САОПШТЕЊЕ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА ПОВОДОМ НАМЕРЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДА ИЗДВАЈАЊЕМ ТРИ ДЕПАРТМАНА ИЗ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ ОСНУЈЕ ФАКУЛТЕТ ЗА СРПСКЕ СТУДИЈЕ
Високошколске установе у Србији од почетка су се оснивале по одређеној процедури која се није сводила искључиво на законске и друге акте државе.
Како би нека установа уопште могла да се назове факултетом потребно је, а тако је у прошлости и било, да јој се, поред процедуре за оснивање, обезбеди аутономија. Без аутономије немогуће је и замислити развој универзитета односно науке у свакој култури, односно нацији.
Париски универзитет, основан у XII веку, не би се одржао да није имао аутономију, већу или мању. Аутономија значи и да само Универзитет и његови органи могу одлучивати о издвајању одређених департмана и оснивању новог факултета од њих.
У случају оснивања Факултета за српске студије у Нишу, издвајањем три департмана, грубо је прекршена аутономија универзитета.
С друге стране таква воља Владе говори да она нема поверења у изучавање историје, славистике и србистике под окриљем Филозофског факултета у Нишу што представља увреду и понижење професора и сарадника не само Филозофског факултета већ читавог Нишког универзитета.
Преседан који је начињен прети да устали овакву праксу оснивања нових факултета и високо школство у Србији доведе у нова искушења. Могуће је замислити да ће на сваком факултету у Србији нека група незадовољних професора, која је у стању да обезбеди подршку власти, или моћника из власти, моћи да се издвоји у посебан факултет и без радњи које су потребне за оснивање високошколске установе.
Високо школство и универзитети у Србији морају бити заштићени од мешања власти у њихов рад мимо закона, обичаја и интереса академске заједнице у целини. Гажењем воље органа универзитета и факултета доводи се у питање и престиж нашег високошколског образовања у свету, односно вредност диплома и звања на њима стечених, што је супротно тежњама српских грађана и српске нације у последња два века.
Универзитети се називају понекад државним универзитетима само да би се нагласила разлика у односу на приватне. Не могу се универзитетски наставници слати у прекоманду као у војсци, полицији и некада у државној управи.
Ненад Милошевић
председник УО
Српског књижевног друштва
У Београду, 25. новембра 2025.
NIŠVIL JEDINI PREDSTAVNIK SRBIJE NA FESTIVALU UMETNOSTI CSIAF U ŠANGAJU
U Šangaju je uz intoniranje drzavne himne pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Kine, zamenik ministra kulture i turizma svečano otvorio 24. internacionalni festival umetnosti (China Shanghai International Arts Festival) u prisustvu 570 delegata iz celog sveta.
Jedini predstavnik Srbije je Nišville Jazz Festival, čiji je direktor Ivan Blagojević predstavio ovogodišnje 31. izdanje festivala, a umetnička direktorka Nišville Jazz Teatra Maja Mitić, predstavila je ovaj, svakako, najkvalitetniji prateći program Nišville festivala. Predstavnici Nišvilla imali su priliku da prate prezentacije najvećih svetskih festivala umetnosti i uspostave saradnju sa njima.
Svi oni su tokom svojih prezentacija isticali nemerljiv doprinos podrške njihovih ministarstava kulture, čime Nišville nije mogao da se pohvali. Sastavni deo festivala je i Sajam umetnosti i performansa SPAF, gde svoje programe predstavljaju festivali i umetničke institucije. Zbog raznolikosti sadržaja Nišvillu je ponuđen zaseban štand na sledećem, 25-om po redu, izdanju SPAF-a.
Predstavnici Nišvilla imali su priliku da prate nekoliko koncerata, predstava, performansa, kao i operu u nacionalnom teatru.
Direktor Šangaj Jazz Festivala, Li Xiaochan, sa oduševljenjem je pričao o nastupu svog kvinteta na Nišvillu 2018, kada su pobrali više aplauza od zvezda večeri, Gipsy Kings-a.
Direktori brojnih festivala ponudili su svoje programe Nišvillu, a Nišvill njima izvođače iz Srbije i uputio poziv kineskim turistima da posete Srbiju i Nišville 2026. Direktor Nišvila susreo se i sa direktorom Linkoln centra koji je obećao pomoć u promociji balkanskog džeza kao podršku u lobiranju za titulu Unesko International Jazz Day 2027 ukoliko Grad NiŠ i Nišvil podnese kanditaturu novembra meseca.
„Igramo za zlato!“ Humanitarni spektakl na Kalemegdanu proširen
Fondacija „Jedro“ poziva medije i javnost na spektakularni humanitarni turnir u basketu „Igramo za zlato!“, koji se održava u ponedeljak, 6. oktobra, na legendarnim terenima KK Partizan na Kalemegdanu. Zbog velikog odziva poznatih ličnosti, akcija je proširena i na terenu će snage odmeriti čak 40 igrača!
Četiri tima sastavljenih od poznatih ličnosti, glumaca, muzičara i sportista, odmeriće snage u basketu sa ciljem da se ovom akcijom prikupe sredstva za lečenje petog, preostalog dečaka obolelog od Dišenove mišićne distrofije. Podsećamo, kroz različite aktivnosti koje je organizovala Fondacija „Jedro” uz podršku ljudi dobre volje obezbeđena su sredstva za lečenje četvorice dečaka. Sada nas čeka poslednji korak da pomognemo i petom.
Zahvaljujući saradnji sa KK Partizan, kapije košarkaških terena na Kalemegdanu biće otvorene od 17:00 do 20:00 časova za sve ljubitelje sporta i dobre volje. Atmosferu će zagrejati DJ Lemme, a za vođenje programa zadužen je uigrani dvojac: sportski komentator Smiljan Banjac i glumaca Nataša Aksentijević.
Na terenu će se pojaviti impresivna ekipa sastavljena od javnih ličnosti, ali i svih onih koji žele da daju svoj doprinos humanitarnoj akciji. Svi zajedno smo na okupu tog dana da pomognemo, a ovo su samo neka od imena koja će zaigrati: bivši kapiten KK Crvena Zvezda Branko Lazić, kao i bivši košarkaši Partizana Aleksandar Rašić i Vladimir Petrović, glumci Stevan Piale, Žarko Stepanov, Nikola Sarić Sajko, Nikola Nešević Nemez, Jelena Matijašević, Andriana Đorđević, Tamara Belošević, Bojana Grabovac, Tanja Živković, Milica Tomašević i Bane Tomašević, pevačice Ana Bebić i Katarina Sotirović, muzičari Maja Luis, Nigor Lazić, Aca Sofronijević, Bojana Mašković, Filip Pat, Stefan Nevistić, Branko Koprivica sa svojim bendom i Bane Lalić MVP, reperi Smoke Mardeljano, Bigru i Paja, kao i Filip Ugrenović, Ivan Ivanov, Igor Simić, Ivan Kljajić (producent), Bojan Đorđević (slikar), pisac Marina Bugarčić i Stevan Stevanović (Survivor).
Cena ulaznica za ovaj humanitarni događaj je simbolična i podrazumeva minimalnu donaciju od 3 SMS poruke (tekst: 5 na broj 3091) poslatih tog dana, dok je za decu ulaz besplatan. Na licu mesta biće postavljene i kutije za sve koji žele dodatno da doniraju novac i podrže akciju Fondacije „Jedro“.
Druženje se nastavlja u obližnjem klub-restoranu „Frida“ (Beton Hala) od 21:00h, gde će biti organizovana mini-aukcija dresova. Sviraće bend „Humans” sastavljen od sjajnih muzičara, dve dame koje će svojim glasovima ulepšati veče: Jelena Đurić i Dajana Ivin, kojima će se u toku večeri pridružiti na sceni i gosti koji su igrali turnir. Dresove i lopte su specijalno za ovu priliku donirali KK Partizan i KK Crvena Zvezda, a sav prihod od prodaje namenjen je za lečenje petog dečaka obolelog od Dišenove distrofije.
Fondaciju „Jedro” osnovale su porodice petorice dečaka obolelih od Dišenove mišićne distrofije sa jedinim ciljem, prikupljanje sredstava potrebnih za njihovo. Ova retka bolest pogađa isključivo dečake, javljajući se kod 1 od 3.500 muške novorođenčadi. Usled nedostatka distrofina u organizmu, prvi simptomi se obično manifestuju do pete godine života. Do nedavno, nijedna dostupna vrsta terapije nije bila efikasna u zaustavljanju progresije bolesti. Međutim, najnovija terapijska procedura predstavlja značajan iskorak savremene medicine, nudeći novu nadu i potencijalno spasavajući živote obolelih dečaka.
