BORIS NAD: QUESTING BEAST

Upitan ko je i šta je postigao u životu, vitez Ivejn, jedan od vitezova Okruglog stola, odgovara:
„Ja sam, kao što vidiš, vitez koji traga za onim što ne može da nađe…“
Drugim rečima, cilj potrage koja ga vodi na opasna i začarana mesta, u opasnost i pogibelj, kroz mračne šume i preko slanih mora, nije toliko Gral, koliko sama potraga za Gralom.
On od sebe uvek zahteva više nego što može da da. To ga čini stalno napetim – preosetljivim i nervoznim u miru, bezumnim u borbi. On ne brine za njen ishod, ne misli o pobedi ni o porazu već jedino na svoju čast. Ponekad čini grube greške ili previde; katkad ga upravo želja za savršenstvom vodi u zabludu.
Jednog dana probudiće se iz zagrljaja voljene, shvativši da mu je baš prepuštanje ženi donelo njen prezir. Saznanje da ju je zanemario odvešće ga pravo u ludilo i naterati da živi poput zveri u šumi. Njemu, koji oduvek živi tako da sam propisuje sopstvene zakone, nasuprot svim drugim, obično je teško da u životu pronađe pravu meru. Povrediće onog koga nije smeo, zaboraviće da zaštiti slabijeg od sebe ili će naprosto, u odsudnom času, propustiti da postavi pitanje koje mu čast nalaže…
Priča o vitezu zapućenom u bespoštednu potragu za sopstvom i integritetom ima svoje naličje u priči o tajanstvenoj Zveri koja traga (Questing Beast), koja je plod incesta i perverzne želje. Artur ju je prvi put video u kobnoj noći u kojoj je začet Mordred. Ona ima telo leoparda i zmijsku glavu, zečje šape i lavlje kandže, iz stomaka joj dopire pseći lavež; simbol nesklada i nedostatnosti, monstrum haosa i anarhije, nesrećna zver je podjednako upućena na neprekidno traganje iz kojeg ne može da se izbavi, sem sopstvenim uništenjem. Ona je, u određenom smislu, slika u ogledalu viteza-lutalice, ali slika u zamućenom, izobličenom i razbijenom ogledalu – njegova slika u negativu.
Teško je, u oba slučaja, zamisliti srećan kraj. Ostaje neizvesno da li su se ikad sreli.
Poznato je da je Saracen Palomides godinama sledio Zver koja traga i da mu je ona stalno izmicala.
Prema nekim tvrdnjama, nikad ju nije stigao, prema drugim, zatekao ju je na obali jezera, gde je zastala da se napije mučena, kao i obično, strahovitom žeđi, a zatim je bez milosti proburazio kopljem. Kada je zver potonula u vodu, nad jezerom se podigla oluja i začuli su se stravični urlici demona iz samog pakla.
Kraj koji ne zadovoljava, bar ne u potpunosti. Da li zato što je ovaj dualizam potpun i nerazrešiv, te i ne može biti okončan jednim okršajem, ili zato što smo se, usled malodušnosti, odvikli da prihvatamo srećan kraj, odbijajući mogućnost da potraga i borba uopšte mogu da imaju povoljan ishod?
U ranijim verzijama pripovesti o Gralu, svaka potraga se završavala srećno; Parsifal ispravlja svoju grešku, zadobija Gral i obnavlja opustošeno kraljevstvo. Opustošena zemlja se budi; šuma iznova prolista. Docnije, njegova potraga postaje uzaludna, a vitez-lutalica se, posle konačnog poraza, prepušta besciljnim lutanjima ili se povlači u askezu, i u tom bednom stanju provodi ostatak života.
Ranije, u srećnija vremena, tvrdi Borhes, svaka priča imala je srećan kraj.
Ali izgleda da je naš vitez, zagledan, s jedne strane, u svoje idealno sopstvo, a s druge, u svoj demonski odraz, rođen za značajnije stvari nego što su pobeda, ljubav ili sreća.




5 Responses to BORIS NAD: QUESTING BEAST

  1. Ivan каже:

    Moram da kažem da Nadove priče redovno pratim i da na mene ostavljaju odličan utisak.

  2. Amika каже:

    „Priča o vitezu zapućenom u bespoštednu potragu za sopstvom i integritetom ima svoje naličje…“ – u evropskoj kulturi gde sve treba da ima neki kraj (jer treba biti „efikasan“), najčešće krvav, a najbolje srećan.

    Žid: Bezrazložni čin.
    Eko: Otvoreno delo.
    Sartr: Delo koje te odredjuje.

    Zen kaže: Sam put je cilj.
    A Pavić tome dodaje: „Ko pogodi cilj, promaši sve ostalo“.

  3. Postoji ciljna uzročnost. Ako je neko sve zemaljsko žrtvovao za uzvišeni cilj, onda odapeta vremenska strela zaokreće unazad, te mu se na kraju podaruje miran, skroman i poetičan život — u šumskoj kolibi. „Pun zasluge, pesnički stanuje čovek na ovoj zemlji.“ (Helderlin).

  4. Strelu odapinje pračovek, ali ga ona samozaokretno pogađa u središte uma, te on postaje natčovek.

  5. Boris Nad каже:

    Hvala Katarina.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *