) od 21:00h, gde će biti organizovana mini-aukcija dresova. Sviraće bend „Humans” sastavljen od sjajnih muzičara, dve dame koje će svojim glasovima ulepšati veče: Jelena Đurić i Dajana Ivin, kojima će se u toku večeri pridružiti na sceni i gosti koji su igrali turnir. Dresove i lopte su specijalno za ovu priliku donirali KK Partizan i KK Crvena Zvezda, a sav prihod od prodaje namenjen je za lečenje petog dečaka obolelog od Dišenove distrofije.
Fondaciju „Jedro” osnovale su porodice petorice dečaka obolelih od Dišenove mišićne distrofije sa jedinim ciljem, prikupljanje sredstava potrebnih za njihovo. Ova retka bolest pogađa isključivo dečake, javljajući se kod 1 od 3.500 muške novorođenčadi. Usled nedostatka distrofina u organizmu, prvi simptomi se obično manifestuju do pete godine života. Do nedavno, nijedna dostupna vrsta terapije nije bila efikasna u zaustavljanju progresije bolesti. Međutim, najnovija terapijska procedura predstavlja značajan iskorak savremene medicine, nudeći novu nadu i potencijalno spasavajući živote obolelih dečaka.
Pozivamo sve ljude dobre volje da nam se pridruže 6. oktobra na terenu KK Partizan na Kalemegdanu i da, sportskim duhom i humanitarnim srcem, zajedno igramo za zdravlje naših dečaka!