Pozivamo sve ljude dobre volje da nam se pridruže 6. oktobra na terenu KK Partizan na Kalemegdanu i da, sportskim duhom i humanitarnim srcem, zajedno igramo za zdravlje naših dečaka!
Umesto nacionalnog – Ministarstvo kulture preporučilo Nišvilu lokalni status
Nišvil je šokiran dugo očekivanim rezultatima konkursa Ministarstva Kulture ( konkurs je raspisan januara) prema kojima prvi put ne da nije najbolje ocenjeni muzicki festival kao prethodnih godina, već nije dobio ni dinara podrške na konkursu.
Ovakva odluka nanosi nemerljivu štetu međunarodnom ugledu festivala a domaća javnost stiče utisak da država ne podržava svoj najbolji umetnički festival festivala i jedini srpski brend u top 10 evropskih festivala prema londonski Gardijanu.
Ovogodišnji Nišvil organizovan u gotovo nemogućim uslovima sa 1000 izvođača i 300 programa na 20 scena pred više od 200 000 posetilaca, izjavio je direktor Nišvila Ivan Blagojević , pobudio je našu nadu da će nam Ministarstvo Kulture nakon 31 godine postojanja ponuditi 35 miliona I status Nacionalnog festivala kako je to nedavno učinilo sa Nacionalnim Festivalom filma I televizije na Zlatiboru.
Naše nade bile su dodatno podgrejane i činjenicom da je konačno jedan nišlija dr. Dejan Antić postavljen za državnog sekretara M. Kulture a delokrug njegovog rada su i konkursi ministarstva.
Umesto toga uskraćena nam je podrška prvi put posle 20 godina i preporučen lokalni status I lokalna samouprava a kao genijalno rešenje pronalaženje sponzora.
Ukoliko su iole pratili našu kampanju ili bar posetili festival ( dr.Dejanu Antiću sam lično uputio poziv) uvideli bi sa kakvim problemima smo se susreli I da su nas odbili brojni sponzori Među kojima I Telekom i Alta banka.
Direktor Telekoma gospodin Vladimir Lučić se meni lično izvinio telefonom februara meseca da posle niza godina neće pomoći Nišvil uobičajenim iznosom ( 17 000 eura) jer su prinuđeni da štede nakon kupovine Sbb sportskih kanala ( 652 miliona eura).
Drugim džez festivalima kao ni Gitarijadi nisu preporučene lokalne samouprave niti pronalaženje sponzora I uredno su mada nedovoljno sagledani na konkursu.
Ovakav odnos M. Kulture prema Nisvilu dolazi u posebno nezgodnom trenutku kada Nisvil pokusava da grad Nis stavi na Uneskovu listu džez gradova za 2027 godinu. Kandidatura treba da bude podneta novembra meseca a za tako nešto neophodna je preporuka Ministarstva kulture kao i grada Niša . Nišvilu je prethodne godine već nuđena preporuka ali je on tek ove godine započeo ozbiljno lobiranje i pripremu celovitog projekta ciji bi centralni događaj trebalo da se desi tokom aprila meseca a završna ceremonija 30 aprila 2027 u hali Cair. Niš bi tada bio domaćin centralne proslave Uneskovog Internacionalnog Dana džeza čiji je tvorac Herbi Henkok a neizostavni ucesnik je i direktor Linkoln centra Vinton Marsalis kao i plejada najvećih umetnika od Stivija Vondera do Di Di Bridžvoter, Stinga, Eni Lenoks. Menhetan Transfera, Markus Milera i drugih po izboru i licnom ucescu samog Herbi Henkoka. Domaćini nekih prethodnih proslava bili su i Robert De Niro, Majkl Daglas, Morgan Frimen I Kvinsi Džons a prisustvovali su i generalna direktorka UNESKA Odri Azulej Kao I generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Antonio Guteraš.
Prethodnih godina Uneskovi gradovi džeza bili su sve same svetske metropole poput Pariza, Njujorka, Istanbula, Osake, Sankt Petersburga, Sidneja, Melburna, Keptauna a ove godine je to bio Abu Dabi.
Čikago je već izabran za domaćina 2026 godine.
Ukoliko ne dobije podršku Ministarstva kulture ili Vlade Srbije za 2027, Nišvilu neće biti dovoljan status jednog od najboljih evropskih festivala niti nesporna podrška grada Niša a Srbija i ceo region propustiće jedinstvenu kulturološku, turističku I ekonomsku priliku.